Potemkin među Srbima: U RS ne postoje ruske investicije, već ruske fatamorgane

piše: Slobodan Vasković

Prije nekoliko dana objavljena je vijest da je brodska Rafinerija povećala gubitak na 486 miliona KM. Još se navodi da je ta Rafinerija prvih devet mjeseci ove poslovne godine završila sa gubitkom od 30,8 miliona KM, čime se ukupni akumulirani gubitak kompanije, koji je na kraju 2012. godine iznosio 455,1 milion KM, popeo na oko 486 miliona KM.

Takođe, i u oktobru je, kao i u septembru, za tri četvrtine smanjen obim proizvodnje derivata u odnosu na onaj iz avgusta ove godine, što ukazuje da su Rusi zaista spremni da ostvare projekat zatvaranja rafinerija i u Brodu i u Modriči. (Poslovanje je NIS već preselio u Sarajevo iz Banjaluke.)

Šta će biti sa onom silnom naftom koja je pronađena na teritoriji RS?

Cinično pitanje, ali kakvo drugo da se postavi kada se sagledaju sve laži izrečene oko projekta bušotina iz kojih samo što nije procurilo.

Veliko je pitanje da li je ikakvih ulaganja u bušotine zaista bilo ili je riječ o medijskoj predstavi, kako bi se, po ko zna koji put, građanima dala lažna nada da prosperitet i bogatstvo samo što nisu stigli!

Kada se pogleda poslovni saldo firme koja bi trebalo da se bavi istraživanjem nalazišta nafte i sagledaju sve nevjerovatne razlike u izjavama (teške i preko 100 miliona evra) oko visine ulaganja u taj projekat, najrealnije djeluje da je sve spin pakovanje i da su bušotine Potemkinove, istovjetne onim u njegovim “selima”. Krenimo redom.

Društvo “Jadran-Naftagas” d.o.o. je osnovano 2010. godine radi istraživanja i proizvodnje nafte i gasa u Republici Srpskoj. Očekujete da jedna takva firma posluje pozitivno i da ima bar stotinu zaposlenih, ali trt! Ništa.

“Jadran-Naftagas” je u gubicima i to milionskim, jer je prihod ove firme u prošloj godini iznosio 264.688 KM, dok im je rashod bio 1.341.525 KM, što znači da su imali negativan finansijski rezultat i minus koji je preko milion maraka - 1.076.837 KM. Uz to, traže naftu sa samo sedam uposlenika. Mora da su rašljari.

Pitanje je zbog čega uopšte “traže” naftu i zbog čega su taj posao “otpočeli” 30. maja ove godine, kada je Dodik još lani izjavio da je nafta pronađena?!

Milorad Dodik je 11.07.2012. godine u emisiji “Presing” RTRS-a izjavio da je “u Republici Srpskoj pronađena nafta”. Tu njegovu izjavu niko do dana današnjeg nije potvrdio, niti je nafta potekla iz bušotina za koje samo on zna.

Pokazalo se da Dodik laže, što i nije neka novost. Osim ako ne kriju bušotine i “crno zlato”, pa će ga prikazati javnosti tek u finišu predizborne kampanje.  

Kriju oni štošta, a kada pažljivo izanalizirate izjave zvaničnika RS i ruskih privrednika u vezi sa bušenjem/traženjem nafte, lako uočite brojne neistine u vezi sa ulaganjima. Preciznije grozomorne laži, što svjedoče da osobe koje su zadužene za bušenje mozga narodu u ovoj lažnoj naftnoj ravni, nisu u stanju čak ni da zapamte šta su ranije govorili oni ili njihovi ruski prijatelji.

Tako je, na primjer, generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko najavio da će visina ukupnih ulaganja u istraživanja nafte u RS biti od 70 do 300 miliona evra. Kravčenko je to rekao 03.02.2011. godine.

Dvije godine kasnije, 30. maja 2013., Željko Kovačević, ministar energetike, izjavio je da je “ukupna planirana investicija oko 400 miliona evra”. Za sto miliona evra veća nego Kravčenkova. Ali, šta je za Kovačevića 100 miliona evra? Trice i kučine.

Ako je mogao Dodik 11.07.2012. otrkiti da je nafta pronađena, iako je bušenje počelo tek godinu kasnije, 30.05.2013., zašto onda Kovačević ne bi mogao da nabaci na investiciju još 100 miliona evra?!

