ULAGANJE U KLEKOVAČU: Šume u kamione, firme u stečaj

 Piše: Žurnal.info

Početkom februara banjalučko preduzeće GB IMM. d.o.o. raspisalo je Međunarodni urbanističko-arhitektonski konkurs za urbanu zonu turističkog centra Klekovača. Kako je navedeno, predmet konkursa je izrada idejnog urbanističkog i arhitektonskog rešenja buduće urbane zone turističkog centra na planini Klekovača, u zapadnom dijelu BiH.

Konkurs je jednostepeni, međunarodni, otvoreni sa pet pozvanih autorskih timova i to “ARGE Baumschlager Hutter Partners and Amann Architects” iz Austrije, “Lacaton and Vassalle” iz Pariza, “MVRDV” iz Roterdama, “Sauerbruch Hutton” iz Berlina i “Herreros Arquitectos” iz Madrida.

OBORI I RASPRODAJ

Priča o Turističkom centru Klekovača prvi put pojavila se u jesen 2010. godine. Tada je Milorad Dodik najavio da postoje investitori, koji su u realizaciju projekta TC Klekovača spremni uložiti 338 miliona evra. Još tada je data saglasnost da Vlada RS zaključi okvirni sporazum sa međunarodnom poslovnom grupacijom Alpine Alians Projektent Binklungs GmbH, banjalučkim preduzećem GB invest i firmom “Loma” iz Petrovca o razvoju i izgradnji ski-centra na području planine Klekovače. Najavljeno je da će izgradnja ovog Turističkog centra trajati 12 godina.

Vlada RS je saopštila da je investitor do sada u projektnu dokumentaciju uložio više od dva i po miliona evra i otkupio dio zemljišta. Investitoru je data i koncesiju za istraživanje i eksploataciju vode. Sve u svemu, još jedna priča o milionskim investicijama u RS.

Međutim, nameće se pitanje: da li će i saga o TC Klekovača doživjeti sudbinu mnogih priča o investitorima i ulaganjima miliona maraka u RS, koja su u ranijem vremenu doživjela fijasko. Poput ČEZ-a, Rašida Serdarova, mariborskog CPM-a….

Iz opozicionog tabora tvrde da je raspisivanje Međunarodnog urbanističko – arhitektonskog konkursa za TC Klekovača unaprijed propali projekat, koji je ponovo aktuelizovan pred izbore kako bi aktuelna vlast prikupila koji politički poen.

Član SDS-ovog odbora za trgovinu i turizam Željko Perenčević, koji se godinama bavi projektom Klekovača, smatra da je cijeli projekat osmišljen kako bi se na toj planini posjeklo i rasprodalo što više šume.

U kontaktu sam sa bivšim austrijskim i njemačkim investitorima koji su u međuvremenu odustali od cijele priče. Na web sajtu preduzeća GB IMMO, koje je raspisalo konkurs, može se vidjeti da taj konkurs važi do 5. septembra 2014. godine. Tada će biti napravljena izložba u Banjaluci, a taj dan je i prvi dan predizborne kampanje, što je vrlo interesantno. Ovo je treći put da se na isti način mažu oči ljudima u predizbornoj kampanji. Tako je bilo i prva tri dana u predizbornim kampanjama 2010., 2012., a plan je isti i ove godine, rekao je Perenčević za Žurnal.

On dalje navodi da su vlasnici firme GB IMMO, Braco Trbić, koji ima desetine fiktivnih firmi po Evropi i advokat iz Lihtenštajna, Gerald Hop, za kojeg napominje da umiješan u aferu Sanader – Hipo banka. Perenčević takođe tvrdi da su putem Hopove advokatske kancelarije sa prostora bivše Jugoslavije, prije svega Hrvatske i BiH, izvučene milijarde maraka.

Prema njegovim riječima, austrijska firma Alpine Alians povukla se iz projekta nakon što je ekonomska studija opravdanosti pokazala da investiranje u TC Klekovača nije rentabilno.
Osim što vlast promociju ovog projekta vidi kao predizborni trik, kaže Perčević, mnogo je ozbiljnija priča o koncesiji nad Klekovačom, koja je dodijeljena firmi GB IMMO.

Hodogram je, navodi on, bio sljedeći:

Firme Alpine Alians iz Austrije, LOM iz Petrovca, koja se bavi istraživanjem voda i GB IMMO (Trbićeva i Hopova firma) zajednički su osnovale GB IMMO d.o.o. Banjaluka. Alpine Alians je izradila studiju izvodivosti, na osnovu koje je GB IMMO dobio koncesiju nad Klekovačom.

