Ekskluzivno: Otmičar Mićo Kraljević SMS porukama naređuje Vaji Andriću, načelniku CJB Bijeljina: Ne sprovodi istragu o paljenju auta

piše: Slobodan Vasković

Potpuna anarhija vlada u Republici Srpskoj. Otmičari i kriminalci komanduju načelnicima Centara javne bezbjednosti i naređuju im koju istragu da sprovode, a koju da ne sprovode. Tako je i Mićo Kraljević, poslanik SNSD-a u Narodnoj skupštini RS i presuđeni kriminalac/kidnaper usmjeravao Vaju Andrića kako da ne sprovodi istragu o paljenju automobile predsjednika OO SNSD-a Šekovići Velibora Miloševića. I zaista, do dana današnjeg ta istraga nije okončana premda se zna počinilac (poznato nam je i ko je i šta je i čiji je). Očito je da je Kraljević tada insistirao da ne do]e do sprovođenja istrage, kako bi se za paljevinu optužili politički protivnici SNSD-a, koji u tome, prema našim potvrđenim saznanjima, nisu učestvovali.

 

SMS poruke Miće Kraljevića ka Vasiliju Andriću (065/527-…)

PREPISKA PO DANIMA

29.04.2010. Mićo Kraljević (+38765409…)15:51:05
Buraz! Gde se nalazis?

Mićo Kraljević (+38765409…) 16:23:13

Brate! u B. N sam sa Sefom. Trebamo se videti.

Mićo Kraljević (+38765409…) 19:41:45

Brate! Stopiraj tu asistenciju suta u Sekovicima, kako god znas. Situacija je toliko na elektrisana da ce posle danasnjeg paljena auta nasem pretsedniku Opstinskog Odbora. Pasti mrtva glava, dotle je doslo. Prebaci to na Sud i pravosudje da to oni resavaju. Ovo ti je i Pretsednik Dodik porucio.

30.04.2010. Mićo Kraljević (+38765409…) 06:35:37

Brate! Stopiraj tu asistenciju, molim te.

Mićo Kraljević (+38765409…) 07:49:47

Jel ok.

Ono što je šokantno jeste činjenica da Kraljević Andriću tvrdi da se i Milorad Dodik slaže sa njegovim zahtjevom da policija ne sprovodi nikakvu istragu. Da li je zaista tako i bilo, teško je utvrditi, ali je činjenica da je Dodik taj dan zaista bio u Bijeljini na jednom skupu, kojem je prisustvovao i Kraljević, a što se jasno vidi u prilogu emitovanom u Dnevniku RTRS-a 29.aprila 2010. godine - http://rtrs.tv/av/player.php?id=846&x=0

Andrić je ispunio sve Kraljevićeve zahtjeve i to ne samo u ovom slučaju, a otužna je činjenica da je načelnik CJB Bijeljina mnogo gori u svakom pogledu od otmičara i zaštitnika kriminalaca Kraljevića. Bitno je napomenuti da je u vrijeme kada se paljevina desila Kraljević bio u odličnim odnosima sa Miloševićem. Međutim, onda su se strašno sukobili, jer je šef OO SNSD bio protiv smjene načelnika opštine Šekovići Momira Ristića (SNSD), koju je Kraljević ultimativno zahtijevao.
Ali, manje su bitni odnosi unutar SNSD-a od pitanja koliko je na ovaj način istraga obustavljeno i kakav sve kriminal su neodgovorni pojedinci iz MUP-a RS prikrili?! Kada je Andrić u pitanju, ovo njemu nije prvi slučaj zataškavanja istine, jer je riječ o osobi koja u MUP-u RS radi u skladu sa kriminalnim, a ne zakonskim normama. (O tome uskoro opširnije na ovom blogu)

„Telekom Srpske“ odbio odgovoriti na pitanja o poslovanju sa „Grand trade“

piše: Slobodan Vasković

“Telekom Srpske” odbio je odgovoriti na pitanja o svom poslovanju sa firmom “Grand trade”, čime je direktno potvrdio da uski poslovni odnosi postoje. Dana 24.08. ove godine uputio sam “Telekomu” sljedeći dopis:

Telekom Srpske

Aida Halilović, portparol, n/r

Poštovana, molim Vas da mi odgovorite ba sljedeća pitanja:

Da li firma „Grand trade“ d.o.o. Banjaluka treba da izgradi poslovnu zgradu za „Telekom Srpske“ na lokaciji poznatoj u Banjaluci kao „Picin park“ ili na nekoj drugoj lokaciji?

Da li je “Telekom” potpisao ugovor sa „Grand trade“ po tom osnovu, kada i kolika je njegova vrijednost?

Da li je „Telekom“ uplatio određeni avans firmi „Grand trade“ po tom ugovoru?

Da li “Telekom” ima ikakav poslovni odnos sa firmom „Grand trade“?

Molim Vas da mi na pitanja odgovorite najkasnije do srijede, 29.08. o.g.

S pošovanjem,

Slobodan Vasković, bloger/novinar

Isti dan portparol “Telekoma” mi je odgovorila:

Slobodane,

Potvrđujem prijem mail-a, očekujte odgovor sljedeće sedmice.

Pozdrav.

Jutros (30.08.) uputio sam SMS poruku gospođi Halilović:

Dobro jutro Aida. Obećali ste mi odgovore ove sedmice, da li ću ih dobiti?

