Пише: Зоран Јанковић
Парцеле на којима је сада изграђена мини-индустријска зона у Рогатици Јагодић & company, већински власници "Агрокомбината", продали су прије десетак година неколицини рогатичких предузетника. Ови су купљено земљиште уредно платили, по тржишној цијени, углавном у кешу, и на њему покренули приватне обрте. Инсталирали индустријске погоне, засадили воћњаке… Остаје нејасно како су те парцеле уопште имовинско- правно третиране, јер их сада суд поново продаје.
Ни Давидова, ни царска, ни спа'ијска
Наиме, Основни суд у Вишеграду Одјељење у Рогатици, закључком број 94 1 Ip 003904 14 Ip 25. маја ове године, покренуо је извршни поступак наплате за продају ових парцела, гдје је тражилац Република Српска-Министарство финансија, Пореска управа, Подручни центар Источно Сарајево, заступан од стране Правобранилаштва РС. Због поједноствљења рећи ћемо да држава покушава да прода те парцеле и да тако наплати паре које јој дугује "Агрокомбинат". Према судској документацији коју посједујемо ради се о за рогатичке прилике привређивања огромном износу, или прецизно о 744.598,34 КМ.
Пошто је суд озбиљна институција мора му се вјеровати да се у њиховим књигама све те парцеле стварно воде као власништво "Агрокомбината" 1/1. Остаје, ипак, упитник ко кућа (ма шта један, много упитника!?) како су Милорад Јагодић и компањони и са којим "папирима" о власништву продали приватним предузетницима парцеле на које су, према судској документацији, уписали заложно право!? И не само то, него: куда су се "обезнаниле" паре што су их приватници исплатили газдама "Агрокомбината" за ове парцеле, како то да те паретине није још тада "апциговала" држава себи због дуговања "Агрокомбината" која се повлаче десетинама година, нису од јуче; да ли су све те силне паретине прохујале нелегалним токовима; и како је уопште могуће да "Агрокомбинат" прометује земљиште које је заложио држави на конто дугова према њој, приватници га уредно платили а "Агрокомбинат" и даље остао власник!? Шта ако се неко четврти сада појави и исплати суду тражену цифру, ко ће онда бити власник ових парцела? Ко ће обештетити приватнике који су већ једном поштено платили те парцеле, а неки од њих ту и инвестирали озбиљна средства? Хоће ли потенцијални купац на поклон добити још и објекте које су они ту у међувремену изградили и производне погоне које су инсталирали, или воћњаке чији сами засади сада вриједе више од цијене парцела???
Има ли ово игдје још у свијету осим код нас, да се исте парцеле продају више пута, и да се на крају чак поуздано и не зна њихов стварни власник!?
Милорад Јагодић и раније покушао да украде 1.000 хектара државне земље
Муљање са земљом која није његова одавно се осладило посланику у Народној скупштини РС из Рогатице Милораду Јагодићу. Наиме, када је са компањонима купио "Агрокомбинат", иако је знао да пољопривредно земљиште није власништво овог агрокомплекса него га је само добио од државе на кориштење, Јагодић је успио да смуља у Управи за геодетске и имовинско-правне послове и скоро 1.000 хектара најбољег пољопривредног земљишта у овом крају да укњижи на "Агрокомбинат". Даље је намјеравао да покуша да све то укњижи на своје име и имена својих компањона, а са неком "сићом" од 200 дунума је, изгледа, то и успио. Намјери да се украде 1.000 хектара њива и ливада испријечио се чак и тадашњи СНСД-ов начелник општине Рогатица Радомир Јовичић, а спрјечавање покушаја незапамћене пљачке платио је политичком главом; на наредним изборима не само да он није био кандидат СНСД-а за начелника, него је то био Милорад Јагодић, а Јовичић је потпуно екскомунициран из странке.
Треба ли и напомињати на нико за ово никад није одговарао пред судовима РС, а само слијепац не види да се ради о једном цијелом ланцу интересно повезаних људи иза којих стоје власти, све до врха властодржачке пирамиде.
Милорад Јагодић похарао и опљачкао "Агрокомбинат" вриједан 14 милиона КМ
Прво је Јагодић, са компањонима, фузионисао у "Агрокомбинат" више успјешних рогатичких предузећа која су се бавила пољопривредном производњом, узгојем стоке, прерадом меса и производњом месних прерађевина, угоститељством и туризмом, производњом пивског слада, трговином властитим производима и робама широке потрошње... нешто попут Кладушког "Агрокомерца". Онда је, као директор предузећа, са компањонима које није успио да "изгура" из ове приче, имовину вриједну 14 милиона КМ купио за тричавих 300 хиљада, и то већим дијелом у цертификатима. Продајом само једног хотела у Рогатици добио је овај износ назад, а онда је, као у најлошијим америчком филмовима "Б" продукције, почело "пељешење" и растурање огромне имовине: комплетна фабрика пивског слада "Сладара", грађена пред сами рат, изрезана је и продата у старо гвожђе; продато је 11 пословних простора од којих су неки били на најударнијим сарајевским локацијама, на Башчаршији, а новац од куповине добрим дијелом отишао је илегалним токовима, јер би га у противном блокирала Пореска управа, односно држава узела себи на име дуга од ¾ милиона КМ; нестала је фарма са преко 1.500 оваца, а савремени објекат данас немилосрдно кидају вјетрови и черупају ситни пљачкаши; коњи на чувеној боричкој ергели, јединој оази коња босанко-брдксе пасмине, мјесту гдје је "Бијело дугме" некад снимало албуме, угибају од глади и небриге; познати хотел на Борикама у коме су својевремено боравили Горан Бреговић и Лепа Брена затворен је, не зна се чак ни његов стварни садашњи власник, и право је чудо како већ није кренуло и његово черупање; чувена рогатичка клаоница за чије виршле су се некада у Сарајеву формирали редови још од јутарњих часова затворена је и продата... итд. итд.
Око 300 запослених радника остали су без посла, а појединим од њих, гдје је било запослено двоје из куће, дугују се чак и по 50 плата.
Милорад Јагодић окружио се у међувремену неким опскурним ликовима попут Белог Јанковића - човјека огромне имовине а без занимања и запослења, Данка Марића - осуђиваног фалсификатора новчаница и ловокрадице, извјесног Бојовића - такође ловокрадице... а заједничко свима њима јесте посједовање нелегалног оружја дугих цијеви, укључујући и малокалибарско, које отворено носе на задњим сједиштима аутомобила. Без имало устезања користе ово оружје чак и у најурбанијим дијеловима града, такорећи у строгом центру, не обазирући се на присуство бројних грађана, па чак и дјеце. Једноставно изваде пушку из аутомобила, устријеле пса луталицу, сједу у аутомобил и оду као да се ништа није догодило, као да је то најнормалнија ствар на свијету. Забазекнути и од страха премрли грађани чак се не усуђују ни да овакве појаве пријаве полицији, јер знају ко чува леђа ликовима.
Ако се једног дана деси да се и неки "хомо сапиенс" нађе испред њихових цијеви, што уопште није искључено, потписник ових редака имаће макар неку сатисфакцију да је о овој појави јавност благовремено обавијестио.