Kovačević je, obraza radi, mogao bar da pročita koncesioni ugovor koji je on potpisao i u kojem se navodi da se “kompanija obavezala da će u istraživanje nalazišta nafte i gasa u RS uložiti 229 miliona dolara, od čega 40,7 miliona za istraživanja i 188,3 miliona dolara za eksploataciju”. Što nije ni blizu 400 miliona evra. Čak ni pola od toga.

Ali, nije ni njemu, kao ni Dodiku prvi put da slažu. Zapravo, to im je milijarditi put.

Ima toga još. Kravčenko je 11.02.2013. rekao  da je “od dodjele koncesije za teritoriju Republike Srpske, NIS u istraživanje nafte i gasa u Posavini do sada uložio oko 10 miliona evra”.

Tri mjeseca kasnije (13.05.2013.) demantovao ga je Kovačević, koji je u odgovoru poslanici Diani Čekić, napisao da je “od 2011. godine do danas ukupno u istraživanje investirano 7,53 miliona evra”. Ili nepunih pet miliona maraka manje.

Kravčenko je 11.02.2013. rekao da “kompanija NIS Gazpromnjeft planira da ove godine uloži 10 miliona evra u Republici Srpskoj u projekat za istraživanje nafte i gasa”.

Kovačević je, 13.05.2013., ponovo “demantovao” Kravčenka tvrdeći da “planirana investicija u 2013. godini iznosi 13 miliona evra”.

Moglo bi se nabrajati još i još i još, ali ne vrijedi. Nema ni nafte ni ulaganja, a ni radnih mjesta. Samo opsjene.

Fakti:

23.12.2010.- Osnivanje firme “Jadran-Naftagas”

Firma “Jadran-Naftagas” d.o.o., sa sjedištem u Banjaluci, osnovana je 23.12.2010. godine. Osnivači firme su “NIS” a.d. Novi Sad i “NeftegazInKor” iz Moskve. Osnivački ulog je dvije hiljade KM, od čega je NIS uložio 1.320 KM, pa posjeduje 66% firme, dok je “NeftegazInKor” uložio 680 KM i vlasnik je 34% preduzeća.

Društvo “Jadran-Naftagas” d.o.o. je osnovano radi istraživanja i proizvodnje nafte i gasa.

03. februar 2011.-Početak portage za naftom

- U Republici Srpskoj će ove godine početi istraživanja koja bi trebalo da potvrde postojanje rezervi od 10 miliona tona nafte, najavljeno je danas na svečanosti u Vladi RS povodom početka rada novoformiranog preduzeća za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa na teritoriji RS “Jadran – Naftagas”.

Svečanosti su prisustvovali predsjednik i premijer RS Milorad Dodik i Aleksandar Džombić, ministar rudarstva i energetike Srbije Petar Škundrić, generalni direktor Naftne industrije Srbije Kiril Kravčenko i generalni direktor “NjeftegazInKora” Jurij Smirnov.

“Bilo je dosta nevjerice da li treba da krenemo tim putem. Danas smo sigurni da ovdje nafte ima i da će to istraživanje potvrditi”, rekao je Dodik na ceremoniji u Vladi RS.

Generalni direktor NIS-a Kravčenko najavio je da će istraživanja početi ove godine i da će visina ukupnih ulaganja biti od 70 do 300 miliona evra, zavisno od rezultata istraživanja i dodao da će u prvu fazu istraživanja biti uloženo od 10 do 40 miliona evra.

Istraživanja će trajati od ove do 2013. godine, a u slučaju uspješnih rezultata istraživačkih radova, eksploatacija nafte i gasa u RS mogla bi da počne 2014.

Maksimalna količina proizvodnje na nalazištima može biti dostignuta do 2020. i trebalo bi da iznosi do 770.000 tona tona godišnje. (Tanjug)

26.09.2011.- Koncesija

“Jadran-naftagas” i Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva potpisali su 26. septembra 2011. godine ugovor o koncesiji za istraživanje i korišćenje sirove nafte i gasa na teritoriji Republike Srpske, kojim se ta kompanija obavezala da će u istraživanje nalazišta nafte i gasa u RS uložiti 229 miliona dolara, od čega 40,7 miliona za istraživanja i 188,3 miliona dolara za eksploataciju.

