piše: Dragan Čavić, predsjednik Demokratske partije
Prvog marta 2012. godine napuniće se punih 6 godina neprekidnog vladanja režima okupljenog oko SNSD. Kada se tome doda da su isti akteri vladali i u periodu od januara 1998. do februara 2001. pod nazivom koalicija SLOGA, jasno je da u proteklih 14 godina, punih 9 godina vlast vrše isti : SNSD, DNS (SNS) i SP (SPRS). Više od dvije trećine proteklog vremena obilježene su Dodikom, Pavićem i Đokićem i njihovim stranačkim poslušnicima.
Kontinuitet njihove politike dominantno determiniše sadašnje društveno, ekonomsko, nacionalno i socijalno stanje društva u kome živimo.
Ko god ima namjeru da dadne nepristrasnu ocjenu sadašnjeg stanja ne smije iz vida izgubiti činjenicu da više od dvije trećine odgovornosti za sve što je i dobro i loše snose upravo ovi koji toliko dugo vladaju Republikom Srpskom.
U vrijeme njihovog prvog mandata, ekonomsko i političko stanje u RS obilježeno je ključnim promjenama koje su proizvele dalekosežne posljedice.
Oni su dolaskom na vlast donijeli Zakon o privatizaciji državnog kapitala u preduzećima i bankama po kojem su izvršene sve potonje privatizacije.
Kada su preuzeli vlast, januara 2008. godine, RS je koristila Dinar kao sredstvo plaćanja, i tada je ekonomski prostor RS bio dio jedinstvenog ekonomskog prostora kojeg su činili zajedno sa Srbijom i Crnom Gorom.
Ne treba zaboraviti da je kolaps privrede RS nastupio od onog trenutka kada su oni uveli KM kao sredstvo plaćanja i ukinuli Dinar, tokom svog prvog mandata vlasti, zbog čega je sva privreda RS, koja je živjela od prodaje svojih roba u SRJ , preko noći postala inostranstvo za Srbiju i Crnu Goru.
Sve prodaje u SRJ su odjednom stale, jer se naplata potraživanja više nije mogla vršiti u Dinarima već u konvrtibilnim inostranim valutama.
Tada, zbog ovakvih mjera, prouzrokovanih prekidom političkih odnosa sa tadašnjim predsjednikom SRJ Slobodanom Miloševićem, Republika Srpska je par godina za redom imala negativan indeks rasta industrijske proizvodnje.
Tadašnji gubitak tržišta nikada poslije nije adekvatno nadomješten, pa su sve te firme koje su živjele od prodaje na tržištima SRJ, zbog ukidanja Dinara kao platežnog sredstva u RS, odjednom počele vrtoglavo propadati.
Odmah nakon toga većina ovih propalih firmi je privatizovana, a efekti ovakve pogubne politike tadašnje vlasti osjećaju se i danas.
U vrijeme „prvog vladanja“ oni su bili produžena ruka međunarodne zajednice u BiH, i nije više tajna da su tada od njih tražili da nasilno mjenjaju izabrane funkcionere iz SDS i SRS, jer nisu mogli ostvariti pobjedu u izbornom procesu. To se poslije redovno događalo, tako da su do vlasti kroz izbore uspjeli doći tek kada su njihovi politički protivnici, prije svega SDS i SRS, kadrovski, finansijski i organizaciono gotovo potpuno uništeni nasiljem Visokog predstavnika, SFOR-a, ali i drugih međunarodnih organizacija u BiH.
Zahvaljujući takvoj poziciji njihove politike, u to vrijeme nastale su Lisabonska, Madridska, Bonska, kao i Deklaracija iz Sintre Savjeta za implementaciju mira u BiH, koje su u sledećim godinama omogućile Visokim predstavnicima, (od Vestendorpa, preko Petriča, Ešdauna, Švarcšilinga, Lajčaka pa sve do Incka) da nameću zakone i smjenjuju izabrane zvaničnike.
Nikada ni jedan visoki predstavnik nije smjenio nekoga iz SNSD, SP i DNS.
Njihovom politikom podrške nasilnim mjerama stranaca nastao je Sud i Tužilaštvo BiH, Državna granična služba BiH, jedinstvene automobilske tablice, Distrikt Brčko, jedinstvene putne isprave...; u stvari sve ono što danas najžešće kritikujiu i pripisuju drugima da je njihovih ruku djelo.
