Dosje Dragan Struja Jerinić (4): Milionski poslovi sa mafijaškom Kalderom

piše: Slobodan Vasković

Kad tad u Republici Srpskoj biće donesen Zakon o ispitivanju porijekla imovine i kad tad pod udar tog pravnog akta doći će Dragan Jerinić, koji se lažno predstavlja kao novinar, iako je tajkun u nastajanju.

Jerinić, predsjednik takozvanog Udruženja novinara RS, posjeduje imovinu vrijednu milione maraka, a sve to „stekao je“ od novinarske plate koja u najboljem slučaju jedva prelazi 1000 KM.

Pitanje je kako?

Odgovori su laki, čak prelaki - zloupotrebljavajući svoju poziciju u „Nezavisnim novinama“ (NN) i nemilosrdno koristeći realnu političku snagu Željka Kopanje, vlasnika NN, bez njegovog znanja, za sticanje lične imovinske koristi. Jerinić je ušao u velike dilove sa tajkunima poput Slobodana Stankovića, što je jegovoj firmi „Info 5“, omogućilo da tokom ove godine inkasira gotovo pola miliona maraka, realizujući projekat "Kampanja za podizanje javne svijesti i pozitivne promjene u percepciji upravljanja čvrstim otpadom", a koji se finansira grantom Svjetske banke i ambasade Švedske u BiH. Sve to učinio je zahvaljujući snažnoj podršci Srebrenke Golić, koja je na čelu ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju.

 

Jerinićeva firma dobila je ovaj vrijedni posao, premda nema reference za to, ali je pomoć Slobodana Stankovića i njegovog “Instituta za građevinarstvo” bila presudna. (Vidi tekst: Dosje DJ (3): Jerinić uz pomoćStankovića zaradio pola miliona maraka)

 

“Kaldera”

Nije Stanković jedini tajkun sa kojim je Jerinić u bliskim poslovnim odnosima. Dapače.

 

Jedan od njegovih najznačajnijih poslovnih partnera je Milenko Čičić, vlasnik kriminalne kompanije “Kaldera” iz Laktaša, koja je učestvovala u nezakonitom izvlačenju desetina miliona maraka iz budžeta RS, o čemu sam u nekoliko navrata pisao na ovom blogu.

 

Čičić i njegova “Kaldera” do grla su upetljani i u malverzacije u mafijaškoj Balkan investment banci (BIB), a bude li iole objektivne i kvalitetne istrage (vodi je MUP RS) o kriminalu počinjenom pod svodovima BIB, Jerinićev poslovni partner naći će se iza rešetaka. Nije nadomet napomenuti da je i Jerinićeva firma “Info 5” imala poslovne odnose sa mafijaškom “Balkan investment bankom”, čime se oni itekako ponose, jer su taj podatak objavili na svom sajtu.

 

“Kaldera”  je bila žirant drugoj Jerinićevoj firmi - “Megaleketrik”, za podizanje milionskog kredita kod “Unikredit” banke. O poslovanju ove Jerinićeve firme detaljno sam izvijestio u tekstu “Zločinački podešen sistemporodio milionere”, a sada donosim nove, zapanjujuće informacije o njenom radu i svemu onom što je taj rad pratilo.

 

Radmanovićev zet i Sekin sinčić u igri

Prije svega važno je podsjetiti da su vlasnici firme “Megaelektrik”  Dragan Jerinić, predsjednik tzv. Udruženja novinara RS i Danilo Petrović, zet srpskog člana Predsjedništva BiH Nebojše Radmanovića i sin direktorke “Elektrokrajine” Seke Kuzmanović. Jerinić posjeduje 70 posto, a Petrović 30 posto firme. Akcijski kapital, prema Centralnom registru HOV, iznosi 25 hiljada KM.

Na sjednici Vlade RS, čiji je predsjednik tada bio Milorad Dodik, 12.07.2007., donesene su tri odluke o dodjeli koncesije firmi „Megaelektrik“. Vlada RS odlučila je da im dodijeli koncesiju na rijeci Žeželji, a koncesiona naknada je 550 KM, potom za izgradnju MHE Žiraja (koncesiona naknada je 650 KM), i na rijeci Velika Jasenica, (koncesiona naknada je 500 KM). Sve ove odluke objavljene su Službenom glasniku RS broj 65 od 25. jula 2007. godine.

      Izgradnja “Žiraje” počinje 10. septembra 2011. godine, a ukupna investicija za izgradnju iznosila je, kako je vođstvo “Megaelektrika” najavilo, 1,2 miliona KM. Ova mini hidroelektrana je završena početkom 2013. godine i već donosi ogroman profit Jeriniću i Petroviću, a oni uveliko grade i MHE na Velikoj Jasenici.

pritisak na projektante 

Prije nego se pozabavim izgradnjom “Žiraje”, važno je navesti nekoliko podataka.

Idejni projekat, Glavni projekat i Studiju izvodljivosti za sve tri Jerinićeve i Petrovićeve MHE uradila je firma “Eling” iz Teslića koja ima ogromno iskustvo u ovoj oblasti. Cijena tih projekata (u pitanju je devet projekata, jer se za svaku MHE radi po tri) je najmanje 300.000 KM. Reviziju projekata radio je “Institut za građevinarstvo”, čiji je vlasnik Slobodan Stanković.

Potvrđeno mi je da Jerinić i Petrović nisu platili teslićkom preduzeću ove usluge. Zbog toga ih je “Eling” tužio, u toku je sudski spor, ali je ubrzo uslijedila osveta.

U periodu od januara do aprila 2013. godine u “Eling” je došlo čak 11 inspekcija, poslanih da nađu bilo šta kako bi kaznili tu firmu. Jasno vam je u kakvom društvu živimo i ko su, u stvari, i Jerinić i njegov kompanjon Petrović.

