U nekadašnjoj drugoj Jugoslaviji, Bosna i Hercegovina je napredovala od pretežno agrarne zemlje, do industrijalizovane republike. Industrija oružja, teških metala, papira i celuloze, tekstilna i prerađivačka industrija su odlikovale privredu prijeratne Bosne i Hercegovine. Veliki i predimenzionirani sistemi su građeni pod okriljem planske ekonomije i oslanjali se na veliko tržište Jugoslavije. Raspadom Jugoslavije, zemlja postaje teško pogođena: inflacija dostiže hiljade procenata godišnje, proizvodnja se gasi a radnici iz fabrika idu na - ratišta širom zemlje. Četvorogodišnji rat koji je trajao od 1992-1995. godine je ostavio teške posljedice, u ekonomskom i političkom smislu. Više od 100.000 ljudi je ubijeno, oko 50% populacije zemlje je dislocirano, a od toga značajan broj trajno napustio zemlju. BiH je formalno dobila status nezavisne države, ali, faktički je podijeljena na dva entiteta, Republiku Srpsku, i Federaciju BiH, što je i ozvaničeno Dejtonskim mirovnim sporazumom. Na taj način, poslijeratna BiH se suočava sa obnovom porušene zemlje, i tranzicijom ka tržišnoj ekonomiji. Treba napomenuti da dešavanja na ekonomskom planu direktno zavise od ustavnog i političkog uređenja zemlje, te od međusobnih unutrašnjih odnosa. Kako je država podijeljena na dva entiteta i jedan distrikt, postoji nekoliko sistema vlasti: kantonalni, entitetski, te, kvazidržavni. Bosna i Hercegovina nije ni federalna, a ni konfederalna država, i ima jedinstveno svjetsko uređenje. Većina bitnih nadležnosti je na nivou entiteta, koji imaju svoju nezavisnu sudsku, izvršnu i zakonodavnu vlast. U nadležnosti države BiH su određene funkcije, kao što su, odbrana, spoljni odnosi, štampanje i izdavanje novca, granična služba, sistem indirektnih poreza, određeni nivo sudske vlasti. Pored institucija entiteta i države BiH, postoje i značajne i snažne institucije međunarodne zajednice, oličene u OHR- instituciji Visokog predstavnika, instituciji Supervizora za Brčko, te EUFOR - mirovne vojne snage Evropske Unije. Od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, krajem 1995. godine, ključni privredni procesi su identifikovani kao ekonomski oporavak i tranzicija ka tržišnoj ekonomiji. BiH je primila ogromna sredstva za poslijeratni oporavak i razvoj, za koje niko u BiH ne zna gdje i kako su potrošena. Iako je u BiH počeo program interne, radničke privatizacije, 1992. godine je ista privatizacija stopirana otpočinjanjem ratnih dejstava. Tako je BiH dočekala kraj rata sa privredom u državnom ili mješovitom vlasništvu. Zbog opstrukcija u primjeni Dejtonskog sporazuma, što se ticalo i sporog procesa tranzicije i nesprovođenja privatizacije, međunarodna zajednica je uvela Bonska ovlaštenja 1997. godine, kojima se proširuju nadležnosti OHR. Nadalje, nakon rata, političari koji su vladali zemljom nisu imali interesa da idu u reformisanje privrednog sistema, budući da su po stranačkoj osnovi mogli da utiču na rad većih državnih preduzeća, a posebno na politiku zapošljavanja. Na taj način, u etnički podijeljenoj BiH, svaka stranka je maksimalno odugovlačila, pa čak i blokirala svaku reformu, a jedina stvarna borba je bila ona za ostanak na vlasti – što se nije promijenilo ni do današnjih dana. Pored toga, za razliku od ostalih (rekli bismo: normalnih) zemalja, u kojima stranka koja je legitimno izabrana od naroda ne ispuni očekivanje birača, biva zamijenjena drugom političkom opcijom, u BiH je postojala (i još postoji) stalna bojazan jednog entiteta od prevlasti od strane drugog entiteta (ili, od strane države BiH). Na taj način, političkim manipulacijama, birači nisu glasali za one stranke koje su imale jasne i principijelne ekonomske programe, već za one koje su obećavale, tobožnju zaštitu nacionalnog (etničkog) korpusa. Tako je do 2001. godine, privatizovano manje od 10% ekonomije BiH, uz česte korupcione skandale kakvi su bili, na primjer, privatizacija sarajevskog hotela Holiday Inn, te Aluminija Mostar. 1998. godine, Kancelarija Visokog Predstavnika je nametnula Okvirni zakon o privatizaciji preduzeća i banaka u BiH, koji je dao entitetima nadležnost da privatizuju imovinu koja je zatečena na njihovom području. 2000. godine, uslijedila je masovna privatizacija putem vaučera-sertifikata. Dok je sam smisao vaučerske privatizacije bio podjela državne imovine građanima, koji bi ulagali vaučere u privatizacione investicione fondove, ili direktno u preduzeća, u BiH se razvila masovna sekundarna trgovina vaučerima. Pogotovo se to dešavalo u Federaciji BiH, gdje su sertifikati imali nominalnu vrijednost. Dok se vaučerska privatizacija mogla uspješno koristiti u zemljama koje nisu bile opustošene ratom (npr. Češka), emitovanjem vaučera i njihovom masovnom podjelom građanima, BiH se oprostila od značajnijeg priliva novca od privatizacije. U BiH je, inicijalno identifikovano 3200 preduzeća koja treba privatizovati, po 1600 u oba entiteta. U prvoj, 1998. godini, privatizovano je 284 preduzeća što je manje od 10% od ukupnog broja, a u slijedeće četiri godine nije puno urađeno, tako da je do 2002. godine privatizovano samo 27% državnog kapitala. 2004. godine, udio privatnog sektora u BiH ekonomiji je bio niskih 50%. Iako su BiH političari odugovlačili sa početkom privatizacije najmanje dvije godine, sa donošenjem zakonskih rješenja o privatizaciji, političke elite su shvatile da se privatizacija može iskoristiti za njihovu dobrobit na više načina, na primjer privatizovanje dobrih državnih preduzeća po bagatelnim cijenama, pristup donatorskim privatizacionim fondovima kroz brojne nevladine i vladine organizacije, itd. Tranzicionu BiH je karakterisala ogromna nezaposlenost, te postojanje značajnog sektora sive ekonomije.
