„Gasprom“ odustao od kupovine Naftne industrije RS zbog neisplativosti posla; Rafinerije u Brodu i Modriči pred kolapsom

piše: Slobodan Vasković

“Gasprom” neće kupiti rafinerije u Brodu i Modriči, kao ni “Nestro petrol”. Ova ruska gigantska firma odustala je od pomenutog poslovnog projekta, jer im se on uopšte ne isplati.

Stručnjaci “Gasproma”, nakon analize poslovanja pomenutih privrednih subjekata, zaključili su da bi kupovina nekadašnje Naftne industrije RS bila potpuno promašen poslovni potez. Razloga je mnogo, a najvažniji je strašna dubioza u kojoj se nalazi brodska Rafinerija.      

Gubitak Rafinerije porastao je na šokantnih 486 miliona KM. Rafinerija je prvih devet mjeseci ove poslovne godine završila sa gubitkom od 30,8 miliona KM, čime se ukupni akumulirani gubitak kompanije, koji je na kraju 2012. godine iznosio 455,1 milion KM, popeo na oko 486 miliona KM.

“Gaspromu” Rafinerija i nije bila bitna i da je do kupovine došlo, ona bi bila zatvorena. U toj kompaniji su razmatrali jedino mogućnost da preuzmu distributivnu mrežu “Nestro petrola”, ali i ta mogućnost je odbačena, budući da je mreža pumpi, koje posjeduje ovdašnja firma, veoma loše raspoređena.

“Čak 50% (pedeset posto) pumpi u okviru ‘Nestro petrola’ je neproduktivno i potpuno neprofitabilno”, tvrde moji sagovornici, i ističu da je ta činjenica ovdašnju distributivnu firmu učinila potpuno neinteresantnom “Gaspromu”.

„Gasprom“ je razmatrao kupovinu rafinerija u Brodu i Modriči i „Nestro petrola“, nakon što su im ponuđeni na prodaju.

Prema riječima stručnjaka iz ove oblasti, rafinerije danas mogu opstati samo ako su u posjedu kompanija koje raspolažu sopstvenom sirovinom za proizvodnju naftnih derivata.

“Samo u situaciji u kojoj Rafinerija pripada kompaniji koja ima mogućnost da iz sopstvenih resursa podmiri 30 posto njene ukupne proizvodnje, ona može opstati. U svim drugim situacijama koje ne ispunjavaju navedeni uslov, Rafinerije su osuđene na propast”, tvrde moji sagovornici.

Kao primjer navode Rafineriju u Pančevu, koja opstaje i opstaće zato što njen vlasnik - “Gasprom” - ima i sopstvene izvore sirove nafte.

“Rafinerija u Brodu može opstati jedino ako u Republici Srpskoj bude pronađena nafta i ukoliko bi ta količina zadovoljila onaj uslov od 30 posto učešća u ukupnoj preradi”, kaže moj sagovornik.

On ističe da je u ovom trenutku to potpuno neizvjesno, dodajući da Rafinerija u Brodu, kako sada stvari stoje, nema budućnosti.

U septembru, oktobru i novembru za tri četvrtine smanjen je obim proizvodnje derivata u Rafineriji u odnosu na onaj iz avgusta ove godine, što ukazuje da je ova firma u izuzetno teškim problemima.

“U prvih devet mjeseci ove godine obim proizvodnje manji je za 35 posto u odnosu na isti period lani”, tvrde moji izvori.

Osnovni razlog drastičnog smanjenja proizvodnje leži u činjenici da su ruske banke prestale da daju kredite firmi “Optima” za kupovinu sirove nafte.

   

I Milorad Dodik je, tokom posjete Rusiji, potvrdio da se Rafinerija u Brodu nalazi u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji. On je, prilikom posjete Vnješekonom banci (07.11.), izjavio da je upoznat sa namjerama ove banke da reprogramira obaveze i olakša poziciju „Zarubežnjefta“ kako bi projekat ove kompanije ojačao, što je od velikog značaja za Srpsku.

Zarubežnjeft je ruska državna kompanija, koja u svom vlasništvu posjeduje 40 posto Naftne industrije RS (Rafinerije u Brodu i Modriči, Petrol).

Iz Dodikove izjave je jasno da “Zarubežnjeft” ne vraća kredite “Vnješekonom” banci, čim se traži njihov reprogram.

„To je veoma važno za nas (reprogram, op.aut.) imajući u vidu probleme u vezi sa tržištem naftnih derivata u regionu i njegovu značajnu nedostupnost za robe iz rafinerije u Brodu“, istakao je Dodik u telefonskoj izjavi Srni iz Moskve, nakon sastanka sa generalnim direktorom “Vnješekonom” banke Vladimirom Dmitrijevim.