Uloga Radmanovićevog zeta i Sekinog sinčića

Iako je koncesije za izgradnju MHE Jerinić dobio još 2007. godine, ništa nije uradio sve do kraja 2011. Ključni momenat bio je ulazak u firmu i suvlasništvo Danila Petrovića, zeta Nebojše Radmanovića i sina Seke Kuzmanović, direktorice “Elektrokrajine”.

On postaje suvlasnik “Megaelektrika” krajem avgusta 2011. godine. (Tražio sam tačan datum od Centralnog registra za hartije od vrijednosti, ali mi ga nisu dali - obavezno vidi dodatak tekstu).

Ne zna se da li su Jerinić i Petrović prometovali taj ugovor niti se zna koliko je Petrović platio za 30 posto vlasništva.

Bilo kako bilo, nakon Petrovićevog ulaska u “Megaelektrik”, kreće meteorski uzlet Jerinićeve firme, koji prate “čudne “ stvari.

keš iz rukava

Kaldera postaje žirant kod “Unikredit banke” Jerinićevoj i Petrovićevoj firmi, a nekako istovremeno dobija izuzetno vrijedan posao od “Elektrokrajine”. I sve to samo nekoliko nedelja nakon što je Petrović postao suvlasnik.

Očito je da je za realizaciju ovih poslova, uslov bio da Petrović uđe u vlasnišvo MHE.

“Megaelektrik” dobija dva kredita od “Unikredit” banke, a njihovu tačnu vrijednost banka mi nije htjela saopštiti. (vidi dodatak)

Za oba ta kredita žirant Jerinićevoj i Petrovićevoj firmi bila je “Kaldera”.

Međutim, ni uz tu garanciju “Unikredit banka” im, prema riječima upućenih nije htjela odobriti kredit.

“Unikredit banka im ne bi odobrila ove kredite, bez obzira na Kalderu, da nije bilo njihovog vlastitog učešća koje za prvi kredit treba da iznosi 10 do 15 posto od visine kredita, a za drugi kredit još i više (20 posto), pa je pitanje odakle im toliki keš i gdje su našli taj novac”, tvrde upućeni.

Kako je prvi kredit iznosio cca million maraka, to znači da su Jerinić i Petrović morali u kešu dati/garantovati od 100-150 hiljada KM. Drugi kredit je bio težak 1,5 miliona KM, što znači da su morali banci garantovati sa svojih 300 hiljada maraka keša.

Zaista, odakle im toliki keš?! Od Jerinićeve plate ili onoga što je mlađani Radmanovićev zet uštedio u kasici-prasici?!!!

Nije ovdje kraj priče o čudima Jerinićevog poslovnog uspjeha, snažno potpomognutog vezama sa Radmanovićevim zetom/Sekinim sinčićem, tajkunima i mafijašima poput Stankovića i Čičića.

potcijenjena vrijednost projekta

Prema dokumentima o poslovanju “Megaelektrika” za 2012. godinu, prvi kredit iznosio je 1.025.085. Taj novac upotrijebljen je za izgradnju “Žiraje”. Zvanično je iz “Megaelektrika” rečeno da je ta investicija koštala 1,2 miliona maraka. Međutim, stručnjaci iz te oblasti tvrde da je to nemoguće, te da je vrijednost potcijenjena.

“Žiraja je, realno, koštala najmanje 1,8-2 miliona maraka i bilo bi dobro saznati kako su Jerinić i Petrović nadoknadili razliku u cijeni koja iznosi od 600-800 hiljada maraka”, tvrde moji sagovornici.

Zaista bi to bilo dobro saznati, a nema sumnje da će se nadležni organi morati pozabaviti ovim slučajem. Posebno zbog činjenice da je i izgradnja druge Jerinićeve i Petrovićeve MHE “Velika Jasenica” više nego potcijenjena.

Prema ranijim izjavama iz vrha “Megaelektrika”, za sve tri MH biće uloženo 3,5 miliona KM. Kako je, prema njihovim riječima, u “Žiraju” uloženo 1,2 miliona,  a “Žeželja”, koja je najmanja neće koštati više od cca 800 hiljada KM, to znači da će za “Veliku Jasenicu”, čija gradnja je u toku, platiti 1,5 miliona KM. To je, prema riječima stručnjaka iz ove oblasti, duplo manje od realne cijene građenja MHE tog kapaciteta.

stotine hiljada KM slijevaju se na račune

Važno je naglasiti još neke stvari. MHE “Žiraja” počela je sa radom početkom ove godine i Jerinić i Petrović već su inkasirali značajnu sumu novca od proizvodnje električne energije.

“S obzirom da Operator sistema podsticanja dostavlja Regulatornoj komisiji redovne izvještaje, obavještavamo Vas da je privrednom društvu Megaelektrik po osnovu otkupljene cijene električne energije po garantovanoj otkupnoj cijeni, a proizvedene u MHE Žiraja, u periodu od dobijanja rješenja za ostvarivanje podsticaja do 31. jula 2013. godine isplaćeno 106.059,33 КМ za 688.250 kWh proizvedene električne enrgije“, navodi se u odgovoru koji mi je upućen iz Regulatorne komisije za energetiku RS, koja je nadležna za poslove sa MHE.

Kako su Jerinić i Petrović pokrenuli MHE „Žiraja“ u februaru ove godine, to znači da mjesečno od države dobijaju preko 20 hiljada KM, čime mogu servisirati kreditna zaduženja. I sve to uspjeli su bez, maltene, uložene marke iz sopstvenog džepa.

Ni ovdje nije kraj priče. Da bi se energija proizvedena u „Žiraji“ ubacila u sistem, potreban je dalekovod. Logično je bilo za pretpostaviti da vlasnici MHE Jerinić i Petrović izgrade dalekovod, ali i tu im je država izašla u susret. Dalekovod je izgradila firma „Elektro Doboj“ i uložila u njega preko 206 hiljada KM. Elektro Doboj je izgradio dupli dalekovod od čvorne trafo stanice Blatnica do MHE Žiraja.

