Piše: Slobodan Vasković
SAD su natjerale Milorada Dodika da sam sebe šiba, šamara, svakodnevno samoponižava u nemoći da se odupre procesima koji su ga opkolili i stežu bez milosti.
Što Dodik više viče, sipa najgnusnije uvrede, to je znak da je njegova nemoć sve veća.
Preciznije, nemoć je samo i preostala.
Ništa od “istorijskih odluka” koje je najavljivao; Sada pokušava da se lažno predstavi kao žrtva sopstvene sumanute politike, koja ga je dovela u situaciju da neko od zvaničnika SAD-a samo “ubere prut”, a onda Dodik tom šibom udari po sebi.
Svi njegovi “samuraji” su se pretvorili u narikače nad sopstvenom sudbinom; Nigdje te “oštrice” u najavama raznoraznih otcjepljenja i nezavisnosti - bilo u okviru Dejtina, bilo skroz.
Dodik i njegovi gaulajteri ismijavali su mjesecima Crne liste SAD-a i sankcije koje ona povlači za osobe što se nađu na njoj; Junačili se, busali u prsa, a od svega je ostao samo jauk.
I nije to kraj; Tek su SAD počeli da ih melju.
Dodika i njegovu kamarilu uopšte ne treba žaliti; Ne treba ni likovati nad onim što im se dešava i što će im se tek dešavati.
Oni su Srbe, kao narod u BiH, doveli na rub biološkog opstanka; Na ivicu sloma i nestanka. I neće ni dalje da odu.
Vjeruju da mogu povratiti moć, da će opet “zajahati”.
Ništa od toga; Ako malo bolje pogledaju oko sebe, praznina je sve veća, a množina brzo juri ka jednini.
Najavljivao sam mnogo puta ovakav rasplet; Nikakav drugačiji epilog se nije ni mogao očekivati.