I u ovom dijelu izjave, Dodik potvrđuje da je Rafinerija u kolapsu i da joj nema spasa. Dodik je, defakto, potvrdio da za derivate iz Rafinerije nema tržišta.

Da su firme koje čine Naftnu industriju RS (rafinerije u Brodu i Modriči, “Nestro petrol”, “Optima”) u veoma teškoj situaciji, ukazuju i podaci o prebacivanju radnika iz jednog preduzeća u drugo.

Tako je prethodnih dana tridesetak radnika “Nestro petrola” prebačeno u “Optimu”. Upućeni smatraju da je to priprema za otpuštanje tih radnika.

“Držaće ih u ‘Optimi’ još par mjeseci, a onda im dati otkaz. Lakše im je to učiniti iz ‘Optime’, nego da ih otpuste iz ‘Nestro petrola’”, tvrde moji sagovornici. Isti scenario priprema se za desetine radnika rafinerije ulja u Modriči.

Vlasnici onoga što se nekada zvalo NI Republike Srpske su Rusi i jedino se zna da dio akcija drži tamošnja državna kompanija “Zarubežnjeft”, dok je do današnjeg dana ostalo nepoznato ko stoji iza firme “NjefteGazInkor”, koja je većinski vlasnik pomenutih preduzeća.

Kupci Naftne industrije RS nikada nisu izmirili 140 miliona maraka obaveza prema budžetu RS, tako da njihov dug, sa kamatama, na današnji dan iznosi cca 250 miliona maraka. Te pare RS, po svemu sudeći, nikada neće ni vidjeti.

Глигорић поново писао Додику: Спремио си велеиздају

ЈОШ ЈЕДНО ОТВОРЕНО ПИСМО ДОДИКУ КОЈЕ ОН НЕЋЕ ПРОЧИТАТИ

(ал' зато други хоће)

Пише: Др Тихомир Глигорић

Зашто се обраћам нашој јавности? Одговор је једноставан. Зато што не вјерујем у маркетиншки патриотизам Милорада Додика. Зато што он јавно говори о националним питањима на начин да прибави наклоност народа, упорно понављајући националну причу коју народ жели да чује, док у стварности, под окриљем највеће тајности ради супротно интересима Републике Српске. Управо та људска и политичка дволичност, јесте највећа опасност по виталне интересе РС. Милорад Додик спреман је на велеиздају!

Предсједниче Додик,

И у свом првом отвореном писму скренуо сам пажњу на нека од важних државних питања чије рјешавање сте, у међувремену, преузели да водите сами, што може имати далекосежне негативне посљедице по све нас. Иако је било за очекивати да ћете, у предизборне сврхе, заратити са опозицијом, нисте то смјели да учините на питањима на којима сте, платформом о заједничком дјеловању на нивоу БиХ, успјели да ојачате позицију РС-а.

Моје страховање да нисте поуздан заштитник интереса РС и да сте, у ситуацији када вам то лично иде у прилог, спремни да их издате, није од јуче. Оно, неуспавано вашим бомбастичним и дрчним изјавама маркетиншког типа, расте сваким даном све више, нарочито сада када сте спремни да се удружите са било ким да бисте сачували сопствену политичку кожу.

Ваша политичка "креативност" на крају нас је увијек веома коштала, због чега би требало направити регистар штета које сте током своје владавине "подарили" овом народу. Али, ви управо рачунате на уобичајену српску заборавност, која вам служи као савезник да се не открију размјере свих директних и индиректних штета по народ и грађане РС, које сте свјесно и са намјером починили.

Ево мојих конкретних разлога због којих тврдим да говорите једно, радите друго, а мислите само о својим личним интересима.

Прије пар дана (19. новембра 2013.г.) Ваш кабинет (!) је издао документ "Дејтонска структура БиХ" у коме се оспорава правни основ за покушај подржављења имовине ентитета и даје тумачење да БиХ, према важећем Уставу, нема право на имовину, будући да јој "Устав не даје изричито право на имовину, нити се у набрајању њених надлежности наводи то право, нити се то право регулише неким другим чланом Устава".

Ви лично сте се, међутим, прије само мјесец дана (у октобру 2013.г.), са Лагумџијом договорили о више ствари, а једна од њих је била и имовина. Из ваших заједничких најава да ће Савјет министара, а потом и Парламент БиХ у наредних 15 дана усвојити закон о државној и војној имовини по хитном поступку, јасно је да сте спремни да ту имовину предате у надлежност БиХ. Питање које се намеће је да ли сте због тога очистили Савјет министара од непослушних СДС-ових кадрова, а у колегију Дома народа смијенили Огњена Тадића и тиме створили предуслове да са својим послушницима то и остварите?

