субота, 09. јул 2011.

Čekajući Opoziciju

piše: Slobodan Vasković
Grupacija koja se predstavlja kao „Opozicija u Republici Srpskoj“ želi da im neko pokloni vlast, jer ni na koji način, niti jednim jedinim gestom, činom, akcijom... ne pokazuju da posjeduju bilo kakvu volju da se za nju bore, kako bi je u nekom vremenu pred nama i osvojili. Grupacija koja se predstavlja kao „Opozicija u RS“ veoma je zahtjevna, pa dalje smatra da i kada im neko pokloni vlast, nikako oni ne treba da budu njeni glavni nosioci, već, tek, jezičak na vagi. Preciznije, odgovornost bi trebalo da nosi neko drugi, a aktuelna opozicija da mu daje smjernice i određuje ritam pokreta. Jer su, navodno, preživjeli pakao za vrijeme režima. Grupacija koja se predstavlja kao „Opozicija u RS“ toliko je ubijeđena u svoju bitnost da čak ni ne progovara o tome zbog čega bi uopšte bilo potrebno da oni ikada dođu na vlast i šta je to što će oni realizovati, kada se dokopaju jezička na vagi?! Veoma rijetko kažu i šta je to loše što aktuelna vlast čini, a nikada ni ne prozbore zbog čega bi trebalo da ode. Par puta su hrabro istakli da se režim otuđio od naroda, ali niko ih, iz tog istog naroda, nije vidio među narodom, još manje sa onima koji su bez posla, bez hjeba, prevareni, opljačkani, bez plate, bez firme, bez perspektive..., bez ikakve nade da će im ikada biti bolje.
Grupacija koja se predstavlja kao „Opozicija u RS“ stalno jadikuje kako ih režimski mediji ignorišu, što je djelimično tačno. Ostatak istine je u činjenici da mediji, čak i da nisu režimski, gotovo da nemaju šta prenijeti iz redova opozicije, jer se opozicija i ne oglašava. Bilo da je riječ o štrajku željezničara, štrajku na aerodromu, bacanju budžetskih para na fiktivne projekte, nepotizmu, korupciji, kriminalu, progonu neistomišljenika... Grupacija koja se predstavlja kao Opozicija o svemu, manje više, ćuti kao zalivena, valjda očekujući da im režimski mediji ponude prostor odavno od vlasti zakupljen i dobro plaćen. Grupacija koja se predstavlja kao „Opozicija“ se ne oglašava ni u medijima iz Federacije BiH, za koje se sa aspekta RS ne može reći da su pod kontrolom ovdašnjeg režima, jer, kako kažu, ovdašnji režimski mediji ih, u toj varijanti, proglase izdajnicima. Grupacija koja se predstavlja kao „Opozicija u RS“ veoma je osjetljiva po tom pitanju, pa izbjegavaju 033 pozive. Da ne načine izdaju, a izdaja za njih, očito, nije milijarda ukradena iz javnih sredstava, pljačkaška privatizacija, oslobađanje ubica, teških kriminalaca i hohštaplera, stvaranje stranačke milicije... Ne zovu ih ni iz Srbije, ni iz Hrvatske, posebno ne iz Crne Gore. Grupacija koja se predstavlja kao „Opozicija u RS“ teško je rezignirana takvim stanjem, („Režim je sve pokupovao“), pa zato ćuti, čekajući nekog poput Godoa, ko nikada naići neće.
Trebalo bi provesti istraživanje o tome zna li opozicija u RS uopšte da govori i da li ima sposobnost da se kreće, pa da, recimo, neko od opozicionih vođa ode iz Banjaluke do Čelinca, (nije daleko, petnaestak kilometara), i pokuša uvidjeti kako ljudi u tom mjestu žive. Ili u Bileći, Rudom, Loparama... Ako se, teškim i mukotrpnim naučnim radom, utvrdi da opozicija ima moć govora, odmah treba pristupiti drugom naučnom istraživanju-posjeduje li moć razmišljanja, ili djeluje po principu Pavlovljevog refleksa?!  Ako se utvrdi da posjeduje i moć razmišljanja, tada treba sa njima razmotriti pitanje s kojim pravom se oni, uopšte, predstavljaju kao opozicija? I šta je to što njih čini opozicijom, osim činjenice da nisu u vlasti, a to nije nikakav dokaz da su oni to za šta se predstavljaju.
Naravno, da bi se ova naučna istraživanja sprovela i postavila ključna pitanja, potrebno je prvo pronaći opoziciju u RS. Grupaciju koja se tako predstavlja i nije teško naći, jer su stalno okruženi tišinom. U Grupaciji je, za početak, SDS, politički hermafrodit, (teško obolio od hernije), na čijem čelu je Narcis. Dovoljan je sam sebi, ne treba mu odgovornost, niti je on želi. Vođstvo stranke je jedna mala, po Narcisovom ukusu intimizirana cjelina, sa nekoliko teških poltrona i još težih pehlivana, (a bogami i opasnih budala), koje je SDS shvatilo kao solidnu porodičnu firmu, čiji je cilj da „političku recesiju“ preživi, a ne da pokušava proširiti poslovanje. Političko tržište je, kao i svako drugo tržište, ledena staza kojom se brzo može proći, ali na kojoj se, itekako, zna pasti i, što bi rekao narod, razbiti ko..., lično je iskustvo Narcisovo, te je on, čekajući „bolja“ vremena podavio u firmi najgoru od sve djece, a potom nastavio da vegetira, niti šta nudeći, niti šta tražeći.
Pripadnici Grupacije su i PDP-ovci, koji čekaju da SDS preuzme „opozicionu inicijativu“, svjesni da se to neće dogoditi. Uprkos tome, nikako Narcisu da saopšte da je Dorijan Grej, jer bi taj korak značio da su oni ti koji moraju preuzeti „opozicionu inicijativu“, a ta staza je stvarno klizava i veoma, veoma teška. Zato PDP nastavlja da čeka, čeka, čeka..., što je hibernirano stanje, koje ne vodi nikuda. Ali vegetiraju. Kao i DP-ovci, koji čekaju PDP, odnosno čekaju da PDP prestane da čeka SDS, pa da se onda pokrenu. Imaju oni još jednu opciju: kada se pokrene SDS, pokrenuće se PDP, pa će onda i DP, što je već SF priča.
Logično pitanje je: postoji li Opozicija u RS? Tačan odgovor je Ne, ali postoji Grupacija koja se predstavlja kao Opozicija. Logično pitanje je i ima li režim alternativu? Čini se da nema, ali to nije tačno. Ima, ona se nalazi unutar samog režima.