Uslijedio je odgovor:

Dobro jutro. Nažalost, stav menadžmenta je da ne odgovorimo na pitanje, tako da ovog puta-bez našeg komentara.

Ovakav stav menadžmenta “Telekoma” najlošiji je upravo po tu firmu, jer dodatno rasplamsava špekulacije oko njihovog poslovanja sa kofer-firmom “Grand trade”, čiji je vlasnik Mile Radišić. Takođe potvrđuje da “Telekom” ima potpisan ugovor sa Radišićevom firmom o izgradnji poslovne zgrade u okviru stambeno-poslovnog kompleksa koji “Grand trade” gradi u “Picinom parku”. Taj ugovor potpisan je netom nakon prodaje “Telekoma Srpske” Srbiji i vrijedan je desetine miliona. Koliko desetina niko ne zna, jer u “Telekomu” kriju taj ugovor. Koliki god on bio, po “Telekom” je poražavajuće da posluju sa jednom firmom koja u period 2009.-2011. g. na računu nije imala ni “prebijene” (vidi tekst : Radišićeva dva radnika (g)rade objekat vrijedan 200 miliona KM). Jasno je, takođe, da ovaj ugovor ima malo veze sa transparentnim i ispravnim poslovanjem, već je postignut na bazi političko-tajkunskih veza.

U “Telekomu Srpske” neće još dugo moći skrivati svoje poslovanje sa firmom “Grand trade”, budući da su organi gonjenja Republike Srbije već počeli sa predistražnim radnjama u tamošnjem “Telekomu”, koji je vlasnik ovdašnjeg.

Osim ugovora o izgradnji poslovne zgrade, “Telekom Srpske” sa Miletom Radišićem sigurno ima ugovor o zakupu poslovnog prostora u zgradi “Medicinske elektronike”, koji nije realizovan. Preciznije, riječ je o Centru za medicinska istraživanja i razvoj zdravstvene zaštite. Tada je oko 40 ljekara, zajedno sa medicinskim osobljem, Radišić izbacio na ulicu (krajem januara i u februaru 2010. godine), iako se u Centru se nalazi ambulanta za kardiologiju, otorinolaringologiju, te porodičnu medicinu u kojoj se liječi oko 3.500 građana Banje Luke.

Njihove ordinacije Uprava Medicinske elektronike namjeravala je izdati pod kiriju Telekomu Srpske, po cijeni od 80 hiljada KM mjesečno. Posao je podržan i iz vrha vlasti RS, a kada su se ljekari i medicinsko osoblje pobunili i krenuli u štrajk, Radišić je ostavljen na cjedilu, ali samo privremeno. Vlast je učinila sve da ga oslobodi (u čemu su i uspjeli) u sudskom procesu koji je vođen protiv njega zbog optužbi da je vršio malverzacije sa akcijama Medicinske elektronike.

„Grand trade“ u „Picinom parku“ - počeci

piše: Slobodan Vasković

Saga o 27 dunuma gradskog građevinskog zemljišta koje je dodijeljeno firmi „Grand trade“, čiji je vlasnik Mile Radišić, počela je davne 2003. godine, kada je Skupština Grada Banjaluka (14.07.) donijela Odluku (Broj: 07-013-365/03) kojom je raspisala javni konkurs za dodjelu parcele u „Picinom parku“. Zbog razumijevanja cijelog ovog slučaja bitno je vratiti se u to vrijeme i uočiti ko su bili „igrači“ koji su pokušali doći do vrijednog komada zemljišta, ali i ko su bili članovi Komisije koja je odlučila kome će „Picin park“ pripasti.

Na konkurs su se prijavila tri subjekta i to „Integra inženjering“ Slobodana (i Slavice) Stanković, potom „Konzorcijum“ koji su činili firme GP „Vranica“, „Aragosta invest“ d.o.o., „Hidro-kop“ d.o.o. i „Termik“ d.o., te „Grand trade“ d.o.o.. Radišićeva firma u to vrijeme bila je klasična „kofer firma“, jer nisu imali ni kancelarije, ni broja telefona, ni uposlenika, ni para, niti bilo kakvog poslovanja/obrta. Jednostavnije rečeno, firma je postojala na papiru i nigdje drugdje, za razliku od Stankovićeve „Integre“ koja je imala značajnu reputaciju, te, tada moćne i u naponu“ „Aragoste“, pojačane, takođe, snažnim preduzećem kao što je „Hidro-kop“. Uz sve to, i „Integra“ i „Aragosta“ imale su značajne poslovne rezultate i iskustvo u poslovima građenja, dok je Radišić, sem vozačkog, imao veliko iskustvo u prevarama u „Lutriji RS“ (čiji je direktor bio sve do 2002. godine), zajedno sa kiparskom firmom „Glory“.  