Мислим да је сада свима јасно да сте спремни на све. Па и бранити интерес РС, али само ако се то не коси са вашим осталим интересима. Интересу останка на власти по сваку цијену. Интересу ваших тајкунских пријатеља.

Јавност наравно не зна, а мислим да сада треба да сазна да сам вас од 2009. године у више наврата писмено упозоравао на опасност да се одређени законски прописи у области имовинско-правних односа искористе за постизање циљева који су у супротности са оним што јавно говорите и за шта се у јавности залажете. Конкретно за преношење надлежности са ентитета на ниво БиХ. Никада ни на један нисте одговорили, нити сте ишта предузели да се то спријечи. Јасно је сада да иза тог нечињења стоје ваше стварне и опасне намјере, у којима су интереси Републике само добра монета за куповину политичког опстанка у БиХ.

Први пут сам писао вама и тадашњем министру правде Џерарду Селману 29. децембра 2009.године и тражио да се одложи примјена Закона о стварним правима, будући да би „примјена појединих одредаба Закона о стварним правима, због неажурне евиденције података и права на некретнинама, неажурности земљишне књиге, у пракси проузроковала немогућност примјене истих, правну несигурност, застој у правном промету, те штетне посљедице за физичка и правна лица у Републици Српској, као и за Републику Српску.“ Наравно тада нисам знао да је тај и такав Закон одговарао земљишној мафији и вама блиским људима. Због наводног пропуста у предавању захтјева Народној скупштини Републике Српске до 31. децембра текуће године (Министарство правде је наводно "заборавило" да пошаље захтјев), Закон о стварним правима  ступио је на снагу 2о1о. године. Јасно је да сте у том конкретном случају интересе РС подредили интересима себи блиских људи. Посљедице преурањеној ступања на снагу овог Закона, биће могуће сагледати тек када се отвори ревизија случајева пљачкашке приватизације у којима су припадници земљишне мафије преко ноћи постајали власници некретнина и земљишта у друштвеној својини (примјери Господска улица, Чајеавец, Медицинска Електорника у Бања Луци, Тргопродаја у Приједору и др.).

Други пут сам вам се обраћао поводом изненадне, ничим изазване и по интересе РС штетне иницијативе (коју је, да парадокс буде већи, покренуо "неко" из Владе РС) о доношењу Закона о статусу државне имовине која се налази на територији РС и која је под забраном располагања. Упозоравао сам вас на штетност доношења овог закона, јер он само отвара врата и могућност Високом представнику да интервенише у области земљишне администрације и да ускраћује и сужава простор Републици Српској у сувереном управљању својим непокретностима. И тада сте се оглушили о моја упозорења  и пустили сте поменути Закон у даљу процедуру, па га је 14. септембра 2о1о. године усвојила Народна скупштина Републике Српске. Након тога десило се све на шта сам вас благовремено упозорио. Сулејман Тихић подноси Уставном суду БиХ захтјев за покретање поступка за оцјену уставности тог Закона. Високи представник 5. јануара 2о11.године  доноси налог којим се обуставља примјена тог Закона.

Трећи пут сам вам се обратио 27. јула 2011. године када је Уставни суд, у оквиру јавне расправе, затражио стручно мишљење Геодетске управе о поменутом Закону. Документом под називом “Аналитичка процјена о намјерама и посљедицама одлуке Уставног суда БиХ да отвори јавну расправу о уставности Закона о статусу државне имовине на територији Републике Српске” дали смо вам не само стручно-политичку анализу и оцјене о томе шта се суштински крије иза цијелог случаја, већ и приједлоге и алтернативе шта би у вези са тим требало предузети. Један од предлога је био да се Закон стави ван снаге и тиме поступак пред Уставним судом учини беспредметним. Нисте предузели ништа. Наравно да то НИЈЕ било случајно.

Сви знамо шта се послије догодило. Уставни  суд БиХ, 13.  јула 2012. године, проглашава Закон о државној имовини на територији РС... у цијелости неуставним. Штавише у образложењу своје одлуке позива се на одлуку Венецијанске комисије да је БиХ правни сљедник СР БиХ и да је у том смислу правни слиједник свих имовинских и власничких права бивше СР БиХ. Уједно указује да се сви правни акти, одлуке, уговори или други правни инструменти који у духу овог Закона третирају власничка права над овом имовином сматрају ништавним и неважећим. У Федерацији је одлука поздрављена као једна од најважнијих одлука Уставног суда БиХ након Одлуке о конститутивности народа и политички значајан успјех Сулејмана Тихића. Несумњива је чињеница да ће ова Одлука имати утицаја на све будуће договоре о државној имовини.