“Vrijednost investicije prema konačnoj situaciji od decembra 2012. godine iznosila je 206.713, 04 KM i finansirana je iz vlastitih sredstava preduzeća”, saopšteno mi je iz “Elektrodoboja”.

Sve Jerinićeve i Petrovićeve uspješne poslove sa MHE plaćaju svi građani RS.

Uredbom Vlade RS iz 2011. precizirano je da će se novac za podsticaje pribaviti iz „dodatka na tarife za električnu energiju koja se isporučuje krajnjim kupcima u RS“, a svi mi koji živimo i radimo u ovom entitetu smo „krajnji kupci“.

Na vašim računima za struju postoji stavka koja se zove “Naknada za obnovljive izvore”, te cifra koju plaćate za tu taksu. Njena osnovica je broj kilovata koje ste potrošili, a visina takse iznosi 0,0009 KM/KW. Na ovu cijenu se još dodaje PDV. Pogledajte pažljivo račune i svako od vas će znati koliko mjesečno izdvaja za raznorazne Dodikove i Radmanovićeve  jeriniće i petroviće.  

Zločinački podešen sistem u RS izvanredno funkcioniše,

Dodatak:

1) Na račune “Žiraje” uplaćeno je 106.059,33 КМ

REGULATORNA KOMISIJA ZA ENERGETIKU REPUBLIKE SRPSKE

TREBINJE

Poštovani,

molim Vas da mi odgovorite na sledeća pitanja:

Koliko ste do sada isplatili sredstava firmi „Mega elektrik“ a.d. Banjaluka po osnovu isporuke električne energije iz MHE „Žiraja“?

Koliko ste isplatili poticaja firmi „Mega elektrik“?

Molim Vas da mi na ova pitanja odgovorite najkasnije do ponedeljka, 2. septembra 2013. godine.

S poštovanjem,

Slobodan Vasković, novinar- bloger

ОДГОВОР НА УПИТ НОВИНАРА

Требиње, 02. септембра 2013.

Поштовани  господине Васковић,

У одговору на Ваш допис упућен Регулаторној комисији за енергетику Републике Српске,  желимо да Вас укратко информишемо о систему подстицања производње електричне енергије из обновљивих извора енергије (даље у тексту ОИЕ)  и у ефикасној когенерацији.

Законска обавеза Владе Републике Српске је да дефинише и води енергетску политику. У складу са овашћењима из Закона о енергетици, Влада Републике Српске је усвојила Уредбу о производњи и потрошњи електричне енергије из ОИЕ и ефикасне когенерације. Уредбом се утврђују циљеви и мјере за подстицање производње електричне енергије из обновљивих извора и ефикасних когенеративних простројења, начин обезбјеђења и коришћења средстава за подстицање производње енергије из обновљивих извора и ефикасне когенерације, индикативни и оквирни циљеви учешћа енергије из обновљивих извора у бруто финалној потрошњи енергије у Републици Српској, као и разврставање енергетских постројења за производњу енергије из обновљивих извора и ефикасне когенерације.

У складу са Законом о енергетици, Регулаторна комисија је донијела:

Правилник о издавању сертификата за производно постројење које производи електричну енергију користећи ОИЕ или у ефикасној когенерацији

Правилник о подстицању производње електричне енергије из обновљивих извора и у ефикасној когенерацији (на овај правилник сагласност је дала Влада Републике Српске).

Одлуку о висини гарантовних откупних цијена и премија за електричну енергију произведену из ОИЕ или у ефикасној когенерацији (на ову одлуку сагласност је дала Влада Републике Српске) и

Одлуку о висини накнаде за подстицање производње електричне енергије из обновљивих извора или у ефикасној когенерацији (на ову одлуку сагласност је дала Влада Републике Српске).

Накнадом из Одлуке о висини накнаде за подстицање производње електричне енергије из обновљивих извора или у ефикасној когенерацији обезбјеђују се средства за исплату премија произвођачима електричне енергије који остварују право на обавезан откуп по гарантованој откупној цијени и право на премију и средства потребна за функционисање Оператора система подстицаја.

Регулаторна комисија је у складу са прописаном методологијом,  Одлуком о висини накнаде за подстицање производње електричне енергије из обновљивих извора или у ефикасној когенерацији утврдила, а Влада дала сагласност на, јединичну накнаду за 2013. годину у висини од 0.0009 КМ/kWh. Висина ове накнаде се преиспитује најмање једном годишње и по потреби коригује. 

Влада Републике Српске је Уредбом, у прелазном периоду до успостављања оператора система подстицаја као посебног правног тијела, овластила Мјешовити холдинг "Електропривреду Републике Српске ", Матично предузеће а.д. Требиње да обавља функцију оператора система подстицаја (ОСП) , тј. административно-финансијске и друге оперативне послове система подстицања производње електричне енергије из ОИЕ. Оператор система подстицања (ОСП) је купац електричне енергије произведене у постројењима за која се остварује право на подстицај и обезбјеђује балансну припадност и одговорност за електричну енергију произведену у постројењима која имају право на обавезан откуп по гарантованој откупној цијени или право на обавезан откуп за стара постројења.

Оператор система постицања закључује уговор о обавезном откупу по гарантованим откупним цијенама са произвођачем електричне енергије који је прибавио рјешење о подстицању издато од стране Регулаторне комисије. Такође води одвојену рачуноводствену евиденцију и посебан намјенски рачун за купопродају електричне енергије произведене из ОИЕ и у ефикасној когенерацији.