Konzorcijum je za zemljište ponudio 3.607.758 KM, dok je Stanković licitirao sa cifrom od 4.001.111 KM. Jasno je da je Stanković bio ubijeđen da će dobiti posao, a onih 1.111 KM (preko 4 miliona) bili su stavljeni da se „ne urekne, jer okrugle cifre za posao nisu dobre“. Međutim, „ureklo se“, pošto je „Grand trade“ sve „iznenadio“ ponudivši 4.400.000 KM. I dobio je zemljište, premda upućeni tvrde da je Stanković tada prevaren, jer su članovi komisije otvorili njegovu ponudu prije zvaničnog uvida: tada su konstatovali da je bolja od Radišićeve, pa je „Grand trade“, ilegalno, dostavio onu konačnu od 4,4 miliona KM, koja je i pobijedila. Ova priča ima uporište i u činjenici da je tadašnji lider opozicije Milorad Dodik, koji stoji iza ovog projekta, imao mnogo veće povjerenje u Radišića, nego u Stankovića kojem u to vrijeme nije bilo mrsko sarađivati sa strankama suprotstavljenim SNSD-u, jer su imale vlast u RS. Cijela ova situacija mogla bi se prevesti i na sljedeći način: Dodik tada nije do kraja vjerovao Stankoviću, a želio je da ne ostane bez svog „komada“ Picinog parka, te se odlučio za Radišića. Nije mu to bilo teško, jer su članovi komisije koja je dodijelila zemljište svi odreda pod njegovom kontrolom bili tada, a i sada.

Članovi Kokursne komisije koja je 31.10.2003. godine odlučila da je ponuda „Grand trade“ najpovoljnija bili su Čedo Savić, tadašnji direktor Zavoda za izgradnju grada Banjaluka (ZIBL), Aleksandar Cvijanović, njegov tadašnji zamjenik i sadašnji direktor ZIBL-a, Verica Kunić, i tadašnja i sadašnja šefica svih građevinskih operacija u Banjaluci, te Anđelko Buzadžija i Sanja Bukara. (Komisija je nezakonita, jer su njeni članovi mogli biti samo iz gradske uprave, budući da taj organ donosi rješenje o dodjeli zemljišta, a nikako iz ZIBL-a, ali koga briga).

Svi članovi komisije odreda su Dodikovi ljudi. Čedo Savić više od decenije bio je alfa i omega sumnjivih poslova sa gradskim zemljištem, stanovima i velikim projektima rekonstrukcije glavnih gradskih trgova - od Trga Krajine do parka Petar Kočić... O njegovim malverzacijama javno je progovorio Milan Vukelić, kojeg je Savić sistematično i uz pomoć određenih policijskih službenika progonio. Milan Vukelić ubijen je 06.11.2007. godine, aktiviranjem eksplozivne naprave ispod njegovog automobila, a ubice i njihovi nalogodavci nikada nisu pronađeni. U istragama koje su uslijedile, MUP RS podnio je nekoliko krivičnih prijava protiv Savića zbog malverzacija, ali one nikada nisu procesuirane. Savić je sada u penziji, a njegov sin Vedran ima firmu BEWO (dokumenti u našem posjedu) koja gradi na najatraktivnijim lokacijama u Banjaluci (između ostalog na obali Vrbasa, kraj restorana „Marko Polo“).

Aleksandar Cvijanović, sadašnji direktor ZIBL-a, član je SNSD i muž Željke Cvijanović, ministarke u Vladi RS. Cvijanovićeva je desna ruka Milorada Dodika i zadužena je za rušenje Igora Radojičić u stranci, a realno je da nakon izbora zamijeni Aleksandra Džombića na čelu Vlade RS.
Njen muž Aleksandar „proslavio se“ kada je, uz pomoć Savića, svom ocu Živojinu Cvijanoviću (tada penzioneru) dodijelio ZIBL-ov stan, koji je ovaj otkupio za tričavih dvije hiljade KM (dokumenti u našem posjedu). Kvaka je u tome da Živojin nikada nije nogom kročio u ZIBL, a kamoli radio u njemu. Što se tiče Verice Kunić, opštepoznato je da se bez nje nijedan jedini projekat koji se tiče građevine ne može uraditi.

Slučaj „Grand trade“ samo je jedno u stotinama sličnih svjedočanstava kako se jedna vlast, gradska banjalučka, izdigla iznad zakona i svojim favoritima omogućila milionsku zaradu. I najpovršnija istraga, bilo u ovom ili sličnim slučajevima, (kao što je onaj „Poljoprivredna škola“), većinu aktera smjestila bi „iza brave“, ali, nažalost, u ovom kolu korupcije i kriminala značajne role igraju istražioci, tužioci i sudije. (nastaviće se)

Vlada RS, Grad, Specijalno tužilaštvo RS i Sud štite krivce u aferi „Grand trade“

Piše: Slobodan Vasković

Afera „Grand trade“ sveobuhvatno je svjedočanstvo o beskrupuloznosti aktuelnih gradskih i entitetskih vlasti, koji su pogazili i gaze i dalje sve zakonske norme kako bi svom favoritu Miletu Radišiću sačuvali pravo da gradi na cca 27 dunuma zemljišta, što ih je dobio za bagatelu. Ruku na srce, u cijelom ovom pravnom bespuću najmanje kriv je upravo Radišić, koji nije ništa drugo do Glumac/Marioneta u korupcionoj predstavi, dok režiseri iz Grada i Vlasti RS vuku sve konce. Radišić čini samo ono što mu se naredi i ništa više od toga. Stvarni negativci su Dragoljub Davidović, Slobodan Gavranović, Srebrenka Golić..., koji su ignorisali sve zakone i dodijelili „Grand trade“ potrebne dozvole za gradnju mega objekta u takozvanom Picinom parku. Naravno, u cijeloj priči je i Milorad Dodik, Radišićev kum bez čijeg se aminovanja ništa od navedenog ne bi ni desilo.

