среда, 07. септембар 2011.

Stanković protjerao Zorana Tadića iz države, jer je odbio da pljačka sa njim

piše: Slobodan Vasković


Zoran Tadić, vlasnik firme IT professional d.o.o. Banjaluka morao je, prema sopstvenim navodima, da napusti BiH i Republiku Srpsku zbog prijetnji i pritisaka Slobodana Stankovića, vlasnika konzorcijuma “Integral inženjering”, kojem pripada i firma njegove supruge Slavice Stanković “Integra inženjering”. Tadić je protiv Stankovića i drugih lica podnio krivičnu prijavu Tužilaštvu BiH i SIPI, kao i dopunu iste, koju objavljujemo i koja je užasavajuće svjedočanstvo o načinu funkcionisanja vlasti, njenoj sprezi sa tajkunima i kriminalcima i, naravno, bjesomučnoj pljački građana ovog entiteta.

Dopis Tužilaštvu Bosne i Hercegovine.

Dopuna krivične prijave protiv firme Integra, Slobodana Stankovića, i trećih fizičkih lica.

Ovim dopisom pokušavam da objasnim događaje, uzroke kao i posledice poslovnog odnosa sa kompanijom Integra Inženjering doo, koji su doveli do podnošenja naše krivične prijave, a zbog osnovanih sumnji da su počinjena neka krivična dela, koja su u nadležnosti BH tužilaštva i SIPA-e.

Poslovni odnos mene i moje kompanije IT Professional doo iz Banjaluke, sa kompanijom Integra Inženjering doo takođe iz Banjaluke, počeo je kada je gospodin Graham Day, inače bivši direktor OHR Republike Srpske, upoznao mene i gospodina Slobodana Stankovića, vlasnika firme Integra Inženjering doo, koji pored navedene poseduje još petnaestak firmi i kompanija u BiH i van nje.

Mene je gospodin Stanković  upoznao kao vodećeg experta u oblasti Informaciono Komunikacionih Tehnologija u Bosni i Hercegovini i nekoga ko je u stanju da projektuje, implementira i upravlja velikim projektima iz te oblasti. 

Saradnja je počela potpisivanjem opšteg ugovora o saradnji, kao i nekoliko narednih aneksa tih ugovora. Moj zadatak je bio da projektujem savremeni informaciono poslovni sistem za novu poslovnu zgradu Integra, na adresi Trg Republike Srpske 8 u Banja Luci, koja je u to vreme bila u fazi početnih zemljanih radova. Pored projekta Informaciono Komunikacionih Sistema za taj objekat, moja firma je dobila zadatak da osmisli i projektuje savremeni Data Centar, koji bi služio za različite svrhe iz oblasti ICT tehnologija i servisa.

Moja firma IT Professional doo je izvršila projektovanje tih sistema. Prilikom odabira izvođača radova za projektovane sisteme na poslovnom objektu Integra, mojoj firmi je dodeljen posao izvođenja kompletnih radova na oba objekta: Poslovni Objekat Integra i Objekat RTV DOM koji je kompanija Integra Inženjering doo gradila, pod meni do tada nepoznatim uslovima, za potrebe Radio Televizije Republike Srpske. 

Pošto je projektovani Data Centar projektovan na način da nudi ogromne resurse u oblasti ICT, od mene je zatraženo da za firmu Integra Inženjering doo, obezbedim i potrebne dozvole kod Regulatorne Agencije za Komunikacije Bosne i Hercegovine RAK-a. Ja sam izradio potrebnu projektnu dokumentaciju i za kratko vreme smo od regulatorne agencije RAK, dobili potrebne dozvole, koje su kompaniju Integra Inženjering doo iz Banja Luke stavili u poziciju novog nacionalnog Telekom Mrežnog Operatera, Operatera Fiksne Telefonije, i Internet Service Operatera. Za dobijanje ovih dozvola, regulatornoj agenciji, je potrebno dostaviti veoma stručnu i preciznu dokumentaciju. Ja sam koristeći moje znanje i iskustvo uspeo da isposlujem sve navedene dozvole. Ovo vam kazujem iz razloga što se iz prethodnih radnji jasno može naslutiti namera investitora Integra Inženjering doo, da uđe u jednu sasvim novu dimenziju svog poslovanja, i da sam im, glavna poluga za to, bio ja i moja kompanija. 

Poslovi na implementaciji sistema slabe struje na poslovnom objektu Integra i Objektu RTV Dom su se odvijali prema planiranoj dinamici, iako investitor Integra Inženjering doo, nije ispunjavala svoje obaveze iz ugovora i redovno plaćala izvršene radove. Tako da sam tokom ovih implementacija bio često primoran da angažujem i vlastita finansijska sredstva, samo da bi se posao odvijao prema predviđenoj dinamici. 