Када је ријеч о конкретном случају који сте поменули у свом упиту, Регулаторна комисија за енергетику је на својој 58. редовној сједници, одржаној 28.02.2013. донијела рјешење о утврђивању права на подстицај за производњу електричне енергије у производном постројењу Мала хидроелектрана Жираја по захтјеву подносиоца привредног друштва "МЕГА ЕЛЕКТРИК". Рјешењем је дефинисано да се приликом закључења уговора о откупу електричне енергије са Оператором система подстицања примјењује цијена за хидроелектране снаге до укључиво 1 МW од 0,1541 KM/kWh утврђена Одлуком о висини гарантованих откупних цијена која је била на снази у моменту доношења овог рјешења. Право на подстицај је издато на период важења од 15 година. Наведено привредно друштво "МЕГА ЕЛЕКТРИК" је до сада остварило право на подстицај за произведену електричну енергију само у МХЕ Жираја.

Слиједећи прописану процедуру поменути произвођач електричне енергије је, након прибављања рјешења, закључио уговор о откупу електричне енергије са Оператором система подстицања. Уговором садржи податке о планираној производњи електричне енергије, могућа одступања од планских количина и начини поступања у случају значајних одступања, гарантованој откупној цијени или премији, податке о мјерном мјесту на којем се региструје производња електричне енергије, одредбе о балансној припадности и одговорности те начин обрачуна и плаћања.

Узимајући у обзир да је Оператор система подстицања надлежан за откуп и плаћање преузете електричне енергије од свих произвођача који су остварили право на подстицај, па и од МХЕ Жираја, упућујемо Вас да се за све податке који се односе на количине електричне енергије прузете од МХЕ Жираја и износе новчаних средстава која су исплаћени на име гарантоване откупне цијене  можете обратити Оператору система подстицања на адресу: Мјешовити Холдинг ''ЕРС'' МП а.д. Требиње, Степе Степановићабб, 89 101 Требиње, односно на е-пошту: elektroprivreda@ers.ba.

С обзиром да Оператор система подстицања доставља Регулаторној комисији редовне извјештаје, обавјештавамо Вас да је привредном друштву "МЕГА ЕЛЕКТРИК" по основу откупљене електричне енергије по гарантованој откупној цијени,  а произведене у МХЕ Жираја, у периоду од добијања рјешења за остваривање подстицаја до 31. јула 2013. године  исплаћено 106.059,33 КМ  за 688.250 kWh произведене електричне енергије.

Регулаторна комисија у свом годишњем извјештају о раду објављује, поред осталог, и податке о обновљивим изворима енергије у Републици Српској укључујући и податке о подстицаним количинама електричне енергије из обновљивих извора, гарантованим откупним цијенама и исплаћеним средствима за преузету енергију. У Извјештају о раду за 2012. годину, који ће ускоро бити предмет разматрања на сједници Народне скупштине Републике Српске,  дати су подаци закључно са 31.12.2012. године. Поменути Извјештај је већ доступан на интернет страници Народне скупштине, а по његовом усвајању биће доступан на интернет страници Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске.

Уколико имате додатних питања, стојимо Вам на располагању.

Јелена Пртило

Портпарол/Преводилац

Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске

Требиње

тел: +387 59 272 416

фах: +387 59 272 430

email: jelena.prtilo@reers.ba

2) Unikredit banka: Ne možemo dati podatke o klijentima

UniCredit Banka BiH

Kancelarija za odnose s javnošću

Poštovani,

istražujem informacije o mogućoj korupciji u firmi „Mega elektrik“ a.d. Banjaluka, koja je komintent Vaše uvažene kuće. Vaša banka je pomenutoj firmi dala dva kredita tokom 2011. i 2013. godine. Stoga Vas molim da mi odgovorite na sledeća pitanja:

Da li su iznosi kredita koje je banka dala firmi „Mega elektrik“ 1,2 miliona, odnosno 1,5 miliona KM?

Da li je firma „Kaldera kompani“ bila žirant „Mega elektriku“ za ove kredite?

Koliki su iznos uplatili suvlasnici „Mega elektrika“ banci kao obezbjeđenje za ove kredite?

Molim Vas da mi na ova pitanja odgovorite najkasnije do ponedeljka, 2. septembra 2013. godine.

S poštovanjem,

Slobodan Vasković, novinar- bloger

Poštovani,

Zahvaljujemo na Vašem upitu. Nažalost, UniCredit Bank nije u mogućnosti odgovoriti na Vaša pitanja, obzirom da ona spadaju u domenu poslovne tajne, koju smo dužni štititi,  te ne možemo davati podatke o klijentima.

Srdačan pozdrav,

Aida

-----------------------------------------

Aida Pašić

Interna komunikacija

Marketing i komunikacije

Head of Corporate Culture

Marketing and Communication

3) Centralni registar hartija od vrijednosti: Uplatite 200 KM pa ćete dobiti podatke

Kako bih saznao tačan datum kada je Danilo Petrović postao suvlanik „Megaelektrika“, uputio sam dopis CRHOV, ali mi ni nakon više od mjesec dana nisu dali nodgovor. Ljubazno su mi saopštili da trebam na njihov račun uplatiti 200 KM, i da ću sve dobiti na CD-u. Uz ovaj tekst emitujem svoj dopis i njihov prvi odgovor O cijeni sam obaviješten usmeno, nakon višenedeljnih poziva.

Poštovani,

interesuje me podaci  o TOP10 akcionara emitenta: MEL AD Banja Luka (Megaelektrik a.d.), oznaka: MGEL-R-A. Zanimaju me istorijski podaci o emitentu koje ne mogu da vidim sa vaše stranice. Konkretno, treba mi podatak kada je došlo do promjene vlasničke strukture u ovom emitentu, odnosno kada je Petrović Danilo, koji ima 30% kapitala, ušao u vlasničku strukturu ovog preduzeća?

Molim Vas da mi odgovorite na ovo pitanje u najkraćem mogućem roku.