Njihova vlast je bespogovorno provela smjenu Nikole Poplašena legalno izabranog predsjednika RS 1999. godine, zbog čega je RS sve do kraja 2000. godine bila bez predsjednika.
U vrijeme bombardovanja SRJ, 1999. godine, kao i i kasnije tokom 2000. godine, njihova vlast je, zajedno sa strancima u BiH, pomagala opoziciji u SRJ da svrgne Miloševića. Na kraju prvog mandata njihova vlast je Republiku Srpsku ostavila u ekonomskom kolapsu; penzioneri i prosvjetni radnici su lična primanja ostvarivali sa nekoliko mjeseci kašnjenja, a privreda je bila potpuno uništena.
Do njih, stepen rasta duga RS je bio zanemariv, njihovim dolaskom rast zaduženja je postao eksplozivan. U njihovo vrijeme, i uz njihovu saglasnost, MMF je ušao u RS sa stend baj aranžmanom koji je trajao sve do kraja 2005. godine. Zbog prisustva MMF-a, makroekonomska politika svih potonjih godina bila je strogo kontrolisana, tako da je npr. cijeli budžetski sistem sve do kraja 2005. godine komercijalno mogao da se zaduži kod banaka na godišnjem nivou sveukupno do 10 miliona KM.(Budžet RS, budžeti opština i vanbudžetskih fondova). Jedino je bez ograničenja bilo dozvoljeno zaduženje kod MMF, Svjetske banke, Evropske investicione i razvojne banke, s tim da su te međunarodne finansijske institucije diktirale uslove pod kojima je zaduženje moguće. Danas nema opštine koja ne duguje sama više od 10 miliona KM komercijalnim bankama.
Kada su preuzeli vlast 2006. godine, zatekli su budžetski suficit; na računu sredstava privatizacije i sukcesije zatekli su oko 90 miliona KM nepotrošenih novaca, sve budžetske dubioze su bile sanirane; opštine i vanbudžetski fondovi nisu imali kreditnih zaduženja i više nije bilo kvalifikacije da RS ne sarađuje sa Haškim tribunalom. Ta godina je bila godina početka primjene PDV, što je u toj godini dovelo do velikog rasta budžetskih prihoda, zbog čega je u dva navrata vršen rebalans budžeta naviše.
Sva teška političko ekonomska pitanja bila su skinuta sa dnevnog reda, kao što su: reforma odbrane, ustavna reforma, saradnja sa Haškim tribunalom, reforma poreskog sistema, reforma obavještajnih službi..., pa je BiH dobila početak pregovora o pridruživanju i stabilizaciji sa EU, a Švarcšiling je u martu 2006. godine predložio Upravnom odboru Savjeta za implementaciju mira da se ukine OHR od 01. jula 2007. godine, što je i prihvaćeno.
Njihova politika od 2006. godine prouzrokovala je da do danas nije ukinut Visoki predstavnik u BiH, iako je odluka o zatvaranju OHR bila donesena, ali onda i promjenjena, u martu 2007. godine, (nakon održanih opštih izbora oktobra 2006. godine, kada su ubjedljivo pobjedili na laži koja se zvala „referendum“.)
Tokom 2005. godine strane direktne investicije u RS su bile najviše od završetka rata, a cijeli administrativno budžetski sistem je bio racionalizovan primjereno realnim ekonomskim mogućnostima RS.
Specijalne i paralelne veze sa SRJ su uspostavljene tokom 2002.godine, i podpisali su ih Mirko Šarović, tadašnji predsjednik RS, i Vojislav Koštunica, tadašnji predsjednik SR Jugoslavije. Sporazum kojeg niko nije osporio, čak ni međunarodna zajednica u BiH.
Tokom 2006. godine ovaj sporazum je obnovljen, i ja sam ga tada u ime RS potpisao zajedno sa Predsjednikom Srbije, Borisom Tadićem. Sporazum o specjalnim i paralelnim vezama potpisan je ovaj put sa Srbijom, jer SR Jugoslavija, odnosno Državna zajednica Srbije i Crne Gore više nije postojala (zbog referenduma u Crnoj Gori koja je proglasila državnu samostalnost i izašla iz SR Jugoslavije).
Tokom 2005. godine sa Vladom Srbije dogovoreno je da Telekom Srbije učestvuje na međunarodnom tenderu za privatizaciju Telekoma RS i te godine otpočele su pripreme za privatizaciju i objavu međunarodnog tendera.
