Piše: Slobodan Vasković
Proces Miloradu Dodiku konačno je počeo iako je činio sve da se to što kasnije desi.
Dodika je strah suđenja, njegovih epiloga, i ne može to da sakrije.
Premda se ponaša bahato, drsko, trudeći se da što više omalovaži i državu i Sud BiH, Dodik ne može da sakrije strahove. I nemoć.
Dovoljno je pogledati njegove podanike na koje je, dobrim dijelom, transferisao strahove; To je cijela kolekcija - od zatomljenih, koje emituje Željka Cvijanović, do neprikrivenih, najmračnijih, histeričnih i nekontrolisanih, što je način iskazivanja Sanje Vulić.
Dovoljno je pogledati, ali, iskreno, i mučno je sve to gledati.
Njihovi nastupi plod su nemoći i panike, nikako bilo kakvog karaktera, jer niko od njih karaktera ni nema.
Da ima ne bi ni bili Dodikove sluge.
Osim što žive Dodikove strahove, njegovi lakeji pretrpani su i sopstvenim.
Ako Dodik bude presuđen, svi oni su završili političke karijere, a ne samo laktaški Kabadahija.
Režim pada i gadnije je nego što je bilo ko očekivao. A tek je počelo.