S poštovanjem,

Slobodan Vasković, novinar/bloger

BANJA LUKA

Predmet: Informacija, dostavlja se

Veza vaš dopis od 27.08.2013. godine

Poštovani,

Centralni registar hartija od vrijednosti ad Banja Luka (u daljem tekstu: Centralni registar) zaprimio je vaš upit u vezi sa objavljivanjem na našoj internet stranici spiska deset najvećih akcionara emitenta hartija od vrijednosti, u konkretnom slučaju emitenta Mel ad Banja Luka, lokalna oznaka MGEL-R-A. S tim u vezi, obavještavamo vas da Centralni registar postupa u skladu sa Uputstvom Komisije za hartije od vrijednosti o sadržaju veb stranice ovlašćenih učesnika na tržištu kapitala (Službeni glasnik Republike Srpske broj 29/09) i Uputstvom o načinu uvida javnosti u spisak akcionara emitenta hartija od vrijednosti (Službeni glasnik Republike Srpske broj 29/09).

U tački 22. Uputstva o načinu uvida javnosti u spisak akcionara emitenta hartija od vrijednosti navedeno je šta treba da sadrži spisak deset najvećih akcionara emitenta koji se objavljuje na internet stranici Centralnog registra. U tački 7. stav 3. Uputstva o sadržaju veb stranice ovlašćenih učesnika na tržištu kapitala propisana je obaveza Centralnog registra da objavi spisak deset najvećih akcionara sa mogućnošću pretraživanja podataka u posljednja tri mjeseca.

U vezi sa podacima  o deset najvećih akcionara emitenta iz prethodnog perioda, obavještavamo vas da su traženi podaci dostupni kao drugi izvještaji prema zahtjevu ovlašćenog lica, a u skladu sa posebnim ugovorom, kako je definisano Zakonom o tržištu hartija od vrijednosti (Službeni glasnik Republike Srpske br. 92/06, 34/09, 30/12 i 59/13) i Pravilnikom o registraciji i prenosu hartija od vrijednosti (Službeni glasnik Republike Srpske br. 34/11, 40/12 i 25/13).

Napominjemo da je članom 238. stav 8. Zakona o tržištu hartija od vrijednosti (Službeni glasnik Republike Srpske br. 92/06, 34/09, 30/12 i 59/13) propisano da je Centralni registar  dužan da podatke iz člana 209. Zakona i podatke o istoriji upisa hartija od vrijednosti koji se vode u Centralnom registru, čuva kao poslovnu tajnu, osim u slučajevima utvrđenim zakonom.  

S poštovanjem,

Mirjana Bajić

Sektor pravnih poslova / Legal Department

e-mail: info@crhovrs.org

tel:  387 (0)51 348 710 ;  fax: 387 (0)51 348 718

4) Elektro Doboj: U dupli dalekovod do Žiraje investirali smo 206.713,04 КМ

ELEKTRO DOBOJ

direktor, Milenko Cvijanović

Poštovani,

Elektro Doboj je izgradio dupli dalekovod od čvorne trafo stanice Blatnica do MHE Žiraja. Molimo Vas da nam zbog objektivnog informisanja javnosti odgovorite na sledeća pitanja:

1.   Koliko je duga trasa ovog dalekovoda?

2.   Koliko je iznosila cijena njegove izgradnje?

3.   Koja firma je izgradila ovaj dalekovod?

Molimo Vas da odgovore na ova pitanja dostavite najkasnije do petka, 23. avgusta.

S poštovanjem,

Slobodan Vasković, novinar-bloger

Oдговор са појашњењем доставља

У вези са Вашим упитом, који је достављен овом предузећу 21.8.2013.године, достављамо Вам одговоре на постављена питања са појашњењем а у циљу објективног информисања јавности.

Ради се о 10 kV  далеководу „Блатница _ Очауш“ који је изграђен прије више од 40 година (период градње 1970.године) и који је изграђен на дрвеним стубовима а прелази кроз изразито неприступачан терен (кланац „Клан“). Напаја мјеста од Блатнице до Очауша и Бијелог Бучја (690 потрошача) са 20 трафо станица које има на себи, а укупна дужина далековода је 36 км.

Обзиром, дакле, да се ради о крајње дотрајалом и надасве несигурном електроенергетском објекту (од 2009. до 2012. године имао је преко 10.000 минута непланираних прекида у испоруци електричне енергије изазване већим кваровима), радови на реконструкцији истог су стављени у планове инвестиција почев од 2009. године а планирани су да се изводе етапно годишње и у првој фази планирана је санација у дужини од 8 км, у 2010. 2011. и 2012. години остатак трасе.

Реконструкцијом предметног далековода планирано је раздвајање истог у двосистемски вод у дужини од 5,7 км од почетне тачке у ТС 10/0,4 kV „Блатница“, чиме је извршено раздвајање овог ДВ-а на ДВ 10 kV „Блатница – Очауш“ и ДВ kV „Блатница – Бијело Бучје“ при чему је дионица двосистемског далековода изграђена на приступачној траси и неће бити изложена кваровима а извршена је измјена стубова и ужета са свом пратећом опремом.

Вриједност инвестиције према коначној ситуацији од децембра 2012. године износила је 206.713,04 КМ и финансирана је из властитих средстава предузећа.

Радове на изградњи предметног далековода (првобитни вод) као и на реконструкцији истог (раздвајање у двосистемски вод) изводило је предузеће ЗП „Електро Добој“  на чијем дистрибутивном подручју се и налази простор а у чијим основним средствима је и тај далековод.

TV Bastilja - ojačavanje popucalih temelja histerijom

piše: Slobodan Vasković

Milorad Dodik smijenio je Dragana Davidovića sa čela RTRS-a i na njegovo mjesto postavio samog sebe. Gola sila presudila je Davidoviću, a Dodik je njegovu dekapitaciju najavio i potvrdio 5. septembra ove godine, kada je na novinarsko pitanje o smjeni šefa Javnog servisa lakonski odgovorio: “Pitajte me to 25-og pa ću vam reći“! Pokazalo se da Dodik nije slagao. (Bar jednom!).

Smjenom Davidovića i potpunom uzurpacijom Javnog servisa, Dodik je zaokružio i završio etapni državni udar, jer je već ranije preuzeo funkcije premijera i svih ministara; ovladao parlamentom; SNSD pretvorio u ličnu pretorijansku gardu… i samovoljno odlučuje o svemu.

