Dosje “Narkoinspektori”: Jovičić, Vasić, Mandić, Kostrešević, Grahovac… znali da inspektori dilaju drogu, ali nisu htjeli ništa preduzeti da to spriječe

piše: Slobodan Vasković

Bivše rukovodstvo MUP-a RS znalo je da inspektori CJB Banjaluka Srđan Radulović, Ognjen Stijak, Slavko Đurić i Mirko Kovačević dilaju drogu, ali nije ništa preduzelo da istraži taj slučaj i spriječi trgovinu narkoticima. 

Potvrđuju to Službene zabilješke MUP RS, u periodu od 30.03.2013.-03.10.2013. godine iz kojih je nesporno da su najviši zvaničnici MUP-a RS imali konkretne podatke da su navedeni inspektori u stvari brutalni narko dileri, ali i da nisu ništa preduzeli da sprovedu istragu i zaustave njihov prljavi i ubilački posao.

Štaviše, dobar dio visokih funkcionera RS je tokom suđenja inspektorima lagao da nisu ništa znali. Odnosi se to prije svih na Gojka Vasića, direktora policije, i bivšeg načelnika Uprave krim policije Zorana Mandića. Siniša Kostrešević, načelnik Jedinice za borbu protiv organizovanog kriminaliteta i korupcije UKP MUP RS, šest mjeseci je znao da narkoinspektori prodaju drogu, ali ništa nije učinio da se oni istraže i pohapse.

Kostrešević je trenutno zamjenik načelnika Uprave za borbu protiv terorizma i ekstremizma MUP RS. I lično odgovoran Predragu Ćeraniću, šefu privatne Udbe Milorada Dodika. Ćeranić je savjetnik ministra unutrašnjih poslova Dragana Lukača.

Prije nego iznesem detalje iz Službenih zabilješki koji notorno potvrđuju da MUP RS nije htio voditi bilo kakvu istragu protiv narko inspektora, nekoliko važnih činjenica. 

Presuda
Banjalučki Okružni sud osudio je 06.07.2015. godine bivše inspektore Centra javne bezbjednosti Banjaluka Srđana Radulovića, Ognjena Stijaka i Mirka Kovačevića iz Banjaluke ukupno na 23 godine i tri mjeseca zatvora u vezi sa preprodajom droge na području ovog grada.

Sud je Radulovića osudio na 11 godina i pet mjeseci, Kovačevića na šest godina i pet mjeseci, a Stijaka na pet godina i pet mjeseci zatvora.

Sud je Radulovića okarakterisao kao organizatora ove kriminalne grupe, dok su Kovačević i Stijak optuženi kao saučesnici.

Presuda nije pravosnažna, a odbrana narkoinspektora uložila je žalbu Vrhovnom sudu RS.

 

Nekoliko činjenica veoma je bitno za ovaj proces: Specijalno tužilaštvo RS uspjelo je obezbijediti svjedočenje Slavka Đurića, takođe inspektora, koji je dilovao drogu sa ostalim navedenim, ali je svjedočio protiv njih; potom Gorana Bošnjaka, narkodilera, koji je presuđen na dvije godine zbog prodaje droge i Aleksandra Ninkovića, bivšeg narkodilera, koji je bio žrtva inspektora, jer je bio premlaćivan i prisiljavan da za njih radi. Ninković je to odbio i prošao torturu.

Bez materijalnih dokaza
Ta svjedočenja bila su ključna za osuđujući presudu, jer tužioci nisu imali nikakvih materijalnih dokaza, kao što su zaplijenjena droga, novac, presretnuti razgovori…

Ništa od toga nisu imali, jer nadležni u MUP-u RS nisu htjeli da vode istragu, iako su bili informisani da Radulovićeva grupa hara Banjalukom.  

I ne samo to: Imali su mjesecima i snimak na kojem se čuje Slavko Đurić kako zahtijeva od Aleksandra Ninkovića da dila drogu za njega i ostale inspektore i precizira šta i kako rade narkoinspektori. Taj snimak napravio je u februaru 2013. godine Ninković. Snimak jeste napravljen ilegalno, ali je policija na osnovu njega mogla da sprovede istragu.

U posjed snimka MUP RS došao je 14.03.2013. godine kada su upali u stan Ninkovića i zaplijenili mu računar. U računaru se nalazio i pomenuti snimak.

O tom snimku Ninković je dodatno obavijestio Gorana Mihajlicu, koji je radio u Odjeljenju za borbu protiv narkotika zajedno sa presuđenim narkoinspektorima, i to 16.03.2013. godine. O tome je Mihajlica napravio Službenu zabilješku broj 08-02/4-2-250/13, dana 20.03.2013. godine. 