Uveliko otpočet proces privatizacije Telekoma RS završila je 2007. godine vlast SNSD-ove koalicije.
Period od 2001. godine, kada je vlast SNSD, SP i DNS promjenjena, do 2006. godine kada su se ponovo vratili, obilježen je značajnim ekonomsko političkim promjenama i reformama koje su bile teške i pod snažnim pritiskom međunarodne zajednice. Sve te teške promjene dovele su do smanjenja međunarodnog prisustva u BiH, tako da su vojne snage u BiH sa desetina hiljada stranih vojnika smanjene na par hiljada, uz istovremeno smanjenje osoblja, ali i mandata i svih civilnih misija u BiH.
Odlazak većine stranaca iz BiH, a time i obima intervencionizma, plaćen je visokom cijenom, a platili su je oni koji su vršili vlast između dvije režimske SNSD-ove vlade.
Republika Srpska je 2006. godine konačno dobila političku i ekonomsku slobodu, i to ne zbog dolaska SNSD-a na vlast, već zbog promjena koje su se desile u periodu od 2001. do 2006., krunisanih početkom pregovora o pridruživanju i stabilizaciji sa EU. Oni koji su tu slobodu skupo platili vršeći vlast u vrijeme Ešdaunovog mandata (od 2002. do 2006.godine), nisu dobili priliku da u slobodi pokažu šta mogu uraditi.
U januaru 2006., SNSD je uz podršku PDP, DNS, SP, SDA, S-BiH i SDP BiH srušio Vladu SDS-a i preuzeo izvršnu vlast. Ova nova vladajuća koalicija je sav period od 2001. do 2006. godine u kome nisu vladali, ali su saučestvovali u svim reformama i promjenama sa onima koji su vladali, okarakterisala kao period kolaboracije vlasti sa strancima. Koja ironija!!! Čak i tada, kada su srušili vladu SDS-a, učinili su to uz punu podršku stranaca u BiH.
Od tada do danas prošlo je mnogo vremena.
Ono ranije je zaboravljeno kao da se nije ni dogodilo.
I ne samo to, njihovu manipulaciju prošlošću, prihvatio je i dio onih koji su u prošlosti bili najveće žrtve režimske politike SNSD-a. Kakvi su odnosi i uloga prve režimske koalicije pod nazivom SLOGA bili u periodu njihove prve vlasti najbolje ilustruje zabilješka koju sam sačinio nakon neuspješnih pregovora SDS i SRS sa koalicijom SLOGA, nakon opštih izbora 1998. godine:
ZABILJEŠKA SA SASTANKA SDS,SRS I SLOGE 26.10.1998.godine
„Dana 26.10.1998.godine,održali smo sastanak sa predstavnicima Koalicije Sloga, u BanjaLuci, u kancelariji Predsednika Narodne skupštine, u Banskom dvoru, sa ciljem postizanja sporazuma oko implementacije izbornih rezultata sa septembarskih izbora.
Sastanak je u prvom delu počeo u 11,30 sati i trajao do 13,45 sati, i na sastanak su došli :
B.Plavšić, Ž.Radišić, P.Đokić, M.Dodik, N.Poplašen, M.Blagojević, D.Kalinić i D. Čavić
Na prvom delu sastanka nekih prvih 15 min. prisustvovala je B.Plavšić, a zatim otišla na sastanak sa Milom Đukanovićem, a nakon pola sata otišao je i M.Dodik.
Do kraja prvog dela sastanka razgovarali smo u preostalom sastavu.
Drugi deo sastanka počeo je u 15,15 sati i trajao je do 17,10 sati, i održan je u izmenjenom sastavu, umesto Ž. Radišića ispred SPRS, sastanku su prisustvovali D. Ilić, D. Trivanović i P. Malić, a ostali koji su predstavljali SNS, SNSD, SDS i SRS su bili u istom sastavu kao i u prvom delu sastanka.
Sumirajući ukupnan tok diskusija sledi skraćena
Z A B I LJ E Š K A
sa zapažanjima iz toka diskusija
Odmah na početku sastanka, B. Plavšić je u ime koalicije Sloga naglasila da će sastanak trajati kratko, i hladno je tražila da se sada postigne dogovor oko konstituisanja Skupštine, kako bi prva konstitutivna sednica 29.10.98. g. protekla glatko prema već pripremljenom dnevnom redu, a da se razgovor oko konstituisanja Vlade ostavi za kasnije.