11.07.2012-Dodik: U RS je pronađena nafta

Milorad Dodik u emisiji “Presing” RTRS-a izjavio da je “u Republici Srpskoj pronađena nafta” i zaključio da “MMF baš i nije potreban RS kao što su joj potrebni Rusi”.

21.07. 2012.- Portal B92 prenio istraživački tekst “Dojče vele” pod nazivom ”Da li je u Srpskoj pronađena nafta”?

Ta redakcija je četiri dana bezuspješno tražila odgovor od resornog ministra u Vladi RS Željka Kovačevića na pitanje je li tačno da je u RS pronađena nafta.

Jedna od službenica u entitetskom Ministarstvu energetike, industrije i rudarstva rekla im je, nezvanično, da "ne očekujemo od ministra da demantuje predsjednika“.

11.02.2013.-Kravčenko: Za istraživanje u Srpskoj 10 miliona evra 

BEOGRAD, Kompanija NIS Gazpromnjeft planira da ove godine uloži 10 miliona evra u Republici Srpskoj u projekat za istraživanje nafte i gasa, rekao je generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko.

On je rekao da će ova sredstva biti uložena preko zajedničke kompanije „Jadran naftagas“.

Prema njegovim riječima, od dodjele koncesije za teritoriju Republike Srpske u junu 2011. godine NIS je u istraživanje nafte i gasa u Posavini do sada uložio oko 10 miliona evra. (Srna)

30.05.2013.- Dodik otvorio prvu istražnu naftnu bušotinu 

ŠAMAC, U Obudovcu kod Šamca danas je otvorena prva istraživačka bušotina, koja je dio strateškog projekta istraživanja nafte u Republici Srpskoj u koji ulaže „Jadran-Naftagas“, zajedničko preduzeće Naftne industrije Srbije /NIS/ i ruske kompanije „NjeftgazInKor“.

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik je na svečanom otvaranju zahvalio ruskim partnerima što je ovaj istorijski projekat za samo dvije godine stigao do svečanog otvaranja bušotine, sa izglednim šansama za uspješno komercijalnu eksploataciju.

„Političari se mjere po djelima koja iza njih ostaju, a ovo je djelo koje pokazuje da je vlast i da je narod Srpske spreman da uspješno realizuje i najveće projekte. Ovo je dokaz našeg uspjeha“, rekao je Dodik.

Prema njegovim riječima, uspjeh ovog projekta biće snažan podsticaj za dalji ekonomski razvoj Republike Srpske.

Vjeru u uspjeh strateškog istraživanja nafte na ovim prostorima izrazio je i generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko, koji je najavio da će se detalji istraživanja znati početkom naredne godine.

Prva bušotina je duboka 2.800 metara, a za tri mjeseca planirano je otvaranje druge bušotine na 3.500 metara na području Bijeljine.

„Sve što smo uradili i mišljenje naših stručnjaka daju nam realnu nadu u uspjeh“, rekao je novinarima zamjenik generalnog direktora za spoljne veze „Zarubežnjefta“ Aleksandar Voronjin.

U dosadašnja istraživanja u Republici Srpskoj uloženo je 13 miliona dolara, a ove godine planirano je ulaganje još 19,5 miliona dolara.

Planirana investicija za istraživanje nafte i gasa do kraja 2014. godine je 40,7 miliona dolara, a za fazu eksploatacije 188,3 miliona dolara, ukoliko se dokažu rezerve. (Srna)

30.05.2013.-Kovačević: Istraživanje nafte – šansa za 500 novih radnih mjesta 

ŠAMAC, Ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske Željko Kovačević rekao je na zvaničnom otvaranju prve istraživačke naftne bušotine u Obudovcu da izuzetno pozitivni rezultati dosadašnjih ispitivanja daju šanse za realan optimizam i vjeru u uspjeh ovog projekta.

„Ova investicija ima ogroman značaj za privredu Republike Srpske, to znači dodatni novac u budžet Srpske i dodatno zapošljavanje 500 radnika“, rekao je Kovačević.