Након тога услиједила је још једна ваша маркетиншка изјава против Уставног суда који је "још једном доказао да је политичко тијело међународног фактора и Бошњака у БиХ, а не тијело правде и мјесто гдје се утврђује право и уставност". Предсједник Народне скупштине РС-а, Игор Радојичић звани Калимеро, такође је дао неку сличну јалову и бескрвну па-то-је-неправда-изјаву. Као да од тога има неке вајде. Осим скупљања јефтиних политичких поена, нема ту ни трага од озбиљне и одговорне државне политике. Али има опасних и скривних планова и намјера.

Још један од примјера дволичности о којој говорим је Ваш званичан (читај знам-шта-волите-да-чујете-па-вам-то-и-причам) став о НАТО-у. Често говорите да ћете расписати референдум на коме ћете питати народ да ли је или није за улазак у НАТО, да ћете став РС везати за став Србије, па ако Србија одлучи да не приступи том савезу неће ни РС. Али ко да вам у то повјерује? Јер, радите управо супротно. Барем кад је у питању испуњавање услова за чланство у НАТО-у, тј. рјешавање питања тзв. војне имовине. Општепознато је да НАТО у БиХ занима имовина бивше ЈНА, односно касарне, складишта, аеродроми, полигони. Они то питање стално потенцирају, врше притисак и покушавају на све начине да БиХ, односно Оружане снаге БиХ постану власник те војне имовине.

Супротно вашем маркетиншком ставу о имовини и НАТО-у, Небојша Радмановић звани Гаргамел (немам-појма-ни-о-чему-али-хоћу-да-будем-главни) је у априлу 2012.године потрчао да, на крилима тек договорених принципа шесторке из марта 2012.године, донесе одлуку којом се утврђују 62 локације перспективне војне имовине, која се треба пренијети у власништво БиХ. Мало се у јавности зна да само дио те имовине у РС, на примјер, обухвата цца 1,5 % њене територије (двије општине величине Шамца). Тиме „мањи“ БХ ентитет како воле у Федерацији да зову РС, уз вашу свесдну помоћ, постаје још мањи.

Из реда тзв. државне имовине која се треба пренети у власништво БиХ је 62 “перспективна војна имовина”.

Од ових 62 објеката 23 имају своју локацију у РС. 17 локација има укупну површину од 81.513.48о м2 површине, од којих су највеће Мањача и Хан Пијесак /за преосталих 6 нема података о велицини: аеродром Маховљани, стрелиште у Угљевику, релеји у Гацком,Требињу и Модричи/. Вриједност ових објеката и земљишта  се процењује на око 2о милијарди км /претпоставлљена цијена квадрата је 2оо км/. Изграђени објекти који се налазе на овим локацијама /без поменутих 6/ имају површину од 242.97о м2.

На ову Одлуку сада се позивају сви који у БиХ желе у НАТО. Прије свега ваш нови-стари политички савезник који вам је помогао да сахраните Платформу о заједничком дјеловању на нивоу БиХ, Златко Лагумџија.

"Након споразума постигнутог између политичких странака које чине већину у Парламентарној скупштини и одлуке Вијећа министара БиХ о рјешавању питања војне имовине, која је донесена 9. марта, Предсједништво БиХ донијело је 21. априла Одлуку о величини, структури и локацијама војне имовине Оружаних снага Босне и Херцеговине. Током сљедећих дана очекује се да ће Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине такођер донијети одлуку о војној имовини и да ће споразум о овом питању бити потписан између Вијећа министара Босне и Херцеговине и влада двају ентитета. На тај начин биће потпуно успостављен законодавни оквир за рјешавање тог питања, те ће отпочети процес књижења војне имовине. Користим ову прилику да још једном поновим опредјељење Босне и Херцеговине за пуноправно чланство у НАТО-у, које видимо као најбољу гаранцију за мир и стабилност, не само у Босни и Херцеговини, већ и у читавом региону Југоисточне Европе." (Говор Златка Лагумџије на састанку НАЦ+4 НАТО самиту у Чикагу 21. маја 2012.г.)

У октобру те исте 2012.г. (само 6 мјесеци након што је Радмановић дао сагласност на Одлуку о величини, структури и локацијама војне имовине Оружаних снага Босне и Херцеговине), упутили сте Народној скупштини РС још једну маркетиншку Иницијативу за покретање поступка демилитаризације Босне и Херцеговине, наглашавајући да “надлежност одбране није надлежност БиХ, као ни питање војске, те да, без обзира на досадашње активности, ово није било предмет промјене Устава БиХ као Анекса 4. међународног Дејтонског споразума, те тиме и не постоји уставни основ за надлежност БиХ за одбрану“.

