Piše: Slobodan Vasković
(Roditeljska pažnja: Čitanje ovog teksta ne
preporučuje se osobama mlađim od 25 godina, zbog citata iz osebujnog vokabulara
Milorada Dodika).
„Jebem ti mater! Jebaću ti majku
zbog ovoga što si objavio. Jebem te u usta. Uništiću te! Razoriću te! Od tebe
ništa neće ostati, pička ti materina! Slomiću i tebe i tvoju bijednu
televiziju, pička ti materina bezobrazna! Mater ti jebem, ti meni da puštaš ovo!“...
Navedeni citat samo je dio
užasnih psovki, uvreda, prijetnji.., što ih je Milorad Dodik izgovorio Vladi
Trišiću vlasniku BN televizije, nakon što je u „Dnevniku“ ove kuće emitovan
prilog o opužbama Domagoja Margetića na račun Dodika i njegovog sina Igora. (15.11.o.g.)
(Margetić tvrdi da se protiv Milorada i Igora Dodika
vodi istraga u njemačkom i austrijskom tužilaštvu zbog malverzacija sa HYPO
bankom, u vrijednosti od 10 miliona KM. Ove optužbe demantovalo je njemačko
tužilaštvo, kao i Valentin Incko, visoki predstavnik za BiH).
Trišić je, prema pouzdanim i
potvrđenim saznanjima bio vrlo vrlo priseban i cijeli razgovor sa Dodikom snimio,
te sklonio na sigurno mjesto „za nedaj Bože“. Prostakluci koje je izgovorio
Trišiću, bez ikakvog valjanog razloga, samo su još jednom potvrdili Dodikov
primitivizam, osionost, sirovost, bahatost, bezobrazluk, te pokazali u kako
jadnom i bijednom društvu živimo.
Ovakvo Dodikovo ponašanje nije
ništa novo, niti iznenađujuće; nastavak je to višegodišnjeg „monologa“ bahatog
primitivca koji je sebi u Republici Srpskoj prigrabio faraonska ovlašćenja,
bogatstvo vrijedno cca milijardu maraka, i, očito, smatra da mu te činjenice
daju za pravo da se ponaša i djeluje kao Gospodar života i smrti.
Uz to je pod punu kontrolu
stavio policiju, pravosuđe, te ostale institucije, koje služe isključivo
njegovim ličnim interesima, bilo da su materijalni ili se artikulišu kroz
progon nepodobnih. Riječju, svojim atakom na Trišića, Dodik je enti put
potvrdio da je od Republike Srpske stvorio „Životinjsku farmu“ na kojoj on i
njemu slični odlučuju o sudbini svakog pojedinca koji živi na ovom prostoru.
Isti taj Dodik, koji pomno bira
najogavnije riječi i uvrede kada “štiti” svoj interes, ne prihvata apsolutno
nikakvu kritiku na svoj račun i, čim dozna/spozna da je bio “predmet razgovora”,
odmah promptno djeluje i kažnjava kritičare. Tako je stradao i Mladen
Zirojević, donedavno jedna od najvećih političkih nada SNSD-a.
Dodik
ga je smijenio sa mjesta predsjednika Opštinskog odbora Istočno Novo
Sarajevo, premda je ta opština jedina u
kojoj je njegova stranka ostvarila pobjedu na načelničkom nivou na proteklim
lokalnim izborima.
U
odluci o smjeni navodi se da je Zirojević, između ostalog, smijenjen zbog
nedoličnog ponašanja.
Kojeg
li licemjerstva, bezobrazluka i drskosti: primitivac Dodik, koji psuje mater,
familiju, sve po spisku svakom ko mu se zamjeri; osioni moćnik što prijeti uništenjem,
veoma je osjetljiv kada se njemu uputi kakva pogrešna riječ. Zirojević je sebi
potpisao smrtnu političku presudu kada je u jednoj kafani u Istočnom Sarajevu
kritikovao Dodika i, uz put, radi dramatičnosti, ponešto i opsovao. Tvrdi se da
je bilo i fizičkog nasilja u OO SNSD Istočno Sarajevo, (nismo uspjeli dobiti
potvrdu iz CJB Istočno Sarajevo, jer se portparol nije javljao na pozive). Sve
to, Dodiku su dojavile njegove “oči, uši i vaši” (sistematično raspoređene po
svim ugostiteljskim i drugim objektima u RS), nakon čega je odlučio da eliminiše
Zirojevića.
Jer,
samo je Dodik taj koji može da psuje, vrijeđa, prijeti, uništava, tuče…
Nastavak teksta,
zbog osjetljivosti i duhovnosti teme, pišem u novoliturgijskom stilu.