Federacija Bosne i Hercegovine
Privatizacija u Federaciji BiH je započeta 1997. godine, donošenjem Zakona o privatizaciji preduzeća, Zakona o Agenciji za privatizaciju, Zakona o utvrđivanju i realizaciji potraživanja građana u postupku privatizacije, te Zakona o početnom bilansu stanja preduzeća i banaka. Obzirom na ustavnu strukturu Federacije BiH, formirana je Agencija za privatizaciju Federacije BiH, te 10 kantonalnih agencija za privatizaciju. Preduzećimaje nametnuta obaveza pripremanja programa i plana privatizacije, te početnog bilansa, koji su bili verifikovani od strane Agencija za privatizaciju (federalne i kantonalnih). Revidirana je ranija, 'Markovićeva' privatizacija, što je uključeno u finansijske izvještaje privatizovanih preduzeća. Početni bilansi preduzeća koja su se imala privatizovati nisu obuhvatala vrijednost stanova, prirodnih bogatstava i dobara opšte upotrebe, koja su se privatizovala posebnim zakonima. Restitucija u Federaciji BiH nikad nije provedena - još nije donesen ni Zakon o restituciji. Propisani metodi privatizacije su licitacija-dražba, javno prikupljanje ponuda, direktna prodaja, te prodaja na berzi. Sredstva plaćanja u privatizaciji su certifikati iz osnova potraživanja fizičkih lica prema Federaciji, certifikati iz osnova potraživanja pravnih lica prema Federaciji na ime kompenzacije za imovinu koja je predmet restitucije, vrijednosni papiri, novac i sredstva iskazana u deviznim vojnim knjižicama i certifikatima pripadnika oružanih snaga BiH. Zakon je propisivao i 'malu privatizaciju', što je obuhvatalo preduzeća sa imovinom čija je vrijednost iskazana u početnom bilansu stanja manja od 500.000 DEM i koja imaju manje od 50 zaposlenih, dijelove preduzeća ili imovinu preduzeća čija je pretežna djelatnost trgovina, ugostiteljstvo, usluge ili cestovni promet, dijelove ili imovinu ostalih preduzeća koja nisu uslov obavljanja njihove pretežne djelatnosti ili se ne koriste. Prodaja državnog kapitala u maloj privatizaciji se vršila uz obavezno plaćanje u novcu najmanje 35% ugovorene prodajne cijene, uz opcioni popust do 8%. Zakonom je propisano da se novčana sredstva koja se ostvare prodajom preduzeća, koriste za finansiranje troškova nadležne agencije za privatizaciju, te finansiranje razvoja i zapošljavanja u kantonima, županijama i opštinama. Zakon o utvrđivanju i realizaciji potraživanja građana u postupku privatizacije je definisao potraživanja građana Federacije BiH kao potraživanja po osnovu stare devizne štednje, potraživanja po osnovu kompenzacije za denacionalizovanu imovinu koja se ne može vratiti u vlasništvo i posjed, potraživanje po osnovu neisplaćenih plata vojnih struktura Federacije BiH, te opšta potraživanja građana. Potraživanja prema Federaciji BiH, građani su mogli iskoristiti za kupovinu stanova, dionica preduzeća, imovine preduzeća, te poslovnih prostora u vlasništvu opština. Zakonom o početnom bilansu stanja preduzeća i banaka se definisao početni bilans stanja, kao pregled stvari, prava, obaveza i kapitala preduzeća i banaka, sa kojim ulaze u proces privatizacije. Početni bilans stanja se sastojao od pasivnog podbilansa, koji je sadržavao vrijednost stvari i prava koje nisu u posjedu preduzeća, neutralnog podbilansa, u kome se evidentiraju stanovi, i aktivnog bilansa, koji je predstavljao imovinu preduzeća kojom ono de facto raspolaže. Ukoliko su dva ili više preduzeća u svojim početnim bilansima iskazivala ista prava, obaveze, stvari ili kapital, privatizacija se odlagala sve dok se ne nađe način raspolaganja nad spornom imovinom. Stvari, prava, kapital i obaveze preduzeća su se u početnom bilansu iskazivali po knjigovodstvenoj vrijednosti. Početni bilans se pripremao sa stanjem na dan 31.12.1997. godine.
Rezultati privatizacije u Federaciji BiH
Od početka privatizacije, Federacija BiH je prodala 1050 preduzeća, a u gotovini inkasirala samo 523 miliona KM, a od perioda 1999-2007. godine inkasirano 480 miliona, što znači da je u četiri godine, od 2007-2011. privatizacijom u gotovini dobijeno samo 43 miliona KM! Od ukupnog iznosa, malom privatizacijom je dobijeno 243 miliona KM, prodajom većih preduzeća, 275 miliona, te prodajom putem berze 4,5 miliona KM. Novcem je prodano samo 6% državnog kapitala. Najveći dio preduzeća je privatizovan certifikatima, oko 8,5 milijardi KM. Do sada (za preko 12 godina privatizacije) je privatizovano samo oko 60% državnog kapitala.
Republika Srpska
Kada je postalo jasno da će privatizacija biti u nadležnosti entiteta, u Republici Srpskoj je ovaj posao otpočeo 1998. godine, usvajanjem odgovarajućeg seta zakonskih i podzakonskih rješenja, a to su bili:
•Zakon o privatizaciji državnog kapitala u preduzećima,
•Zakon o početnom bilansu stanja u postupku privatizacije državnog kapitala u preduzećima,
•Zakon o privatizaciji državnog kapitala u bankama,
•Zakon o početnom bilansu stanja u postupku privatizacije državnog kapitala u bankama,
•Zakon o privatizacionim investicionim fondovima i društvima za upravljanje investicionim fondovima,
•Zakon o upisu u sudski registar,
•Zakon o hartijama od vrijednosti,
•Zakon o Centralnom registru hartija od vrijednosti,
•Zakon o preduzećima,
•Zakon o računovodstvu,
•Zakon o bankama,
•Uredba o utvrđivanju metodologije za izradu početnog bilansa stanja u postupku privatizacije državnog kapitala u bankama,
•Uredba o upisu u sudski registar,
•Uredba o utvrđivanju metodologije za izradu početnog bilansa stanja u postupku privatiztacije državnog kapitala u preduzećima,
•Uredba o utvrđivanju metodologije za pripremu programa za privatizaciju državnog kapitala u preduzećima,
•Uredba o utvrđivanju i korigovanju strukture trajnog kapitala preduzeća,
•Uredba o načinu konstituisanja novih organa upravljanja i načinu rada preduzeća u kojima je izvršena prodaja državnog kapitala,
•Uredba o zabrani raspolaganja nepokretnostima na teritoriji Republike Srpske,
•Uredba o utvrđivanju metodologije za procjenu vrijednosti kapitala u preduzećima,
•Odluka o određivanju preduzeća od strateškog značaja u kojima će se državni kapital privatizovati po posebnim privatizacionim programima,
•Odluka o obaveznim elementima programa privatizacije banaka,
•Odluka o izuzimanju od zabrane prometa nepokretnosti na teritoriji Republike Srpske,
•Odluka o uslovima za sticanje i gubitak licence i načinu rada voditelja licitacije,
•Odluka Upravnog odbora za privatizaciju,
•Odluka o sadržaju posebnih privatizacionih programa,
•Pravilnik o distribuciji i raspolaganju vaučerima i kuponima u postupku privatizacije državnog kapitala u preduzećima,
•Pravilnik o emisiji novih akcija u postupku privatizacije,
•Pravila licitacije i specijalne licitacije,
•Pravila vaučer ponude,
•Pravila tenderske prodaje,
•Pravila direktne prodaje,
•Obavezni uslovi koje mora ispunjavati centar za licitaciju.
Proces privatizacije je, kako se vidi, imao krenuti odvojeno u preduzećima, i bankama. Priznat je privatizovani kapital prema ranijem jugoslovenskom Zakonu o društvenom kapitalu. Državni kapital u preduzećima iz oblasti proizvodnje i distribucije električne energije, željezničkog saobraćaja, telekomunikacija, vodosnabdijevanja, rudarstva i šumarstva, javnih medija, igara na sreću, proizvodnje oružja, vojne opreme su se imali privatizovati po posebnim privatizacionim programima Vlade. U tom smislu, strateška preduzeća su obuhvatala :
•JMDP Elektroprivreda Republike Srpske,
•Željeznice Republike Srpske,
•Pošte Republike Srpske,
•Telekom Republike Srpske,
•ODVP Semberija Bijeljina,
•ODVP Sava Gradiška,
•Javna komunalna preduzeća i vodovodi,
•JPŠ Srpske šume,
•Boksit dd Milići,
•Srpska radio televizija,
•JP Glas srpski,
•Lutrija Republike Srpske,
•Aerodromi Republike Srpske,
•Luka Brčko,
•MDP Zrak Teslić,
•Veterinarske stanice,
•ODP Gas Promet S.Sarajevo,
•ODP Hidrogradnja S.Sarajevo,
•MDP Zavod distrofičara Banja Luka,
•ODP Pivara Banja Luka,
•ODP Fabrika duvana Banja Luka,
•ODP HPK Draksenić Kozarska Dubica,
•ODP Šećerana Bijeljina.
