Novinska agencija BETA i Medijski Centar Beta sa partnerima TV Telma,KosovaLive360 i Slobodan Vaskovic u regionalnom projektu #SuProMediazaštite medijskih sloboda Safe Journalists
Uticaj gradjana na uredjivačku politiku javnog servisa u Srbiji se tradicionalno svodi na ulične proteste, obično organizivane na poziv političkih partija. Postoje i drugi modeli uticaja na program javnog servisa, zasnovani na zakonu, ali oni nikada nisu razradjeni na odgovarajući način i gradjani sa kojima smo razgovarali ne znaju mnogo o njima.
“Svih ovih godina koliko god da su gradjani sugerisali šta bi želeli da gledaju nije se ništa promenilo”, rekla je studetnkinja, učesnica ankete.
„Ne gledam RTS, ne gledam ništa, gledam internet“, navodi sledeća ispitanica, pripadnica populacije od 30 do 40 godina.
Eventualno možda kada bi mnogo gradjana reagovalo na nešto, možda bi nešto promenili”, ocenjuje žena, pripadnica populacije izmedju 50 i 60 godina.
Novinarka Maja Divac smatra da je komunikacija javnih medijskih servis i gradjana je u Srbiji skoro nepostojeća.
“Preporuke Saveta Evropa i uopšte medijske regulative je da ta komunikacija mora da bude svakodnevna, otvorena, dinamična ta vrsta komunikacije je potrebna, mi to nemamo”, rekla je Maja Divac.
Ona je autorka istraživanja “Građani i javni medijski servis: Modeli građanskog nadzora javnog medijskog servisa” i prema njenim rečima, bez kvalitene komunikacije sa gradjanima, nema ni dobrih javnih servisa.
“Javni medijski servisi postoji zbog toga, to jeste mediji koji treba da bude na usluzi gradjanima, da im omogući kvalitetno i objektivno informisanje, javnu debatu, suočeljavanje mišljenja, da im mogući da budu informisani i da su u prilici da gledaju edukativne programe, programe iz kulture. To je uloga javnih medijskih servisa i taj model je prepozant u čitavoj Evropi, kao model medija koji treba podržati i održati”, ukazala je novinarka.
Za sada u Srbiji gradjani mogu da komuniciraju sa javnim servisima putem e-maila i telefona na sajtu televizija, ali bez obaveze janog serisa da na njih odgovori ili da ih uvaži. Gradjani kažu da su uglavnom nezadovoljni informativnim programom.
“Ako govorimo o informativnim emisijama previše su krute, tvrde, formalne, državne, složene nekom predvidivom hijerarhijom, znate šta će biti pre nego što čujete vesti“, mišljenje je muškarca pripadnika populacije od 50 do 60 godina.
„Jednoličnost, neinventivnost, kadrovksa politika pre svega i jedna nezainteresovanost ljudi, jer ne završava se sve sa parama“, ocenjuje drugi ispitanik, starosti preko 60 godina. .
Jedna od ključnih preporuka u analizi Maje Divac je uspostavljanje zaštitnika, odnosno ombudsmana za gledaoce, a upravo takva institucija mogla bi uskoro da bude uvedena na RTS-u.
“To bi zapravo bila jedna emisija, osoba koja bi vodile emisiju koja se tiče samog kvaliteta progrma i tu bi na kmnogo konkretnijem i direktnijem nivou ljudi mogli da šalju komentare, a ombudsman bi trebao te komentare da analizira i da vidi kakva je najbrži i najednosavniji mehanizam da se program unapredi i to bi bilo kontinurinao”, objasnila je Jovanka Todorović Savović iz Programskog saveta RTS.
Ombudsman je vrsta garancije da će medij ispunjavati svoje obaveze prema publici, I ta praksa vec postoji u Sloveniji, Francuskoj, Portugalu, Španiji. 2011 Povernika za korisnike usluga HRT-a uvela je susedna Hrvatska 2011. godine i imanuje Programsko veće javnog servisa. Jedan od najvećih javnih servisa u svetu - BBC nema ombudsmana, ali ima odeljenje za pritužbe gledalaca koje svakodnevno komunicira sa svojim korsnicima, što je i glavni razlog kvaliteta i uspeha BBC-a.
“Oni u proseku prime 3.000 pisama e- mailova od gradjana i postoje službe koje se svakoga dana, 24 sata vrlo temljeno bave tim pitanjima i sugestijama, tako da se svakog jutra od svih pristiglih sugestija gradjana, naprave mali dokumenti sa najvažnijim tačkama koji onda kruže celom redakcijom BBC, i na te sugestije se odgovara preko službe koja komunicira sa javnošću”, objasnila je Maja Divac.
Gradjanima u Srbiji data je mogućnost da učestvuju u javnim raspravama koje organizuju Programski saveti RTS i RTV. Po zakonu godišnje treba da se održi bar jedna, a prošle godine javni servisi organizovali su po četiri javne rasprave.
“Te javne rasprave izgledaju tako da prakitčno ljudi iz samih javnih servisa korisite da predstave svoj program, da predstave na čemu oni rade. To nije dobar način, jer govore oni, oni ne čuju šta gradjani misle o tim programima “, kritična je Maja Divac.
Ljudi u Programskim savetima, svesni su da javne rasprave ne ispunjavaju svoju svrhu. Ne samo da su loše organizovane, već se o njima malo zna, a preporuke gradjana ostaju mrtva slova na papiru.
“Sa sigurnošću ne mogu da tvrdim da li su kritike uvažene jer nakon prethodnog ciklusa javnih rasprava zabeležili smo primedbe gradjana, to je preneto upravnom odboru, a da li smo to osetili konkretno u programu, to ne mogu da kažem jer sama komunkacija sa menadžemntom kuće je na tom nivou da mi kao programski savet već godinu dana nismo dobili izveštaj o gledanosti, a ne neke detaljnije analize u vidu sadržaja programa”, rekao je Miloš Katić iz Programskog saveta RTV.
“RTS ima sluha i želi da čuje obične gradjane bez titule, bez profesije. I dogovorili smo se da naredne rasprave idu u korist gradjana, odnosno da 80 odsto vremena pričaju gradjani koji dodju na javnu rapsravu, a 20 odsto da mi predstavimo program “, rekla je Jovanka Todorović Savović.
Kako su naveli iz Programskih saveta planira se medijska kampanja koja bi mogla da počne od septembra, kako bi se što više gradjana uključilo u javne rasprave.
“Za programski savet to nije samo ispunjavanje forme, zaista se trudimo da organizujemo rasprave na nivou na kojem bi to bilo potrebno. Brojnost na javnim raspravama bi doprinela tome da preporuke koje idu Upravnom odboru budu bazirane na znatno većem uzorku koji bi bio relevatniji za same preporuke unapredjenja programskih sadržaja”, kazao je Miloš Katić.
“Moram da kažem da mi nismo imali konkrete akte odnosno konkretne korake. Više su se svi zaključci sa samih sednica bili savetodavni, tako da će preporuke sada biti vrlo konkretne imaće neki vremenski rok i nadležnu osobu. Ukoliko ne formirate tako stvari, vrlo često se desi, pogtovo ako nije goruće pitanje, da se to završi pre realizacije”, najavljuje Jovanka Todorović Savović.
Zakon predvidja da javni servisi podnose izveštaj o radu parlamentu i Regulatornom telu za elektronske medije. Medjutim, parlament ga još nije razmatrao, a Regulatorno telo je izveštaje samo usvojilo na sednici u martu, ne iznoseći komentare.
