piše:
Slobodan Vasković
Primitivizam,
bahatost, kriminal, korupcija, gramzivost…, odlike su vladavine SNSD-a i
njihovih visokih funkcionera. Međutim, neljudskost je njihova osnovna
karakterna osobina, što je pokazuju na svakom koraku, u svakom danu, svih ovih
devet godina kako su na vlasti.
Jedan
od najdrastičnijih slučajeva je progon porodice Gorana Lepira iz Prnjavora,
koji je ratni vojni invalid prve kategorije (60 posto). Lepir je tokom rata dva
puta teško ranjen i ima trajna oštećenja.
On
i njegova supruga Biljana imaju dvoje djece, Milana i Vladu, blizance rođene
2001. godine. Nažalost, život nije bio milosrdan prema njima, jer su i Milan i
Vlado djeca sa posebnim potrebama.
Vlado
boluje od celebralne paralize, a Milan ima teško oštećenje očnog dna i ne može
da se kreće bez pomoći. Tragedija je da trajnog izlječenja nema.
Međutim,
sva ta nesreća porodice Lepir, činjenica da je Goran šezdesetpostotni ratni
vojni invalid i da je te rane zadobio kao pripadnik VRS, Dragi Kalabiću,
visokom funkcioneru SNSD-a i njegovim partijskim kolegama, ni najmanje nije
smetala da se obruše na Biljanu Lepir, uposlenicu “Elektrodistribucije”
Prnjavor, koja je u sastavu “Elektrokrajine”.
Godinama
već mobinguju Lepirovu, progone je, a na kraju su je i potpuno nezakonito
uklonili sa radnog mjesta rukovodioca. Razlog progona Biljane Lepir nađen je u njenoj
sindikalnoj aktivnosti i prečestom upozoravanju nadležnih na nezakonito i
enormno zapošljavanje po stranačkoj liniji.
Takav
angažman Lepirove nadležni su odlučili da kazne, uopšte ne obraćajući pažnju na
strašne životne tegobe koje su zadesile tu porodicu.
Glavni
egzekutor Lepirovih je Drago Kalabić, koji je na poziciju Biljane Lepir
postavio kći svoje svastike Tanju Kozarević. Učinjeno je to mimo svih zakonskih
normi.
Goran
i Biljana Lepir o svemu su obavijestili Ministarstvo rada, a u dopisu su naveli
i da je Tanja Kozarević kći hrvatskog branitelja Dušana Vukmirovića, koji je
Srbin po nacionalnosti.
U
dopisu ministru Petru Đokiću, Lepir je naveo da je Vukmirović, kao pripadnik
hrvatskog MUP-a, proveo 2157 dana u borbenom sektoru i priložio dokument iz
Registra hrvatskih branitelja, koji svjedoči o tome.
Lepir
se još zapitao zbog čega se u Republici Srpskoj, pri zapošljavanju, daje
prednost djeci hrvatskih branitelja nauštrb članova porodice srpskog borca,
koji su uz to i RVI.
Đokić
mu je lakonski odgovorio da se obrati nadležnoj inspekciji ili Sudu.
Umjesto
bilo kakvog zaključka pozivam vas da pažljivo iščitate dopise porodice Lepir
nadležnom ministarstvu i odgovor iz te institucije. U njima je sve rečeno i o
patnjama porodice Lepir i o neljudskosti vlasti.
Pismo Gorana Lepira Petro Đokiću
Дана: 22.04.2014.године
МИНИСТРУ РАДА И БОРАЧКО ИНВАЛИДСКЕ ЗАШТИТЕ
н/р Петру Ђокићу
БАЊА ЛУКА
Поштовани,
Обраћам Вам се госп.Министре
као борац прве кат., РВИ 60%, шесте кат., два пута рањаван. Ја, Лепир Горан,
син Милана, р.09.04.1970.године из Прњавора учесник рата сам од
19.09.1991.године, када сам добио позив за мобилизацију у ЈНА Инжињеријска
јединица(Западна Славонија). Ту сам провео до априла мјесеца 1992.године када
сам завршио курс за полицајца и од тада сам све до краја рата наставио учешће
у рату као припадник МУП-а. Дана 26.07.1995.године сам први пут рањен од експлозије гранате
при чему ми сам задобио оштећење слуха. Иако нисам морао даље да наставим
учешће у ратним дејствима, али нешто јаче од мене ме је храбрило да са својим
саборцима-полицајцима наставим даље учестовање у ратним дејствима и да од
непријатеља бранимо нашу Републику Српску. Други пут сам тешко рањен дана
23.09.1995.године у Санском Мосту-мјесто Липник од кога рањавања су ми остале
трајне посљедице по здравље.