On je dodao da je ukupna planirana investicija oko 400 miliona evra i da je današnji dan svakako veliki za Republiku Srpsku. (Srna)

13.05.2013.-Kovačević: Od 2011. godine do danas ukupno u istraživanje je investirano 7,53 miliona evra. Planirana investicija u 2013. godini iznosi 13 miliona evra.

Narodni poslanik Diana Čekić, Klub poslanika PDP postavila je na Dvadeset šestoj sjednici održanoj 24. aprila 2013. godine

POSLANIČKO PITANjE

MINISTARSTVU INDUSTRIJE, ENERGETIKE I RUDARSTVA

Prošle godine izvršena su posebna bušenja u cilju eksploatacije nafte na potezu od Dubice do Novog Grada. Ovih dana iz medija saznajemo da će bušenje nafte ove godine biti u Posavini.

Tražim da mi se odgovori:

Šta je sa bušotinama nafte na gore navedenom području? Ima li nafte u tom području ili ne, ili je to sve bio ''marketing'' za potrebe vladajuće strukture?

ODGOVOR:

Broj: 05.07/011-185/13

Datum: 13.05.2013.godine

NARODNA SKUPŠTINA

REPUBLIKE SRPSKE

PREDMET: Odgovor  na poslaničko pitanje                      

U skladu sa članom 82. Poslovnika Vlade Republike Srpske („Službeni glasnik Republike Srpske“ broj 10/09) kao i članom 264. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srpske („Službeni glasnik Republike Srpske“ broj 31/11) dajemo sljedeći

ODGOVOR

Kao što je poznato Vlada Republike Srpske, Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva i privredno društvo „JADRAN-NAFTAGAS“ d.o.o. Banja Luka, zaključili su Ugovor o koncesiji za istraživanje ugljikovodonika-nafte i gasa na cijeloj teritoriji Republike Srpske. U skladu sa ugovorom o koncesiji, Koncesionar je obavio 2D reflektivna seizmička ispitivanja  u obimu od više stotina kilometara. Na osnovu izvedenih 2D reflektivnih seizmičkih ispitivanja i interpretacije dobijenih rezultata koji upućuju da na prostoru Posavine  postoje geološke strukture u kojima mogu biti ležišta nafte, koncesionar „JADRAN-NAFTAGAS“ d.o.o. Banja Luka, izradio je Projekat detaljnih geoloških istraživanja na istražnom prostoru Obudovac, za izradu istražne bušotine Obudovac-2 u Republici Srpskoj. Ministarsvo industrije, energetike i rudarstva, u skladu sa Zakonom o geološkim istraživanjima je odobrilo privrednom društvu „JADRAN-NAFTAGAS“ d.o.o. Banja Luka, izvođenje radova u skladu sa projektnom dokumentacijom na predmetnoj bušotini. Radovi na izradi ove istražne bušotine započeće 30. maja 2013. godine.  Privredno društvo „JADRAN-NAFTAGAS“ d.o.o. Banja Luka u istraživanje nafte do 2014. godine planira investirati oko 41 milion dolara. Od 2011. godine do danas ukupno u istraživanje je investirano 7,53 miliona evra. Planirana investicija u 2013. godini iznosi 13 miliona evra.

S poštovanjem,  MINISTAR Dr Željko Kovačević

Dodik između Pakla i nakovnja, opozicija između Šifonjera i zida

piše: Slobodan Vasković

Milorad Dodik je najusamljeniji čovjek na svijetu. Nemilosrdno, bahato i bezočno gazio je sve norme, veze, politička prijateljstva, dobre/korektne/podnošljive odnose u proteklih osam godina, kako bi ostvario lične materijalne interese, pritom zaboravljajući da je vrlo teško, praktično nemoguće, da iste sam očuva.

Opijen podrškom kupljenom budžetskim parama, snažno podvučenom primitivnim obračunima sa neistomišljenicima, (koji se popularno kvalifikuju kao populizam), blindiranom isfabrikovanim nacionalizmom „po mjeri i potrebi ličnih ekonomskih projekata“, obojenom „hrabrim“ uvredama i poniženjima zapadnog svijeta..., Dodik je prešao dug put od regionalnog lidera, što je bio u jednom trenutku slave, do regionalnog Gordijevog čvora, koji snažno pritišće grkljan svih koji odlučuju o ovim prostorima. I to u tolikoj mjeri da uveliko krkljaju.