Svi navedeni postupci omogućavaju Dodiku da u narednih godinu dana intenzivno vodi izbornu kampanju, maksimalno koristeći sve resurse ovog entiteta, što bi mu, kako smatra, trebalo omogućiti još jedan četvorogodišnji mandat na čelu RS, a samim tim i toliku vremensku aboliciju od istraga zbog nedjela koja je počinio. A kojih ima za enciklopediju.

Javni servis je već gotovo petnaest godina pod potpunom kontrolom SNSD-a, ali je, nakon lokalnih izbora na kojima je Dodikova stranka teško poražena, postalo jasno da RTRS više nije oruđe koje donosi pobjedu.

Gledanost i uticaj te kuće u proteklih par godina doživjeli su krah, a medijskom scenom ovog entiteta suvereno vlada BN TV, (medijski kolac u Dodikovom oku), što je dodatno ubijedilo autokratu i njegove savjetnike da Davidović mora otići.

I otišao je, a usekovanje njegove glave ukazalo je na nekoliko značajnih procesa što se odvijaju unutar Režima: prije svega, Dodika i okruženje ophrvao je paničan strah od narednih izbora i smatraju da niko, pa ni oni koji su poput Davidovića, koliko do juče, bili kovači svih njegovih pobjeda, više nemaju niti mogu šta dati na tom polju. Neki oko Dodika smatraju da to smijenjeni ni neće, što svjedoči o potpunoj paranoji, u kojoj se najbliži saradnici proglašavaju neprijateljima i nemilosrdno satiru. Potvrda je to i teških sukoba i raskola unutar vladajućeg ganga, koji se više i ne kriju.

Režim nemilosrdno ždere svoju djecu, a Davidović je jedan od najkrupnijih zalogaja. Mnogo veći od, recimo, Aleksandra Džombića.

Davidović je bukvalno otjeran sa čela RTRS-a, iako su njegove zasluge za uspostavljanje bolesnog, nakaradnog i nenarodnog Režima ogromne. Njegov način vladanja Javnim servisom bio je ključan za velike SNSD-ove pobjede (2006. i 2010.) i metamorfozu Dodika u autokratu, bez milosti i morala.

Davidović je godinama trpio i istrpio žestoke i nemilosrdne udare,  osporavanja, poniženja..., ali nikada nije imao dileme da Dodik mora doći na vlast niti, kasnije, da je nužno uspostaviti totalitarni Režim, koji će skašiti svaki drugačiji stav, pa i misao.

Zahvaljujući RTRS-u Dodik je danas to što jeste. Tu nema dileme. Međutim, SNSD Davidovića nikada, uprkos svemu što je počinio za njih, nije doživio kao svog. Uvijek je tretiran kao strano tijelo, priraslina što je doplutala iz „baruštine“, neželjeni majstor (mraka) doveden da obavi posao i što prije nestane... Davidović je izrečenog oduvijek bio svjestan i činio sve da to promijeni. Nije mu uspjelo, jer su se na kraju ponijeli prema njemu kao prema slugi; na način na koji su ga sve ove godine i tretirali.

Davidović je (u medijskoj sferi) podnio najveći teret i realizovao izuzetno teške poslove, kojih niko u SNSD-u nije htio, ali nije ni smio da se uhvati. Davidović je bio ministar vjere u pet vlada Radovana Karadžića, a nakon raskola u SDS-u i tadašnjem vrhu RS koji se desio polovinom 1997., on potkraj te godine daje ostavku i napušta ovaj entitet. Preselio se u Srbiju. Nakon što je Dodik januara 1998. godine postao premijer, suočio se izuzetno teškim problemima na medijskom polju. Tadašnji SRT bio je podijeljen na dva dijela, od kojih je jedan kontrolisao Dodik (studio u Banjaluci), a drugi SDS (studio na Palama). Srpska novinska agencija bila je smještena na Palama i pod punom kontrolom Momčila Krajišnika.

Niko se nije usuđivao ni pomisliti da je preuzme. Tada su se Rajko Vasić i Anđelko Kozomara “sjetili” Davidovića, našli ga u Srtbiji i ponudili mu posao: bićeš imenovan za direktora SRNE, ali je moraš iseliti sa Pala.

Rečeno učinjeno, Davidović je, uprkos brojnim problemima i pritiscima, taj zadatak ispunio i SRNU preselio u Bijeljinu.

Nakon toga, 2002. godine imenovan je na čelo RTRS, a po samom dolasku, bez milosti, je otpustio preko 160 uposlenika te kuće. Bilo je to dubinsko čišćenje svih onih za koje se smatralo da su bliski SDS-u.

Od tada, pa sve do 25. septembra ove godine, on je od RTRS stvarao SNSD-ov bastion, medijski VBR što se, bez milosti, obračunavao sa Dodikovim protivnicima i kritičarima, ali i sa Davidovićevim “ličnim neprijateljima”. Informativni program te kuće svojevrsna je mješavina makijavelizma, konstrukcija, laži i poluistina, prepranih informacija u 27 režimskih voda, hinjenog i isforsiranog nacionalizma/šovinizma…, obogaćenog naručenim analizama, osvrtima, komentarima, pogledima, smatranjima, stavovima raznoraznih diletanata/pacera/neznalica/kvazianalitičara…, što ni u jednom iole normalnijem društvu ne bi mogli dobaciti do parkinga Javnog servisa, a kamoli iznositi stavove u programu te kuće.

RTRS je potpuno kontaminirao medijski prostor RS, a učinila je to urednička a capella, sastavljena od napirlitanih sponzoruša, predebelih karleuša-replika, notornih kockara i probisvijeta i ostalog polupismenog bašibozuka, koji odreda imaju samo jednu karakternu crtu - spremni su po naredbi “s vrha” učiniti sve, baš sve, kako bi sačuvali pozicije o kojima nisu mogli ni sanjati, jer su intelektualno sakati i nesposobni za bilo šta, osim za poslove služinčadi.

