среда, 10. јун 2015.

Trend Frakcija

piše: Slobodan Vasković

Nakon teških lomova u SDP BiH, na red su došli SNSD i SDA. Obje stranke su u dramatičnim problemima, od čijeg razrješenja zavisi njihova dalja sudbina. Ali i sudbina mnogih, trenutno, vodećih političara.  

SDS je završio postizborni period krunjenjem poslaničkog kluba, ali ne i stranke, dok se HDZ još uvijek čini monolitnim. Samo čini.

SNSD
Broj decibela označava stepen Dodikove nervoze; Što je decibela više i nervoza je veća. Ovih dana urla, očito je van sebe.

Zakucan je u crveno. A tamo je sve, samo ne ugodno.

Dodik prethodnih dana priča o svemu i svačemu, samo ne o suštinskom problemu koji mu je gorući: Kada će ispuniti obećanje dato Igoru Radojičiću i smijeniti Željku Cvijanović i Zorana Tegeltiju?

Da ne bude zabune, Dodik je odlučio da ih makne, jer više nema kud. I zbog Radojičića i “Dva Papka” i potpune nesposobnosti i nekompetentnosti i ...

Napravio je i izlaznu strategiju za odlazak Cvijanovićke: Ona će se povući iz zdravstvenih razloga, nakon čega pada cijela vlada. Tako će se (eventualno) opravdati pred javnošću da nije pokleknuo pred Radojičićem.

To je za Dodika manji problem; Veći je koga za novog premijera, jer Radojičić ne dozvoljava da to bude Zoran Stevanović i kako skupiti većinu?!

Dodik protežira Srebrenku Golić, ali Radojičić se ne izjašnjava o njoj. Jer zna da je to druga Željka Cvijanović. Ne u maniru, ali u poslušnosti Dodiku svakako.

Dodik nema još mnogo vremena; Najkasnije do kraja juna, jer nakon toga Radojičić više nema vremena.

Radojičić mora najkasnije do kraja juna (iako je precizniji datum naredno skupštinsko zasjedanje) u stranci saopštiti svoj status: Da li stvara i zvanično Frakciju ili ostaje lojalan većini, koju je nabio u mišiju rupu?!

Ukoliko ostaje u sadašnjoj podjeli (sa Cvijanovićkom/Golićkom kao premijerom), onda je politički mrtav. I može da tvituje šta god hoće, ali “na onom Svijetu”. Na ovom će se u septembru sručiti Nebo na vladajuće Glave.

Ukoliko Dodik i promijeni Cvijanovićku i postavi Golićku, to ni dalje ne garantuje zadovoljenje Radojičića. Što Dodiku otvara pitanje: Šta Radojičića može uopšte zadovoljiti?! (Osim njegove, Dodikove, glave. Procjena je: Malo šta!).    

I dovodi ga u situaciju u kojoj ne zna šta da radi; Junsko vrijeme neumitno teče, već vuče u cajtnotu.

A Radojičić čeka.  

Ukoliko krene u pravljenje Frakcije unutar stranke, demoliraće Dodika, a SNSD-e, ovakav kakav jeste postaće prošlost. Čini mi se to neminovnim. Jer, horor - septembar nadire, bez obzira ko bio na čelu Vlade RS.

Horor, zato što ova vlast, dok god je Dodik vodi, neće ni sa jedne strane Svijeta dobiti ni marke. To, u prevodu na srpski, znači da u septembru  violentnost postaje najefikasnija proizvodna grana.   

Stoga je razigravanje u junu sve izglednije/neophodnije. I za Radojičića i za Dodika.

Radojičić ima šansu da postane ključni politički faktor, dok Dodik ima samo narodnu umotvorinu da nada umire poslednja.

Dodikova politika opstanka bazira se na dva zaključka: Da opozicija nije spremna da preuzme vlast u ovako lošoj ekonomskoj/finansijskoj/političkoj situaciji; Da će zvanični Beograd izabrati njega da se bori za očuvanje RS, ko god držao izvršnu vlast!

I jedan i drugi zaključak su potpuno proizvoljni i neutemeljeni, zato što se baziraju na procjeni volje/sposobnosti drugih faktora, a ne na sopstvenoj političkoj snazi. Koja više ne postoji.

Dodik je politički mrtav, ma koliko se batrgao i pokušavao skupiti 45 poslanika (iako u ovom trenutku nema ni 42) da potvrdi novu Vladu RS (sa ili bez Radojičića). Nije problem u većini, već u izolaciji i parama.

Izolacije RS je napretek, para ni u snovima.

Valjda je to i Radojičiću jasno. Prema svim dostupnim informacijama jeste.

SDA
Frakcije su u BiH postale vrlo popularne. Tako se u SDA javnosti predstavila Frakcija, od četiri poslanika te stranke u parlamentu BiH, i saopštila da će “izvršavati volju birača”. Čime su Bakira Izetbegovića nokautirali, a SDA doveli u agoniju.

“Frakcija 4” (Salko Sokolović, Sadik Ahmetović, Senad Šepić i Šemsudin Mehmedović) optužila je Izetbegovića za “podaništvo HDZ-u i izborni inženjering na Kongresu”, što je dodatni težak udarac za Izetbegovića. Koji je, nakon ubjedljive pobjede na Kongresu, izgubio i u parlamentu BiH i u stranci i u očima poliitčkih partnera/suparnika.

“Frakcija 4” nije uopšte bezazlena grupacija: imaju snažnu izbornu bazu u Krajini (Cazin), Hercegovini (Mostar), Srednjoj Bosni (Tešanj) i Istočnom dijelu RS (Srebrenica), a to su ključne kote SDA.

Izetbegović je u nepremostivom problemu, ma koliko se njegovo okruženje trudilo da minimizira zaokret Četvorke. Bahatost Izetbegovića, posebno njegovog okruženja, i iskazana spremnost da unutarstranačke suparnike ponize dovela ih je iz pozicije lovca u formaciju lovine. A to je sve, samo ne ugodno. U BiH je to, u pravilu, pogubno.

Bahatost je njega i njegovu kliku koštala i stranke i uticaja, a tek je račun počeo da se kuca.

Izetbegoviću se desilo što i Dodiku: pobijedili su obojica na unutarstranačkim izborima i postali višestruko slabiji nego prije Kongresa/Sabora.