Poslovna zgrada Integra sada ima 19 etaža. Projektovana je za 17 etaža. I odjednom su se pojavila dva nova sprata, tako da je bilo potrebno uložiti ogromne napore da se mnogi sistemi preprojektuju da bi zadovoljili nove uslove povećanja prostora. Ispostavilo se da su dva dodata sprata sadašnji Restoran Integra, koji je na 14. spratu PO Integra  i pripada Slobodanu Stankoviću, kao i 12. sprat, koji takođe pripada Slobodanu Stankoviću i njegovoj firmi Integra Inženjering doo. Možda je u ovom momentu zanimljivo i to da je 14. sprat Restoran Integra, otvoren kao potpuno novo pravno lice, bez ikakve evidencije o tome na koji način poseduje taj prostor na 14. spratu PO Integra. 

Prodaja tih prostora je počela mnogo pre nego što je objekat završen i dobijena upotrebna dozvola. Ja sam lično prisustvovao mnogim pregovorima sa tadašnjim potencijalnim kupcima, a sada već novim vlasnicima, oko prodaje. Jedan od najvećih aduta kompanije Integra, a koji je i sastavni deo svih njihovih prodajnih ugovora sa sadašnjim vlasnicima, je upravo bio zasnovan na savremenim tehničkim rešenjima ICT infrastrukture koja nudi taj prostor. Navešću samo neke:, Centralna IP kontrola pristupa objektu i kartična autentifikacija pristupa sa inteligentnim servisima praćenja kretanja korisnika i gostiju, Centralni sistem IP Video Nadzora sa mnogim mogućnostima, savremeni WiFi sistem unutar objekata, centralna telefonska mreža koja se zasniva na IP telefoniji kompanije Cisco, L3 agregacija zasnovana na optičkoj mreži unutar objekta... i mnogi drugi servisi. 

Sve ovo navedeno je uveliko uticalo na cenu kvadratnog metra prostora, kao i na odluku kupaca da prihvate tu cenu, ili samo kao izgovor za prihvatanje visoke cene kvadratnog metra. 

U nekoliko navrata sam gospodina Slobodana Stankovića pitao, kako će pravno da organizuje Data Centar, pošto bi to trebalo da bude novo pravno lice, jer će pružati usluge iz oblasti Telekomunikacija. U početku nisam dobijao nikakav konkretan odgovor.

Poslovi na izgradnji PO Integra, Objekta RTV Dom i Data Centra su se uspešno odvijali, ali se dug kompanije Integra Inženjering doo, prema mojoj kompaniji IT Professional doo, neprestano povećavao. Ja sam kao mala firma, kontinuirano nosio teret veći od 2 miliona maraka tokom skoro dvogodišnjeg perioda. Iz tih razloga sam dugovao i svojim dobavljačima. Situacija je za mene kao malu firmu bila veoma komplikovana i teško sam se nosio sa tim. 

Jednog dana gospodin Slobodan Stanković mi saopštava da je razgovarao sa tadašnjim premijerom Republike Srpske Miloradom Dodikom, koga i ja takođe lično poznajem, i da mu je gospodin Dodik kazao da i on hoće da bude u toj novoj firmi koja poseduje Data Centar, te da ćemo napraviti našu firmu na način da 33% pripadne gospodinu Dodiku, 33% gospodinu Slobodanu Stankoviću i 33% da pripadne meni.

Ja sam gospodinu Stankoviću odmah kazao da sam ja mala firma da bi imala 33% udela u toj novoj firmi i da ja nemam tih para, našta je gospodin Stanković odgovorio, da to nije moj problem, već je najbitnije da preko mene on ipak ima većinu udela u toj novoj kompaniji. 

Da budem iskren ja nisam to ozbiljno ni shvatao. Jer nisam mogao sebe da prepoznam u svemu tome, tako da je ta tema ostala po strani u to vreme.

Poslovni Objekat Integra je dobio upotrebnu dozvolu 14 Maja 2010 godine, a takođe i objekat RTV Dom. Tada su počeli da se useljavaju razni kupci u objekat. Prvo Direkcija za Puteve, zatim Geodetska Uprava, zatim Inspektorat Republike Srpske, zatim Elektro Privreda. Kulminacija je bila kada je odlučeno da se useli Poreska Uprava Republike Srpske. Poreska Uprava je navodno kupila 5 spratova u PO Integra, takođe polovinu prizemlja i prostore u podrumu PO Integra. Ispostavilo se da ja za potrebe Poreske Uprave potrebno obezbediti duplo više radnih mesta, nego što je to projektom projektovano. To je za moju kompaniju bila prava noćna mora, kako to učiniti. Napokon smo završili sva preseljenja i Poreska Uprava RS je uselila u navedeni prostor. 