Para je nestalo, nacionalizmom se šerpe ne mogu napuniti; u toj situaciji sve je manje onih kojima je primitivizam, primitivizam i samo primitivizam, nabijen lažima, opsjenama, obmanama..., simpatičan kao politički projekat koji vodi u budućnost.

Teške magle steroidima nabildane slave su pale, Dodik je sam na ledini, a na horizontu nigdje nikog bar lijepu riječ da kaže/donese.

Vašington, Brisel, London, Pariz, Berlin... destinacije su u kojima on više nije poželjan ni kao turista; Moskva mu je mnogo dalje nego što je bila prije pola godine, hladnija neuporedivo; Beograd je negdje iza Tokija, iza horizonta, iza bilo kakve mogućnosti uspostavljanja „redovne linije“.

Dodik je ostao bez ikog svog i na Istoku i na Zapadu. I nalazi se između Pakla i nakovnja.

Ništa bolje situacija po njega nije ni u BiH: sarajevski politički krug (sve boje i dezeni) u njemu već odavno vidi neprijatelja, mostarske liske ga nemilice troše kao borbenog ovna hrvatskih nacionalnih i ekonomskih interesa.

U Republici Srpskoj još mu je i gore. Nikom ne vjeruje, niti može vjerovati. Koalicioni partneri već uveliko primjenjuju filozofiju da su u politici jedino vječni interesi, dok stranačke kadrove dijeli na one koji bi odmah mijenjali njegovu glavu za aboliciju i na one koji bi to učinili tek popodne.

Kako da vjeruje Nebojši Radmanoviću i Igoru Radojičiću, koji strpljivo čekaju da „sile Istoka, Zapada i Beograda“ Dodiku predlože da završi političku karijeru prije sledećih opštih izbora i preuzmu stranku.

Zauzvrat će imati obećanje da „neće biti diran“. Do daljnjeg. Isto obećanje imao je i Ivo Sanader, čije remetinačko iskustvo će prisiliti Dodika da odbije takvu ponudu, ukoliko do nje dođe. Pa šta mu Bog da!

Na koga Dodik uopšte može da računa? Na Slavka Mitrovića, političkog mračnjaka koji sopstvene frustracije realizuje kroz sulude „političke projekte“, što su Dodika i doveli tu gdje jeste (a nigdje je); na tajkunsku elitu koju čine Mile Radišić, Budo Stanković, Slobodan Stanković, Borko Đurić i Milenko Čičić; na polupismenog Peru Simića, medijskog bastarda, čiji Curriculum Vitae krase sahrane njegovih bivših šefova Radovana Karadžića i Biljane Plavšić. Premalo. Ništa. Dodik je potpuno sam.

Paradoks je u sledećem: taj i takav Dodik, ostavljen od svih, i dalje je favorit na sledećim izborima, ukoliko ne bude nikakvog “miješanja sa strane”.

Bez obzira na beskonačnu usamljenost, Dodik još uvijek posjeduje realnu političku snagu unutar ovog entiteta, a snažan motivacioni faktor mu je činjenica da su sledeći izbori za njega i bukvalno biti ili ne biti, odnosno kakav takav politički život ili izvjesna politička smrt. (Isto važi i za SNSD).

Zato Dodik i jeste krenuo u dugu i iscrplujuću kampanju već početkom septembra. Mnogi smatraju prerano, stručnjaci tvrde baš na vrijeme.

Dodikove šanse pojačava i djelovanje opozicije po principu rakove djece.

Mladen Bosić je na trenutak izišao iz ormara i demonstrirao da se može ravnopravno suprotstaviti Dodiku, ali se iz samo njemu znanog razloga ponovo zatvorio u šifonjer, zalupivši vrata za sobom, kako bi snatrio ko zna o čemu.  

SDS je, (niko ozbiljan pojma nema zašto), ubijeđen da će preuzeti vlast nakon sledećih izbora. Svi realni pokazatelji ukazuju da sa ovakvim ponašanjem i djelovanjem neće dostići taj cilj.

Agorafobija je njihov način djelovanja.

Ni SDS nema prijatelje. Jer ih i ne želi, vodeći se katastrofalnom kvazielitističkom političkom maksimom - nema ko drugi doći osim nas.

