понедељак, 30. јул 2012.

Nezvanično: Ko se zadnji čita najpovoljnije se čita


Piše: Slobodan Vasković

Prije desetak dana režimski mediji su „nezvanično“ saznali da je Konzorcijum sastavljen od „Integral inženjeringa“ i skopske firme „Granit“ dostavio najpovoljniju ponudu za izgradnju prve dionice autoputa Banjaluka-Doboj. Ponuda je vrijedna 180 miliona Evra, i za te pare firma Slobodana Stankovića obavezuje se da će izgraditi dionicu autoputa od Doboja do Prnjavora u dužini od 37 kilometara.

Kad je Stanković u pitanju moguće je, na osnovu dosadašnjih iskustava sa projektima na kojima je njegova firma bila glavni izvođač radova, i zvanično i nezvanično odmah utvrditi nekoliko činjenica:
1)   on je uvijek “najpovoljniji”,
2)   to “najpovoljniji” uvijek se, tokom radova, raznoraznim varijacijama (što je omiljeni Stankovićev poslovni termin) uveća brojnim aneksima za 35, 50, 70…200%..., pa pita dođe skuplja od tepsije,
3)   Stanković nikada nije nijedan posao završio u roku (Čemerno, Banjaluka-Gradiška, zgrada Administrativnog centra...).

Dalo bi se tu još zvanično/nezvanično nabrajati, ali i ove tri stavke sasvim su dovoljne da se zna sa kim opet RS ima posla.

U „nezvaničnoj“ vijesti režimskih medija najviše „bode oči“ okrugla cifra ponuđača-180 miliona Evra, ni cent gore, a ni dole. Drugu najpovoljniju ponudu dostavio je konzorcijum "Dena", koji čine firme iz Kazahstana i Turske, koji tvrde da bi istu dionicu izgradili za 183,6 miliona evra. Češka kompanija OHL, sa “Niskogradnjom” Ljube Ćubića, ponudila je da dionicu autoputa od Doboja do Prnjavora izgradi za 194 miliona evra, a austrijski "Štrabag" za 199 miliona evra…

Bilo je tijesno, pretijesno čak, a za nastavak ove nezvanično/zvanične priče veoma je bitna “legenda” koja kola svijetom građevinaca, kao i činjenica da je Stankovićeva ponuda posljednja otvorena.

“Legenda” kaže sljedeće: Prilikom otvaranja ponuda za izgradnju Mahovljanske (najljepše, najneefikasnije i najbesmislenije) petlje cijelu igru vodio je Mile Bajalica, tadašnji (sada bivši) savjetnik ministra Nedeljka Čubrilovića. Zadnju je pročitao ponudu “Niskogradnje” Ljube Ćubića i ona je bila najniža! Kako se svi u takvim situacijama ponašaju džentlmenski, niko nije provjeravao šta je pročitano, te je Ćubić dobio posao. Međutim, nakon uspješno dodijeljenog posla, procurile su informacije da je Bajalica samoinicijativno, tokom čitanja, snizio Ćubićevu ponudu za 2 miliona evra, te je tako učinio najpovoljnijom. Nakon toga su nekoliko dana Ćubićevi inženjeri i ekonomisti usklađivali jedinične cijene sa ukupnom (pročitanom) cijenom.

Stanković, koji je tada izgubio posao, ali ne i pamet i lukavost, (nezvanično) dobio je (sredio) priliku da njegova ponuda bude zadnja pročitana oko izgradnje ceste od Prnjavora do Doboja i posao je dobio!

Nezvanično, stručnjaci iz ove oblasti tvrde da je Stankovićeva cijena potpuno nerealna, te da njegova firma (Granit je tu samo ambalaža) ovaj posao nikako ne može uraditi za 180 mil Evra i za tri godine. Realna cijena izgradnje ceste od Prnjavora do Doboja (opet nezvanično) je između 200 i 220 miliona Evra.

Bice interesantan i stav EBRD, jer je ponuda iznad vrijednosti kredita, koji iznosi 150 miliona Evra, a praksa je u nekim slučajevima, (kada primljene ponude premašuju vrijednost kredita), pokazala da Banka odustaje od kreditiranja.