Моја супруга Биљана рођ.15.11.1974.године
и ја, имамо два сина Владо и Милан близанци р.2001.године, са седам мјесеци.
Оба наша сина су дјеца са посебним потребама, за шта посједују и документацију
издану од надлежних комисија. Наш син Владо од рођења болује од церебралне
парализе и од тада га лијечимо како у Трапистима, тако и у иностранству. Од
2006-2008. године Владо се је лијечио у Словенији гдје смо за његово лијечење и
помагала која смо купили потрошили око 3.000
еура. У Србији у периоду од 2009-2011. године Влади су од стране Руских
доктора урађена три оперативна захвата (ласером на мишићима) и ту смо потрошили
око 7.500 еура. Од 2013.године смо
наставили лијечеље у Словачкој у приватној Руској клиници „Адели“ гдје смо до
сада са Владом на лијечењу били три пута и то је коштало око 18.000 еура. Владо иначе не може још да хода али уз нашу
помоћ помало прави кораке од када смо наставили лијечење у Словачкој. Влади је
потребна туђа њега и помоћ у потпуности. Помоћ му је потребна код облачења,
храњења, одвожења у школу, тоалета и др. Иначе имамо стан на 4 спрату (75
степеница) гдје нема лифта те имамо
велике проблеме при пењању и силажењу са сином Владом кога неки дио степеништа
морамо и да носимо. Други наш син Милан има велико оштећење очног дна од рођења
и чита –пише на удаљености 10 цм, гледа ТВ на метар удаљености, у школу га
водимо, не може сам да иде због великог оштећења вида. На прегледу код доктора
су нам исти рекли да се ту ништа не може урадити на побољшању вида и да већ
морамо да мислимо о даљем његовом школовању.
Министре, као родитељ можете
само да замислите шта све преживљавамо ми родитељи, али се свим снагама боримо
да својој болесној дјеци пружимо све
потребно лијечење и до сада су нам новчано помагали синдикати, наши грађани
запослени у иностранству, наши суграђани
сакупљањем у мјесној цркви и др.
Поред свега наведенога, моју
супругу Биљану Лепир која је запослена у
ЗП „Електрокрајина“ а.д. Бања Лука у РЈ „Електродистрибуција“ Прњавор, на радном
мјесту Руководилац за правне и кадровске послове су, незаконито тј. противно свим важећим законским актима, смијенили са
наведенога радног мјеста и довели другу радницу, ближу фамилију од Драге
Калабића-Предсједника СНСД Прњавор.
Наведена нова радница је запослена без
конкурса, без три године радног искуства које је потребно на том мјесту и др.
Моја супруга , а ја посебно смо огорчени јер и господин Калабић и гђа Сека
Кузмановић су знали за наше проблеме лијечења болесне дјеце и умјесто да нам
помогну као људи они су мојој супрузи учинили нешто тако не људски да су
грађани Прњавора који знају за тај случај огорчени и згрожени. Да ли је гђа Сека Кузмановић починила
кривично дјело злоупотребе службеног положаја незаконитим
запошљавањем раднице у Прњавор на мјесто моје супруге, , без конкурса, без три године радног
искуства и др. ??? Да ли је починила мобинг према мојој супрузи???
Посебно сам ја огорчен, јер сам борио се за
РС, крварио, остао РВИ и сада ми тако враћају. Гос.Министре молим Вас да у
складу са Вашим овлашћењима предузмете све потребне мјере и радње, да вратите
моју супругу на њено радно мјесто, са кога је потпуно незаконито смијењена и да нас о томе свему писменим путем
обавијестите.
Наводим да се је моја супруга
већ обратила Синдикату енергетике, Синдикату Електропривреде Реп.Српске, Омбдусману
за људска права, а обратиће се и другим институцијама (Пресједнику РС и др.), а
на крају ако наше обраћање надлежним институцијама не буде у
нашу корист сазваћемо конференцију за новинаре испред ЗП
“Електрокрајине“ и о свему наведеном обавијестити ширу јавност РС – не
пријетимо, али другог излаза немамо.
Министре, да ли је то програм
предизборне кампање- мајке дјеце с посебним потребама, супруге РВИ у што већој
мјери шиканирати???