Као Председник РС сте оцијенили да се од почетних активности “такозване реформе одбране у БиХ, све одвијало под снажним утицајем међународне заједнице и посебно високог представника, и да то није било ни израз воље, а време је показало – ни потребе да БиХ има гломазни и непотребни апарат који троши огромне количине новца без много користи”. Предложили сте да парламент, као највиши орган законодавне власти Републике Српске, размотри ту иницијативу и у складу с Уставом и Пословником задужи Владу и институције РС, као и представнике РС у органима БиХ, да припреме предлоге за измјене постојећих докумената којима је та област регулисана на нивоу БиХ. Наравно нисте то стварно мислили да урадите. Ништа нисте урадили ни ви ни Радојчић ни Радмановић. Куповали сте опет јефтине поене, а понашали се, као и досада, потпуно другачије.

На крају, предложио бих вам исто што сам вам предложио и 2007.г., када сте ми се поприлично обесхрабрени пожалили на бесмисленост вођења политике у тадашњим околностима. Тада сам вам рекао да, ако немате јасан циљ који ће бити у функцији општег интереса народа и грађана РС, одмах узмете капут са вјешалице и напустите Владу РС и политику уопште. Данас сам сигуран да би, по интересе РС и њених грађана то било заиста најбоље рјешење.

„Bitka“ za SRNU: Cvijanovićeva kontra Dodika; Vidović napušta vladu zbog „seksualnog uznemiravanja“?!

piše: Slobodan Vasković

Željka Cvijanović, predsjednik Vlade RS, svako malo umisli da je važna i bitna i da ima pravo da odlučuje o ključnim pozicijama unutar Režima, zaboravljajući da ju je Milorad Dodik doveo na premijersku poziciju, s jedinom namjerom da bude ikebana/saksija sposobna da njegove impulse reemituje na niže nivoe.

Svaki put kada Cvijanovićeva umisli da je izašla iz nikom bitne pozicije, Dodik je vrlo vrlo grubo vrati u „cvijećnjak“, što ona bespogovorno prihvata.

Tako je bilo i sa njenim pokušajem da na čelo Srpske novinske agencije, SRNE, dovede „svoje kadrove“. Opštepoznato je da Cvijanovićeva nema nikakve kadrove, a posebno ne svoje, te je jasno da su je osobe iz najbližeg joj okruženja iskoristile i zloupotrijebile kao „zadnju saksiju“ da za njihov račun „ulovi“ SRNU.

Glavni savjetnik Cvijanovićeve u ovom poslu je Dragan Davidović, bivši direktor RTRS-a, trenutno smješten na poziciji prvog čovjeka Sekretarijata za vjere. Krenimo redom.

Aktuelnom direktoru SRNE (koji je toliko bitan da mu malo ko zna ime, a neki tvrde da se zove Milorad Gutalj), poodavno je istekao mandat, kao i Dodikovom džepnom telalu - Milici Džepini, koja obnaša funkciju glavnog i odgovornog urednika te agencije.

Cvijanovićeva je, po nagovoru svojih „dobronamjernih“ savjetnika, „zaključila“ da i ona kao premijer ima pravo na svoj dio režimskog medijskog kolača (dosadilo joj da moljaka da joj puste izjavu), te je „skontala“ da umjesto Gutalja postavi Nikolu Deretića, jednog od najviđenijih poltrona aktuelnog Režima. Deretić je frontalna neznalica, koji je sve funkcije u poslednjih petanestak godina dobio zahvaljujući kanabeu Nebojše Radmanovića, a prije toga je nastupao sa otomana krajiških SDS-ovaca.

Namjera je bila da se plan realizuje na sledeći način: trebalo je raspisati samo konkurs za generalnog direktora, ali ne i glavnog i odgovornog urednika, nakon čega bi Deretić bio izabran. Nakon toga bi Deretić eliminisao Džepinu, postavio sebi lojalnog glodura i Cvijanovićeva bi pomislila da je dobila medij. Ali nakratko, jer bi njime gospodario Radmanović (čitaj Davidović), ali to je za premijerku već viša matematika i ne vrijedi joj šire ni pojašnjavati.

Sve bi ovo možda i prošlo da su Slavko Mitrović, Pero Simić i Rajko Vasić nestali sa planete zemlje prije nekih mjesec, dva. Kako su još uvijek tu, rasturili su Cvijanovićevu i njene namjere kao „Bugar Skupštinu“.

Dodik je naredio da budu objavljena dva konkursa - i za direktora i za glodura, što se u prošli utorak i desilo.

Džepina je tako najveći favorit da i dalje telali o „uspjesima“ vlasti, a Deretić će postati direktor samo ako se desi čudo i Proviđenje „prosvijetli“ Rajka Vasića da oprosti Deretiću.  