Pri tome, određena su i preduzeća koja su obavezna da idu u restrukturisanje, u kojima bi određeni dijelovi bili predviđeni za privatizaciju i tretirani kao strateška preduzeća:
•MDP Naftna industrija Republike Srpske,
•MDP Energoinvest S.Sarajevo,
•MDP Čajavec Banja Luka,
•MDP Unis S.Sarajevo,
•MDP RMK Prijedor,
•MDP Jelšingrad Banja Luka,
•MDP Industrija alata Trebinje,
•MDP Famos S. Sarajevo,
•MDP Incel Banja Luka,
•MDP Vrbas Banja Luka,
•MDP Maglić Srbinje,
•MDP Bosna Banja Luka,
•MDP Sana Novi Grad,
•MDP PIK Mladen Stojanović Nova Topola,
•ODP Celpak Prijedor,
•ODP Romanija Sokolac,
•ODP Borja Teslić,
•ODP Levita Gradiška,
•ODP OC Jahorina.
Nisu se privatizovala prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi, objekti od opšteg kulturnog i istorijskog značaja, izgrađeno građevinsko zemljište, te stanovi. Formirana je Direkcija za privatizaciju, koja je bila nadležna za sprovođenje procesa privatizacije, i u svom radu bila odgovorna Vladi. Sredstva za kupovanje državnog kapitala su bili vaučeri, kuponi stare devizne štednje, i novac. Svaki građanin Republike Srpske je imao pravo na vaučere, koje je u skladu sa određenim kriterijumima dobijao, i u roku od dvije godine mogao uložiti u preduzeća ili u privatne investicione fondove. U procesu privatizacije, preduzeća (osim strateških i preduzeća čiji je kapital iznosio do 300.000 DEM po početnom bilansu) su bila obavezna da prenesu do 10% kapitala na Fond PIO, te do 5% na Fond restitucije. Preduzeća sa državnim kapitalom do 300.000 KM je predviđeno da se privatizuju komercijalnim metodama, u preduzećima sa državnim kapitalom preko 300.000 KM, 55% kapitala se privatizuje vaučer ponudom, a do 30% putem komercijalnih metoda. U strateškim preduzećima je predviđena privatizacija do 20% vaučer ponudom, a ostatak pod posebnim privatizacionim programima. Preduzeća su imala pripremiti program privatizacije, koji je sačinjavao osnovne podatke o preduzeću, prijedlog metoda privatizacije, početni bilans stanja, te podatke o zaposlenosti. Početni bilans stanja se sastavljao sa stanjem na dan 30. jun 1998. godine. Sastojao se, slično kao u Federaciji BiH, od tri odvojena podbilansa, pasivnog, neutralnog i aktivnog. Program privatizacije se podnosio na odobrenje Direkciji za privatizaciju. Metode privatizacije su obuhvatale vaučer ponudu, tender, licitaciju, specijalnu licitaciju, direktnu prodaju, kombinaciju ovih metoda, a kasnije je dopunama zakona uvedena prodaja državnog kapitala putem berze, te neposredan odabir kupca. Kod privatizacije banaka, definisano je da svaka banka koja ima udio državnog kapitala od najmanje 50%, sastavlja početni bilans stanja. Datum sa kojim se sastavljao ovaj početni bilans je isti kao i kod preduzeća, 30. jun 1998. godine. Početni bilansi su se dostavljali Ministarstvu finansija RS, koje je odlučivalo o solventnosti banke. Ukoliko se procijeni da je banka solventna, dužna je da pripremi program privatizacije. Imovina nesolventnih banaka se prodavala, a potom, nesolventne banke su se imale likvidirati. Predviđeno je formiranje privatizacionih investicionih fondova (PIF), odnosno društava za upravljanje PIFovima. Formirane su institucije tržišta kapitala, Komisija za HOV, Centralni registar. Kasnije je osnovana i Banjalučka berza.
Rezultati privatizacije u Republici Srpskoj
U dosadašnjem toku privatizacije, u Republici Srpskoj je privatizovano 704 preduzeća, prikupljeno 1,5 milijarde KM gotovine, a starom deviznom štednjom je kupljen državni kapital u vrijednosti od 180 miliona KM. Prihodi od privatizacije su bili prihodi budžeta RS, a namjena korištenja ovih sredstava je trebala biti finansiranje razvojnih projekata i zapošljavanja. Ukoliko se izuzmu dvije novčano najznačajnije privatizacije, one od Telekoma Srpske, koji je prodat za 1,3 milijarde KM i Naftna industrija RS (NIRS), koja je prodata za navodnih i neprovjerenih 200 miliona KM, ukupan novčani priliv koji je Republika Srpska inkasirala u privatizaciji iznosi samo 76 miliona KM.
Još nije privatizovano 365 preduzeća, od kojih je 109 u stečaju, pa vjerovatno nikad neće ni biti privatizovana, a u likvidaciji 10. Od preduzeća koja su privatizovana i djelimično privatizovana, njih 187 je u stečaju, a 6 u likvidaciji.
Dakle, od, sa početka privatizacije, inicijalno identifikovanih 1600 privrednih subjekata, u privatizaciju je ušlo oko 1070. Privatizovano je, dakle, oko 65,7% ukupnog broja preduzeća. Od ukupnog broja privrednih subjekata (što privatizovanih, što neprivatizovanih), trenutno je u stečaju 296 preduzeća, a u likvidaciji 16. Pored toga, stečajem i likvidacijom je ranije ugašeno još oko 200 preduzeća, koja su izbrisana iz sudskog registra i više ne postoje. Privatni sektor učestvuje u stvaranju 60% BDP, što je jedna od najnižih vrijednosti ovog parametra za zemlje u tranziciji. To znači da još uvijek postoje značajni privredni kapaciteti u državnom sektoru, što se najviše odnosi na Elektroprivredu Republike Srpske. Početna knjigovodstvena vrijednost državnog kapitala koji je bio predmet privatizacije je iznosila 8.277.248.340 KM. Udio ranijeg, dioničkog kapitala (interne dionice), je priznat u iznosu od niskih 4,23%, a ostalo je iznosio državni kapital koji je bio predmet privatizacije. Vaučer ponudom je registrovano 1.420.498 lica koja imaju pravo na vaučere (gotovo cijela populacija RS). Ukupno je emitovano 49.202.893 vaučera. Formirano je 13 privatizacionih investicionih fondova koji su ispunili cenzus (odnosno milion prikupljenih vaučera). Ukupno je uloženo (u preduzeća ili PIFove) 83,7% vaučera. Neuloženo je 16,30% vaučera, koji su proglašeni nevažećim, nakon isteka roka za ulaganje. Iz ovoga proizilazi da su po završetku procesa ulaganja vaučera, 1,18 miliona građana RS postali (mali) akcionari.
Revizija privatizacije u Republici Srpskoj
Revizijom privatizacije se u početnim godinama privatizacije bavila Glavna služba javnog sektora Republike Srpske. Nakon višegodišnje pauze, a pod pritiskom javnosti, revizija privatizacije se zakonski definiše i otpočinje u Republici Srpskoj od 2006. godine. Formirana je Komisija za reviziju privatizacije državnog kapitala u preduzećima i bankama koja je, kako smo vidjeli, dobila široka ovlaštenja za rad. Rezultat rada Komisije je obavljenih 199 revizija privatizacije. Komisija je našla da od 199 kontrolisanih privatizacija, u 96 privatizacija postoji osnovana sumnja na nezakonitosti. Predmet kontrole su bili privatizacioni proces, od utvrđivanja vrijednosti kapitala, do izrade plana i programa privatizacije, njegovog odobrenja, do definisanja prodajne cijene, njene uplate, i kontrole ugovorenih obaveza kupca državnog kapitala. Nije poništena nijedna privatizacija. Osnovi sumnje nisu bili dovoljno uvjerljivi.