Odmah je tražila da mi podržimo sledeći način izbora rukovodstva Skupštine:
Predsednik skupštine: SPRS
Podpredsednik skupštine: SNS
Podpredsednik skupštine: SNSD
Generalni sekretar: bez trenutnog predloga ali svakako iz Koalicije Sloga
Obrazloženje je bilo uobičajeno da se samo na taj način može spasiti Republika Srpska, jer svet neće podržati ništa drugo, odnosno eksplicitno ne dozvoljava učešće SDS i SRS u vlasti.
Nakon toga B. Plavšić je napustila sastanak, očigledno potpuno sigurna da će svi iz Sloge nastaviti u duhu njenog početnog stava.
Sledeća diskusija Ž. Radišića je to potpuno potvrdila i skraćeno ona izgleda ovako:
Svi razgovori treba da se vode između ovih pet stranaka, i nema rešenja bez međusobnog dogovora. Ali postoji problem: mi ovde nemamo normalnu situaciju. Ne odlučujemo mi, već oni koji su iznad nas. RS je u opasnosti, vrlo sličnoj iz 1992. godine. Mi se međusobno razlikujemo u proceni kolika je ta opasnost, i odakle dolazi opasnost. Do sada smo suviše osetili kada se igra bez procene ugroženosti RS. Sada je kasno, za sve je kasno. Možemo ugroziti deo RS zapadno od Brčkog. Danas me je pre pola sata posetio predstavnik Grčke koji je učestvovao na sastanku zajednice evropskih socijaldemokrata u Beču, i sutra će mi doći i Grčki ambasador da mi to prenese, da je njihov zaključak da ukoliko se ne formira vlast u RS sa Koalicijom Sloga, da će svet da redefiniše svoju sadašnju saradnju sa RS.
Mi imamo 4 krupna pitanja koja nas ograničavaju:
Madridska konferencija, koja će nastaviti reviziju Dejtona, to je polovinom decembra, i do tada preko predsedništva BiH treba sprečiti nastavak širenja ovlaštenja OHR, a sa Alijom i Jelavićem sam se usaglasio da je to zajednički interes da se smanje ovlaštenja OHR i da moramo Veću za implementaciju Detonskog sporazuma aktivno staviti to do znanja. Moramo se usaglasiti sa međunarodnom zajednicom, jer ako to ne uradimo možemo očekivati oštriji vid okupacije. Ako se vratim na kraj 95.godine, u sličnoj eventualnoj političkoj situaciji ja ću izabrati opciju da ne budem grobar RS.
Nameće nam se multietičnost i revizija Ustava radi konstitutivnosti naroda. Ako SDS i SRS hoće da uđu u Vladu, onda će se Vlada formirati sa muslimanima, jer to svet kaže, a ako se Vlada formira samo od Koalicije Sloga, onda muslimana neće biti ni u Vladi ni u rukovodstvu skupštine.
Može li RS bez finansijske podrške inostranstva, ako u vlast uđu SDS i SRS stavovi po ovom pitanju će se reprogramirati i neće biti ni pomoći ni donacija.
Brčko je u opasnosti da ode iz RS, bez Brčkog se RS deli, i nema više Dejtonskog sporazuma. Ako SDS i RS uđu u vlast rečeno nam je da će Brčko pripasti Federaciji. Gelbart mi je rekao da će on izdiktirati Ovenu arbitražnu odluku.Vestendorpa sam pitao zašto se ne prihvati izborni rezultat jer je on demokratski i treba se primeniti u vlasti, on mi je odgovorio da u izboru između demokratije i Dejtona, on će se opredeliti za Dejton.
Zbog svega ovoga mislim da je ovo sudnji čas za RS. Pred nama su nepovoljne varijante i mi trebamo izabrati najmanje nepovoljnu varijantu.