Vasić još uvijek Deretića javno tretira kao „Karadžićev kadar“, a nerijetko i tvrdi da ga je narečeni, svojevremeno, spremio na front „sa namjerom da izgubi glavu“, kako bi postao šef TV studija u Banjaluci.

Naravno, pitanje je ko dolazi umjesto Gutalja - e to se još uvijek ne zna.

Igor Vidović odlazi iz Vlade RS zbog „seksualnog uznemiravanja“?!

Igor Vidović, ministar za ekonomske odnose i regionalnu saradnju, odlučan je u namjeri da napusti Vladu RS. Vidović je aplicirao za jedno od najvažnijih rukovodećih mjesta u Upravi za indirektno oporezivanje.

Razlog Vidovićevog odlaska je bizaran – (nezvanično) tvrdi da više ne može da trpi seksualno uznemiravanje na radnom mjestu. Vidovića, kako mi je potvrđeno, već mjesecima „seksulano uznemirava“ jedna visoka funkcionerka u Vladi RS. Mlađani i, što ne reći, ljepuškasti ministar se otima, ali vrag je odnio šalu, pa je odlučio da zbriše glavom bez obzira.

Kako nezvanično saznajem, spremaju mu ispraćaj iz vlade uz Bajagin hit „Ko ti gužva postelju“!

Dodik i Vučić – spajanje neugodnog sa korisnim

piše: Slobodan Vasković

 

Sastanci Aleksandra Vučića i Milorada Dodika postali su prava poslastica. Dodik čini sve da okupira Vučića, i u dobroj mjeri je uspio u tome.

U početku su njegovi gigantski napori da Vučića stigne bilo gdje u Beogradu/Srbiji i slika se sa njim, emituje zajedničko saopštenje, osjeti njegov dah u svojoj blizini (za šta je angažovao cijelu mašineriju) izazivali podsmijeh, u istoj mjeri kao i ponašanje ovdašnje opozicije, koja svaki put “padne u nesvijest”, uz obilno “povraćanje krvi” od straha (izazvanog neizgovorenim pitanjem “Da li su se Aca i Mile dogovorili”?), kada se ovaj dvojac susretne.

Međutim, Dodik je istrpio sve i već prevazišao fazu podsmijeha, za razliku od ovdašnje opozicije, što se i dalje davi u sopstvenom strahu.

Premda su sastanci Dodika i Vučića još uvijek izuzetno rijetki, dobro prikriveni od očiju javnosti, (jer na njima nema nikakve ni srdačnosti, ni prijateljstva), oni su, svaki put kada se dese, medijski predimenzionirani (posebno u RS) i daje im se značaj koji, realno, nemaju.

Nije to bez osnova, a dva su najbitnija: opštepoznato neprijateljstvo Dodika i Vučića, koje je kulminiralo “političkim pobačajem”, i percepcija javnosti koja Vučića doživljava kao borca protiv kriminala, dok Dodika vidi kao njegovog inspiratora.

Politika, posebno na ovim prostorima, je stara kurvetina i te “nijanse” javno ne utiču na odnose, dok god i jedna i druga strana imaju značajne institucionalne pozicije.

Vučić može lično Dodika smatrati najvećim gangsterom, ali nikada se neće tako odnositi prema predsjedniku RS, jer bi to po njega imalo teške političke posledice; isto tako Dodik može doživljavati Vučića kao najvećeg neprijatelja, ali će samo u ogromnom strahu (kako se to desilo prije par mjeseci) takvo što tek naznačiti, nikako jasno precizirati i pozicionirati.

Svega toga svjesni su i Vučić i Dodik, kao i činjenice da se lično neprijateljstvo (koje je konstanta) može, s vremena na vrijeme, ostaviti po strani, kako bi se iz političkog odnosa izvuklo što više, opet, lične koristi.

Uz sve to, Dodiku je itekako jasno da Vučić (čitaj institucije Srbije) neće otvoreno krenuti na njega sve dok se srpska samouprava na Kosovu koliko toliko ne učvrsti, što mu je ostavilo dovoljno manevarskog prostora da pokuša već sada amortizovati udare koji će na njega uslijediti iz Beograda. I koji su neminovnost, kako se budu završavale istrage o kriminalnim privatizacijama u Srbiji, posebno one u kojima je učestvovao Dragan Đurić.

Vučić ne može mjesecima Dodika držati “na ledu”, jer mu ni takav status ne odgovara, tako da i on i njegov neželjeni partner iz RS spajaju neugodno sa korisnim i izvlače iz date situacije što se izvući može. Jedino se opozicija iz RS po ovim pitanjima uopšte ne kreće, nijemi su posmatrači kompletne situacije i mazohistički istrajavaju u sopstvenim strahovima. Očito je da smatraju da su toliko bitni da bi Vučić lično trebao da ih nazove da se pokrenu, što je daleko od istine koliko i Zvezdane planine od Zemlje.