Mareco Index Bosnia jedina je ovlaštena agencija za mjerenje gledanosti TV programa u Bosni i Hercegovini, od 2006. godine do danas. Posao koji oni obavljaju izuzetno je značajan za ovdašnje elektronske medije, jer od “procenta gledanosti” koji Mareco saopšti direktno zavisi i procenat udjela TV kuća u (ne)velikom marketinškom kolaču. Upravo zbog toga Mareco je godinama na udaru dijela TV stanica, koji ovu agenciju optužuju da ima svoje favorite i da lažira istraživanja. Jednostavnije rečeno, mnogi se smatraju oštećenim, tvrdeći da im Mareco otima “iz usta” i daje onima sa kojima su “u talu”; kako oni tako i marketinške agencije, koje najveći dio tog kolača plasiraju. U niz navrata zahtijevana je kontrola ovih istraživanja, ali do toga nikada nije došlo. Tvrdi se da je razlog tome izuzetno jak lobi, koji raspolaže marketinškim milionima, i kojem na pamet ne pada da gusku koja nosi zlatna jaja dijeli sa drugima. Istraživanja gledanosti do kojih smo mi došli uveliko daju za pravo onima koji kritikuju Mareco i ukazuju na to da su njihovi procenti, najblaže rečeno, veoma veoma sumnjivi.
Nedavno je Telekom Srpske, unutar svoje IPTV mreže, proveo istraživanje gledanosti TV stanica na području Republike Srpske, a rezultat je poražavajući po neke TV kuće, koje prema Mareco mjerenjima imaju sjajnu gledanost. Rezultati istraživanja koje objavljujemo urađeni su na uzorku od12 000 (dvanaest hiljada) pretplatnika. Treba imati u vidu da IPTV plaforma ima potpuno precizne podatke o tome šta i koliko se gleda na njihovoj mreži.
Avgust
Tako je prema ovom istraživanju, u avgustu ove godine, najpraćenija bila Radio televizija Republike Srpske, čiji je udio u gledanosti na teritoriji ovog entiteta 28 posto. Iza njih je bijeljinska BNTV koju je gledalo 25 posto onih koji pale televizor, dok je PINK na trećem mjestu sa 14%. Na četvrtom mjestu je BHT čiji je procenat zastao na 6,9 posto, dok se na kraju ove liste nalazi banjalučka ATV sa svega 4 posto gledanosti.
Mareco indeksi za isti mjesec znatno su drugačiji i po većinu stanica, osim ATV-a, znatno negativniji. Marecokaže da je RTRS u avgustu gledalo 10,7 procenata, BNTV 12,7; PINK 12,3 %, BHT 4,0 %; dok je ATV gledalo njih 11,8 posto.
Septembar
U septembru se ponovila slična priča. Prema podacima iz IPTV mreže gledanost RTRS je rasla i zaustavili su se na 28,9 posto, dok je BNTV zabilježila mali pad na 23,8 %. Pink je, takođe, malo pao i to na 13 procenata, dok je BHT porasla na cijelih 9 procenata. Naši izvori, koji su nam dostavili ove podatke, tvrde da je ATV zabilježila težak pad i da njihova gledanost u septembru “nije vrijedna pomena”.
Mareco u spetembru kaže da je RTRS imao 12,5 posto, BNTV 11,3 posto; PINK 11,7 posto; BHT 6,3 %, dok je, prema njima, ATV procenat iznosio 12,7.
Uočljivo je i da podaci IPTV mreže i Mareco Index Bosnia pokazuju rast gledanosti RTRS-a i BHT-a u septembru u odnosu na avgust, te mali pad gledanosti BNTV i PINK-a u tom uporednom periodu. Jedino nesaglasje, i to drastično, je po pitanju banjalučke Alternativne televizije. Nema dileme da je više nego nužno preispitati istraživanja Mareco i naći način da se istinito, precizno, i bez sumnji, javnosti predstavi udio u gledanosti ovdašnjih TV kuća. Sadašnja mjerenja, koja se obavljaju preko piplmetara, odavno su prevaziđena, i ne daju ni blizu tačnu sliku o tv navikama ovdašnjih “dragih gledalaca”.
piše: Branislav Borenović, poslanik u NSRS i potpredsjednik PDP
Svаki put kаdа imаmo određene izvještаje o nаpretku ili “nenаpretku” Bosne i Hercegovine nа putu kа evropskim integrаtivnim procesimа pitаmo se štа će novo evropski “poslodаvаc” dа nаpiše u svojim brižljivo pripremаnim dokumentimа а bude trаdicionаlno učtiv i dа “velikа” evropskа politikа ne uvrijedi “mаle” lokаlne BH političаre. Ogromnа glаvoboljа tj. dugogodišnjа migrenа kojа je prisutnа kod ključnih evropskih sаveznikа po pitаnju BH evro integrаcijа, se između redovа može pročitаti i u poslednjem izvještаju o nаpretku Bаlkаnskih zemаljа , gdje, iаko ne postoji skаlа kojom se rаngirаju zemlje nа ispunjаvаnju evropskih integrаtivnih sporаzumа, jаsno se može zаključiti dа ubjedljivo zаdnjа po pitаnju ovih procesа je Bosnа i Hercegovinа, sportskim rječnikom rečeno zаkovаnа nа dno tаbele bez bodovа.
Evropskа kulturа u sаopštаvаnju loših vjesti po ko znа koji put pokаzuje koliko je Evropа, mаdа sve više opterećenа i svojim problemimа, ili previše strpljivа ili previše nezаinteresovаnа premа Bosni i Hercegovini.
Jednа konstаtаcijа i dvа ipo “uslovа” zа dаlji nаpredаk nа ispunjаvаnju Sporаzumа o stаbilizаciji i pridruživаnju pokаzuju dа bi trebаlo “nešto” urаditi а generаlno prilikom prezentаcije izvještаjа ponаšаnje i jednih, evropljаnа, а posebno drugih, domаćih vlаstodržаcа, je kаo dа se rаdi o nečemu trećem, vаnzemаljskom BH obliku.
Konstаtаcijа dа nemа vlаsti više od godinu dаnа i dа bi osnovni demokrаtski preduslov zа uspješno vršenje vlаsti i donošenje efikаsnih odlukа i zаkonа konаčno bilo konаčno formirаnje Sаvjetа ministаrа pokаzuje jednu аpsurdnu situаciju jer svi sudionici аpeluju i pozivаju а čine suštinski ništа dа imаmo odgovornu vlаst bаzirаnu nа izbornim rezulаtаtimа ili kаko se voli reći, volji grаđаnа.
Jedаn od delegirаnih preduslovа zа rаtifikаciju SSP je i usvаjаnje Zаkonа o držаvnoj pomoći zа koji svi tvrde dа je usаglаšen i već predložen u postojećem *tehničkom* sаzivu Sаvjetа ministаrа аli je osnovni problem kаko dа neprikosnoveni SNSD objаsni jаvnosti Republike Srpske ovаj klаsični primjer prenosа nаdležnosti. Nа ovom slučаju se vidi svа obmаnа,dvoličnost ili bolje rečeno jeftinа retoričko-populističkа predizbornа politikа SNSD-а, već 5 godinа vlаdаjuće strаnke u RS i BiH, kojа je svoj izborni legitimitet grаdilа nа priči o STOP prenosu nаdležnosti, а nаkon Zаkonа o ombudsmаnu RS i kroz pripremljeni Zаkon o držаvnoj pomoći se vidi nаjočitiji prenos nаdležnosti sа Republike Srpske nа Bosnu i Hercegovinu, i to u nаjbolnijem obliku - ,držаvnoj pomoći.