Још Вам наводим да су осим
раднице која је запослена на мјесто моје супруге, такође не законито без
конкурса запослена још три радника у РЈ „Електродистрибуција“ Прњавор у мјесецу
април 2014.године.
ГОРАН
ЛЕПИР
Drugo pismo Gorana Lepira petru Đokiću
Дана: 26.04.2014.године
МИНИСТРУ РАДА И БОРАЧКО ИНВАЛИДСКЕ ЗАШТИТЕ
н/р Петру Ђокићу
БАЊА ЛУКА
В е з а: Допуна предмета од 24.04.2014.године упућено на Вашу адресу.-
Поштовани,
Господине Министре,дана
24.04.2014.године Вама лично сам послао
путем поште предмет на даље поступање у вези незаконитог запослења раднице
Козаревић Тање у електродистрибуцију Прњавор на мјесто моје супруге Лепир
Биљане која је до тада обављала функцију руководиоца за правне и кадровске
послове.
У ранијем допису сам Вам све
детаљно образложио али сада сам дошао до новијих информација које су ме као
борца прве категорије, РВИ 60% веома јако погодиле. Наведена радница Козаревић
Тања је рођена у Загребу и држављаанка је реп.Хрватске, као и њени родитељи.
Наведена Тања дје.Вукимировић је 2011.године у веома кратком року средила
држављанство Републике Српске гдје се је и удала за граћанина Прњавора. Већ
2012.године је одмах у Основном Суду Прњавор преко везе одрадила приправнички у
трајању од једне године. Након тога је како сам Вам навео у ранијем допису по
родбинској линији истој посредовао при
запослењу пресједник СНСД Прњавор Драго
Калабић, гдје је иста незаконито запослена
у ел.дистрибуцију Прњавор, без обављеног конкурса, без три године радног
искуства које су предвиђене на мјесто руководиоца за правне и кадровске послове
на ком је до тада радила моја супруга.
Све ово ме није толико погодило како сам био погођен када сам дошао до
информација да је од наведене запослене раднице Козаревић Тање отац Вукимировић
Душан читаво вријеме рата у Хрватској провео као припадник МУП-а Хрватске и гдје сам на порталу регистра Хрватских
бранитеља утврдио да је исти провео у борбеном сектору 2157 дана. Само можете
замислити колико сам огорчен да се запошљавају дјеца Хрватских бранитеља а не
запошљавају се дјеца наши бораца погинули у рату, дјаца РВИ и др.. и при том
моју супругу од борца прве кат.,РВИ 60% мајку двоје наше дјеце са посебним
потребама (двоје дјеце од којих је једно дијете 100% инвалид) незаконито
склањају са радног мјеста.
Најгоре што је отац наведене
раднице Српске националности и веома добро можете замислити како се као Србин
морао да се покаже међу бранитељима још од Плитвица па до краја рата, о томе
говори број проведених дана. Када се одвијало свадбено весеље Вукмировић Душан
који је удавао кћерку Тању је поред заставе Републике Српске поставио Хрватску
заставу са шаховницом коју искрено изгледа воли. Ово Вам нерадо пишем ал морам
Вам још и ово рећи, само да знате да је Козаревић Тања запослена почетком
мјесеца априла у другом стању (око три мјесеца)и убрзо ће на трудничко
боловање.
Мој радни колега полицајац коме
не желим да помињем име који сада ради у ПС Прњавор, а који је до почетка избијања рата у Хрватској
радио као полицајац са Вукимиревић
Душаном и истог лично га познаје каже да
је Душан исказивао лојалност новој
власти Хрватске .
Још Вам наводим да су осим горе
наведене раднице још три радника такође у мјесецу априлу 2014.године запослена
незаконито без конкурса. Исти запослени радници пошто их познајем потичу из
веома богатих породица, нису из породица погинули бораца, РВИ и др.
Молим Вас Министре да поступите
по наведеном да утврдите незаконите радње, да утврдите ко је починио КД-о
злоупотребе службеног положаја, да моју супругу вратите на њено мјесто са кога
је незаконито смијењена и да наложите да се се исплати сва разлика плате пошто
гђа Сека Кузмановић није хтјела по закону да промијени којефицијент мојој супрузи
са 6,33 на 9,5 при чему је моја супруга
добијала 444 КМ мање него руководиоци за правне и кадровске послове у др.радним
јединицама.
Срдачан поздрав.