   

Vučić troši Dodika za unutrašnju upotrebu u Srbiji, što ovome ni najmanje ne smeta (sve mu staje “pod kapu”), jer i on koristi sastanke sa Vučićem za gnječenje javnog mnenja u RS/BiH.

Dan prošli, 19. novembar, veoma je bogat tim političkim potrošačkim mentalitetom. Važno je izanalizirati najznačajnije vijesti objavljene tokom tog dana.   

SRNA je emitovala informaciju da su se u Beogradu sreli Dodik i Vučić i “dogovorili se o realizaciji ekonomskih pitanja i konkretizovanju saradnje između Srbije i Srpske”.

Taj dio vijesti je uobičajeni formalizam, najjeftinija politička konfekcija, što se, u nedostatku ičeg konkretnog po navedenim pitanjima, emituje sa svih ovakvih sastanaka.  

Zato je sledeći pasus veoma važan.

“Vučić i Dodik su istakli značaj regionalne stabilnosti i konstatovali da izlazak velikog broja građana na izbore na Kosovu i Metohiji predstavlja veliki uspjeh za Srbiju i srpski narod”, navodi se u vijesti SRNE.

Ovaj dio, na srbijanskoj javnoj sceni, itekako ide u prilog Vučiću, koji je imao velikih problema da nagovori Srbe sa Sjevera Kosova da izađu na izbore. Na kraju se, uz dramatične preokrete, sve završilo pozitivno po državni vrh Srbije.

Međutim, bilo je bitno natjerati Dodika da javno “poliže” što je “pljuvao”, a svjedoci smo da je prije svega par mjeseci ovdašnji čelnik tvrdio da je sporazum koji je Beograd potpisao sa Prištinom protivan interesima Srba, što žive na Kosovu. Dodik je otvoreno pozivao Srbe na neposlušnost, pa im čak nudio da se presele u Republiku Srpsku. Dodik je sve te svoje rigidne stavove preko noći “zaboravio”, i već dva mjeseca je vrlo ozbiljan promoter zvanične politike Beograda prema Kosovu.

Nagrada je poneka slika/susret sa Tomislavom Nikolićem ili Vučićem. I stvaranje percepcije u javnosti da mu je “sve oprošteno”. Premda oprosta nema, niti će ga biti.

Dodikova moćna medijska mašinerija i te mrvice predstavi kao prave “komadine krtine” (što je i logično), a narod/birači u RS se zaljulja “analizirajući” i “zaključujući” da je “Dodik i dalje jak, da mu ni Vučić ne može ništa, čim se sreće sa njim”.

Nigdje nikog iz opozicije RS da kaže bilo šta, da podsjeti na Dodikovu vjerolomnost, na pozive Srbima sa Kosova na bojkot, na preseljenje u RS; ne mogu ni riječ da prozbore, jer “povraćaju krv” od straha zbog još jednog susreta.

Ni na pamet im ne pada da bar pošalju pismo Vučiću/Nikoliću/Ivici Dačiću i obavijeste ih šta misle o Onom sa kojim oni svako malo popričaju, jer ga ne mogu izbjeći, budući da je postao znak kraj svih njihovih puteva.

I da im sroče kako su upali u politiku dvostrukih aršina - u Srbiji se, hapseći na buljuke, bore protiv kriminala i korupcije, a sastaju se sa lupenima iz Republike Srpske. Ne smiju, to je jedina prava istina i to govori sve o ovdašnjoj opoziciji, a ništa o Dodiku.

Isti taj Dodik, stari vješti hazarder i prevarant, ubijeđen je (ispravno) da mu susreti sa Vučićem uveliko “peglaju” crne rupe u habitusu, stvorene potpunom kriminalizacijom Republike Srpske, koju je čelnik ovog entiteta temeljno sproveo.

Uz to, Dodik je procijenio da je već vrijeme da i on malo jače zahvati političke kaše od tih susreta sa predstavnicima Beograda. Do 19.novembra se zadovoljavao sličicama, ispraznim saopštenjima, kratkim vjesticama; od 19. počeo je i on sa značajnijim manipulacijama. Pogledajmo još dvije vijesti iz tog dana.

Za BiH postoje dva pravca: konfederacija sa nadležnostima predviđenim Dejtonom ili raspad na tri etničke teritorijalne jedinice, navodi se u dokumentu “Dejtonska struktura BiH i pravni položaj Republike Srpske”, koji je (19.11.) objavio Kabinet Milorada Dodika.

U obimnom dokumentu se navodi da je mnogo puta ukazano da je BiH “neuspješna država”, kao i da “ne postoji većinske identifikacije sa sadašnjom BiH, zbog neriješenih međunacionalnih sukoba ispoljenih u građanskom ratu”. (agencije)

Isti taj dan, 19.11., Dodik je održao predavanje beogradskim studentima prava.