Popis stаnovništvа je delegirаn kаo logičаn polu-preduslov koji će biti potrebаn BiH u kаsnijoj fаzi svog rаzvojа, više zbog stаtističkih nego političkih rаzlogа i, žаli bože izgubljenog vremenа i propuštenih šаnsi dа već ove godine iskoristimo evropskа sredstvа dа imаmo konаčno vаlidаn popis stаnovništvа.
I nа krаju ispunjаvаnje presude Sudа u Strаzburu u slučаju “Sejdić-Finci” kojom se trebа rаditi nа usklаđivаnju Ustаvа BiH sа Evropskom konvencijom o ljudskim prаvimа i osnovnim slobodаmа je ocjenjeno kаo nаjveći izаzov u nаrednom periodu gdje se uspostаvljа evropski preduslov zа rаtifikаciju SSP-а i dаlje аplicirаnje kа člаnstvu u EU kroz “kredibilаn nаpor” nа implementаciji presude čiju ocjenu dаje evropski poslodаvаc nа bаzi vlаstite procjene. Kredibilаn nаpor je novi eu-bih dvo-riječni izum kojim se opisuje stаnje urаđenog ili ispunjenog ne nаvodeći vаgu ili tаs kojim se “kredibilаn nаpor” može izmjeriti, а još niko nije dаo odgovor nа pitаnje štа to suštinski znаči i kojа je mjernа jedinicа potrebnа i koliko istih dа se dobije prolаznа ocjenа.
СА СЈЕДНИЦЕ ОДБОРА ЗА РЕВИЗИЈУ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ (ЈАВНО САСЛУШАЊЕ), ОДРЖАНЕ 11. ОКТОБРА 2011. ГОДИНЕ У БАЊОЈ ЛУЦИ
ПРЕДСЈЕДНИК ВУЧУРЕВИЋ
Даме и господо, добар дан и добро дошли на данашње јавно саслушање које се одржава на основу одлуке Одбора за ревизију НС РС, који је донешен на 8. сједници Одбора, 20. јуна текуће године.
Прије свега, дозволите да констатујем да данашњем јавном саслушању присуствује осам чланова Одбора за ревизију НС РС, представници Главне службе за ревизију и господин Проко Драгосављевић, бивши министар са сарадницима, као и гости који су акредитовани и медији који ће пратити данашње саслушање и представници осталих политичких партија.
Данашње јавно саслушање је у складу са чланом 52., 53. Пословника о раду НС РС и ми ћемо се данас позабавити са темом „Негативним ревизорским извјештајем“ у дијелу који је Главна служба за ревизију дала Министарству омладине и спорта у вријеме када је министар био господин Проко Драгосављевић. Данашњи ток сједнице одвијаће се на следећи начин и молим вас, прије свега да вас упозорим, приликом ваших дискусија да укључите испред себе имате овај монитор, гдје има звучник, да би се могло чути, јер се ова сједница и снима како бисмо имали и стенограмски запис са ове сједнице.
Дакле, ми смо донијели одлуку на Одбору да право постављања питања и представницима Главне службе за ревизију и господину Драгосављевићу и његовом тиму, могу постављати само чланови Одбора до 10 минута. Молим и представнике Главне службе за ревизију и господина Драгосављевића и његов тим да будемо што краћи како бисмо на ефикасан начин, обзиром на почетак Скупштине завршили ову данашњу сједницу, са једне стране, а са друге стране представници који су акредитовани у Скупштини, који присуствују, и имају право да изнесу своје мишљење о овом проблему до 5 минута.
Ако има још неких нејасноћа око тока сједнице да то расправимо на почетку како не бисмо касније имали... Има ли неких нејасноћа или потреба да се нешто допуни у раду овог данашњег саслушања? Чланови Одбора? Нема.
Дозволите да замолим господина Чека, главног ревизора са својим тимом, да детаљно образложи, исто до десет минута, разлоге због којих је дао оцјену у дијелу негативан Министарству породице, омладине и спорта у вријеме док је министар био гоосподин Драгосављевић.
Господине Чеко, изволите.
БОШКО ЧЕКО
Хвала лијепо. Дозволите да прије свега поздравим све чланове Одбора за ревизију НС РС, пристне госте на овој сједници.
Ево укратко ћу да изнесем да предмет ревизије су финансијски извјештаји Министарства породице, омладине и спорта састављени за 2010. годину. На основу планираних задатака који смо извршили, а везано за 2011. годину, извршили смо ревизију финансијских извјештаја овог министарства састављених дана 31. децембра 2010. године по ревизији усклађености пословања и преглед значајних рачуноводствених политика и других објашњавајућих напомена. Одговорност руководства министарства за финансијске извјештаје, министар је одговоран за припрему и фер презентацију финансијских извјештаја у складу са Међународним рачуноводственим стандардима за јавни сектор и међународним стандардима финансијског извјештавања.
Одговорност ревизора је да се изрази мишљење о финансијским извјештајима на основу проведене ревизије у складу са стандардима ревизије. Ови стандарди налажу да ревизију планирану извршимо на начин који омогућава да се у разумној мјери уреди, да финансијски извјештаји не садрже материјалне значајне погрешке и изразе, те да је пословање усклађено са важећим законским и другим релевантним прописима. Сматрамо да су прибављени ревизорски докази довољни и одговарајући да обезбјеђују осуду за наше ревизорско мишљење.
Послије проведене ревизије, Главна служба за ревизију је исказала мишљење са резервом на финансијске извјештаје и негативно мишљење за усклађеност. О овом врсти мишљења ће да колегица из Главне службе детаљније да објасни, али прије свега желим да кажем да у име Главне службе за ревизију, овдје писутни су замјеник главног ревизора, господин Душко Иличић, руководиоци сектора финансијске ревизије у Главној служби за ревизију, госпођа Олга Ђекановић и вођа тима ревизија који је проводио господин Димитровић Ненад.
Основ за изражавање мишљења са резервом на финансијске извјештаје и негативно мишљење на усклађеност је следећа: Министарство није провело све препоруке дате у предходном ревизорском извјештају и то је имало утицаја на мишљење, односно на усклађеност. Главна служба за ревизију јавног сектора је ревизорском извјештају овог министарства, кад смо вршили ревизију за 2009. годину дали 22 препоруке, министарство је доставило план програма активности за провођење препорука са роковима за отклањање неправилности и носиоцима тих активности. Ревизијом проведених препорука приликом ревизије за финансијски извјештај за 2010. годину, утврђено је да је ово министарство провело 15 препорука, дјелимично су проведене двије препоруке, а да пет препорука нису проведене. Детаљно које препоруке нису проведене и дјелимично проведене су описане у извјештају.
Везано у одређеним налазима који имају утицај и на мишљења, а и на закључке у самом извјештају, ревизија је констатовала да на страни 5. извјештаја, констатовала је да ово министарство у 2010. години донијело правилник о интерним и контролним поступцима, утврђено да није вршена процјена ризика и поступци процеса расподјеле текућих и капиталних помоћи. Мишљење ревизије да ови послови носе јако висок контролни ризик из разлога што увидом у документацију везано за додјелу средстава помоћи, ревизија није могла потрвдити да је расподјела средстава извршена у складу са наведеним критеријумима. И овај налаз има утицај на мишљење и усклађеност.
Утврђени су неправилности и неусклађеност код праћења утрошка горива, обрачуна путних трошкова, класификације трошкова, неправдање путних аконтација благовремено. Такође су утврђене неправилности код евидентирана и плаћања рачуна, тј. непостојање _________ суштинске и рачунске контроле примљених рачуна, тако да постоје рачуни који нису евидентирани у књизи улазних рачуна, те да постоје рачуни чији цијене нису у складу са цијенама из понуде, тј. разликују се од уговорних цијена. Утврђени су слабости система интерних контрола код евиденције присуства на послу, тј. неусклађеност мјесечних евиденција присуства на послу и исказаних сати на платној листи радника.