На двору Милорада Првовјенчаног (Додика) пршти на све
стране. Несташни премијер на леду, Александар Велики (Џомбић), одлучио је да
почне да штеди и при томе ударио и на
свеца-мученика из првог мандата Милорада Првовјенчаног.
Јово Златоусти (Турањанин), посвећен вјери православној, којој је приложио огромну личну жртву пресељењем из плодног Херцеговачког Попова Поља у Бањалуку да би последњих 14 година понизно служио Милорада Првовјенчаног и његов напаћени народ православни, одједном остаде без своје уносне фирме, јер је невјерник Александар Велики (Џомбић) у Економској политици за 2013. годину предвидио да угаси Секретаријат за вјере.
Јово Златоусти отвори своја позлаћена уста и упути салву
ријечи од којих је свака друга злата вриједна, драгом му божијем изасланику на
земљи, преосвећеном, ускоро умировљеном, владики Зворничко Тузланском Василију
Качавенди, богоумилно тражећи од њега да хитно позове Милорада Првовјенчаног
како би овај спријечио гашeње тако важне институције.Иако тешко болестан, због чега се и спрема за умировљење, преосвештени Василије задњим атомима снаге, вођен општим православним интересом, такође богоугодно обавјести Милу Првовјенчаног да је Александар Велики ударио на вјеру православну и оставио Јову Златоустог без посла. Несретни Александар не поведе рачуна да се ради о првомученику из времена почетака владања Миле Првовјенчаног, који је свих последњих 14 година проведених под скутима Вожда тешко патио и излагао се многим овоземаљским искушењима успјешно им одољевајући, проводећи мисију православну у име Бога и Вожда.
И Миле Првовјенчани, богоугодно се сјећајући свих заслуга Јове Златоустог, хитно упути посланицу народу православном: СНСД неће подржати укидање Секретаријата за вјере, како је то обећао Александар Велики у Економској политици за 2013. годину!
Присјети се Миле
Првовјенчани како је још давне 1999., у вријеме свог првог мандата,
додјелио Јови Златоустом (тада Министру вјера) стан од 100 м2 у Бањалуци, у
Гундулићевој улици број 52, како би Јово лакше излијечио тешку носталгију за
родном му кршевитом Херцеговином и родним селом Струјићи.
У свој својој носталгичности за давно напуштеним завичајем, а дубоко убјеђен у своју мисију ктитора српској православој цркви и владикама, трошећи годишњи буџет Секретаријата вјера од 5 милиона КМ за обнову Православних храмова, Јово Златоусти се потрудио да у Бањалуци сагради и по који храм себи и својој породици.
Стан, који му је богоугодно додјелио Миле Првовјенчани, скромни, скрушени и богобојажљиви Јово Златоусти, продао је Српској православној цркви за прихватљивих 200.000 КМ.
Да не би остао на улици, опет крајње богобојажљиво, изградио
је кућу од 400 м2 иза Воћар промета, по српски православно, наравно, на три
спрата и близу цркве.
Из носталгије за још једним напуштеним завичајем стеченим у Гундулићевој улици, у којој је провео најтеже прве године по доласку из Херцеговине, Јово Златоусти у истој Гундулићевој улици, али на броју 86, купи станчић од 90 м2 своме сину, да се лоза не прекине у новом завичају.
Није за Јову Златоустог богодозвољиво да му дјеца не живе од свога рада, па је благоглагољиво испословао да му се мушки потомци у новом завичају у Бањалуци на тешке муке одмах позапошљавају, један у једној шпедитерској фирми, а други у једној банци.
Тешко напаћени Јово Златоусти, водећи Секретаријат вјера, сваки мјесец је морао потрошити на репрезентацију и по 24 хиљаде КМ, и ниједном није почео јести или пити да се није обратио Свевишњем, благобојажљиво се молећи да благослови јело и пиће сужњева божијих плаћено од пара народних.
Јово Златоусти за цијелога вакта своје жртве за крст часни и слободу златну, под скутима свога вожда Миле Првовјенчаног, није отворио ни једну јавну кухињу за сиромашни народ православни.
Јово Златоусти, у непосредној близини стана у
Гундулићевој улици, имао је свакодневну прилику да гледа како часне сестре
милосрднице католичке вјере несретним и гладним православним вјерницима сваки
дан дијеле стотињак топлих оброка проводећи мисију Божију.
Знао је Јово Златоусти да заступају истог Свевишњег као и он, а богобојажљиво трошећи буџет водио је рачуна да се трошкови у име истог Бога не дуплирају.
Не да Бог Јову свог, златоустог, богобојажљивог, благоглагољивог и изнад свега поштеног, као што му је и Вожд коме вјерно служи све ове године.