Da gradska uprava i Vlada RS poštuju zakone odmah bi naložili zabranu dalje gradnje u Picinom parku, jer se radovi izvode na zemljištu stečenom krivičnim djelom. To znači da je Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju, na čijem čelu je Srebrenka Golić, moralo da suspenduje Djelimično Rješenje o odobrenju „za građenje investitoru Grand trade doo Banjaluka za izgradnju faze A1 podzemnih etaža, bruto površine 12.450m2...“, izdatom 03.05.2012. godine.

Zašto? Zato što je 16.07.2012 Posebno odjeljenje Okružnog suda u Banjaluci osudilo Ratka Stamenića, bivšeg generalnog direktora Medicinske elektronike, na šest mjeseci zatvora zbog zloupotrebe ovlašćenja u slučaju dodjele cca 900 kvadrata gradskog građevinskog zemljišta firmi "Grand trejd", koja je vlasništvo Mile Radišića. Istom presudom osuđen je i Zoran Blaženović, bivši predsjednik Upravnog odbora preduzeća ME i to na tri mjeseca zatvora. Sudija Vesna Stanković Ćosović navela je da je Specijalno tužilaštvo RS dokazalo navode optužnice da je Stamenić 2006. godine zloupotrijebio ovlašćenja direktora ME i Radišićevoj firmi "Grand trejd" ustupio gradsko građevinsko zemljište, čime je RS oštetio za blizu 250.000 maraka. Prema optužnici Specijalnog tužilaštva RS Stamenić nije smio raspolagati sa zemljištem koje je bilo gradsko.

Nakon ove presude, Golićeva je trebalo da djeluje i povuče Djelimično Rješenje, što ona nije učinila (i sačeka pravosnažnu presudu Stameniću), iako joj je itekako poznato da je onih cca 900 m2 (preciznije 857 m2) zbog kojih je nepravosnažno presuđen Stamenić sastavni dio parcele na kojoj gradi Radišić. To je direktan dokaz da građevinska više ne vrijedi, jer je, zbog odluke suda u slučaju Stamenić, jasno da je stečena na osnovu krivičnog djela.

Posebno pitanje je kako je uopšte moguće da je Stamenić presuđen, a da je Radišić, koji je učestvovao zajedno sa njim u toj transakciji nevin?! I kako je moguće da je Stamenić presuđen zbog, kako je režimski sudija Stanković Ćosović navela, ustupanja gradskog građevinskog zemljišta, kada je to isto zemljište isti taj sud dao Medicinskoj elektronici na raspolaganje i to još 2004. godine. Učinio je to Sud nakon što je ME tužila Grad, jer su onih famoznih 857 m2 nezakonito dodijelili Radišiću, u okviru parcele od cca 27 dunuma, koju su mu prodali za 4,4 miliona KM. Potvrđuje to presuda Okružnog suda u Banjaluci Broj: U-136/03, donesena 10.06.2004. godine. Uz sve to, onih cca 27 dunuma Grad nikako nije mogao 2003. godine prodati ne samo Radišiću nego nikome, jer Rješenje o izuzimanju zemljišta od ME u trenutku dodjele nije bilo pravosnažno. Kasnije je Sud presudio da je bilo i nezakonito, te je prodaju zemljišta (svih 27 dunuma) trebalo poništiti i raspisati novi tender. I to ne samo zbog presude Okružnog suda, već i zbog činjenice da je nakon nje nastalo novo stanje koje kaže da parcela od 27 dunuma umanjena za onih 857 m2 daje potpuno novu parcelu, što opet za sobom povlači kompletno ponavljanje zakonom predviđenih radnji.

Ništa od toga nije učinjeno, a Radišić Geodetskoj upravi 06.08.2004. godine podnosi „Zahtjev za knjiženja prava zemljišta radi građenja u korist firme Grand trade doo Banjaluka“.

U tom zahtijevu, Radišić istovremeno traži i da se ne knjiži parcela od 857 m2, zbog „presude broj U-136/03“, čime priznaje da je riječ o potpuno novoj parceli. Pri tom je Radišić Geodetskoj upravi dao kopiju uplatnice kojom je potvrdio da je platio sve dažbine gradu. Geodetska uprava je prihvatila kopiju, premda to nije smjela učini, a Specijalno tužilaštvo je utvrdilo da je ona falsifikovana. Međutim, nisu uopšte smatrali potrebnim da bilo koga iz gradske ili geodestke uprave procesuiraju, iako su počinili nedjelo prihvatajući kopiju i to falsifikovanu, već su ih poštedjeli svake odgovornosti. Uz to, prava poslastica je da iz ove institucije tvrde da je Radišić sam umanjio naknadu za zemljište, jer mu to grad nije učinio nakon sudske odluke o onih 857 m2, te drugih sudskih odluka kojima su takođe oduzete neke parcele iz komadine od 27 dunuma! Ali mu je zato grad izdao novo Rješenje, iako je morao raspisati tender.

Nije ovdje kraj priče o famoznih 857 m2, zbog kojih je Stamenić presuđen na šest mjeseci, a glavni razlog je da ta presuda posluži vlastima da građane prisile da od drveta ne vide šumu, odnosno nezakonitu dodjelu cca 27 dunuma.

Stamenić u svojstvu direktora ME tokom 2006. godine potpisuje Ugovor/Sporazum sa „Grand trade“ kojim toj firmi ustupa pravo raspolaganja na onih 857 m2, a zauzvrat je Radišićev doo bio dužan da u korist ME uradi neke projekte.

