Bloggost: Siniša Božić, ekonomista
Jedina Rafinerija u BiH jeste ona u Brodu. U zadnjih 20 godina, ovo preduzeće je žrtva rata, političkih previranja i kriminalnih dilova, po principu: izvuci sve što možeš, sada i odmah. Od dolaska ruskog „investitora“ 2007. godine, koji je kupio rafineriju nafte Brod, te ostala dva preduzeća u sklopu naftne industrije RS (rafineriju ulja Modriča te lanac benzinskih pumpi „Petrol“ Banja Luka), rezultati rada i poslovanja ovog (i ovih) preduzeća jeste izuzetno negativan. Istina, ne može se reći da je i prije privatizacije rafinerija poslovala pozitivno. Međutim, kupac državnog kapitala je obećao ukupno investiranje od 979 miliona EUR, osposobljavanje svih pogona rafinerije, prugu od Modriče do Broda... Dio toga je i ispunjen, a dio nije. Šta je tačno ugovoreno privatizacijom naftne industrije RS, javnost još nije saznala, jer se ugovor drži u – tajnosti.
Ono što se do sad zna, jeste da je u rafineriju nafte investirano tako što joj je stavljen na leđa komercijalni kredit, (zapravo dva kredita), od 220 miliona KM, po „povoljnoj“ kamatnoj stopi od 12%. U revizorskom izvještaju za 2009. godinu, konstatuje se: „Obaveze za dugoročne kredite od povezanih pravnih lica iznose 220.128.666 KM i odnose se na obaveze prema matičnom preduzeću (OAO Neftegazova Innovacionna Korporacia, Moskva). Navedene obaveze se odnose na dva kreditna aranžmana, sa ugovorenom kamatnom stopom od 12% godišnje. Na osnovu raspoloživih informacija smatramo da je navedena kamatna stopa viša od prosječnih tržišnih kamatnih stopa u Republici Srpskoj...“. Ovo je dovoljan znak da Savjet za privatizaciju RS preispita privatizacioni ugovor i da, shodno tome, reaguje i raskine privatizaciju, a odgovorne privede pravdi. Jer, ovako je i Republika Srpska mogla da pokrene rafineriju nafte, budući da je isplatila zaostale obaveze rafinerije (osim poreskih). No, od toga nije ništa bilo, jer, Savjet za privatizaciju RS je, to je praksa pokazala u nizu, u najmanju ruku, sumnjivih privatizacija, formalno tijelo koje ne radi – ništa.
U cijelom dilu je oštećena država, kako smo vidjeli, jer je isplatila najmanje 174 miliona KM obaveza rafinerije, koja je zatim promijenila vlasnika. Država je oštećena i zato što su poreske obaveze koje su iznosile znatno preko 133 miliona KM otpisane. Oštećeno je 15.000 malih akcionara, što domaćih što inostranih, koji su doživjeli da im većinski vlasnik smanji kapital za 36% (bez procjene kapitala), a vrijednost akcija svede na mizerni nivo od 0,15 KM (u jeku privatizacije i obećanja režima o ulaganju stotina miliona, cijena akcije je bila iznad 2,00 KM ). Za razliku od privatizacija rafinerija u okruženju, INE (Hrvatska) i NIS (Srbija), nije ispoštovan zakon o preuzimanju, odnosno većinski vlasnik nije imao nikakvu obavezu da ponudi fer nadoknadu malim akcionarima i opciju za pošten izlazak. Ovakva dešavanja su srušila Banjalučku berzu i domaće tržište kapitala poslavši investitorima poruku da na ovim prostorima veju neki sasvim drugi vjetrovi.
Ruski 'investitor' je, od 2007. naovamo, uradio slijedeće:
- generisao 255 miliona KM gubitaka u rafineriji nafte,
- osnovao povezano preduzeće 'Nestro grupa', preko koga se vrši sve poslovanje, budući da u ovom preduzeću nema malih akcionara sa kojim bi se eventualno trebala vršiti raspodjela eventualne zarade,
- kreditno zadužio rafineriju nafte sa najmanje 220 miliona KM (revizorski izvještaj za 2010. još nije dostupan, zaduženje može biti i veće) po 12% kamatne stope.
Frapantan je podatak da je „Nestro grupa“ d.o.o imala 570 miliona KM prihoda za 2009. godinu, dok je Rafinerija nafte Brod imala tek 50 miliona KM! Samo ovaj podatak bi trebao biti dovoljan nadležnim organima Poreske uprave RS i Uprave za indirektno oporezivanje BiH da uđu u ova preduzeća i izvrše kontrolu, budući da je očito da se ovdje koriste transferne cijene, odnosno da se poreska osnovica višestruko umanjuje, čime se štete entitet RS, država BiH, te mali akcionari. Prihod, koji bi trebao da bude obračunat rafineriji nafte, odlazi ka „Nestro“ grupi, čime se malim akcionarima pričinjava ogromna, višemilionska materijalna šteta!
Nadalje, u zvanično objavljenim rezultatima poslovanja na stranicama Banjalučke berze (a koji su preuzeti iz APIFa), izvještaj o poslovanju rafinerije nafte za 2010. godinu je – netačan. U bilansu stanja, pod kategorijom akumulirani gubitak do visine kapitala stoji iznos od 372 miliona KM, a realni je 255 miliona, pa je nejasno zašto se gubitak precjenjuje za 117 miliona KM! Uz to, pojavljuje se stavka - revalorizacione rezerve u iznosu od 267 miliona KM, stavka koja nije postojala u proteklom bilansu za 2009. godinu, pa nije jasno šta se to revalorizovalo, koja računovodstvena stavka, te na koji način su stvorene rezerve od četvrt milijarde KM, koje opet, očigledno, služe tome da kapital ne postane – negativan, kako bi se, očigledno, izvlačenje miliona KM iz džepova malih akcionara – nastavilo. Rafinerija nafte 19.4.2011. obavještava javnost i akcionare da je „...u toku revizija finansijskih izvještaja za 2010. godinu i od revizora smo upozoreni na greške pri sastavljanju izvještaja, koje imaju uticaj na ukupan rezultat što znači da će finansijski izvještaji biti korigovani“. Naravno da je grešaka bilo, ali bi, u normalnoj državi, odgovorna lica za ovakve računovodstvene mahinacije, bila privedena pravdi i procesuirana po zakonu!
Aktuelna vijest jeste i da RS (ponovo) reprogramira poreski dug rafineriji. U prvom reprogramu, onom iz 2007. godine, bilo je predviđeno da poreske obaveze budu reprogramirane (beskamatno) na 9 godina, uz grejs period od 4 godine. To je značilo da sredinom 2011. godine, Rafinerija treba da počne da vraća dug Poreskoj upravi. No, taj rok je produžen na još tri godine, odnosno, grejs period sada traje do 2014. godine, a otplata će trajati do 2019. godine. Naravno, nema garancije da vlasti neće ponovo, 2014. godine, da reprogramiraju dug, (kao što su činili Fabrici glinice Birač), pa je nejasno hoće li rafinerija nafte Brod ikada vratiti 133 miliona KM Republici Srpskoj.