Službena zabilješka - mart
U zabilješci Mihajlica vrlo precizno prenosi Ninkovićeve tvrdnje da inspektor Slavko Đurić zahtijeva da za njega prodaje drogu “i da dio novca koji na taj način zaradi daje njemu i još nekim policijskim službenicima”.

O svemu ovome Mihajlica je obavijestio Sinišu Grahovca, načelnika Odjeljenja za borbu protiv nakotika i šefa narkoinspektora. (Interesantno je da Grahovac nije završio na optuženičkoj klupi, niti je suspendovan, nakon što je sve otkriveno, već je samo pomjeren na drugu načelničku poziciju).

Mihajlica i Ninković se, prema dokumentima iz sudskog spisa, ponovo nalaze 20.03.2013. i tada ga Ninković obavještava da je snimak svog razgovora sa Đurićem predao Sipi.

Maj - KostreševićNova Službena zabilješka datirana je 14.05.2013. i ponovo je njen potpisnik Mihajlica. Na sastanku sa Ninkovićem obaviješten je o detaljima Đurićeve ponude. Ninković je rekao Mihajlici da ga je Đurić obavijestio da sa drogom rade i Radulović i Stijak, na način da uzimaju dio novca od prodaje droge, a zauzvrat štite dilere.

Mihajlica je sve uredno zapisao i o svemu obavijestio nadređenog Grahovca. 

Novi sastanak sa Ninkovićem uslijedio je 21.05.2013. godine, a njemu je, osim Mihajlice, prisustvovao i Siniša Kostrešević. Na tom sastanku Ninković je izrazio spremnost da sarađuje sa policijom kako bi se raskrinkao Đurić i ostali, ali spremnosti, kao što ćemo to vidjeti u nastavku priče, nije bilo. “Veliki” policajac Kostrešević je, prema mojim informacijama, na tom sastanku čak pokušavao uplašiti Ninkovića i natjerati ga da odustane, ali ovaj to nije učinio.

Kostrešević, iako je bio obavezan, nije učinio ništa na raskrinkavanju narko kartela unutar MUP-a RS, pa je zaista veliko pitanje kako je moguće da se jedna takva osoba kao što je on i dalje nalazi u vrhu MUP-a RS?! Na to pitanje primarno bi morao da odgovori Dragan Lukač, aktuelni ministar.  

(Kostrešević je “heroj” koji je upao u “Klix” u potrazi za snimkom “Dva Papka” i, pri tom, udario jednog od prisutnih fotoreportera. Riječ je o narcisoidnoj osobi, skromnih mogućnosti, koja uživa zaštitu Miloša Čubrilovića Čubrija. Kostrešević ima “naviku” da mete koje opservira MUP slušanjem njihovih razgovora o tome obavijesti.)

Tužilac šokiran neradom policije
Goran Mihajlica i Predrag Kurdić, načelnik Odjeljenja za borbu protiv proizvodnje i prometa opojnih droga UKP MUP RS, održali su, 30.06.2013. godine sastanak sa inspektorima Sipe, na kojem je konstatovano da bi bilo neophodno sumnjive inspektore staviti “na mjere”. Međutim, ništa nije učinjeno i nikakve istrage nije bilo.

Krešendo nerada, svjesne nebrige i kriminalnog ponašanja vrha policije, posvjedočen je 03.10.2013. godine, na sastanku Okružnog tužioca Sanje Tadić-Stojisavljević sa Kurdićem i Mihajlicom.

Na tom sastanku Tadić-Stojisavljević bila je zapanjena da MUP RS ništa nije preduzeo gotovo sedam mjeseci, iako su imali konkretne informacije o djelovanju narkoinspektora.
“To je skandalozno”, naveo je Mihajlica u Službenoj zabilješci riječi tužioca.

Sva odgovornost je prebačena na Sipu, iako je MUP RS, na sastanku održanom 30. juna, istakao da su radi preuzeti istragu. Učinio je to načelnik Kurdić. Naravno ništa nije urađeno.

Tužilac je rekla da se “na osnovu informacija kojima se sad raspolaže ne može voditi krivični postupak”.  

  Obrt
Međutim, dvije sedmice kasnije 17.10.2013. godine pohapšeni su narkoinspektori i od tada se nalaze u pritvoru.

Kako je moguće da je za dvije sedmice došlo do takvog obrta, a sedam mjeseci se ništa nije radilo?!
Zato što je “propjevao” Slavko Đurić, ali i što je zaprijećeno da će se sve objelodaniti! Da Ninković nije ilegalno snimio Đurića, kako bi sebe zaštitio od svakodnevnog progona, narkoinpsektori bi i dalje prodavali drogu na banjalučkim ulicama. I to uz znanje vrha MUP-a RS. 