Nakon ovog akta Radišić ponovo ima onu parcelu koju je imao prije presude iz 2004. godine i on je, kao i svih ostalih cca 27 dunuma, uknjižava 2009. godine. Tri godine kasnije, Stamenića presuđuju, iako je svima jasno da tu nikakve štete nema, jer bi Grad svakako uzeo tu parcelu, u skladu sa novim zakonskim aktima, i dodijelio je Radišiću. Kao što je to uradio i 2003. godine, ali tada je to učinjeno mimo zakona.

Sada se postavlja pitanje: Kako je moguće da Stamenić bude presuđen zbog 857 m2, a niko iz Gradske uprave ne odgovara za 27 dunuma, iako je Sud, koji je presudio Stamenića, istovremeno presudio da su postupci odgovornih ljudi iz uprave grada nezakoniti. S tim, što je poništavao njihova rješenja, ali funkcionere koji su ih donosili nije privodio pravdi. Kao što to nije učinilo ni Specijalno tužilaštvo RS, već ih je zaštitilo od progona.

Da nije tragično, bilo bi, dozlaboga, smiješno. Najsmješnije od svega je što bi Grad ponovo morao da raspiše tender za to isto zemljište. Koliko sutra.

Nije naodmet posjetiti da je sudija Vesna Stanković Ćosović oslobodila Mileta Radišića i ostale u aferi sa nezakonitom prodajom akcija ME. Prije toga ova režimska sudinica odbila je da prihvati svjedočenje Nikice Bajića protiv Radišića&co. Bajić se nagodio sa Specijalnim tužilaštvom da svjedoči, a zauzvrat je dobio 4 mjeseca zatvora. Na toliko je presuđen i Boja Golić, koji je vansudskom nagodbom prihvatio nesavjesno poslovanje na mjesti direktora IRB-a u slučaju akcija ME?! Šta je bilo nesavjesno niko nikada nije saznao, jer je Stanković Ćosović presudila da je sve čisto. (nastaviće se)

Radišićeva dva radnika (g)rade objekat vrijedan 200 miliona KM

piše: Slobodan Vasković

Mile Radišić morao bi biti proglašen za najuspješnijeg privrednika na Planeti u ovom vijeku! Razlog je jednostavan: njegova firma „Grand trade“, koja ima samo dva (2)  zaposlena radnika, gradi u sred Banjaluke basnoslovno skup stambeno-poslovni objekat, od 15 spratova nad zemljom i tri pod njom. O kako velikom projektu se radi, svjedoči činjenica da samo u garažama budućih „Kula“ ima 12,6 hiljada m2.

Samo neko genijalan, natčovječanskih mogućnosti i, naravno, izuzetno blizak ovdašnjoj vlasti, u stanju je sa dva radnika i firmom čije je poslovanje bilo gotovo skroz zaleđeno tokom 2009, 2010. i 2011. godine, mogao je tokom 2012. krenuti u projekat svih projekata sa samo dva uposlenika. Pri tom je važno naglasiti da u pomenute tri godine Radišićeva firma nije imala na računima maltene ni žute banke.

Prema dokumentima, koje imate priliku vidjeti, stalna imovina „Grand trade“ tokom 2009., 2010. i 2011. godine iznosila je cca 5,5 miliona KM i riječ je o 27 dunuma zemljišta koje je ovoj firmi za bagatelnih 4,4 miliona KM ustupio Grad Banjaluka još davne 2003. godine.

Radišić je te pare trebalo da uplati mjesec dana po dobijanju rješenja za zemljište (krajem 2003.), ali on nije uplatio sav novac, što se vidi i iz dokumentacije koju prezentujemo, a u kojoj je pod stavkom „kratkoročne finansijske obaveze“ navedeno da je „Grand trade“ dobavljačima dužan 1.423.786 KM. Dobavljač je u ovom slučaju Grad, jer „Grand trade“ drugih dobavljača nije ni imao, što znači da do kraja 2011. godine on još uvijek nije isplatio sav novac za zemljište.

Specijalno tužilaštvo RS utvrdilo je tokom 2010. da je Radišić još 2004. godine falsifikovao uplatnice, te da je Gradu ostao dužan najmanje 960 hiljada KM, ali su i njemu i odgovornima iz gradske uprave „progledali kroz prste“!!!.

„Grand trade" ima i kredit od 4 miliona KM, koji pomalo otplaćuje. Kako nije imao gotovo nikakvih prihoda, morao je lani da podigne kratkoročni kredit od 157.768 KM da bi izmirao rate za ovaj dugoročni milionski.

Radišić je na izgradnji garaža za megaobjekat angažovao firmu „Butmir“, čiji je vlasnik Husein Sejo Hasibović, lični graditelj Zlatka Lagumdžije, osoba optužena u aferi „reket“ i lik koji je učestvovao u pljački miliona Evra Adila Zulfikarpašića, dok je ovaj bošnjački političar bio na samrtnoj postelji.

(Uskoro na ovom blogu-Dosije „Grand trade“, ili sve što ste željeli da saznate o dodjeli zemljišta Radišiću, a nije vam dopušteno)

Dačić otpilio Dodika: Još jedan Voždov pobačaj

piše: Slobodan Vasković

Rejting agencija Zvanični&Beograd snizila je ovih dana politički rejting Milorada Dodika za četiri stepena i on sada nalazi u kategoriji „Ž“, samo podiok iznad stavke „Smeće“. Drastično/dramatično smanjenje političkog kreditnog rejtinga donedavne zvijezde salona beogradskih centara moći, veoma je zabrinulo njegove spin doktore, koji su vrlo nevješto i u skladu sa naboljim tradicijima totalitarnih društava pokušali prikriti ovu informaciju, bezočno manipulišući izjavama novih šefova Kanabea.