Podsjetivši da je Republika Srpska formirana prije rata i da ima sve elemente državnosti, Milorad Dodik je beogradskim studentima prava poručio da je Republika Srpska država.

"Najbolje za Bosnu i Hercegovinu je da se mirno dogovori raspad. Koliko sam ja razumio to se zove disolucija", rekao je Dodik u obraćanju studentima Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji su ove riječi pozdravili aplauzima.
 

"Najbolje je da Republika Srpska bude država, a oni nek stvaraju svoju državu. Koliko god se neko opirao to će se jednog dana desiti, samo mi moramo da imamo strpljenje", istakao je Dodik i dodao da će jednog dana raspisat referendum i da im, kako je rekao, niko ništa neće moći.

U prepunom amfiteatru fakulteta je, pored velikog broja studenata, prisustvovao ministar pravde i državne uprave Srbije Nikola Selaković, profesori fakulteta i druge javne ličnosti. (agencije)

Kada se u Dnevniku, bilo koje TV kuće, pomnože “susret Vučića i Dodika”, “BiH kao konfederacija” i “država Republika Srpska”, jedini zaključak koji prosječan gledalac/birač može da izvuče glasi: “Iza Dodika i njegovih konfederalnih/državničkih htijenja stoji lično Vučić, koji se taj dan sastao sa njim, a Selakovića poslao na Pravni fakultet da ga podrži”.

Što uopšte nije tačno. Vučić je Dodika u Beograd pozvao da ga opomene da prestane sa nacionalističkom retorikom, da smanji tenzije na relaciji Banjaluka-Sarajevo, da smanji pritiske na sve one koji ga kritikuju. I sve to mu je rekao na jednom širem sastanku, na kojem je od Dodika zahtijevano da svoje ponašanje radikalno primiri i pokuša sa partnerima iz Federacije BiH ispuniti bar neke preuzete obaveze prema Briselu.

A on je to, kao što smo vidjeli, nabio nogom iz voleja. Što i ne čudi, jer idu izbori koji su za njega “biti ili ne biti” na slobodi. (Dan poslije, 20. novembra dodatno je poentirao, ističući da su njegovi odnosi sa Vučićem odlični i bez ikakvih nesporazuma. "Nekoliko sati razgovarali smo o važnim pitanjima. Naša saradnja je odlična i u tom pogledu nema nikakvih nesporazuma, što je pokazao jučerašnji razgovor o pitanjima vezanim za odnose Srpske i Srbije", rekao je Dodik na konferenciji za novinare u Banjaluci.).

Dodiku su najvažniji birači i nema te situacije koju on neće iskoristiti da im se dodvori, da ih još jednom izmanipuliše, prevari lažnim obećanjima o referendumu, suverenosti, državnosti… Nije narod analitičar pa da ima vremena i prostora saznavati/procjenjivati/sagledavati da li je baš sve onako kako TV izvještavaju. Taman posla; njima je Dnevnik reper, a nakon 19.11. ubijeđeni su mnogi da je Dodik “nesalomiv” na putu otcjepljenja.

Od čega nema ništa. Ali će zato biti jako jako velikih problema po ovaj entitet ukoliko opozicija ne uspije u narednim mjesecima da demistifikuje najnovije Dodikove opsjene.

Dodik je uprkos upozorenjima iz Beograda nastavio sa svojom ispraznom retorikom, mašalajući o svemu onom što se neće desiti, niti što on ozbiljno misli. Ali zato itekako iritira strance, posebno Brisel, čija će visoka predstavnica Ketrin a Ešton još jednom u nekoliko narednih nedelja, pokušati privoliti ovdašnje političare na pomake. Ne uspije li u tome, slijedi aktiviranje ogromnog fronta međunarodne zajednice protiv BiH, sa akcentom na RS. Rusi se neće miješati, ma koliko se ovdašnje vlasti klele u njih i njihovu podršku. Ruse interesuje samo Južni tok, a on ide kroz Srbiju, a ne i kroz RS (priča o kraku je bez ikakvog utemeljenja, a čak i da se realizuje za sam Južni tok taj krak ne znači ništa ni bitno ni važno).

Ovaj entitet, u takvom raspletu, koji je gotovo izvjestan, skupo će platiti Dodikovo jeftino perje. I neće on biti jedini krivac za to, već i opozicija koja nije učinila ama baš ništa (sem časnih pojedinaca) da raskrinka te laži i opsjene, ispaljene kako bi se sačuvalo ogromno bogatstvo oteto od onih koje ponovo i žedne i gladne prevodi preko vode.