Epilog1: Radulović, Kovačević i Stijak osuđeni su da su kao organizovano zločinačko udruženje od početka 2011. do oktobra 2013. godine na području Banjaluke preprodavali drogu i dobili su 23 godine i 3 mjeseca zatvora.
Srđan Radulović je presudom Okružnog suda dobio 11 godina i pet mjeseci zatvora, Ognjen Stijak 5 godina i pet mjeseci i Mirko Kovačević 6 godina i pet mjeseci.

Epilog 2: Goran Mihajlica, inspektor MUP-a RS, koji je jedini informisao MUP o djelovanju narkoinspektora, našao se zajedno sa njima na optužnici, iako ga niko nije teretio za prodaju narkotika. Niti je Mihajlica u tome učestvovao. Osim činjenice da je uredno sve zabilježio i pokušao animirati šefove da istraže slučaj. I sam Ninković, jedan od ključnih svjedoka protiv narkoinspektora, nije teretio Mihajlicu. Ni izvori iz podzemlja ga ne terete za bilo kakav dodir sa narkoticima i njihovom prodajom. Mihajlica je dobio osam mjeseci zatvora, jer je ošamario kolegu koji je nabavljao spid.  Taj je još uvijek pripadnik MUP RS, a Mihajlica je bez posla. Mihajlica je u cijelom ovom slučaju kolateral. Sklonjen je, jer je svjedok nehtijenja vrha MUP-a RS da sprovedu istragu o narkokartelu u sopstvenim redovima, o čemu notorno svjedoče Službene zabilješke koje je sačinio i potpisao. 

Epilog 3: Gojko Vasić još uvijek je direktor policije, Siniša Kostrešević jedan od najviših zvaničnika MUP-a RS, Siniša Grahovac takođe. Najmanje što je trebalo jeste da budu udaljeni iz MUP-a RS i da su podvrgnuti istrazi.

Epilog 4: Slavko Đurić se nagodio sa Specijalnim tužilaštvom i za svjedočenje protiv Radulovićeve grupe, kojoj je i sam pripadao, dobio je pet mjeseci. Tri mjeseca manje od Mihajlice, koji ga je prijavio zbog dilanja. Apsurd.

Epilog 5: Goran Bošnjak, narkodiler, je osuđen na dvije godine, a za inspektore je prodao oko osam kilograma heroina vrijednog 100.000 maraka. Presudi je prethodio sporazum o priznanju krivice koji je zaključio sa Specijalnim tužilaštvom RS. Zauzvrat je svjedočio protiv narkoinspektora.

Epilog 6: Ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Dragan Lukač izjavio je (09.07.2015.) da je MUP Srpske odlučan da iz svojih redova udalji pripadnike za koje ima informacije da se bave bilo kakvim kriminalnim aktivnostima.

Nije poznato da je išta učinjeno, a činjenica da Vasić, Kostrešević i Grahovac i dalje obnašaju značajne funkcije svjedoči da MUP RS nema namjeru da se razračuna sa kadrovima koji su prešli preko saznanja da unutar policije djeluje narkokartel.

Goran Mihajlica

Epilog 7: Šefovi MUP RS lažno su svjedočili pred Sudom da nisu znali da narkoinspektori prodaju drogu.
"Tek neko vrijeme prije hapšenja optuženih saznao sam da Sipa vodi istragu zbog nezakonitosti koje su počinili inspektori u policiji. Prije toga nisam imao informacije o nezakonitom radu inspektora", kazao je Zoran Mandić, zamjenik načelnika Uprave za policijsko obrazovanje, a koji je ranije bio načelnik Uprave Kriminalističke policije MUP-a RS.
Slično su naveli i Darko Ćulum i Mladen Marić, nekadašnji načelnici CJB Banjaluka, kao i Siniša Grahovac.

Slučaj Lukač: Potvrđena optužnica protiv Spasojevića

Piše: Slobodan Vasković

Osnovni sud u Banjaluci potvrdio je optužnicu protiv Dejana Spasojevića, zbog krivičnog djela „ugrožavanje sigurnosti iz člana 169, stav 1 KZ RS“.

Optužnicu je potvrdio sudija za prethodno saslušanje Dragan Uletilović 28. oktobra 2015. godine.

Okružno tužilaštvo Banjaluka podiglo je optužnicu protiv Spasojevića 5. oktobra 2015. godine, zbog osnovane sumnje da je 20. avgusta 2013. godine „u vidno razjarenom stanju, vodeći za ruku svoju mlađu sestru Anu Spasojević, došao na dječije igralište u Ulici Jovice Savinovica bb u Banjaluci, te počeo da galami na grupu djece, koja su se zi igrala“.

Dalje se kaže da su se djeca u strahu od njega razbježala, a da se jedna grupa čak popela i na obližnje drveće. Spasojević je, kako se navodi, vikao da siđu s drveća, „da će ih sve pobiti, da neće tući one ko nije kriv, a da zna koje tukao njegovu sestru“.