Као што је наведено под тачком 4. извјештаја велики број извршених реалокација је у овом министарству, 46 унутар министарства у укупном износу од 2 милиона 75 хиљада 975 КМ и 12 реалокације између буџетиских корисника у укупном износу од милион и 208 хиљада и 853, те значајно прекорачење појединих буџетских позиција, што потврђује одсуство планске функције. Желим да нагласим да Закон о извршењу буџета дозвољава реалокације у оквиру министарства и између министарстава, али основни документ на који се увијек позива Главна служба за ревизију, Одлука о усвајању Буџета коју је усвојила НС РС.
Овај велики број реалокација који се појављује требали су бити на крају ребалансом покривени, јер те реалокације кад погледамо у суштини одступају од одлуке коју је усвојила НС РС, Буџет.
Одобрени буџет овог министарства за 2010. годину је 7 милиона 889 хиљада КМ и то је НС. Коначно извршење буџета износи 10 милиона 541 хиљаду 022 КМ или 34% више и тај дио је углавном покривен реалокацијама. Значи, одлука је једно, а реалокације су практично измјениле буџет и поново наглашавам да је требало извршити ребаланс буџета.
Такође, знате, министарство је вршило и трошило износ од 2 милиона и 652 хиљаде 022 КМ више од одобреног буџета. Дио износа од милион и 85 хиљада 483 КМ покриврен је реалокацијама, а други дио у износу од милион и 566 хиљада и 539 КМ није уопште покривен, значи није било довољно средстава. Везано за овај износ од милион и 566 хиљада и 539 КМ, констатовали смо такође да тај износ није усклађен са приходима. Наиме, у складу са чланом 5. Закона о буџетском систему ово министарство је приказало веће приходе за овај износ гдје смо формално констатовали да не постоје приходи, него је очито показује се да је ово дефицит и тако је требало да остави и што показује да образац, односно извјештај биланса успјеха није исправан.
Трошкови одржавања смо констатовали, између осталог, смо констатовали смо на страни 8. да износи аутомобила 24.032, од чега је врло значајно напоменути, и да се у овом износу односи на ауто гуме 8.714. Ако погледамо ове трошкове одржавања аутомобила, и ако знамо да ово министарство има три аутомобила, умањено за ове ауто гуме, значи, трошкови одржавања 15.318, подјељено са три аутомобила, значи негдје годишње 5.106 КМ су по аутомобилу трошкови одржавања што показује да су јако високи трошкови и по нама је то нејасно утрошено, односно треба се раузмишљати можда исправније да се врши набавка новог аутомобила него улагање у значајан износ у аутомобиле.
Исто такав случај је и кад су у питању ауто гуме. Ако знамо да имамо 8.714 КМ за три аутомобиле, значи негдје преко 2.900 по аутомобилу трошено гума годишње. Министарство је исказало приходе у билансу успјеха већи у износу од милион и 566 хиљада и 539, и то показује да финансијски извјештаји нису тачни, односно она резерва на финансијске извјештаје.
Даље, под тачком 4.1.2., констатовали смо да је већи дио средстава текућих капиталних помоћи везаних за програме за омладину и спорт додјељује мимо објављених конкурса, тако да није остварена потпуна транспарентност при додјели средстава. Код достављених средстава, комисија за додјелу средстава није сачињавала бодовну листу, тако да се не може утврдити да су захтјеви вредновани и средстава додјељивана у складу са утврђеним критеријима.
Такође, под тачком 4.1.5. процедуре набавке, одређене процедуре набавке нису у свим случајевима у складу са Законом о набавкама што такође има утицај на усклађеност. На страни 11. описане су и помоћи спортским организацијама у износу од 363.868,00 КМ, што је 75% више у односу на одобрена средства. Помоћи спортским и непрофитним организацијама 2 милиона 199 хиљада 830, што је извшење од 151% у односу на одобрена средства. Финансирање пројеката у складу са Законом о играма на срећу је реализовано у износу од 255 хиљада КМ или 268% у односу на одобрена средства. Капиталне помоћи исказане су од милион 149 хиљада 945 или 53% у односу на средства одобрена првобитним буџетом.
Помоћ за изградњу и реконструкцију и санацију спортских објеката исказане су у износу од 731 хиљаду и 941 КМ, што је извршење од 244% у односу на одобрена средства буџетом. Ово министарство је доставило примједбе на нацрт извјештаја ревизије и то у 16 тачака примједби, достављен је од стране Главне службе одговор на примједбе, од које су четири тачке примједби прихваћене док остале примједбе нису прихваћене и достављен је одговор због чега нису прихваћене.
Министарство породице, омладине и спорта је у складу са чланом 20. Закона о ревизији јавног сектора РС сачинило план провођења препорука, значи отклањање неправилности и доставило Главној служби за ревизију РС дана 22.7.2011. године.
На крају желим да кажем да Главна служба за ревизију и тим за ревизију имао јако коректну сарадњу са овим министарством приликом провођења ревизије и тиме желимо још једном да изразимо захвалност.
Када су у питању мишљења везана за..
СЛАВКО ВУЧУРЕВИЋ
Вријеме само...
БОШКО ЧЕКО
...са резервом, желим само да укратко колегица објасни ова два мишљења. Ја сам завршио своје.
СЛАВКО ВУЧУРЕВИЋ
Изволите, колегице, али кратко.
________________
Као што је познато ми смо изаразили за ово министарство мишљење са резервом за финансијске извјештаје, односно фер и тачност презентације, Информације о финансијским извјештајима и негативно мишљење за усклађеност.
Кад су у питању финансијски извјештаји, постоје три разлога због којих смо дали резерву. Први је због тога што су исказани фиктивни, односно обрачунски приходи у износи од 5 милиона 666 хиљада 539, за које су створене обавезе на крају периода које су укњижене, за које нису била обезбјеђена средства. Друго је што други расходи нису на фер начин презентовани, јер су постојале грешке у класификацијама и у књижењима и то су трошкови службених путовања и неки трошкови текућих помоћи. Трећи разлог је због тога што напомена уз финансијске извјештаје, нису у довољној мјери објаснила извршење буџета у складу са захтјевима међународног стандарда 24, параграф 30, гдје се упоредивост основе у односу на усвојени буџет који је одобрила НС и све разлике морају детаљно образложити.
Негативно мишљење за финансијске извјештаје је дато из неколико разлога, односно на усклађеност из неколико разлога. Прво, због тога што у задње три године ово министарство је имало значајне неусклађености у пословању и што све препоруке које су даване везано за те неусклађености нису проведене.
Друга ствар је што је ово министарство прекорачило буџет за 34%, што није у складу са чланом 39. Закона о буџетском систему и што су највећи број реалокација извршене након остека фискалне године. У оквиру тог прекорачења који је 2 милиона 652 хиљаде, милион и 566 хиљада су средства расходи који нису покриведи. То су оне обавезе које је министар финансија захтјевао на крају године да се унесу у финансијски извјештај, односо у књиге, а за које нису била обезбјеђена средства.
Друга ствар која је утицала на давање мишљења негативно, та што је највећи дио средстава текућих и капиталних помоћи који су везани за програме финансирање омладине и спорта, додјељивање мимо објављених конкурса, тако да није постигнута довољна транспарентност приликом додјеле ових средстава.