Davidović je stvorio sistem kojim je suvereno vladao, oruđe kojim je nemilosrdno plašio/rušio/uništavao sve one na koje je Režim prstom upirao, mehanizam što je mljeo bez milosti o uspjesima/pothvatima/istorijskim ulogama/ nacionalnim supervrijednostima… novovjeraca, organizam koji je razmišljao samo jednom glavom - njegovom. Na kraju mu se to osvetilo, jer ta mašina nije izdržala ambijent nastao nakon nestanka novca od prodaje Telekoma, opštu osiromašenost, besperspektivnost, brojne afere…, crnilo Režima, čije je zlo tkanje sve gušće i gušće.

Jednostavnije rečeno, RTRS nije mogla biti i režimska i gledana, a neko je morao platiti cijenu gubitka lokalnih izbora i pada rejtinga vladajućeg SNSD-a i samog Dodika. Zato je Davidović morao da ode. Preciznije, zato je otjeran.

Povukao se bez ikakvog otpora, a jedino je na beogradskom “Fo Net-u” osvanula vijest o njegovoj smjeni, iz koje se vidi da to nije učinio svojom voljom.

“Mediji su tokom dana objavili kako je Davidović smijenjen od strane Milorada Dodika, te da će njegovo mjesto zauzeti Rajko Radovanović, član Upravnog odbora RTRS, što bi reklo da je ostavka iznuđena…

Izvori bliski RTRS navode da se Davidović povukao zbog velikog pritiska vladajućeg SNSD na program Javnog servisa”, navedeno je u toj vijesti, čiji su kreatori “izvori” bliski lično Davidoviću.

Ovako koncipirana vijest, krik je poraženog/poniženog i otjeranog Davidovića, osobe za kojom niko neće žaliti.

Pitanje je, naravno, da li je Dodik, po sebe, povukao pravi potez smjenjujući čelnika RTRS-a? Ni slučajno, učinio je katastrofalnu grešku, jer oni koji će voditi Javni servis nakon Davidovićeve dekapitacije nisu mu dorasli ni do koljena u bilo kom pogledu. Posebno ne na polju bitke/rata za interese Režima, gdje je Davidović postigao vrhunske rezultate. Neko će reći - uništio je Javni servis, ali da se ne lažemo - ta kuća nikada nije ni bila Javni servis, već je od svog nastanka bila platforma vladajuće oligarhije -do polovine 1997. SDS-a, nakon toga SNSD-a.

Ma šta ko mislio o bivšem čelniku RTRS-a, njegov odlazak ogroman je gubitak za Režim, a on je najmanje kriv za pad gledanosti i rejtinga oligarhije. Čak ni osobi izvanrednih i vrhunskih manipulativnih sposobnosti i nesporne inteligencije (nažalost, snažno usmjerene ka negativiznu) i obrazovanja, što Davidović jeste, nije bilo moguće održati visoke rejtinge ganga u situaciji kada se otvoreno krade “iz oba oka” i javno otima iz tanjira.     

RTRS će u vremenu koje dolazi zabilježiti potpuni sunovrat i izgubiti i ono malo uticaja, koji je imala za Davidovićevog vremena. (Što je, po opšti ambijent, izvanredan hodogram.)

Nakon odlaska Davidovića, nameće se pitanje da li je Željko Kopanja, koji je bio najveća politička snaga i zaštita bivšeg čelnika RTRS-a, poražen u obračunu sa suprotstavljenom mu medijskom linijom, koja se formirala unutar Režima i u poslednje dvije godine čini sve da preuzme odlučujuću ulogu u kreiranju javnog mnenja iz ruku vlasnika “Nezavisnih novina” i “Glasa Srpske”?

Tu grupaciju predvodi Slavko Mitrović, Rajko Vasić joj je udarna igla, a u nju spadaju i Dodikovi medijski savjetnici Pero Simić i Biljana Bokić. Neki od njih javno i histerično optužuju Kopanju za sva zlodjela, od reketa do nacionalne izdaje. Oni su do sada vladali SRNOM, a od sada će voditi i RTRS.

Kopanja nije poražen. On je odlučio da Davidović ide i bez njegove podrške taj posao Dodik nije mogao obaviti, ma koliko se “novotalasna” režimska medijska struja upinjala pokazati stvari drugačijim.

Kopanja i dalje ima upliv u RTRS, preko člana UO te kuće Antona Kasipovića, a, nakon svega, jasno je da se svjesno maknuo u stranu, jer je to najefikasniji način da se na djelu pokaže koliko “novi talas” nema pojma ni o čemu, ponajmanje o funkcionisanju RTRS-a.

“Nezavisne” i “Glas” i dalje će podržavati Režim, istina u nešto umjerenijoj formi nego donedavno, a uskoro će se pojaviti novi štampani mediji, radikalnog sadržaja usmjerenog protiv kritičara Režima, koji će biti tretirani u programu RTRS-a, kao što je to do sada bio slučaj sa Kopanjinim izdanjima.

Narednu izbornu SNSD-ovu i Dodikovu kampanju definitivno, po prvi put nakon 1997. godine, neće osmisliti i voditi Kopanja, što je, valjda, jasan dokaz šta on misli o njenoj uspješnosti.

Nakon svega, Dodik može slobodno reći: ja sam vas stvorio, ja ću vas i uništiti. Pomoći u vlastitim redovima za ispunjenje ove misije mu ne nedostaje.    

Stanić smijenjen, jer je pokvario milionske poslove Škrbiću; Dodik štiti Čovićevog “zdravstvenog” igrača

piše: Slobodan Vasković

Specijalno tužilaštvo Republike Srpske opstruiše istragu protiv Radeta Blagojevića, izvršnog direktora Sektora za javne nabavke u Fondu zdravstvenog osiguranja RS (FZO) i Marka Tadića, vlasnika firme “Inel- med” iz Mostara. Postupajući tužilac čini sve da ne podigne optužnicu za teško krivično djelo koje su narečeni počinili.