Na ove dve diskusije aktivno se uključio D. Kalinić, i celom diskusijom pokušao da ih ubedi da nemaju pravo zaboraviti izborni rezultat. Takođe im je nagovestio da smo svesni pat pozicije u odnosu snaga u Skupštini između dva srpska bloka, i da je suludo prihvatati saradnju sa muslimanima a odbijati sa Srbima. Da su naše zahtevi vrlo realni, i da je moguće u okolnostima očiglednog pritiska na njih dati odgovor u jedinstvenom stavu svih srpskih stranaka. Nećemo ići u nenormalne zahteve, već apsolutno prihvatljive. Sigurno je da se ne treba plašiti opasnosti od uskraćivanja pomoći, jer naše učešće u Vladi ne bi zaustavilo započete procese, mi bi mogli naći rešenja samo ako to svi prihvatimo. Dao je predlog dogovora o paket aranžmanu, kojim se dogovara princip da se sva vlast deli pola pola između dva srpska bloka. Budući da je mandat dve godine, sporazum predviđa da se rukovodna vlast u skupštini i vladi podeli na po godinu dana svakom bloku, a da se skupštinsko rukovodstvo i vlada formiraju po principu 50 % prema 50 %. Prednost u prvom potezu vladanja skupštinom i Vladom mogla bi biti predmet dogovora, kombinovano, jedan blok daje predsednika Skupštine a drugi predsednika Vlade, a nakon godinu dana obrnuto.
Predlog u pismenoj formi su pogledali Dodik i Radišić, i odmah ga vratili. Dodik je rekao odmah da je to za njih neprihvatljivo, ali je ipak izjavio da se sporazum može postići, ali u paketu, skupština i vlada, i to do 29.10.98. Nakon toga je otišao.
Kalinić je na to rekao da je to kratak rok, i da u takvom slučaju svakako na sednici Skupštine ne treba izabrati rukovodstvo, već obaviti najnužnije, da se polože zakletve poslanika i Predsednika i Podpredsednika RS, a da se pregovori nastave kako bi se vlast konstituisala dogovorno.
Poplašen je govorio da očigledno različito reagujemo na faktičko stanje kojeg smo svesni i mi kao i oni. Da je njihov pristup očigledno zakopan, i da u ovakvoj intonaciji razgovora možemo zajednički samo popiti kafu, jer oni očigledno imaju jasne namere, a ovi razgovori uz ovakav njihov pristup nemaju svrhe. Naglasio je potrebu da se postigne sporazum, da ima ustavna ovlaštenja da predloži mandatara, i da će to svakako tražiti u duhu demokratskih tradicija od SDS koja ima najbolji izborni rezultat, ali ako SDS može da prihvati neko drugo rešenje, uvažiti će sugestiju SDS. Izborni rezultat se mora poštovati i u formiranju rukovodstva skupštine, ali naravo ima u vidu da je funkcionisanje vlasti utemeljeno na skupštinskoj većini. Ako se Sloga opredeli da je formira bez dogovora sa Srbima, opet ostaju ustavne i zakonske norme koje su upotrebive i moraju se poštovati. Što se tiče polaganja zakletve očigledno je da se time manipuliše kroz dnevni red tražeći preceduralne razloge, a suština je u pokušaju da se to uslovi izborom predsedništva skupštine.
Đokić je saopštio da se ne krije nikakva namera uslovljavanja, već da je u pitanju ustavno ograničenje člana 84 Ustava, i da će on lično, ako se rukovodstvo skupštine ne formira insistirati da se obavezno obavi polaganje zakletve Predsednika i Podpredsednika RS.
Čavić je tražio da se ne vodi nepotrebna diskusija, i da su Radišićeva četiri teška pitanja u stvari epitaf namenjen SDS i SRS, i da samo preostaje da se SDS i SRS dobrovoljno sahrane, a da na spomeniku bude razlog samoubistva Radišićev epitaf. Tražio je od Radišića da odgovori da li to Sloga u stvari traži da oni formiraju vlast i u skupštini i u Vladi samo od Koalicije Sloga a da mi to podržimo. Radišić je potvrdio da je to njihov konačan stav zbog razloga koje je ranije naveo. Čavić je dalje tražio od njih da shvate da SDS i SRS ne žele samo u vlast, već i da će ulaskom u vlast zajedno deliti i odgovornost, a ona je ogromna u smislu Zakona koji su na vratima skupštine nametnuti od Vestendorpa, i da onaj ko preuzme sam tu odgovornost uz srpsku opoziciju preuzima veliki rizik na sebe. Za sve će biti najbolje da se podeli i vlast i odgovornost i mi to možemo prihvatiti. Ali da nas nema u vlasti, a da damo podršku Slogi je suludo i potpuno neprihvatljivo.
