piše: Slobodan Vasković
Hapšenje Fahrudina Radončića, lidera SBBBiH, najveću štetu nanijelo je Bakiru Izetbegoviću, šefu SDA.
Izetbegović je prethodnih nedelja javno pokušao uticati na Pravosuđe u vezi sa istragom koja je vođena protiv njegovog koalicionog partnera, a potom i na frakciju unutar SDA, koja je u teškom sukobu sa Radončićem, otvoreno je optužujući da “pakuje” šefu SBB-a, ali je u oba slučaja doživio dramatičan poraz.
Pravosuđe je uhapsilo Radončića, demonstrirajući da je Izetbegović bez uticaja na Tužilaštvo BiH (bar u ovom predmetu); Unutar SDA verifikovana je snažna Kontrafrakcija, koju je promovisao lično Izetbegović, starajući se da “slučaj Radončić” prikaže procesom koji se montira iz redova mu sopstvene stranke.
Izrečeni zaključci ostaju, bez obzira na to da li će/neće Radončić ostati u pritvoru.
Ukoliko Radončić ne ostane u pritvoru nakon hapšenja, slijedi najsuroviji poslijeratni obračun na političkoj sceni BiH/FBiH, koji neće mimoići Izetbegovića, jer će se odvijati unutar SDA, kontra frakcije te stranke (predvodi je Asim Sarajlić, potpredsjednik SDA) koju lider SBB krivi za hapšenje/montiranje/progon… i nanijeti Izetbegoviću tešku štetu.
Nemoguće je predvidjeti epilog tog eventualnog sukoba, osim da će pobjednik, ko god to bio, odnijeti Pirovu pobjedu. Što je drugo ime za poraz svih učesnika sukoba.
Ukoliko Radončić ostane u pritvoru, a potom bude i procesuiran, njegov SBB ulazi u krupne probleme, tešku bitku za opstanak, dok sam šef te stranke neće imati vremena da se bavi njom, zbog sopstvene ugroženosti.
I u ovoj varijanti, Izetbegović je teško uzdrman, jer će Kontrafrakcija, koju je sam promovisao, na krilima procesa Radončiću, dodatno ojačati unutar SDA.
Da li sve ovo znači da je proces Radončiću politički? Ne znači, ali je činjenica da je gotovo nemoguće u ovom slučaju odvojiti politiku od pravosudnog procesa, zbog dugogodišnjeg političkog sukoba, koji je, prvo, buktao između porodice Izetbegović i Radončića, a potom i otvorenog rata lidera SBB-a BiH sa Frakcijom unutar SDA, koja se nije suprotstavila samo njemu, već i Izetbegoviću. I to nakon pomirenja Radončića i Izetbegovića i formiranja Koalicije SDA-SBBBiH.
Radončićeva sudbina je u njegovim rukama, snazi dokaza kojima će pobijati navode Tužilaštva BiH i zaista teške optužbe koje mu se stavljaju na teret, a paradoks je da on još uvijek može biti pobjednik, makar i sa Pirovom pobjedom u džepu, za razliku od Izetbegovića, koji je (javnim pritiscima na Tužilaštvo) izgubio veoma veoma mnogo na političkoj težini/autoritetu/uticaju, bez obzira na ishod Radončićevog slučaja.
Dramatične promjene na političkoj sceni BiH, posebno Federacije BiH, su krenule, nezaustavljive su i imaće duboke posledice po cijelu BiH.
Činjenica je i da se hapšenju Radončića malo ko iz političkog establišmenta i BiH i oba entiteta obradovao; Dapače, prerijetki su oni koji su se osmjehnuli na tu vijest. Što nikako ne znači da se isti neće na kraju cijele ove priče najslađe nasmijati, kao i mnogo puta do sada.
Takav ishod značio bi konačni fijasko/slom Tužilaštva/Suda BiH, što je dodatna otežavajuća okolnost po Radončića, kojoj on nikako nije doprinio, ali jesu brojni propali slučajevi procesuiranja vodećih političara proteklih godina.
Bitka je tek krenula, daleko smo još od kraja rata. I ta bitka neće se odvijati samo u sudnici, već širom BiH.