Комисија која је вршила обраду достављених захтјева није сачињавала бодовне листе тако да се ревизија није могла увјерити да су додјељена средства била у складу са критеријима која постоје у правилима или правилницима које је министарство донијело. Трећа ствар је што велики износ додјељених средстава није намјенски оправдан. Постоји негдје око 50% поднесених извјештаја о намјенском трошењу средстава, а преко 50% додјељених средстава не постоји извјештај и није намјенски оправдано.
И последња ствар која је утицала изражавање нашег мишљења негативно на усклађеност је што су постојале неусклађености код провођење процедура набавки које су такође присутне годинама у овом министарству. Хвала.
СЛАВКО ВУЧУРЕВИЋ
Хвала. Како сам схватио господине Чеко, са вама је и господин Митровић који је био вођа тима за ревизију. Имате ли ви нешто господине Митровићу да допуните, предходне извјештаје?
МИТРОВИЋ
За сад не бих ништа.
СЛАВКО ВУЧУРЕВИЋ
Господине Драгосављевићу, хоћете ли ви прокоментарисати ревизорски извјештај и наводе које су изрекли представници Главне службе за ревизију? Изволите.
ПРОКО ДРАГОСАВЉЕВИЋ
Хвала. Желим да поздравим све присутне, Одбор за ревизију, састав ревизорски, госте и наравно медије.
Ја се захваљујем Одбору за ревизију што је дао могућност да и представници министарства кажу своје мишљење, тако да се чује и друга страна. Министарство, односно моји сарадници и ја смо се трудили да радимо како најбоље умијемо и знамо. Наравно да су се ту дешавали и пропусти и одређене неправилности. Па ево, желим да кажем и своје мишљење око тога. Наравно, кад се говори о овим расходима од милион и 566 хиљада и 530 КМ, који нису уисклађени са приходима, што није у складу са захтјевима члана 5. Закона о буџетском систему. Ми смо се обратили Министарству финансија захтјевом за објашњење и министарство даје следећи одговор:
Обавјештавамо вас да су закључна књижена за све кориснике Буџета РС који су у систему трезорског пословања, па и за ваше министарство сачињена у складу са упутством у изради бруто прометног биланса корисника Буџета Републике. Такође, достављамо вам и упутство о изради бруто прометног биланса корисника Буџета Републике број: 0615/020-100/11.
Дакле, упутство и објашњење Министарства финансија како да то књижимо.
Кад је ријеч о планирању за које се каже да није планирано у складу са законом, сматрамо да је планирање вршено на бази предходно утврђених програма, у складу са чланом 13. и 14. Закона о спорту и утврђеним приоритетима, а исто потврђујемо правилник о условима и критеријумима о финансирању носилаца развоја спорта РС, Службени гласник РС број 17/10, као и са програмом развоја спорта РС са приоритетним областима. Тај програм је био на увиду, имамо га овдје донесеног.
Кад је у питању примједба транспарентности, наводи се да није обезбјеђена транспарентност приликом додјеле средстава, што је по нашем мишљењу субјективно, јер постоји правилник о критеријумима за финансирање носилаца развоја спорта РС, Службени гласник број 17/10, као и рок за подношење захтјева за расподјелу буџетских средстава, члан 7. правилника, као и приоритетне области и активности које се могу финансирати од стране министарства, члан 8., правилника, тачке од а. до р., и наравно сматрамо да је то довољно транспарентно, а правилник о условима и критеријумима за финансирање носилаца развоја спорта РС, Службени гласник РС, 17/10 који није ни поменут у ревизорском извјештају.
Наравно, на страни 7. наведено је да код гранта за породицу нису планирана средства за завршетак кућа, што није тачно, јер то је пројекат који је 2008. Влада, то је пројекат Владе који су задужили министарство да то проведе и то је заједнички пројекат локалних заједница и Владе. Локалне заједнице су требале да обезбједе структуру, земљу и израде темеље, а остало министарство. Све је урађено и у складу са извјештајима надзорне комисије. Ми смо добијали по грађевинској књизи обавјест и упутство о плаћању. Средстава су обезбјеђена од 525 хиљада, онолико колико смо сматрали колико ће бити завршено објеката, а за 2011. су обезбјеђена средства од милион и 708 хиљада, који практично говоре да је довољно за завршетак свих кућа који су планирани тим пројектом.
Кад је у питању додјела средстава без јавних огласа, ради се и углавном се и наводи овдје, Омладински савјет, студентске организације, спортски савези, удружење породица са четворо и више дјеце, су партнери министарства и они достављају своје програме и финансијске планове и ми одобравамо те програме, уврстимо их у свој програм рада и финансијски план и финансирамо те активности. Тако да није било потребе да ми расписујемо тендер за то. Рецимо, Омладински савјет се искључиво финансира, то је кровна омладинска организација РС, искључиво се финансира из средстава овог министарства.
Свако удружење четворочлане породице нашим програмом рада и финансијским планом добија двије хиљаде за своје активности. Сваки спортски савез добија 4 хиљаде марака за своје активности. Према томе, није било потребе да ми расписујемо за то тендере, то су између осталог та средства. Даље, кад су активности омладинске организације као што је Студентска зима која се девет година финансира, а затим камп на Јахорини, Студентске спортске игре, има два само универзитета. Има ли потребе да ми расписујемо тендер, а додјељујемо једном и другом универзитету у складу са њиховим програмом спортске активности и финансирамо то. Практично то су та средства која су практично додјељена без тендера. Сва остала, почев од, или рецимо стипендије спортистима или врхунским спортистима и спортистима инвалидима. Ми својим програмом рада и финансиојским планом то смо предвидјели, само расписујемо конкурс да нам спортски савез дости имена тих стипендиста, а све остало, обука енглеског језика, разни пројекти и све остало је ишло путем тендера. Горе наведени пројекти, програм за који наводите да је утрошен највише дио средстава и да су иста додјељена мимо конкурса налази се на списку календара републичких омладинских манифестација, те њихова реализација обавеза надлежних министарстава и организација, а у програму рада Владе РС предвиђена је обавеза министарства о поношењу Влади РС информације о њиховој реализацији. Унија студената РС, Студетске спортске савез, то су све партнери за које ми додјељујемо та средства, а то је уосталом регулисано правилником који је објављен у Службеном гласнику 112/08.
Кад су у питању игре на срећу, практично је била расподјела уредбом Владе, односно Министарства финансија. Однос је био од прохода игара на срећу 90% Министарству здравља и социјалне заштите, а по 5% култури и спорту. Ја сам предложио на Влади једном да се направи измјена те уредбе и да се додјели Министарству здравља и социјалне заштите 50%, 30% аспорту, а 20% култури. То је прихваћено и Влада је то прихватила, министарство је направило уредбу коју је Влада такође усвојила и на основу те уредбе Министарство је израдило правилник у складу са уредбом правилник на основу истог расписала конкурс, те одобрило средства спортским организацијима и појединцима за организацију и учешће у међународним такмичењима. Наравно да нисмо могли подијелити оно што немамо јер смо то практично добили.
Кад су у питању јавне набавке гдје примједба да нисмо тражили гаранцију у испоруци робе, Закон о јавним набавкама даје могућност обезбјеђења и извршења уговора гаранцијом, али не прописује то као обавезно, а с обзиром да смо ми са добављачем већ радили предходне двије године, сматрали смо да је озбиљан добављач, да нема потребе да тражимо гаранцију. А да смо урадили исправно, а један од учесника на тендеру се жалио и Агенцији за јавне набавке и Агенција за јавне набавке БиХ је одбила његову жалбу, а нас обацвјестила да смо исправно провели тендер.
Кад је у питању рачуновоствено и књиговодствено послови, предлажем да то моја сарадница каже, а желим на крају да кажем и ово, кад су у питању извјештаји о реализацији, да су извјештаји негдје достављени министарству између 85 и 90% и мислим да стижу и ових дана. Наравно, корисници нису увијек довољно одговорни.