U tom trenutku mu se obratila Marijana Lukač, čije troje djece je bilo među ostalom djecom, govoreći mu da ne galami, da su se djeca uplašila, da neće sići s drveća, nakon čega se Spasojević okrenuo i unio joj se u lice rekavši joj; „Šta ti hoćeš? Glavu ću ti otkinuti“, što je kod gospođe Lukač izazvalo strah i osjećaj lične ugroženosti, kao i ugroženosti zbog djece.

U optužnici se još navodi da je muž Marijane Lukač (koji je sa nekolicinom komšija izvodio radove u neposrednoj blizini) „pritrčao i spriječio Spasojevića u njegovim namjerama“.

Tužilaštvo navodi da je Spasojević „ugrozio bezbjednost pomenutih osoba prijetnjom da će njega i njemu blisko lice lišiti života“.

Sve ovo je Marijana Lukač svjedočila u Tužilaštvu, a njene navode potvrdila je i svjedokinja Dragana Franta, kao i očevici Željko Mikač i Milan Lazičić, te suprug oštećene Dragan Lukač.

Dragan Lukač je ministar unutrašnjih poslova RS, a protiv njega je Okružno tužilaštvo Banjaluka podiglo optužnicu za nanošenje lakših tjelesnih povreda Spasojevići 31. avgusta ove godine. Sud je potvrdio optužnicu 2. septembra 2015. godine. 

Odluka Ustavnog suda BiH je potpuno besmislena

piše: Slobodan Vasković

Ustavni sud BiH donio je odluku da se ukine datum Dana Republike, a ne Dan Republike; Preciznije, odlučeno je da se 9. januar ukine kao Dan Republike. Može se iščitati da je takva odluka donesena ne zato što je 9. januara Sveti Stefan, već što je na taj dan 1992. godine donesena odluka o osnivanju Srpske Republike BiH, koja je kasnije postala Republika Srpska.

Tako smo svi odlukom Ustavnog suda BiH ponovo vraćeni u januar 1992. godine, a kakvo je danas stanje u ovom zemlji, izgleda da se iz tog perioda sve ove 23 godine nismo ni pomakli.

Sada će na jednoj strani uslijediti likovanje, na drugoj jarost, sve će biti iskorišteno za dalje produbljivanje svih postojećih sukoba, kojih nije malo. Dapače, toliko ih je da se ni prebrojati ne mogu.

I teroristički napadi na BiH/OSBiH i endemska korupcija i teška kriminalna djela i opšta besparica, beznađe, anksioznost… pašće u drugi/treći/peti plan; Odluka Ustavnog suda BiH postaće batina za svaku priliku.

Naravno, uslijediće i odgovor iz RS, ali taj odgovor će svako iz svoje pozicije pokušati da baždari u skladu sa sopstvenim političkim potrebama, nikako sa potrebama entiteta i ljudi koji u njemu žive.

Režim u odluci vidi izvanrednu priliku za dokaz svojih tvrdnji o “napadu na RS”, dok se opozicionom Savezu za promjene zgrčio želudac pri pomisli na salve optužbi koje eventualno mogu da uslijede iz režimskih redova.

Dodik odmah zove Bosića, Bosić odgovara da će se sastati samo ako je tema Odluka Ustavnog suda BiH, iako ni jedan ni drugi ne mogu na nju uticati. I zašto uopšte da se njih dvojica sastaju i bilo šta odlučuju kada RS ima institucije?! Bar bi trebalo da ih ima.

U stvari, već je tu odluku srpska politička elita na određen način i (apiori) prihvatila, jer  su poslanici Narodne skupštine RS 15.04.2015. godine usvojili Deklaraciju povodom zahtjeva za ocjenu ustavnosti Zakona o praznicima RS-a u Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine, u kojoj se precizira da se “neće ukidati Dan Republike, ukoliko bi Ustavni sud Bosne i Hercegovine eventualno donio odluku kojom se član 2.b) i član 3.b) Zakona o praznicima Republike Srpske proglašavaju neustavnim”.

Član 2.b) precizira da je Dan Republike državni praznik, a član 3.b) da se praznuje 9. januara.

Kvaka je u sledećem: Narodna skupština Deklaracijom precizira da neće “Ukidati dan Republike”, ne izjašnjavajući se o datumu, a ne da neće prihvatiti ukidanje 9. januara kao datuma kada se slavi Dan republike. Za ovu DEklaraciju glasali su svi srpski poslanici u parlamentu RS.