Što je u principu tačno, ali je sasvim realno da ovi umjesto kojih bi SDS došao ostanu na svojim pozicijama.

Između ostalog zahvaljujući i SDS-u koji nije bio sposoban/voljan/raspoložen da u dva mjeseca, koliko kampanja traje, sazove bar jedan sastanak opozicionih stranaka i predstave se građanima kao blok. Propušteno vrijeme prije toga besmisleno je i pominjati.

Uz to SDS ne nudi ništa, nikakvu viziju/platformu/zakonski set/projekat/kiflu; jedino nude sebe kao zamjenu za postojeće, a i to čine prilično bezvoljno i mlitavo. Nemaju pojma kakvi su im rejtinzi, dok ponekad ne dobave istraživanja iz SNSD-a, koje ta stranka vrlo ozbiljno radi svakog mjeseca i postavlja kampanju prema njemu. Ne pada im na pamet da to sami učine, da se provjere, da saznaju šta je to što građane žulja, što im smeta, što ih izluđuje… Ali zato uporno, samoubilački, grade mali Bosićev kult ličnosti, kopirajući najgore od onih protiv kojih se navodno bore.

SDS djeluje kao stranka dovoljna sama sebi, koju vodi samoproglašena elita, što pogrešno smatra da im vlast sama treba pasti u krilo i da ništa ne trebaju učiniti izvan stranačkog kruga, u kojem igraju svoje male nikom zanimljive igrice.  

Šta će im vlast ako su dovoljni sami sebi?! Permanentno samozadovoljavanje svakako nije put koji će ih dovesti do nje.   

U PDP-u je situacija još i gora. Pojma nemaju koliko im unutarstranačkih ratova bukti na terenu, još manje šta bi sa ovim entitetom. Njihov isforsirani borbeni ovan, kojim su krenuli u juriš na zidine vlasti, imenom Slavko Vučurević, pokazao se kao katastrofalan politički projekat, jer se samozapalio i sagorio granu na kojoj sjedi. Ne znajući šta će sa sobom, sa politikom, sa strankom, sa Trebinjem... Bikovi iz Pamplone imaju precizniji put od njega.

NDP se bori/grči, raste im rejting, ali neće narasti do mjere koja će odlučiti, niti im pruža priliku da pozovu opoziciju na udruživanje, dogovore oko projekata i ljudskih resursa, zato što bi to uvrijedilo SDS. Koji smatraju da je to njihovo pravo, iako im ne pada na pamet da ga iskoriste; Zato što bi pozlijedili PDP, koji u NDP-u vide veću opasnost nego u svim strankama Režima zajedno. To nije politika, čak ni cinizam; to je beznađe.        

Dodik jeste između Pakla i nakovnja, ali je opozicija između Šifonjera i zida.

Pitanje za kraj: Može li se očekivati kampanja bez ikakvog miješanja sa strane? U odgovoru se nalazi i rješenje izbora.

Aleksandar Tijanić: Šta sam zaista rekao studentima

Podsećamo vas i na tekst objavljen u nedeljniku “Vreme” u kom je prenet njegov prošlogodišnji govor studentima Fakulteta političkih nauka o novinarstvu, očekivanjima, životu (B92)

 

Ko ste, bre, vi ljudi? Šta je vaša generacija? Koja je vaša pesma? Slogan? Šta piše na vašem bedžu? Kome verujete? Čemu kličete? Protiv čega ste, za šta jeste? Šta menjate? Koje su knjige vaše? Čemu se radujete? Ko su vaši budući klasici? Koji je razlog vašeg postojanja? Zašto ste na ovom svetu? Zar se mirite sa sudbinom generacije proizvedene u trominutnom aritmičnom susretu nesrećnog spermatozoida i uplakane jajne ćelije? Kome i šta otplaćujete ovakvom sudbinom? Zašto su vaši dugovi kad ih niste napravili? Zar je u vašoj generaciji Če ubio Fidela? Hoćete li da generacijski budete prokleti, beznačajni, kusur istorije? Da ličite na nas?