Ali uzalud, svesrpska javnost u zemlji i rasejanju ipak je doznala za tragičnu vijest, koja u slobodnoj intepretaciji znači da Zvanični&Beograd više neće dozvoljavati sebi da bude batina u Dodikovim rukama, kojom on bjesomučno i, najblaže rečeno, nekritički mlati kad god nema pametnijeg posla ili kad mu zagusti. A očito je da mu je zagustilo, jer ga spin doktori kljukaju/tove populističkim steroidima i razvlače poput prežvakane žvake od (režimskog) medija do (režimskog) medija, u pokušaju da izvuku iz njega posljednje atome negdašnje hiperenergije, koja mu je bila glavno obilježje.

Od hiperenergije nije preostalo ništa, a Dodik je umoran, izlizan, pospan..., riječju dozlaboga dosadan. Od negdašnjeg velikog meštra haosa i nepredvidivosti, preostala je samo crna sjenka što slijepo vjeruje lažnoj slici u ogledalu, koju mu risaju bezbrojne koristoljubive evet efendije. Dodik neodoljivo podjseća na staru ofucanu frajlu koja je ubijeđena da je još uvijek u cvijetu mladosti, te se tako i ponaša, ne primjećujući da joj se okruženje sve više podsmjehuje, da je sažaljeva, ignoriše... (Istina, Dodiku je to vrlo teško i primijetiti, jer to vješto kriju od njega, budući da je on stara frajla još uvijek vrlo teške ruke.)

Njegov posljednji pokušaj uspostavljanja/uspinjanja/nametanja na lidersko mjesto implementatora “svesrpskih ciljeva”, ad hok osmišljen kako bi se zaustavilo prebrzo paranja SNSD-ovog džempera, završio je kao spontani pobačaj u kaljuzi Javnog servisa. Očekivano, jer je bio potpuno neosmišljen, prepun jeftine frazeologije, nevješto i neubjedljivo fingiranih “čvrstih” stavova, te “srbovanja” koje sa Srbima ima veze koliko i sa Marsovcima.  

Njegovo zalaganje za što hitnije “definisanje jasnih političkih ciljeva srpskog naroda u cjelini”, komičnije je i od pokušaja stvaranja nove parlamentarne većine u Federaciji BiH, koju je “režirao” nesretni Zlatko Lagumdžija.

Logično pitanje je šta je Dodik čekao sa “definisanjem jasnih političkih ciljeva srpskog naroda u cjelini” proteklih šest godina i zašto ih nije izdefinisao sa Borisom Tadićem&co, čija vrata je nogom otvarao?! Otkud odjednom želja za definisanjem i definicajama u osvit lokalnih izbora i nakon uspostavljanja nove vlasti u Srbiji? Odgovor je: Sitni dnevnopolitčki interesi, uvijeni u oblandu svesrpske priče, koja u Dodikovoj ovosezonskoj izvedbi neodoljivo podsjeća na bljuvotinu.

Posebno je otužan njegov pokušaj trika (iz serijala “Žaba poželjela da postane Bik…”), kojim je sebe predložio/inaugurisao u glavnog pisca definicija, što bi se, prema njegovoj plitkoj percepciji, trebalo odvijati uz sasluženje Zvaničnog&Beograda.  

Sa Kanabea su na njegovu “inicijativu” za definisanjem odgovorili brzo, čak (za političke norme) prebrzo, ispoljavajući na taj način ne samo nervozu zbog Dodikovih kontinuiranih pokušaja da Srbiju uvuče u političko razračunavanje u BiH, već i netrpeljivost, što već nije nijansa, nego politički stav; vrlo neobećavajući po ovdašnje vlastodršce.

Premijer Srbije Ivica Dačić odbacio je kao nepotrebnu Dodikovu inicijativu o definisanju srpskog nacionalnog interesa.“Čemu služi državno rukovodostvo nego da štiti srpski državni i nacionalni interes. Valjda je obaveza svih na državnim funkcijama da štite državni i nacionalni interes i što se mene tiče ta inicijativa nije bila potrebna", održao je javnu lekciju Dačić.

Sve šamar do šamara koji pokazuju da novoj vlasti u Srbiji na pamet ne pada da bude servis Dodikovih iracionalnioh i vrlo opasnih političkih vratolomija, posebno kada je u pitanju njegovo hazardersko poigravanje sa osnovama Dejtonskog sporazuma. Srbija, prema Dačiću, podržava Dejton i samo Dejton, što je jasna poruka Dodiku da prestane sa pokušajima uvlačenja Beograda u njegove političke “kreacije”, koje nemaju nikakvo uporište u realnom svijetu.

Zvanični odnosi Beograda i Banjaluke će se i dalje usložnjavati i biti sve napetiji, jer Dodik neće odustati od jeftine populističke propaganda, budući da mu je to jedini preostali politički alat koji još može da koristi.

P.S.: Represija

Dodik se nalazi u posebnom stanju svijesti, jer otvoreno najavljuje pojačavanje represivnih mjera protiv onih koji kritički gledaju na njegov način vladanja. Naravno, iste je stavio u funkciju “rušenja ustavnog poretka”, a tamo gdje pominje RS, on u stvari misli na sebe.

