piše: Slobodan Vasković
„Stand up sad show“!
Ovim riječima ukratko bi se
mogao opisati Dan Republike i serija nastupa Milorada Dodika tim povodom.
U njegovim istupima dominirao je
jeftini, konfekcijski populizam, ubuđale konfete „samostalnosti“, poderani „bezbjednosni“
pamfleti, tragikomično uslovljavanje velikih sila, otužno zaklinjanje na
vjernost najvećeg vjerolomnika na ovim prostorima...
Iznio je Dodik i svoje
takozvane strateške namjere (stavljanje institucija BiH pod kontrolu RS, osnivanje
entitetske službe bezbjednosti, jačanje mehanizama koji vode otcjepljenju…) koje
odreda nemaju nikakve logike, niti dodira sa stvarnošću.
Plitko,
preplitko, a iza sve te nazovi strategije ni u tragovima se ne može nazrijeti
aktivna analitika i studije na kojima je bazirana. Što i nije za čuditi, jer ni
ne postoje.
Čista improvizacija političara
izgubljenog u vremenu i prostoru, kojem i (političkog) vremena i prostora sve
više ponestaje. Gotovo da ih ni nema.
Dodikovi istupi odavno su
prestali biti čak i sijanje lažnog optimizma, pretvorili su se u lelekanje i
naricanje pustih želja, potrošenih šansi, pregaženih nadanja...
Dodik je jedino uspio da potvrdi
činjenicu da je upravo On najveća smetnja pozitivnim procesima i da bi najbolje
i za njega i za ovaj entitet bilo da se sam skloni.
On kasni za procesima, bez šanse
da ih stigne. U silnom naporu da to učini, potpuno im se suprotstavlja, što i
ne bi bio neki veliki problem da je samo njegova koža u pitanju. Ali nije; U
pitanju su nacionalni interesi, koje je on potpuno obezvrijedio,
pretpostavljajući im lične i politikom improvizacije i haosa njihovo očuvanje u
minimumu učinio krajnje upitnim.
Improvizovati se moglo dok je
bilo para od prodaje Telekoma i milijardi kredita, koje su stizale najbržim
vozovima. Ali više nema para ni od prodaje Telekoma, nema ni kredita, vozovi
već odavno ne dolaze, obaveze pristižu. A sa njima i zahtjevi i, što ne reći, pitanja
o odgovornosti za propušteno, uništeno, razoreno, oteto...
Očekivati
da se Dodik povuče je deplasirano. Ali je za očekivati još snažnije
improvizovanje, do banalnosti razvodnjavanje i rasprodaja nacionalnih interesa,
skokove na glavu u plićak pun političkih grebena. I, naravno, dalje
dezavuisanje ionako sastruganih institucija Republike Srpske.
Upravo
to je na djelu, a uskoro će se i ozvaničiti Nova Strategija Odbrane Republike
Srpske.
Linije
nisu više u Moskvi. Kremlj je za Banjaluku prevaziđena forma.
Linija
odbrane interesa Režima pomjerena je na Daleki Istok, do Kineskog zida. Tu se sada
brani Republika Srpska: čežnjivim pogledima ka Kineskoj razvojnoj banci i
milijardi evra kredita za budžet ovog entiteta. Kojim bi Dodik isplatio
neprijatelje sa Zapada (MMF, Svjetska banka), na čiji račun RS živi već
godinama.
Spisak
želja Oligarhije je sledeći: milijarda evra za budžet (može i 500 miliona, samo
daj), a uz to i krediti za izgradnju TE Gacko 2 (cca 400 miliona evra),
izgradnju nikom potrebnog puta do Mliništa (cca 600 miliona evra) i izgradnju
autoputa od Brčkog do Bijeljine (nepoznat broj stotina miliona evra).
Dodikov
finansijski plan je jednostavan: Kinezi će dati u budžet RS bar pola milijarde
evra, a RS će im se odužiti tako što će se zadužiti za još najmanje milijardu i
dvjesta/trista miliona evra za navedene projekte. Koje će graditi kineske
firme. (U cijeloj ovoj akciji podrazumijeva se da Kinezi bez riječi pristanu da
iskeširaju Dodikove želje).
U
Ekonomskoj politici RS za 2015. godinu navedena je samo kao fusnota izgradnja
ceste do Mliništa, dok se TE Gacko 2 i autoput Brčko-Bijeljina ni ne pominju. Ekonomska
politika usvojena 28.12.2014. godine, tačno prije 12 dana i već je odbačena. Toliko
je bezvrijedna. Jer je Dodik imao viziju kineskih para na budžetskim računima,
što je baš politički ozbiljno.
Koliko
i priče o otcjepljenju, formiranju DB-a RS, stavljanju institucija BiH pod
ingerencije RS…
“Kako
će drugima upravljati onaj koji ne zna upravljati sam sobom”, govorio je Konfučije.
Uzalud.