Čini se to po naredbi vrha RS, kako bi zaštitili poslove Ranka Škrbića, bivšeg ministra zdravlja. Zbog raskrinkavanja tih poslova smijenjen je Slobodan Stanić sa pozicije prvog čovjeka zdravstva.

Blagojević, Tadić i još nekoliko lica osumnjičeni su da su namjestili tender FZO za nabavku implatanata, čija je vrijednost cca dva miliona maraka.

Prema podacima MUP RS, Blagojević je u svojstvu izvršnog direktora, prilikom raspisivanja tendera FZO za nabavku tog materijala iz tenderske dokumentacije svjesno izostavio autorizaciju proizvođača. On je naredio svojim potčinjenima da izbrišu autorizaciju proizvođača kao potreban uslov prilikom konkurisanja ponuđača.

U MUP RS još su rekli da je izostavljanjem autorizacije iz tenderske dokumentacije, Blagojević direktno omogućio ponuđaču "Inel-med" iz Mostara da konkuriše na LOT-u 8 “tako što su predstavnici navedene firme falsifikovali Potvrdu o upisu medicinskih sredstava u registar Agencije za lijekove i medicinska sredstva BiH”.

U FZO su, posle otvaranja afere, “Inel-med” eliminisali i s njima nije ni zaključen ugovor po spornom tenderu.

“To znači da on nije ni mogao da isporučuje implantacione materijale, a kamo li da ti materijali budu ugrađivani pacijentima “, naveli su tada u FZO.

Sve ovo dešavalo se u drugoj polovini avgusta ove godine, a MUP RS je kompletan slučaj detaljno zadokumentovao i podnio krivičnu prijavu Specijalnom tužilaštvu.

Tada je na scenu stupio politički vrh RS, koji je Specijalnom tužilaštvu naložio da opstruiše istragu u ovom slučaju i učini sve da se predmet odbaci. Postupajući tužilac tako je i učinila i ovaj predmet je “ni na nebu ni na zemlji”.

Mnogo je razloga za ovakav postupak vrha RS, a ključno je da iza cijelog posla stoji bivši ministar zdravlja Ranko Škrbić. Uz to, Marko Tadić, vlasnik “Inel-meda” čovjek je od povjerenja Dragana Čovića, predsjednika HDZ-a i najvjernijeg političkog partnera Milorada Dodika.

Prema informacijama do kojih sam došao iz više izvora, Dodik i Čović su na sastanku u Mostaru 5. septembra dogovorili  da se ovaj slučaj adaktira i “Inel-med”, odnosno njegov vlasnik Tadić oslobodi svake odgovornosti. Blagojević je samo dio paketa.

Isti taj dan, 5, septembra, smijenjen je i ministar zdravlja Slobodan Stanić. Učinjeno je to po direktnom Dodikovom nalogu, koji je na taj način demonstrirao Čoviću opredijeljenost da ne dozvoli da Tadiću “fali dlaka s glave”.

Stanić je smijenjen, jer je raskrinkao cijeli ovaj štetni posao i onemogućio da “Inel-med” nabavlja implantacione materijale, zato što nisu sertifikovani za tu vrstu posla.

Nije to jedini Stanićev grijeh.

Ranko Škrbić, bivši ministar zdravlja, sa “Inel-medom” je utanačio da ta mostarska firma izgradi dva centra za hemodijalizu - u Foči i Trebinju, i da vrši usluge dijalize, premda to ne mogu obavljati, jer nisu registrovani za tu djelatnost.

Napravljen je i ugovor, koji je višestruko štetan po Republiku Srpsku i njegova realizacija značila bi milionsku pljačku Fonda zdravstva.

Ugovorom je precizirano da će Fond firmi “Inel-med” plaćati usluge za 50 pacijenata, premda u Trebinju i Foči i ostalim hercegovačkim gradovima ima svega 21 pacijent, kojem su potrebne te vrste zdravstvenih usluga.

To znači da bi se plaćalo i za 29 nepostojećih pacijenata, kako bi se mostarcima isplatio posao.

Usluge hemodijalize, Fond zdravstva RS ovlaštenim “partnerima” plaća 110 evra po tretmanu, što je za 55 maraka skuplje nego u Federaciji BiH, gdje iznosi 160 maraka, pa postoji osnovana sumnja da su se neki dobro ugradili u ugovor.

Tako bi izvjesno bilo i sa “Inel-medom”, a oni bi na nepostojeće pacijente (njih 29) samo po “tretmanu” (koji postoji u papirima, ali ne i u stvarnosti) naplaćivali oko 6220 KM (29x110 evra).

Kako pacijenti na hemodijalizu idu 3 puta sedmično, odnosno 12 puta mjesečno, to znači da bi Fond “Inel-medu” na mjesečnom nivou isplaćivao 74.646 maraka za nepostojeće pacijente, odnosno godišnje 895.752 KM.

Ukoliko bi ugovor bio realizovan, za onih postojećih 21-og pacijenta, Fond bi “Inel-medu” plaćao 648.648 KM, a ukupno bi to za postojeće i nepostojeće pacijente (50) iznosilo 1.544.400 KM godišnje.

Nema šta, samo su istinski zlotvori mogli osmisliti ovakav kriminalni ugovor.   

Bivši ministar Stanić odbio je da podrži ovakav ugovor, što ga je koštalo pozicije. Interesantno je i da aktuelni direktor Fonda zdravstva Darko Tomaš odbija da potpiše ovaj štetni i kriminalni ugovor, koji je zbog toga “na čekanju”.

I Tomašu se prijeti smjenom, ali on je do sada ostao na stajalištu da ugovor neće potpisati ni po koju cijenu.