Potom je raspisan konkurs, a u međuvremenu se austrijska firma, koja je zadržala autorska prava, povukla iz projekta.

GB IMMO sada ne bi smio ništa da uradi bez firme Alpina Alijans, ali oni se ponašaju kao da imaju puno pravo nad projektom. Imam i dopis direktora austrijske firme, koji mi je potvrdio da se niko više ne smije igrati njihovim imenom. Ali, ovi ne odustaju, jer ne smiju ni oni ni Vlada RS reći da je koncesija dodijeljena fiktivnim firmama, koje su zvanično registrovane nakon predstavljanja projekta, tvrdi Perenčević.

On dodaje da nijedna od ovih firmi nema promet.

Pošto firme imaju koncesiju, komotno mogu da sijeku šumu, a kako nemaju prometa, teško im se može ući u trag. Kad se šuma isječe, firme će najvjerovatnije u stečaj, a mi ćemo ostati bez prirodnog bogatsva, upozorio je Perenčević.

FAMILIJARNO PREDUZEĆE

Posebno je zanimljiva priča o banjalučkoj firmi GB IMMO.
Uvidom u dokumentaciju, koju je ova firma dostavila uz samoinicijativnu ponudu za dobijanje koncesije, stručnjaci, koje smo kontaktirali, tvrde da nedostaju određena dokumenta.

Prije svega, ovjerena kopija rješenja GB IMMO o upisu u sudski registar nadležnog suda u Banjaluci, potom bilans stanja i bilans uspjeha preduzeća u poslednje tri godine poslovanja, kao i preciznije pojašnjenje načina obezbjeđenja sredstava potrebnih za realizaciju projekta - putem institucionalnih investitora (investicionih fondova), koji će obezbijediti 30 posto sredstava, te investitora koji će obezbijediti dugoročne kredite banaka u iznosu od 35 posto potrebnih sredstava. Uz to nisu dostavljene ni katastarske oznake zemljišta koje je predmet koncesije, a nije dostavljeno ni mišljenje Republičkog zavoda za zaštitu kulturno-istorisjkih spomenika i prirodnog naslijeđa.

Bilo je potrebno i pokrenuti postupak proglašavanja šumama za posebne namjene pred resornim Ministarstvom, kako to nalažu pozitivni zakonski propisi, te dopuniti Studiju ekonomske opravdanosti u skladu sa poslednjim mišljenjem Ministarstva prostornog uređenja, građevinarstva i ekologije ( u segmentu procjene uticaja projekta na zaštitu životne sredine).

Trebalo je pribaviti i mišljenja opštine Petrovac i Drinić i tretirati projekat Prostornim planom opštine Petrovac, čija je izrada u toku. Sve to je trebalo, ali je i bez ove, neophodne dokumentacije, koncesija data firmi GB IMMO.

Razlog za to je što slučaj „Klekovača“ ima još jednu dimenziju, uobičajenu kada su u pitanju poslovni odnosi u Republici Srpskoj. Riječ je o nepotizmu. Prema potvrđenim informacijama, projekat „Klekovača“ su osmislili glavni Dodikov savjetnik Slavko Mitrović i Slobodan Puhalac, bivši entitetski i državni ministar i aktuelni direktor GAS RES-a.

Direktor firme GB IMMO u Banjaluci je Zoran Puhalac, sin Slobodana Puhalca, što je Žurnalu potvrđeno u tom preduzeću. Projekat “Klekovača” u nadležnosti je Ministarstva trgovine i turizma RS, na čijem čelu je Majda Ibrišagić Hrstić. Ona je svastika Slobodana Puhalca, odnosno tetka Zorana Puhalca.

Projekat “Klekovača” je, doduše, pokrenut u vrijeme kada je na čelu resora trgovine i turizma RS bio Bakir Ajanović, ali upućeni tvrde da je zadatak aktulene ministarke da dodjeljivanje koncesije GB IMMO drži pod kontrolom.

PUHALAC I JESTE I NIJE DIREKTOR

Pozvali smo banjalučko preduzeće GB IMMO i pitali da li možemo razgovarati sa direktorom Zoranom Puhalcem. Službenik, koji se javio na telefonski poziv, rekao nam je da Zoran Puhalac već dvije godine nije direktor firme.
Dobro, možete li reći ko je novi direktor, pitali smo.
Nema novog direktora. To je Zoran Puhalac, ali se čeka preregistracija u sudu.
Bili smo uporni: Da li to znači da je Zoran Puhalac još direktor firme?
Da, kratko je odgovorio.