Bilo je još diskusija u atmosferi nerazumevanja Koalicije Sloga i očigledne namere da se još nešto pokuša kasnije, pa je Radišić obrazlažući svoj stav da nam je svima potrebna srpska vlast, ali da to ne dozvoljava Vestendorp i Gelbart, predložio da sa organizuje sastanak sa Vestendorpom uz učešće ovih pet stranaka, pa da se u stvari potpuno rasčiste pozicije. Kalinić je insistirao da se obavezno održi takav sastanak na inicijativu Sloge, ali da se prije toga dogovori sastanak istog sastava kod Miloševića, što je Radišić prešutao.
Predloženo je da se sastanak prekine i nastavi u 15,00 sati.
U predviđenom terminu sastanak je nastavljen, kasnila je B.Plavšić, a zatim i Dodik, i nastavak diskusije nije promenio stavove predstavnika Sloge.
Ilić je imao očiglednu nameru da se neki sporazum postigne, ali očigledno nije imao koncepta, već je lutao, i u jednom momentu ga je B. Plavšić upozorila de se stavovi usaglašavaju u Koaliciji Sloga, i u čije ime on govori.
Sve diskusije su nastavljene uz nepopustive stavove pre svega B. Plavšić, uz sugestiju da je za RS najbolje da mi ostanemo u opoziciji, i da podržimo Slogu, jer ćemo međunarodnoj zajednici pokazati da smo na putu pozitivnih promena.
U tom smislu Ilić je tražio da vladu i skupštinsko rukovodstvo Sloge podržimo do donošenja arbitražne odluke za Brčko i da onda izaberemo novu Vladu uvažavajući izborne rezultate, na šta je ispravljen i od Dodika i od B. Plavšić da se tada može samo rekonstruisati Vlada.
Na naše traženje da se za to dobiju pismene garancije pre svega od predstavnika sveta oko Brčkog, a onda da se to stavi na papir kroz sporazum kao garancija da možemo i tako dogovarati, nisu to prihvatili kao realno moguće.
Kalinić je i dalje pokušavao da se stvar reši traženjem rešenja,međutim svi iz Sloge su tvrdili da je jedino rešenje da oni uzmu ukupnu skupštinsku vlast i vladu, a da se kao kompenzacija SDS i SRS izvrši kroz ograničen broj mesta u ustanovama i preduzećima.
U zadnjoj fazi nepomirljivog stava Sloge, Kalinić, Čavić, Blagojević i Poplašen su jasno dali do znanja da će Sloga skupštinsku većinu sa takvim svojim stavom morati formirati sa muslimanima, da ne sanjaju našu podršku vladi i skupštinskom rukovodstvu isključivo od Sloge, i da ćemo sva raspoloživa sredstva kao opozicija koristiti da ih deplasiramo, a takođe neka imaju u vidu i ustavna ovlaštenja Predsednika RS .
Sastanak je okončan u atmosferi njihove očigledne spremnosti na funkcionisanje sa Koalicijom CD BiH, i naše potpuno jasne namere da nam je apsolutno neprihvatljivo da podržavamo našim glasovima izbor vlasti u kojoj ne učestvujemo.
Koalicija Sloga je celi razgovor vodila isključivo sa pozicije da za nas nema ni simboličnog mesta u vlasti.
Mi ovakvo nešto nismo mogli prihvatiti.
ZAKLJUČAK:
Jasno je bilo da se u stvari ništa nije promenilo u mišljenju ljudi iz Koalicije Sloga, već da su potpuno sinhronizovano sa izjavama Gelbarta i Vestendorpa u stvari apsolutno aktivno učestvovali u pripremi scenarija nastavljanja po starom , i ignorisanja izbornih rezultata, pa su sigurno i neke zadnje izjave Vestendorpa u stvari rezultat njihovih sugestija, koje će im se omogućiti da samostalno formiraju vlast.
Ono što su oni hteli od ovog sastanka je njihova potpuno nerazumna želja da pokušaju da nas uvere kako bi smo za dobrobit Republike Srpske trebali podržati njihovu vlast bez našeg učešća, ili im dati alibi za njihov savez sa strankama iz FBiH, kroz naše eventualne nerazumne zahteve.“
I šta na kraju reći?
Preostaje mi samo da podsjetim da još nije prestala da važi narodna izreka: Vuk dlaku mijenja, ali ćud nikada!