“I Amerika izbacuje ljude koji su protiv američkog sistema. Je li ima neke zemlje na svijetu koja prihvata da ruše njen ustavni poredak, njenu teritoriju. Ja mislim da nema. Zašto se to očekuje od Republike Srpske da uradi. Mi ne možemo nikog deportovati, jer nismo država, ali možemo da kažemo: vi niste za RS zašto biste imali korist od RS. Nećete  imati nikakve koristi, pa vi tu sjedite koliko hoćete“, rekao je Dodik u intervjuu za RTRS.

Njegov žal zbog nepostojanja gulaga u RS zaista je prevelik.

Život s neprijateljem

piše: Slobodan Vasković

Ključni problem vlasti u Republici Srpskoj je što čvrsto vjeruju da je slika koju su njihovi mediji po njihovoj naredbi stvorili (i uporno je održavaju) o ovom entitetu tačna i realna. U toj slici, čelnici RS svakodnevno dovlače milijarde investicija, zapošljavaju na desetine hiljada radnika, svako malo izgrade autoput, Gasprom samo na njihov poziv čeka da investira, rješavaju svjetske i regionalne probleme, štite Rusiju u UN-u, rasturaju SAD u Savjetu bezbjednosti, odlučuju ko će biti u Vladi Srbije… U toj slici narod je prezadovoljan, sit, (ljeti more, zimi Šamoni, vikendom Dubrovnik, šoping u Milanu), zdrav, nema korupcije, još manje kriminala; narod uživa u načinu na koji Vrh brani RS od nasrtaja i lakoći kojom odbija neprijatelje, srpska kuća do kuće čvrsto zbijena, lica ozarena…

Vlast čvrsto vjeruje u ovaj svijet, stvoren u režimskim medijima, svijet koji njima omogućuje da bezbrižno i bez griže savjesti “tuku” milione KM i Evra, da imaju stanove i etno vile od Nice, preko Milana i Opatije, do Beograda i Fruške Gore; da im djeca imaju firme vrijedne desetine miliiona, da im ljubavnice žive kao bubrezi u loju (novi stan i nov auto po glavi ljubavnice)…

Vlast nema pojma o tome kako se zaista živi u Republici Srpskoj, niti to želi znati, a na svaki problem koji se pojavi odgovaraju još čvršćom, žešćom i snažnijom vjerom u lažni svijet koji su stvorili i što postoji samo u njihovim medijima i nigdje drugo. Istina, oni žive kao bogataši u turskim/španskim/meksičkim sapunicama, i to je realnost, ali oni su manjina, otuđena kasta besprizornih što je nemilosrdno otela i prisvojila ono što im ne pripada. Svoju poziciju brane ignorisanjem stvarnosti, sektaškim djelovanjem i pokušajem da sebe i svoje laži o svemu i svačemu nametnu kao religiju, prisiljavajući narod da vjeruje cenzurisanim medijima, potkupljenim analitičarima, lažnim anketama…

Lažni vrli svijet spremni su da brane i brane ga primitivizmom, bolesnim konstrukcijama na račun kritičara, prijetnjama, sudskim namještaljkama, batinama, ucjenama, iznudama…

Život u laži može se ovakvim metodama održavati i braniti određeno vrijeme-godinama, u nekim situacijama i decenijama, ali, uvijek, on bude satrven stvarnošću; narod i nakon tog sukoba ostane i opstane, a opsjenari nestanu. Tako će biti i u ovom slučaju, jer život u laži, koji je nametnut u Republici Srpskoj, je na umoru. I nije mu preostalo još dugo.

Jer, stvarnost kaže da posla nema, da para nema, da su cijene nebeske, da hrana postaje luksuz, da je korupcija sveprisutna, da kriminalci i bagra haraju institucijama, da su institucije slomljene…, da ni sektašenje više ne može donijeti pojedincu, spremnom na vađenje kičme i mozga, boljitak. Stvarnost kaže da je najveći problem ove vlasti narod koji ne zna kud bi i šta bi sa sobom, a najveći problem naroda su glavni junaci isprazne, neinteligentne, patetične sapunice.

Hit ljeta - Dodik: „Dozvolite li da nas jedan obični kreten iz Trna ugrozi, lično bi vas pobio“!

piše: Slobodan Vasković
 
Nemam običaj da objavljujem saopštenja stranaka i/ili njihovih funkcionera, ali ne mogu odoljeti da ne emitujem saopštenje SDS-ovog kandidata za načelnika opštine Laktaši Željka Perenčevića koje je, istovremeno, i ozbiljno i naivno i komično i tragično; saopštenje što pokazuje stvarno poimanje političkih odnosa, koje je  svjetlosnim godinama daleko od standarda koje javno proklamuju politički lideri. Perenčevićev istup je ljudski, prostodušan, potpuno iskren, izrečen u grču i pod adrenalinom i upućen sagovornicima iz komšiluka, kafane, granapa..., koji vruće glave uz hladnu pivu „bistre“ politiku. 

(Saopštenje Željka Perenčevića prenosimo u cijelosti i bez ikakvih intervencija.)