Naravno, moguće je i drugačije tumačenje, ali ostaje činjenica da nije u Deklaraciji eksplicitno navedeno da parlament neće prihvatiti ukidanje “Dana Republike 9. januara”, što je ostavilo otvorenom mogućnost da se odluka Ustavnog suda BiH, kakva god bila, ispoštuje.

Isto tako, osavljena je i mogućnost da se bilo koji drugi dan proglasi Danom  Republike; Recimo dan kada je počeo Prvi srpski ustanak ili dan kada se praznuje Sveti Sava. Uzmimo da se tako nešto i desi, jasno je da ni taj datum neće biti prihvaćen od svih građana kao Dan Republike.

Ukoliko smo potpuno iskreni svjesni smo da nijedan dan koji bi bio određen za Dan Republike ne bi bio prihvaćen od svih građana RS još decenijama. Jer takvi su odnosi u BiH. I tu je najveći problem, a ne u datumima.

Zato je odluka Ustavnog suda BiH potpuno besmislena, jer nije riješila baš ništa i ne znači ništa drugo do otvaranje Pandorine kutije i u ovoj ravni.



   

Podignuta optužnica protiv Dejana Spasojevića, kojeg je pretukao ministar Lukač

piše: Slobodan Vasković

Okružno tužilaštvo Banjaluka podiglo je optužnicu protiv Dejana Spasojevića, zbog krivičnog djela ugrožavanja sigurnosti, potvrđeno mi je iz te institucije.

Dejan Spasojević poznat je po tome što ga je ministar unutrašnjih poslova Dragan Lukač pretukao u avgustu prošle godine.

Lukač je tvrdio da je samo štitio djecu, kao i da ima svjedoke za to.

Okružno tužilaštvo podiglo je optužnicu i protiv Lukača zbog nanošenja lakših tjelesnih povreda, što sam i objavio 31.08.2015. godine. Sud je potvrdio optužnicu.

Moji izvori tada su tvrdili da je Lukač nanio teške povrede Spasojeviću, ali je to ministar policije demantovao i potpisnika ovih redova u “otvorenom pismu javnosti” teško napao i targetirao kao neprijatelja.

Moji izvori, u slučaju podizanja optužnice protiv Spasojevića, tvrde da je to učinjeno na insistiranje vrha RS, kako bi se minimizirala optužnica protiv Lukača.

Odgovor Okružnog tužilaštva Banjaluka

Broj: IT-290/15
Datum: 25.11.2015.
Banja Luka


                 N/r  Slobodan Vasković-novinar-bloger


Predmet: Odgovor na zahtjev za pristup informacijama-dostavlja se


Poštovani,

         Okružnom tužilaštvu Banja Luka dana 24.11.2015.godine, uputili ste zahtjev za pristup i dostavljanje informacija te postavili pitanje:
1.Da li je Okružno tužilaštvo Banja Luka donijelo tužilačku odluku o krivičnoj prijavi koju je protiv banjalučanina D.Spasojevića podnijela supruga ministra unutrašnjih poslova RS Dragana Lukača i njihova komšinica zbog napada na djecu ispred njihove stambene zgrade.
U skladu sa članom 4 i članom 14 Zakona o slobodi pristupa informacijama (Službeni Glasnik RS br.20/01) obavještavamo Vas;
-Okružnom tužilaštvu Banja Luka od strane CJB Banja Luka dana 30.08.2013.godine, dostavljen je izvještaj protiv Dejana Spasojevića iz Banja Luke, zbog krivičnog djela Ugrožavanje sigurnosti iz člana 169 stav 1 KZRS i Lukač Dragana zbog krivičnog djela Laka tjelesna povreda iz člana 155 stav 1 KZRS.
U navedenom predmetu postupajući tužilac je podigao optužnicu sa kaznenim nalogom protiv Dejana Spasojevića iz Banja Luke,zbog krivičnog djela Ugrožavanje sigurnosti iz člana 169 stav 1 KZRS.
U vezi sa drugoprijavljenim licem dostavljen Vam je odgovor dana 31.08.2015.godine, broj:IT-208/15 u skladu sa Zakonom o slobodi pristupa informacijama.


S poštovanjem,                                     
                                          
                    GLAVNI OKRUŽNI TUŽILAC
                            Želimir Lepir

Podignuta optužnica protiv ministra policije Dragana Lukača

http://slobodanvaskovic.blogspot.ba/2015/08/podignuta-optuznica-protiv-ministra.html

Pisamce Miletu i Pismo Lukaču

http://slobodanvaskovic.blogspot.ba/2015/09/pisamce-miletu-i-pismo-lukacu.html

Napadi na Oružane snage BiH planirani još 2008.

piše: Slobodan Vasković

Obavještajne službe najjačih zemalja Svijeta veoma su zabrinute pokušajima minimiziranja terorističkih napada i incidenata koji su se nedavno desili u BiH. Analitičari tih službi ubjeđenja su da su svi napadi povezani, a da bacanje topovskog udara na automobil generala Ante Jeleča nikako nije hir ni obijest, već smišljen akt nasilja.