Zar je pogled na celulit Kim Kardašijan vaš krajnji horizont? Vaši hiperpalčevi razvijeni esemesom, vaš Veliki brat, Pahomije i Preljubnici, medijski natureni idealno-tipski idoli sa istim brojem pačjih usana i identičnim vimenima, pazarenim sa monotone Ikea police; zar je to sve što generacijski možete? Što smete? Ovi posleratni, pre vas, videli su Bitlse, Kenedija, Vijetnam, Muhameda Alija, Šezdesetosmu, Vudstok, decu cveća, crnu braću, Branda, pozu 69, Selindžera, našu Zlatnu palmu, nobelovca Andrića, sletanje na Mesec, Olimpijadu na Jahorini, tranzistor, Bila Gejtsa, TV u boji, Merilin Monro, računare komodor, Dilana, kraj SSSR-a, Zorana Radmilovića, more, Maratonce, Šona Konerija, Zvezdu kao prvaka sveta, smrt Tita, daljinski upravljač, kraj aparthejda, našu zlatnu u košarci, Džajića, Konkord, Pikasa, prvi deo Kuma, ce-de, pad Berlinskog zida, Arsena Dedića, otvaranje Kineskog zida, Bugarsku u Evropskoj uniji, pokriveni Hram Svetog Save, građanski rat i raspad Jugoslavije. Vidite li razliku? Zašto na nju pristajete? Zašto ste, neopisivo mlitavo, pristali da posle prethodne, silicijumske generacije budete mutavi silikonski naraštaj?

Utešno. Za sada. Niste krivci što ste takvi. Ničija genetika nije toliko loša. Vas su preparirali. Vi ste eksponati. Zamorčići. Najpre, komunizam i dugotrajna tranzicija unište generacijski i pojedinačni integritet. Bez integriteta nema ličnosti. Bez ličnosti, nema građanske hrabrosti i odgovornosti. Bez građanske hrabrosti i odgovornosti, nema demokratije. Finalno, manjak integriteta i manjak pismenosti daju ovakvo srpsko novinarstvo. Srpsko novinarstvo se onda entuzijastično uključuje u dresuru srpskog javnog mnjenja doprinoseći atmosferi u kojoj je sve moguće. Ljudi, usled radikalnog gubitka svesti, čak i o ličnom interesu, većinski pristaju i da Srbija, povremeno, zaključava kapije iznutra. Pristaju da svoju decu daju drugima da ih troše kao da im nisu rođaci. Pristaju da se od Srbije otima kao da je već mrtva.

Pristaju ili mučki ćute kad se pomoću krupnih društvenih distorzija i lomova, svakih desetak godina, obavlja prinudna socijalna promocija neukih, neupitanih a poslušnih. Šta je tu nejasno?

Tabloidna politika neminovno rađa tabloidnu ekonomiju, potom tabloidnu umetnost, onda tabloidno novinarstvo i, konačno, tabloidni život sa deset sati dnevnog omamljivanja televizijskim programom. Kakav god da je, da Srbiji nema RTS-a, sve ćerke bile bi kao Stoja a svi sinovi kao zaštićeni svedoci. Nije slučajnost. To je nečiji politički projekat da se sve u Srbiji svede na večne neproduktivne sukobe i iskonski rat našeg Šojića i njihovog sultana Sulejmana. Kismet, valjda.

Možete se spasiti samo pojedinačno. Talentom ili rmbačenjem, svejedno. Budite bolji od drugih. Bolji od nas. Iskoristite ovaj haos. Proniknite u suštinu društvenog dirigovanja, opsenarstva, ukidanja svake spontanosti ili slučajnosti. O tome vam glasno ćute. Paradoksalno, nikad lakše nije bilo napraviti karijeru u medijima. Odvojte sebe od mase pismenošću i integritetom. Sve pod uslovom da niste mrzovoljni. I da ste pismeni. I da ne dirate suštinu sistema. Nije lako. Izabrali ste poslednju robovlasničku profesiju na svetu. Uvek zavisite od nekog urednika koji na vama leči sve komplekse svog, takođe, jadnog života. Naravno, ima i drugačijih u ovom poslu. Neki su mrtvi. Ubijeni, jer su bili drugačiji. Drugi se tvrdoglavo drže svoje sujete; zbog sebičnosti, bolesne želje da se izdvoje, da budu uočeni, pamtljivi, uticajni – nemilice ugrožavaju mir, fizičku sigurnost i finansijsku stabilnost svojih porodica.