ПРИЛОГ: Регистар бранитеља на
име Вукмировић Душан.
Контакт телефон – 065 522 628
Адреса: Горан Лепир
Ул.Живојина Прерадовића
зграде Сирано Л-А1
78430. Прњавор
lepirg@hotmail.com
ГОРАН ЛЕПИР
ШТА СЕ СВЕ ДЕШАВАЛО НА РАДНОМ МЈЕСТУ БИЉАНИ ЛЕПИР
У ЗП „Електрокрајина“ РЈ „Електродистрибуција“
Прњавор, сам запослена од 04.05.2004.године. У РЈ сам била и синдикални повјереник у периоду од
јануара 2009.године до марта 2013.године, члан сам Синдиката од свог запослења
непрекидно.
Покушаћу образложити свој
проблем:
У РЈ „Електродистрибуција“
Прњавор, само запослена 04.05.2004.године и распоређена на радном
мјесту-Руководилац одјељења правно-кадровских и општих послова за које се у
моменту запошљаваља захтјевала виша стручна спрема- VS/VI и три године радног искуства.
Обављала сам редовне послове за
наведено радно мјесто-била правни заступник, организовала и руководила рад у
одјељењу, кадровске послове и сл.
Правилником о измјенама и
допунама Правилника о организацији рада и систематизацији послова и радних
мјеста ЗП „Електрокрајина“ а.д. Бања Лука од јуна 2008.године, нас три Руководиоца
одјељења смо према важећем Правилнику требали добити укупни коефицијент 9,5, за
које ћу Вам доставити у прилогу доказе, уз напомену да ћу изнијети само свој
случај.
У свим Радним јединицама-радно
мјесто Руководилац одјељења или службе је добило укупан коефицијен 9,5, док је
за моје радно мјесто укупни коефицијент износио 6,33 понуђеним Уговором о раду
од 01.07.2008.године.
Мој тадашњи руководилац РЈ је
писао примједбе у више наврата тј.2008, 2009.године, а задњи пут у март
2013.године,што ћу Вам доставити у прилогу.
Накратко ћу се осврнути и на
период, када сам била синдикални повјереник од јануара 2009-марта 2013.године,
из разлога што је повезано са претходном причом. У јануару 2009.године сам у
својој Радној јединици, изабрана апсолутном већином за синдикалног повјереника.
У том периоду заједно са својим
колегама у Синдикалном одбору, тј синдикалним повјереницима из других РЈ, често
смо дотицали питање систематизације-јер је у том првом периоду било око 400
незадовољних радника-временом је многима и исправљен коефицијент појединачно,
супротно законским актима (како се ко „снашао“ тј. зависно од „разних веза и
везица“).
О свему напријед наведеном су
били упознати тадашњи Предсједник СО ЗП „Електрокрајина“ а.д. Бања Лука и тадашњи
Предсједник Синдиката удружених радника енергетике.
09.02.2012.године, сам на
Панеевропском универзитету „Апеирон“ факултету правних наука-стекла звање
дипломирани правник. Често су знали споменути да немам напријед наведени
коефицијент 9,5, из разлога што не посједујем високу стручну спрему, иако у ЗП
„Електрокрајини“ а.г.Бања Лука, нема правила тј. На захтјеваној VSS/VII има VKV радника, на мјестим
Руководиоца службе има доста запослених са средњом стручном спремом, за вишу не
постоји ни најмањи проблем, радна мјеста се систематизују по потреби и сл.(моје
наводе можете провјерити), у мојој РЈ је
нпр.систематизовано једно радно мјесто Руководиоца одјељења
економских послова, а постоје два, систематизовано је једно мјесто техничар за
документацију а постоје три радника на истом, Три руководиоца одјељења у мојој
РЈ имају SSS/IV за које се у другим РЈ тражи висока стручна
спрема-таквих случајева је више него исправних,,, све је то
могуће осим у мом случају. Вјероватно се питате зашто Вама пишем, ја се ипак
надам да постоји Синдикат за заштиту права радника у који сам вјеровала, и чији
сам члан непрекидно од свог заснивања радног односа.
Свјесна сам да је мобинг тешко
доказати, али покушаћу Вам бар дјелимично објаснити шта ми се дешава.
06.03.2012.године, мој тадашњи
Руководилац РЈ се писмено опет обраћа Управи Преузећа да коригује коефицијент мени и
још двома радних колега. Наравно, ни овај пут
одговора за мене нема, док је за двоје
колега из тадашњег дописа иако касније ипак ријешен њихов проблем,,,нема
потребе ни наводити да се свакодневно признавају новостечене дипломе.