Takođe smatraju da su Oružane snage BiH izabrane kao meta iz niza razloga, a jedan od njih je i sudjelovanje u mirovnim misijama. 

 Dokument koji objavljujem svjedoči da se napadi na OS BiH planiraju već godinama.

Napadi na Oružane snage BiH planirani su još 2008. godine. Potvrđuje to i Naredba o sprovođenju istrage koju je izdalo Tužilaštvo BiH  21.03.2008. godine.

Naredbom je obuhvaćena grupa Rijada Rustempašića, kojoj pripadaju i Muhamed Fičer, Muhamed Meco,  Abdulah Handžić i Edis Velić.

U Naredbi o sprovođenju istrage se navodi da su osumnjičeni “nutvrđen period vremena do 20.03.2008. godine u Sarajevu i Bugojnu po prethodnom dogovoru sakupljali oružje, municiju, vojnu opremu, eksploziv i minsko-eksplozivna sredstva u namjeri da izvrše napade na pripadnike EUFOR-a, stacionirane u BiH, na pripadnike vojske BiH, koji se obučavaju za odlazak u mirvnu misiju u Avganistan, te napade na infrastrukturne objekte, objekte Elektroprivrede BiH sa ciljem destabilizacije društvene strukture BiH”.

Rustempašić je pravosnažno presuđen pred Sudom BiH, septembra 2012. godine, na četiri i po godine zbog krivičnog djela terorizma.

Rustempašić je odležao kaznu i nalazi se na slobodi.

U presudi se ne nalazi dio koji se odnosi na napade na OS BiH.

Meco, koji je bio član Rustempašićeve grupe, u tom procesu nije presuđen.  

Meco je oženjen sestrom Enesa Omeragića koji je ubio dva vojnika OS BiH u Rajlovcu 18.11. Omeragić je u kladionici 5+ iz automatske puške usmrtio dva vojnika, tako što im je pucao u glavu. Ostale prisutne nije napao.

Sipa je nakon ubistva vojnika privela Mecu, ali je ubrzo pušten na slobodu “jer ni na koji način nije mogao biti doveden u vezu sa napadom”.

Omeragićev napad nije bio jedini, jer su uslijedila dva nova.

Dva dana nakon krvavog pira u Rajlovcu, desio se incident u Salakovcu, na putu Sarajevo-Mostar, kada je pripadnik OSA BiH Zlatko Humo bacio topovski udar na Antu Jeleča, komandanta OS BiH.

Ovaj napad nije okarakterisan kao teroristički akt, niti kao pokušaj atentata, što je zapanjujuće.

Ni tu nije bio kraj incidenata sa OS BiH, jer je u neposrednoj blizini kasarne Oružanih snaga BiH u Butilama kod Sarajeva, u večernjim časovima 23.11., ispaljeno nekoliko hitaca iz gasnog pištolja. Potvrđeno mi je to iz bezbjednosnih izvora, kao i da je policija izašla na lice mjesta i pronašla čaure.

Nažalost, ovaj slučaj je dobrim dijelom sakriven od javnosti.

Plan premlaćivanja opozicionara

piše: Slobodan Vasković

Komanda privatne Udbe Milorada Dodika osmislila je Plan disciplinovanja Opozicije, čiji je ključni dio premlaćivanje najistaknutijih predstavnika Saveza za promjene.

“Cilj je sijanje straha i dovođenje društva na rub sukoba, ne bi li se opozicija natjerala da prestane sa kritikom, posebno sa istragama koje vodi Tužilaštvo BiH i Sipa i od kojih su mnoge pri kraju”, tvrde moji izvori.

Prema tom Planu, pojedinci iz vrha Saveza za promjene, koji najoštrije kritikuju Dodikov Režim, biće izloženi verbalnim napadima u kafanama/restoranima/na ulici…, premlaćivanju, a razmatra se i upotreba hladnog oružja protiv njih.
“Plan je vrlo jednostavan: Mete će biti optužene za izdaju interesa RS, da su Bakirovi podanici, da su antisrbi… i to od njima nepoznatih osoba. Bilo da reaguju ili ne, verbalni napad će se pretvoriti u fizički, a za pojedine slučajeve, poput Govedarice, planirano je i hladno oružje”, tvrde moji izvori iz Dodikove Udbe.

Oni podsjećaju da je na automobilu Vukote Govedarice već načinjena diverzija prije nekoliko mjeseci i da je to djelo privatne tajne službe. Takođe navode da se prijeti i drugim visokopozicioniranim funkcionerima Saveza. Neki od njih su te prijetnje i prijavili, a usmjerene su i na članove njihovih porodica.

