недеља, 14. јун 2015.

Jedan sasvim pozitivan tekst

piše: Slobodan Vasković


Odlučan sam bio da napišem jedan sasvim pozitivan tekst. Bar u nedelju. Cijelu subotu sam se pripremao za taj čin; Proveo sam je van BiH, posebno van RS.

Tako nisam mogao sresti ni Željku, a ni onog gmaza Miljkana, zbog kojeg razmišljam da nabavim gas masku.

Obezbjeđujem dovoljnu količinu volje za plust tekst izbjegavajući pomenute stuhe i u nedelju, tako što ne izlazim na ulicu u ranim jutarnjim časovima. Kad se oni smucaju: ona oko Parka, Endemski Papak oko Uprave.

Prespavam moguće susrete, skoknem do UBKC-a da vidim kako napreduju radovi. Ne napreduju, kratko to objavim, tek da Sebi, Starom Dobrom Patološkom Tipu, dam oduška, pa onda u Pozitivu.

Odlučim da prvo odvezem auto na pranje, da je sve oko mene čisto. Pa onda čist tekst.

Skoknem do praonice, pa do kafanice, pa nakon pola sata opet do praonice. Kad kraj mog auta stoji Sredoje Nović. Uspravan kao bakalar.

Nije mi valjda Sredoje oprao auto, zapitah se, ali odmah odbacih tu misao.

Nije Režim došao još do toga da otima poslove i radnicima u autopraonicama.

Tradicionalno se ne pozdravim sa Sredojem, jedino se blago naježim.

Kad god vidim Sredoja, vizueliziram čupanje noktiju. Svojih.

To i nije tako strašno kao kad, na primjer, sretnem Špirića. Tada mi koža počne otpadati.


Palim auto, rikverc, prvadrugatreća, Sredoje nestaje iz retrovizora. Nokti ostaju na prstima.

Ne izlazim iz auta, da ne bih još koga sreo. Obećao sam sebi da mogu jedan dan i bez kritike Režima. Čisto da ta Banda vidi kako im je bez mene bezveze.

Čekam Ljilju, zovem Marinka, spremam se za izvore Plive. Marinko je telefonski turistički vodič, Šipovo i okolinu ima na dlanu.

U izvorima Plive je inspiracija za Pozitivu, put vodi kroz Tijenso, gdje je baš tijesno, pa preko Mrkonjića. E preko Mrkonjića prelazimo na vrhovima guma, da nas Klan ne ugleda. I ne pokvari dan.

Stižemo u Šipovo, temepratura 24, ne čudi me što se NDP-ovci tu još mogu naći samo u iskopinama. Oni što su reevoluirali prešli su kod Kovača.

Dobro sad, NDP je ostao bez baze, neću i ja bez izleta. A na Plivskim izvorima prekrasan ambijent, apartmani koje je napravio dr Talić, zaista sjajno izgledaju.

Banalno rečeno, praznik za oči. Ovdje je banalizaciji kraj, bar se nadam, žurim na izvore, da vidim da i njih Režim nije ukrao.
  
Nije kozja staza za starog jarca, pa ni ona do izvora za mene, ali šta da radim: Nakon što sam pobijedio Režim i spakovao ih za deponiju (u toku je tender za prevoznika koji će to smeće odvući), obilazim okolo, sav pozitivan, da utvrdim šta je ostalo.

Bogami izvore nisu maznuli, vraćam se zadovoljan; Reklamna tabla za prepeličija jaja i ostale gurmanluke.

Da vidimo da nisu odnijeli treći izvor?
Ma nisu, hajmo na kafu.

Terasa restorana prepuna, nekakav stranac zabacuje li zabacuje udicu. U prazno. Bolje ide riba iz kuhinje.

Četiri sredovječne žene prebiraju po meniju:
Ima riba. Ima miješano.
Čula sam da je divna riba.
I ja sam.
Donijećeš nam dva miješana i četiri pive.

Preko puta mene gabaritna plavuša. U ranim četrdesetim. Volan oko struka, tetovaža na ruci: “Dragan”. Nije lako Draganu, a nije ni meni pred njenim mrkim pogledom. 
 
Možda je tek napustila NDP, pomislim, vjerujući u Ljiljinu čvrstinu i sopstvenu brzinu.

Odlazimo (još malo banalno) puni utisaka, na Janjska ostrva.

Na Janjskim otocima nas dočekuju sa pjesmom: “Kuda idu ljudi kao ja”, 50 praznih, 50 se 'ladi. Unutrašnja struktura mi čezne za Sinanom Sakićem i paketom žileta, ali odavno sam izvan toga.


Ljudi kao ja obiđoše otoke, slikaše se iza drveta, ukvasiše patike, pa put Balkane.

Pita od heljde, kiselo mlijeko.

Iznad Mrkonjića ponovo na vrhovima guma, tu poče i da kiši, masa ide putem, kupanje je gotovo.

Mislim na Dušku Tegeltiju, kad me strefi ona narodna:
Na šta misliš, možda ti se i ostvari.

Putem prema Piti od Heljde, u pješačkoj zoni kraj Balkane, ide Boni.

Pogledom me presječe k’o mačem.
Nakon što je nju presjeklo po stomaku.

Na ovom mjestu citiraću Dodika: Prođoh pored nje kao pored kioska.

Pažljivo gledajući ima li gdje Klajda. Klajd se nije sunčao, a Boni je prisjelo. Džaba koperton.

Pita od heljde vrhunska, kiselo mlijeko domaće, usluga odlična.

Kiša nas obiđe.

Pred nama je Manjača. Onako gola, prelijepa.  

Na Nesu sevdah: Kerber, Riblja Čorba, Bajaga izvrsno recituje, Dino Merlin. Pjevamo. Recitujemo. Pjevamo. Vozimo. Uživamo u Manjači.

Ide reklama: Ništa bez Matijevića.

Griješi, obraćam se osobi do sebe: Ništa bez Vaskovića.

Obožavam je kad se smije. U stvari, obožavam je skroz!

Šteta što je kraj nedelje. Sutra u poslednji korak do Slobode. A to nije lak posao.