Иако ништа противзаконито нисам
урадила на свом радном мјесту, нити као синдикални повјереник, при одржавању
редовних избора за синдикалног појереника 25.01.2013.године, дешавају се за
мене до тада напознате стваре, које су ме благо речено шокирале.
25.01.2013.године, од укупна 72
запослена радника, 30 није пуштено на гласање иако су сви чланови Синдиката,
због наводног „отклањања квара на далеководу“. Изборима је присуствовао и
тадашњи Предсједник СО ЗП „Електрокрајина“ а.д. Бања Лука, Љубинко Тадић који има записник о догађајима који су се дешавали тог дана.
Предложени смо мој један радни
колега и ја. Он је добио 20 гласова, ја 19 док су три радника била суздржана (о
свему постоји писана документација).
Тог дана су радници који нису
гласали за мене-звали ме и причали да им је пријећено телефонски и на разне
начине, шта ће им се десити уколико гласају за мене од стране својих шефова, а
директива је наводно ишла из Бања Луке.
У марту 2013.године сам
изабрана као члан Комисије Фонда солидарности, у којој сам још увијек, иако не
вјерујем да ћу после овог дописа и даље бити члан у истој.
Од тог периода-краја јануара
2013.године, нада мном почиње мобинг, у правом смислу, у виду одузимања радних
задатака које сам до тада обављала и других разних притисака од којих ћу
навести неке.
Мени се одузима једна по једна надлежност
тј.радни задаци у оквиру радног мјеста и заобилазе ме гдје год је могуће. Ни
тада се не завршавају шиканирања према мени. У октобру 2013.године, у мом граду
(читав град зна), почиње се тражити
правник, контакт особе су угледни политичари и бизнисмени. Кандидати се јављају
и мени-вјероватно смишљено као дио пристиска на мене…
У том периоду тј. октобру
2013.године, обраћам се свом новом Руководиоцу РЈ који ту дужност обавља од 01.
октобра 2013.године. Он ми објашњава да Директорица ЗП „Електрокрајине“ а.д.
Бања Лука, има „пик“ (управников израз) на мене (мислио је да ја то знам), да
то зна читава Правна служба и Дирекција-те да само слијежу раменима када се
моје име спомене, да он не може схватити шта је у питању,те да инцијатива за
тражење новог правника потиче од исте. Управник истиче, да су он и технички
руководилац РЈ на све могуће начине покушали то да исправе, али без успјеха,
јер они ништа немају против мене нити да ја будем на том радном мјесту.
Технички руководилац РЈ ми је
потврдио ту причу уз напомену да Директорица није хтјела да уопште почиње тему
о мени, и да је од ње покренута инцијатива за одабир новог правника у РЈ
„Електродистрибуција“ Прњавор, иако он не може ни да претпостави шта је разлог.
Заиста, ни најмање не могу наслутити шта је
разлог свему наведеном, осим можда што сам као синдикални повјереник са својим
колегама из тадашњег СО, често постављала питање систематизације тј, отклањање
неправилности учињених претходном систематизацијом.
Свој посао сам часно и савјесно
обављала како сам најбоље умјела и знала, мислим да о том могу дати оцјену сви моји
радни колеге који такође часно и савјесно обављају свој посао, а тренутно имам
третман „ратног злочинца“, у ЗП „Електрокрајини“ је популаран назив-„црна
листа“ и ја то више нисам могла трпјети, морала сам прговорити о томе.
Ни сва та понижења нису била
довољна, 31.03.2014.године, ујутро у 7 часова и 10 минута, Руководилац РЈ ми
саопштава да на моје радно мјесто, наравно без проведеног конкурса и других
услова (нпр. три године радног искуства итд,итд) спротивно важећим законским актима, долази кћерка од свастике Предсједника СНСД у Прњавору, која аутоматски добива коефицијен 9,5.
Иначе, Управник ми је саопштио
да је Директорица „Електрокрајине“ рекла дотичном Предсједнику СНСД у Прњавору,
да ријеши питање правнице да ми нађе замјену и „ријешена сам“, и да је он
немоћан и да је чинио све што је могао да се то не деси.