Na moje pitanje ko će biti angažovan na premlaćivanju, sagovornik je odgovorio - Zatvorenici.
“Dio zatvorenika iz zatvora Tunjice već je pripremljen za takve zadatke. Oni bi, vozilima pripadnika Udbe, bili prebačeni do mjesta na kojima se nalaze Mete, gdje bi izazvali incidente i obavili te prljave zadatke. Nakon toga bili bi vraćeni u zatvorske prostorije i gotovo nemoguće bi ih bilo otkriti”, kaže moj izvor i dodaje da je slična “tehnologija” korištena prilikom nekih ubistava u RS.

Prema njegovim riječima, zatvorenicima, koji su prihvatili da budu batina Režima, kazne bi bile značajno umanjene.

Moj sagovornik ističe da se sa ovim Planom nisu složili pojedini funkcioneri Ministarstva pravde, zaduženi za zatvore, pa je odlučeno da isti budu uklonjeni iz tog sistema. 

Reagovanja/Blagojević: Gabrijela je nevina

Advokat Mirko Blagojević iz Bijeljine uputio je reagovanje povodom teksta objavljenog na mom blogu u vezi sa dešavanjima u hotelu "Dalas" u Janji, čija je vlasnica Gabrijela Petrović. Reagovanje objavljujem u cjelosti. 

Поштовани г-дине Васковићу,

       

Обраћам Вам се овим путем као адвокат г-ђе Габријеле Петровић поводом изношења нетачних навода (очигледно Вас је неко намјерно погрешно информисао) на рачун моје клијенткиње на свом блогу гдје сте у тексту под насловом МУП РС тешко обмануо јавност: У Јањи припремана превара са осигурањем, а не терористички напад објављеном дана, 15. новембра 2015. године изнијели:

”Габријела Петровић, власница “Даласа” намјеравала је запалити хотел, како би наплатила од осигурања милион и по евра.

Петровићева је на ту суму осигурала “Далас”, чија је реална вриједност 150 хиљада евра. Да је успјела у својој накани, преварила би осигурање. То њој није први случај, јер је већ извршила превару осигуравајуће куће, инсценирајући паљење свог возила “Мерцедес”. Све ово речено ми је у МУП РС.”

         Господине Васковићу, оно што Вам са сигурношћу тврдим, а што је једина и потпуна истина је да је г-ђа Петровић истог момента када је сазнала да су у њеном хотелу пронађене одређене ствари које могу изазвати пожар и када је сазнала да постоје индиције да је припреман терористички акт резервисала авинску карту и првим летом дошла из Холандије у БиХ, јавила се полицији Републике Српске и ставила им се на располагање те је из тог разлога 04. новембра 2015. године била саслушана у својству свједока у ЦЈБ Бијељина. Након вишесатног коректног разговора и коректног односа полиције РС, којем сам ја цијело вријеме присуствовао као адвокат Габријеле Петровић, иста се захвалила полицији на коректном односу према њој те исте замолила да пронађу особе које су провалиле у њен објекат у коме нико не живи када је она са својом породицом налази у иностранству. Обећала је и награду полицији ако успију да пронађу одговорна лица.

         Такође, поводом Вашег текста морам истаћи да је г-ђа Габријела Петровић осигурала свој хотел Далас на износ од 4 милиона марака код осигуравајуће куће Winer Jahorina, трагом процјене процјенитеља исте куће да имовина хотела Далас вриједи пет и по милиона марака. Најзначајнија ставка у осигурању је осигурање од поплава јер је општепозната чињеница да послије сваких обилнијих падавина у БиХ и РС увијек прва страда Јања.

       Такође, морам истаћи да приликом спорних догађања особе које су провалиле у хотел Далас из истог су отуђиле велики број скупоцјених апарата (кафе машина, ледомата, фрижидера, шпорета, музичких уређаја, звучника, велики број скупоцјених ћилима и другог) али власница сигурно неће тражити од осигурања да јој се надокнади та штета.

        Исто тако, тачно је да је власници средином љета било покушано паљење њеног аутомобила марке Мерцедес кабриолет али је све остало у покушају те је исти догађај власница уредно пријавила полицијској станици у Јањи.

        Поштовани молим Вас да све ово претходно написано ставите на свој блог што би била једна велика душевна сатисфакција мојој клијенткињи Габријели Петровић, а поготово из разлога што је иста након повратка у Холандију подвргнута лијечењу и болничком третману.