Ved i pre useljenja Poreske Uprave RS pretpostavljao sam da nešto nije u redu sa tim prodajama prostora i da nije u skladu sa zakonima, ali kada je useljavala Poreska Uprava RS sve je postalo jasno. 

Od mene je traženo da cenu ICT opreme povećam za par stotina puta, kako bi se naguralo na cifru koju Poreska Uprava RS treba da plati. Tačnije kojom će Hipo Alpe Adria banka da kroz način operativnog lizinga zaduži Poresku Upravu RS. To mi nakraju ispadne isto, jer  Poreska Uprava RS na taj način kupuje taj prostor novcem koji pripada svim građanima. Cifra ove transakcije, a što se zna je preko 30.000.000,00 konvertibilnih maraka.

Da budem precizniji. Od mene je traženo da moje izlazne cene, prema kompaniji Integra Inženjering doo fiktivno povećam za nenormalne procente, u proseku preko 300%, da se te cene kalkulišu u pomenutom lizingu i zaduži Poreska Uprava RS. Ja naravno, zbog profesionalnih, principijelnih i zakonskih razloga nisam hteo tako nešto da učinim. Odmah sam shvatio šta u stvari hoće. Prošli put kada su gradili zgradu Vlade RS, i kada je pronađeno da su fakturisali pepeljare po 7.000,00 KM i vazne i lustere po 12.000,00 KM, da tako nešto hoće i sada. Ali sada će to uraditi na Informaciono Komunkacionoj Opremi, pa pošto se malo ko razume u tu tehnologiju, niko se neće upuštati u praćenje tih cena.

Moje odbijanje da to učinim sa mojim kalkulacijama, njih nije sprečilo da to ipak učine. Gospodin Stanković i gospodin Dragan Bojić su zbog mog odbijanja bili jako ljuti na mene tom prilikom. Ipak me je Dragan Bojić zamolio da im pomognem. Tako da je došlo do korenspondencije između mene i gospodina iz Hypo-Alpe-Adria-Leasing d.o.o čije je ime Alen Stjepanović. Na njegov zahtev da mu kažem koliko mogu da se uvećaju cene, kazao sam mu da je to moguće svega 10% i da je to u skladu sa zakonom, te sasvim realno. Kako sam kasnije video nisu poslušali moje sugestije već su uvećali cene ICT opreme višestruko, neke čak i do 400%. Ja sam u posedu tog dokumenta, a koji je sastavni deo i ugovora o lizingu sa Poreskom Upravom RS. Ovo ima pravnu kvalifikaciju koja se naziva, prevara, neosnovano bogaćenje,.. i kažnjivo je po našim zakonima Bosne i Hercegovine. Tadašnji Ministar Finansija RS Aleksandar Džombić a sadašnji premijer, u mom prisustvu je kazao da se taj ugovor mora strogo čuvati u tajnosti od novinara i ostalih kako ne bi došlo do problema. 

Tada mi je već bilo očito da i mene nameravaju da uvlače u različite sumnjive poslove.

Predlog gospodina Slobodana Stankovića, oko zajedničke firme Dodika, njega i mene, počeo sam ozbiljno da shvatam, pošto se tadašnji premijer Milorad Dodik počeo često pojavljivati na 13. spratu poslovne zgrade Integra u Data Centru. Dovodivši tom prilikom razne ministre i uticajne ljude da im pokaže Data Centar i ubeđuje kako je to dobro i za Vladu RS, da je odnos privatno javno partnerstvo dobra solucija. 

Ja sam sve to vreme morao tim polupismenim ljudima što je dovodio, da kao papagaj objašnjavam nešto u šta se oni uopšte ne razumeju. 

Za sve ovo postoje video snimci i tonski zapisi sistema video nadzora Data Centra. Neke posedujem ja lično a neki se nalaze na storage Data Centra, ako to do sada nije uništeno.