ЖЕЉКО ПЕРЕНЧЕВИЋ, КАНДИДАТ СДС ЗА НАЧЕЛНИКА ОПШТИНЕ ЛАКТАШИ

Контакт телефон: 066 / 779 705

Саопштење за медије

Тополовић (СНСД) и Војиновић (ДП) – Два пријатеља, два добра друга

Самом чињеницом да је Вукашин Војиновић (ДП) кандидат за начелника општине Лакташи испред коалиције „ВОЗИ МИШКО“ показује да се у Лакташима игра једна врло прљава игра. Садашњи начелник општине Лакташи Милован Тополовић (СНСД) зна да сам као кандидат за начелника испред СДС-а у стању да озбиљно уздрмам бастион Савеза независних социјалдемократа. И ако Тополовић нема неке велике воље да и наредне четри године сједи у фотељи првог човјека Лакташа, највише из разлога што више пара нема, он из страха од свог страначког шефа Милорада Додика мора спријечити политички „НОЦКОУТ“ СНСД-а, јер би их Миле, као што је рекао на општинском одбору СНСД-а у Лакташима, лично побио. Додик: „Дозволите ли да нас један обични кретен из Трна угрози, лично би вас побио.“ И птице на грани знају да је Милован Тополовић бацио око на мјесто министра просвјете, што он у неким круговима и јавно говори. На вријеме је видио да је изгубио подршку народа у Лакташима, младих у странци који од њега не могу да напредују, али и у административној служби општине, па се обратио свом добром другу Вукашину Војиновићу (ДП) за помоћ. Под сваку цјену се морало спријечити да нови човјек уз СДС-а СНСД у Лакташима врати тамо гдје је био пре 15 година. Још један кандидат из опозиције, тако је сматрао Тополовић, узео би један дио мојих гласова и на тај начин Тополовић неби имао разлога да се плаши свог шефа. Војиновић, који од 2009. године, по задатку Драгана Чавића, ради на томе да сруши СДС у Лакташима и да оно што ваља превуче у ДП, пристао је да помогне свом другу. Претпостављам да му је обећао нешто послије избора. Никако Војиновићу човјек, који се од једном појавио у Лакташком СДС-у и који је себи зацртао циљ да сруши СНСД у Лакташима, неодговара. Све што је Војиновић од 2009. у СДС-у разједињавао, ја сам за само три мјесеца ујединио. На те промјене је чак и један дио старог кадра у Лакташком СДС-у, који је уједно и најближи Војиновићу и који је по мени у ствари увјек радио за другу страну, дао оставке на чланство у општинском одбору. Да би Војиновић показао да није било до њега што је СДС, за вријеме док је он био Предсједник ОО СДС у Лакташима, од избора до избора падао, он сад покушава све да тај нови покрет у Лакташком СДС-у спријечи. Дуго година је био први лик Лакташке опозиције и то му је годило. Сад кад се ту појавио неко нови и кад неки људи, који су некад у том Вукашину видјели великог политичара, окрећу главу од њега, јер су препознали да он у ствари није ни П од политичара, сад то наравно боли. Тај велики опозиционар, који је по мом мишљењу, Лакташком СДС-у нанео далеко већу штету него што је било користи, иде по Лакташким селима, зборовима, сахранама и покушава да људе увјери да сам ја у ствари добар човјек али да сам анониман и из тог разлога не могу да направим резултат. На тај начин ми прави добру рекламу и они који за мене још нису чули, сада за мене знају. Општински одбор СДС Лакташи се још 12. Марта једногласно одлучио да ја требам бити тај који ће да уђе у трку против Тополовића. Та једногласна одлука Вукашину, који има ту и тамо још контакте са неким функционерима СДС-а, није била јасна. Одакле сад од једном толика подршка једном новом и младом човјеку, питао се Војиновић. Без обзира на то, на самом почетку је подржавао идеју да се опозиција удружи, али то само до тренутка кад му се јавио његов друг из СНСД-а. На задњем састанку опозиције, на ком се разговарало о томе да мене опозиција подржи, Војиновић се изнервирао и пола ме је плашио, како ја не знам у шта сам улетио и како ће ми Миле ставити лисице на руке, јер неће дозволити да га било ко у Лакташима угрози. Самим тим је показао да у мени види снагу. Ја, који Војиновићу и тој причи нисам посветио ни мало пажње, тражио сам од њега да му каже један једини разлог, зашто руши опозицију. На то је Војиновић рекао „Ја теби у ствари чиним услугу јер и кад би побједио, што није немогуће, Миле ти у Лакташима никад неби препустио власт. Ту би испао рат.“ 

Без обзира на све, ја у трку за начелника никад неби ушао да знам да немеам довољно знања и капацитета да побједим. Моја процјена је да ће на ове изборе изаћи 55% Лакташана и Лакташанки, што је негдје око 17000 грађана. Тополовић који је 2008., кад је СНСД био најјачи имао 10000 гласова, овај пут не може имати више од 7000 - 7500. Војиновић можда 1500. То значи да ће за трећег кандидата остати довољно да побједи. Наш циљ је да овај пут остваримо контакт са све и једним домаћинством и то ће бити довољно да покренемо лавину пада СНСД-а. СНСД у Лакташима није јак из разлога што је толико добар, већ му је то својим нерадом омогућио  Лакташки СДС. Нови људи у СДС ће да донесу промјену а Војиновића послије ових избора неће више бити на политичкој сцени.         

ЖЕЉКО ПЕРЕНЧЕВИЋ, КАНДИДАТ СДС ЗА НАЧЕЛНИКА ОПШТИНЕ ЛАКТАШИ

Контакт телефон: 066 / 779 705