                                                                                          Адвокат Мирко Благојевић                   

У Бијељини, 24. 11. 2015. године                                 __________________________                                          

MUP RS teško obmanuo javnost: U Janji pripremana prevara sa osiguranjem, a ne teroristički napad (15.11.2015.)

piše: Slobodan Vasković

MUP RS teško je obmanuo javnost tvrdnjama da je u Janji kod Bijeljine pripreman težak teroristički napad na građane tog mjesta. Istina je da je pripremana prevara jedne osiguravajuće kuće, ali da su propagandisti Milorada Dodika iskoristili ta saznanja i činjenicu da jeste bilo pripremljeno paljenje Hotela “Dalas”, kako bi javnosti plasirali tešku laž o terorističkom napadu.


Glavni protagonisti ove lažne, ali i veoma opasne priče, koja jeste doprinijela narastanju međunacionalnih tenzija, su Dragan Lukač, ministar unutrašnjih poslova RS i Predrag Ćeranić, šef paraobavještajne službe, koja je infiltrirana unutar policijske strukture ovog entiteta.

MUP RS je 30. oktobra ove godine objavio da je u Hotelu “Dalas”, u naselju Janja kod Bijljine, spriječen teroristički napad.

Dan poslije, 31.10., ministar unutrašnjih poslova RS Dragan Lukač rekao je "Glasu Srpske" da je cilj terorističkog napada bilo izazivanje vjerske, nacionalne i rasne netrpeljivosti, s obzirom na to da je Janja većinski naseljena bošnjačkim stanovništvom.

- Stotinjak flaša napunjenih benzinom i plinske boce bile su povezane čaršavima. Da je to zapaljeno, došlo bi do velike eksplozije koja bi imala šire razmjere. Izgorjele bi i kuće u okolini u kojima žive Bošnjaci, a odnosi u RS i u BiH bili bi destabilizovani. Da taj pokušaj terorističkog čina nije osujećen, došlo bi do međunacionalne netrpeljivosti i nestabilnosti - kaže Lukač.

U “Glasu” se oglasio i Predrag Ćeranić, šef privatne Dodikove Udbe, koji je istakao da je policija bila izuzetno efikasna i da je obavila veliki posao i spriječila ogromne posljedice.

Teroristički čin bi u trenutno složenoj političkoj situaciji u BiH dolio ulje na vatru čak i kad ne bi bilo ljudskih žrtava. Taj dio Janje naseljen je bošnjačkim stanovništvom, pa nije teško pretpostaviti kako bi politička situacija bila usložnjena u smislu ugrožavanja bezbjednosti povratnika. Za svaku pohvalu je sve ono što je preduzeo MUP RS - rekao je Ćeranić.

Jedini koji u ovom slučaju stvarno žele doliti ulje na vatru i ugroziti bošnjačko-srpske odnose jesu upravo Lukač i Ćeranić.

Gabrijela Petrović, vlasnica “Dalasa” namjeravala je zapaliti hotel, kako bi naplatila od osiguranja milion i po evra.

Petrovićeva je na tu sumu osigurala “Dalas”, čija je realna vrijednost 150 hiljada evra. Da je uspjela u svojoj nakani, prevarila bi osiguranje. To njoj nije prvi slučaj, jer je već izvršila prevaru osiguravajuće kuće, inscenirajući paljenje svog vozila “Mercedes”.

Sve ovo rečeno mi je u MUP RS.

“MUP RS imao je informaciju o pripremi prevare 15 dana prije nego što su navodno otkrili veliku teroristićku zavjeru, ali nisu ništa preduzimali. Reagovali su tek kada im je iz Sipe dostavljena informacija da se prevara priprema. Sve su potpuno lažno predstavili kao sprečavanje terorističkog napada, sa ciljem promocije Uprave za borbu protiv terorizma koju kontroliše Ćeranić”, tvrde moji izvori iz vrha MUP RS. 

Oni se pitaju da li je stvarna namjera bila da se dozvoli paljenje hotela, kako bi “teroristička” prijetnja bila što vjerodostojnija(?!) i ukazuju da se reagovalo tek nakon dojave Sipe. 
 

Sam Ćeranić je, dan nakon “akcije”, u “Glasu” rekao da je “Uprava za borbu protiv terorizma i ekstremizma opravdala povjerenje ministra Lukača koji ju je nedavno formirao”.

Naravno, Ćeranićevi “udbaši” preuzeli su “istragu” i, što je interesantno, ne vode je nadležni iz Odjela za borbu protiv terorizma, već Odjel za prevenciju.

I na ovom slučaju se pokazalo kakvim sve opasnim nedjelima su se spremni služiti i Lukač i Ćeranić i koliko je ovaj dvojac zaista opasan i spreman na sve.

Ćeranić je zvanično savjetnik Lukača. Do sada njih dvojica nisu uspjeli raskrinkati nijednog teroristu, a imali su  nekoliko “uspješnih” akcija.
Jedino su uspješni u terorisanju i plašenju javnosti svojim suludim “akcijama” i izmišljotinama.