Pošto je moja kompanija prisutna i u Americi, ja sam krajem Decembra 2010, morao dva meseca da boravim u SAD. Pre mog polaska u SAD gospodin Stanković mi je kazao da treba da u moju firmu IT Professional doo zaposlim ćerku tadašnjeg premijera Milorada Dodika, Goricu. Ja sam mu kazao da moja kompanija zapošljava samo stručne ljude, koji su profesionalci u ICT, i da ne vidim šta bi ona mogla raditi u mojoj firmi. On je odgovorio da to nije problem, da ne mora ništa ni da radi i bili su joj spremili kancelariju odmah do moje. Na svu sreću ona se nije nikada tu pojavila, niti je ikada bila kod mene zaposlena. 

Pre mog odlaska u USA gospodin Stanković me je ubeđivao kako je najbolje to da pristanem da sa njim i Dodikom otvorim firmu i da Data Centar pripadne toj firmi i da tako razvijamo taj posao. Ponovo sam mu napomenuo da sam ja mala firma za takve kombinacije. Te da ću da završim moj posao oko Data Centra i da ga neću napustiti, i mogu ostati neko vreme da to sve dovedem u red. Zatim mi je predložio da, pošto ja imam firmu u Americi, ta moja firma kupi neke radne mašine CATARPLAR, a pošto će on srediti sa Dodikom da dobije poslove izgradnje autoputa za Doboj, moja firma tada te radne mašine pošalje iz Amerika da za račun moje firme u Americi rade na tim autoputevima. Što bi se kazalo da iznajmi mašine koje bi bile privremeno uvezene u BiH i koje bi zarađivale pare. Pa da ja iz Amerike fakturišem rad tih mašina i da se na moj račun u Americi plaćaju te fakture. Te bi se fakture uvećavale kako to bude moglo da se radi, a oko tih para bi se naknadno dogovarali.

Ja sam za vreme mog boravka u Americi pronašao mašine koje trebaju gospodinu Stankoviću, prema specifikaciji koju mi je on dao. I poslao mu elektronskom poštom te specifikacije. 

Kada sam se vratio u BiH, 12 Februara 2011 godine, tada sam saopštio gospodinu Stankoviću da nisam spreman da sa njim i sa tada već predsednikom RS Miloradom Dodikom pravim zajedničku firmu kako su to tražili, jer imam sasvim druge planove. Takođe sam mu saopštio da sam ja po njegovom nalogu pronašao mašine koje mu trebaju, ali da ja nisam spreman da ulazim u taj posao i da u Americi kupujem mašine pa ih navodno iznajmljujem u BiH i fakturišem uvećane fakture. Objasnio sam gospodinu Stankoviću da je Amerika uređena država i da se svaki incam, (zarada), mora prijaviti i oporezovati u skladu sa zakonima. Te da ja ne mogu da na bilo koji način kršim te zakone, niti u Americi niti u Bosni i Hercegovini. 

Od sledećeg dana za mene i moju suprugu počinje pakao u Banja Luci.

Prvo su mi zabranili ulazak u Data Centar gde je već godinu i po dana bilo privremeno sedište moje firme. Sve moje radnike koji su radili u Data Centru, su preko noći uz primenu sile, pretnji ili ne znam čega više naterali da rade za kompaniju Integra Inženjering doo. Otuđili su sva moja sredstva za rad. Kada sam im poslao dopis, odgovorili su mi da ja tu nemam nikakvih sredstava itd.. Počeli su sa pretnjama, tako da smo moja supruga i ja morali u više navrata da iz bezbednosnih razloga napuštamo BiH. Pronašao sam i prislušni uređaj u stanu. Kada bi boravili na selu, bili bi praćeni i posmatrani iz nepoznatih auta itd.. itd. 

Jednostavno su preko noći izbacili moju firmu na ulicu u nadi da je unište, što zbog toga što sam odbio da radim prljave poslove, što zbog mržnje i sujete.

Ja sam se obratio Tužilaštvu Bosne i Hercegovine i SIPA-i, za zaštitu mojih prava, pošto postoji osnovana sumnja krivičnog dela iz nadležnosti tih institucija. Policiji RS se nisam ni obraćao, pošto znam u kakvim je vezama Slobodan Stanković sa Stranislavom Čađom ministrom. 

Sve o čemu sam pisao je istina zašta imam i neke materijalne dokaze. Ja se ne osećam bezbedno u vlastitoj zemlji i zbog toga boravim u inostranstvu. Pokušavam da saniram štetu koju mi je naneo Slobodan Stanković i njegova firma Integra. Na sreću ja za sebe uvek imam rešenja, zahvaljujući mom obrazovanju i kompetencijama, ali se pitam šta je sa drugima, koji su radili sa Slobodanom Stankovićem, a koji nemaju izbora. I kada će se više lopovima poput njega stati u kraj u toj našoj državi Bosni i Hercegovini.

Zoran Tadić