Моје ново понуђено радно мјесто-референт за правно-кадровске и
опште послове које до тада није било уопште систематизовано у мојој РЈ (у
народу речено-све се може када се хоће), са опет најнижим
коефицијентом 6,10 док у осталим РЈ износи 7,68 (понижењима нема краја).
Руководилац РЈ ми је саопштио да се Управа
позива на неку одлуку од јануара 2013.године, што он није видио, нити било тко
у другој Радној јединици.
У Радној јединици је од стране
Руководиоца и актуелног синд.повјереника, мојим радним колегама саопштено да ме
Управа Бања Луке „смијенила“, док у
Управи тврде супротно-у свему томе ја сам понижена скроз…..
Мој највећи проблем је што мој син
Владо који има 13 година болује од церебралне парализе-не може самостално да
хода и 100% је инвалид, други брат близанац има оштећење вида-велику диоптрију,
рођени су пријевремено што је оставило велике посљедице и чије лијечење
непрекидно траје и само смо у задњој години потрошили око 30.000 конвертибилних
марака у Словачкој за лијечење дјетета,,не би даље јер очигледно то никог није
интересовало у мојој Фирми.
Муж ми је РВИ-60% ,борац прве категорије 2x рањаван. Сви у Прњавору знају мој случај од школе до надлежних
институција и згрожени су овим што се мени дешава ових дана у мојој Фирми, о
чему ћу Вам прослиједити документацију. Зашто се шиканирају породице таквих
људи, а уз то имам двоје дјеце с посебним потребама-постоји ли још гдје
људскост-у ЗП „Електрокрајини“-НЕ одавно…….
Највише боли
неправда-провјерите у мојој РЈ, у мом граду да ли сам заслужила ово што ми се
дешава, а да не спомињем, шта је моја породица поред свих проблема с којима се
свакодневно борим преживјела.
С обзиром да сам се писмено
обратила Извршном Директору за правна питања ЗП „Електрокрајине“ а.д. Бања
лука, позвана сам на разговор у Правну службу. Тада сам први пут упознала
господина Рајка Срдића, иако је у Правној служби запослен око годину и пол дана
(само један од начина игнорисања), иако сам претходних година редовно
присуствовала састанцима Руководиоца правних служби.
Суштина тог разговора је била да нико ништа
нема против мене, да се смирим и треба да будем пресретна што сам скинута са
тако стресног радног мјеста, да се посветим својој дјеци,да се не трошим
психички и сл.,потресно је да даље пишем.
У овом допису се нисам позивала
на важеће законске акте, јер у току је покретање судског спора. Занима ме Ваше
мишљење, да ли сматрате да су повријеђена моја права радника и сл., јер сам и
даље изложена притисцима због обраћања надлежним институцијама за заштиту права
радника.
Моји радне колеге кажу да ми се
свашта може десити, уколико будем тражила своја права, али ја сам предуго
трпила и морам упознати и друге институције с мојим проблемом, јер заиста
сматрам да ми је нанесена 100% неправда, а ништа не може надокнадити, шта сам
преживјела са својом породицом све ове године, а нарочито задњу годину дана,
поготово од 31.03.2014.године.
С поштовањем!
Напомена: Налазе посједујем
од Завода за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“-Траписти, Института за мајку
и дјете, Клинички центар Бања Лука, Завод за рехабилитацију у Љубљани, налази
руских љекара из Туле итд,итд.
БИЉАНА ЛЕПИР
ГОРАН ЛЕПИР
Ул.Живојина Прерадовића,
Ламела „А-1“ бб.
П р њ а в о р
Odgovor Ministra Đokića
15.05.2014.
Goran Lepir
Predmet: odgovor na upit,
dostavlja se
Poštovani,
U vezi Vašeg dopisa od
28.04.2014. kojim ovo ministarstvo obavještavate o navodnom dugotrajnom i
sistematskom mobingu na radnom mjestu Vaše supruge Biljane lepir koja je
zaposlena u ZP „Elektrokrajina“ a.d. Banjaluka, RJ „Elektrodistribucija“
Prnjavor, dajemo sledeći odgovor.
Ministarstvo rada i boračko
invalidske zaštite nije nadležno za kvalifikovanje određenog ponašanja kao
mobinga, kao ni za utvrđivanje postojanja mobinga na radnom mjestu.
S tim u vezi, upućujemo Vas da
zaštitu prava zatražite od Inspekcije rada ili da podizanjem tužbe kod
nadležnog suda pokrenete spor radi zaštite prava po osnovu rada.
Ministar
Petar Đokić