Da biste razumeli kako funkcionišu stvari o kojima ćete pisati, poželjno je bar da ih jasno vidite. Na Balkanu, svako bogatstvo je, uglavnom, plod snalaženja, nevaljalstva, korupcije, Alchajmerove bolesti ("ne sećam se odakle mi pare") ili državne milosti. U središtu obrnute društvene piramide, koju na glavi drže gubitnici tranzicije i pokojna srednja klasa, funkcioniše novac. Veliki. Desno od novca su stranke i država. U tom delu, gotovo svaka grupacija, tokom mandata, uradi za sebe više nego za Srbiju. Levo od novca su škola, crkva i mediji. Desni održavaju postojeći poredak i strah. Levi proizvode inerciju, društveni konsenzus te iluziju kretanja ka boljem. Koje tek što nije. Korupcija, ispod koje viri mafija, povezuje – poput otrovnog bršljana – sve spratove piramide. Ova šema važi za sva vremena, sva društva i sve sisteme. Samo je pitanje gustine otrovnog bršljana i sposobnosti sistema da sebe odbrani potkresujući, jako povremeno, to ukrasno bilje. Eto, sad znate zašto svima ide tačno kako nam jeste. Sad znate da vam roditelji nisu krivci. U najgorem slučaju samo su saučesnici. Ili bar svedoci. Ili, slutim, žrtve.

Nemojte snobovski odbacivati važnost printanih tabloida ili teletabloida za mentalno zdravlje Srbije. Oni skupljaju đubre po Srbiji i stavljaju ga na ekran ili ga uvijaju u papir. Za razliku od mnogih, voleo bih da svaki bogataš ima sopstveni tabloid. Naime, urednici tabloida su pošteni ljudi. Oni napadaju samo osobe koje su "uplaćene", "tipovane" i naručene od gazda. Tek tada, u sveopštem medijskom ratu moćnih, gde svako svog protivnika cinkari javnosti i policiji, saznaćemo sve o svima. Dajte nam još tabloida, ako mislite dobro Srbiji. U njima je, dakle, istina. Delić po delić, pa sami slažite lego-kocke otkrovenja.

A sad kliše: novinari nisu umetnici, još manje istoričari. Šta bi neki budući analitičar našeg vremena mogao da sazna o današnjoj Srbiji i nama proučavajući ovdašnje novine? Šta bi zaključio o našoj kulturi, ekonomiji, pismenosti? Verovaće da smo sekta, pleme koje je radilo sebi o glavi, sve dok nam to nije pošlo za rukom? Mi smo ćate, pisari sadašnjosti. Zato, uz retke izuzetke, živimo u svom vremenu i iščeznemo sa njim. Nepovratno, jer tako treba. Neka digne ruku svako od prisutnih koji je čuo – ne čitao, čuo – za Veselka Tenžeru. Niko? Dobro. Bio je najbolji novinar svog vremena, sedamdesetih, u velikoj Jugoslaviji. Da vas pitam ko je čitao Tirketa, javiće se vas desetak. Ima li smisla da vas pitam za Vinavera? Nema? Ne usuđujem se da kažem – ima li ikoga, da je prisutan, a da je pročitao neki moj tekstić? Siguran sam da nema, jer bismo se prepoznali po obostranom neadekvatnom izgledu, ponašanju i dizajnu. Zato sam, tokom tri decenije, svođen na izložbeni uzorak jako lošeg primera. Zato sam danas ovde. Da vi ne budete ovakvi. Moram da priznam, finalni udarac zadat mi je nedavno. Naime, neopozivo je odbijena moja molba da postanem član Fejsbuka.

Kolege, možda sam vam ovim razgovorom ubrzao sazrevanje. Možda sam vas zaplašio. Ali, nisam vas lagao. Nisam povlađivao. Iskreno, voleo bih da me generacijski demantujete u svakoj tvrdnji. Neki među vama znam da hoće. Talenat je nesavladiva prirodna sila. Uprkos urednicima, bršljanu, obrnutoj piramidi i tranziciji. Ili ćete uspeti, ili vas neće biti. Nemojte da budete upadljiva generacija, jer stojite na planini nepročitanih knjiga.

Hvala vama, hvala Nedi, što ste me pozvali da govorim u školi čiji sam student i danas.