субота, 9. новембар 2013.

Šta možete učiniti za svoju zemlju?!


piše: Slobodan Vasković

“Ne pitajte šta vaša zemlja može učiniti za vas, pitajte šta vi možete učiniti za svoju zemlju”.
Ovo je jedna od najpoznatijih izjava čuvenog američkog predsjednika Džona Kenedija, koji je ubijen prije 50 godina (22.11.1963.) u Dalasu.

Veoma inspirativna, snažna, inteligentna, hrabra poruka koja nema vremenski rok trajanja i primjenjiva je u svakoj zemlji, društvu, narodu. Pa tako i ovom u kojem živimo.

Ukoliko se ipak prvo upitate šta vaša zemlja može učiniti za vas, a pritom to “učiniti” smatrate nečim pozitivnim, vrlo lako ćete zaključiti da vaša zemlja ništa ne može učiniti za vas. Dapače, shvatićete da vaša zemlja stalno čini sve protiv vas: rasprodaje vaše resurse, vaše fabrike, vaše njive, vaše voćnjake, vaše zdravlje, vaš ponos, vaše poslove, vaše najbliže, vašu djecu, roditelje, rođake, mrtve…

Ukoliko trezveno razmislite još trenutak uočićete da vas vaša zemlja stalno drži u strahu od “nekoga”, da vam svako malo iza ćoška vikne jezivo “Buuaaa”, da vam prijeti, da vas maltretira, da vas ucjenjuje, da vas tjera da budete poltroni, da vas prisiljava da volite one koji vas pljačkaju, koji vas kradu, koji su vam i tanjir oteli, koji vas pljuju, tuku, siluju vam mozak; vašu djecu doživljavaju kao igračke za jednokratnu upotrebu, da vas laže kao da ste zadnji idioti …

Ukoliko i nakon svega ostanete još jedan trenutak o sebi pri sebi shvatićete da je vaša zemlja vaš najveći neprijatelj, koji čini sve da vas uništi i od vas napravi đubrivo, kojima će gnojiti imanja i grijati vile odabranih koji je “vode”. I koji su od vaše zemlje napravili vašeg najvećeg neprijatelja.

Još trenutak mirnog razmišljanja i razumjećete da je to ipak vaša zemlja,  da vi druge zemlje nemate, sem te; da ne možete nigdje da odete, niti da se sakrijete, niti da pobjegnete; ne možete ni da se ubijete, jer ćete ostaviti bijedu za vratom preživjelima.

Džaba panika. Jednostavno ne vrijedi.

Šta da radite?

Da li možete da se upitate da li je došlo vrijeme da bar pomislite da kažete “Dosta je bilo”, jer nije prirodno da vaša zemlja stalno čini sve protiv vas?

Da li možete da se upitate da li je došlo vrijeme da sami sebi, u sebi, saopštite da je već odavno bilo vrijeme da glasno kažete da mora da prestane rasprodaja vaših resursa, vaših fabrika, vaših njiva, vaših voćnjaka, vašeg zdravlja, vašeg ponosa, vaših poslova, vaših najbližih, vaše djece, roditelja, rođaka, mrtvih…?

Da li možete da se upitate da li je došlo vrijeme  bar da šapnete da je bolesno da vas vaša zemlja stalno drži u strahu od “nekoga”, da vam svako malo iza ćoška vikne jezivo “Buuaaa”, da vam prijeti, da vas maltretira, da vas ucjenjuje, da vas tjera da budete poltroni, da vas prisiljava da volite one koji vas pljačkaju, koji vas kradu, koji su vam i tanjir oteli, koji vas pljuju, tuku, siluju vam mozak; vašu djecu doživljavaju kao igračke za jednokratnu upotrebu, da vas laže kao da ste zadnji idioti…?

Da li možete da se upitate da li je došlo vrijeme da se pogledate u ogledalo i sami sebi postavite pitanje da li ste to vi, ljudsko biće, ili je riječ o zgaženom crvu koji ustrašen čeka novu priliku da bude zgažen? Jer samo te prilike i imate. Nikakve druge. Kao što ni druge zemlje nemate.

Zato se upitajte šta vi možete učiniti za svoju zemlju!

Krajnje je vrijeme. Ako vi to ne učinite, ko će?
  
Ukoliko onima, koji su vašu zemlju učinili vašim najvećim neprijateljem, dozvolite da kreiraju i vašu budućnost, kopirajući vašu sadašnjost, vi ćete postati prošlost. Vaša zemlja neće preživjeti. Nijedna.

Da li se usuđujete da se upitate šta možete učiniti za svoju zemlju?

Top of Form
Bottom of Form