Желим на крају да кажем и ово, да сва средстава која су додјељивана, да су додјељивана комисијски, а чланови комисије су поред запослених у министарству су били представници Омладинског савјета и спортских организација. И ни једна реалокација, слажем се да је било доста реалокација, ни једна реалокација није урађена без сагласности Владе и ни једна марка није потрошена без сагласности утрошка Владе. Кад је у питању пробијање буџета, наравно да средства која министарство није имало у свом буџету, корисници су се обратили Влади, Влада је својим закључком донијела одлуку да се додјељују та средства, задужила Министарство финансија и Министарство спорта да то реализујемо. Министарство спорта је обезбједило паре, ми прослиједили. Наравно, да је било ребаланса буџета, то би било све покривено, није било ребаланса и зато се... Али у самом извјештају ревизорском гдје каже да смо од 22 примједбе провели 17, односно 15, двије дјелимично и из овога што сам данас изнио, да још и од ових пет проведено довољно.
СЛАВКО ВУЧУРЕВИЋ
Хвала, господине Драгосављевићу. Ако има колегица ваша, али кратко, само три минуте, ако можете да апсолвирате вашу... изволите.
САЊА ТОДОРОВИЋ
Да се представим, Сања Тодоровић, службеник у Министарству породице, омладине и спорта у оквиру финансија, финасијског дијела. Поздрављам све присутне, медије.
Само да појасним везано за дефицит. Министарство породице, омладине и спорта приходе не књижи, значи то ради Министарство финансија и од њих смо добили допис да су урађени како треба. Ми приходе значи, не евидентирамо код себе, значи физички, тако да нисмо могли имати утицаја на који начин ће се приходи евидентирати. Расходе једно евидентирали, све обавезе које смо створили евидентиране су, све је транспарентно и јавно.
Што се тиче уредбе о критеријумима за утврђивање корисника и начину расподјеле дијела прихода од игара на срећу, прије доношења уредбе значи на тој позицији за додјелу средстава од игара на срећу је планирано 95 хиљада на основу процјене Министарства финансија да ће се остварити толики приходи, међутим након измјене саме уредбе постојеће, добили смо још 190 хиљада марака више у односу на планирани буџет и из тих разлога долази по налазу ревизије наводно прекорачења буџета, а то је наравно требало бити покруивено ребалансом, обзиром да ребаланс није донешен прошле године како сви знамо, то није било ни могуће, тако да сматрам ту примједбу за ребаланс неосновано.
Следеће, што се тиче текућег одржавања, трошкова текућег одржавања, свима је познато да министарство у односу на предходни период у ове четири године је остварило доста напредтка што се тиче финансирања спортских организација, њихове саме контроле, омладине итд., самим тим повећана су и средства везано за обиласке, контролу, и одржавање наравно аутомобила, се морало повећати. Значи, и то прекорачење буџета је покривено реалокацијама у односу значи 28%.
Следеће, што се тиче класификације, видим да је споменула ревизија и то, овдје је наведено, е сад не знам колико се разумијете, помоћ спортским организацијама. Ревизијом је утврђено да су на овој позицији погрешно класификоване и непрофитне организације као што су основна школа Алекса Шантић, Дом ученика, Економска школа, Општина Теслић и Петрово. Ми смо то евидентирали на позицији 61410, по постојећем контном плану, сада је урађена измјена, значи, помоћ спортским организацијама назив позиције. Међутим, та позиција у контном плану, значи, изворни њен назив јесте текуће помоћи и помоћи другим нивоима Владе у оквиру којих спада помоћи општинама, помоћи мјесним заједницама, односно јавним установама. Сматрајући да су школе, јавна уставова Дом ученика исто тако јавна установа...
СЛАВКО ВУЧУРЕВИЋ
Вријеме...
САЊА ТОДОРОВИЋ
Само да завршим...
... из тих разлога смо ми навели на овој позицији, а не на непрофитним организацијама.
СЛАВКО ВУЧУРЕВИЋ
Хвала. Господине Митровићу, хоћете ли ви прокоментарисати три минуте наводе?
МИТРОВИЋ
Па може. Ја бих само кратко, пошто је овдје сад детаљисање неко око класификације овога. Ја бих само кратко да се вратим на директора и колегиницу.
Поћићемо од планирања, прво уствари интерне контроле. Потпуно одсуство интерне контроле код одржавања и ових навода ситних. То није ушло у квалификацију мишљења. Идемо даље, планирање је ушло. Потпуно одсуство планске функције. Не можете, минитре, тврдити кад имате 50 реалокација, да сте добро планирали. Програма нема, не достављају се од сектора, у сектор финансија и рачуноводства, да би се то преточило у буџетски захтјев, добар, квалитетан.
Планска функција, те грешке су произвеле код имплементације, нарочито код грантова, гдје ви кажете да је транспарентно. Није тачно да је транспарентно, министре, ако ви додјелите на примјер, имате правилник који, ми смо рекли да постоји, али да није јасан и прецизан. Ви додјелите на примјер грант средства за спорт, а у овоме правилнику каже, захтјеви се достављају до 1. јуна. Ви га у десетом мјесецу додјелите 500 хиљада. Значи, протекао је рок, 500 хиљада сте додјелили. У рјешењу... (упадице) Па, спортском клубу...Пише у извјештају, Игокеа, пише у извјештају. Ништа није спорно да тај клуб добије 500 хиљада, али ми се нисмо могли увјерити на основу мјерила критерија је то 500 хиљада. Не спорима да тај клуб треба добити, да је то неко међународно такмичење. Није спорно, али ни једног елемента ми немамо да кажемо, ево, додјелили су то ад хок тамо негдје у десетом мјесецу, да видимо шта је разлог, који су то критерији да то буде баш 500 хиљада? Ништа више, а то је та транспарентност. Па не можете рећи, сад да не идемо и да не детаљишемо овдје, имате стварно доста грантова и тога, све се може објавити, све се може тачно дефинисати. И ови правилници што сте донијели, то је корак напријед, али они нису јасни и прецизни и морате свако рјешење да прати уз комисију бодовне листе гдје се ми можемо увјерити да је то додјељено 500 хиљада није спорно, 500 хиљада, али то су испоштовани критерији из овога правилника на који могу сви аплицирати. То је та транспарентност.
И на крају, морате имати 90% извјештаја, док смо били тамо, нисмо улазили, али ја сам питао овако начелнике и руководиоце, донесите ми по вашем колико сматрате да је пристигло извјештаја о намјенском утрошку средстава. Узео сам 50%, није 50% тад није. Значи, да смо узели, ја вам кажем, ми смо 20 дана више утрошили у ову ревизију него иначе, баш ради тих неправилности које се понављају из године у годину. Дакле, мислим да је коректан био однос...сад сам мало игубио нит, али да је ово коректно код ових намјенског трошења. Значи, тад док смо ми били у ревизији, кад смо завршавали, ни 50%, ја гарантујем...
СЛАВКО ВУЧУРЕВИЋ
Хвала. Ја морам да кажем ово, ми смо мало ушли у дискусију једну која сад говори о расправи која је требала да буде завршена. Обзиром да је данас завршена, ми смо овај извјештај разматрали овако какав јесте и на основу овог извјештаја Главне службе ревизије смо и заказали ово јавно саслушање. Значи, о детаљима представни Главне службе за ревизију и министарство, могли су да прије сачињавања закључења усагласе ставове, очито нису, значи, ми имамо данас готову ствар.
Сада ћемо прећи на постављање питања од стране чланова Одбора и представницима Главне службе за ревизију и представницима господину Драгосављевићу и његовој сарадници.
Па ево, дозволите, ја бих прво поставио питање. Господине Драгосављевићу, зашто нисте проводили или провели препоруке из предходних ревизорских извјештаја, јер по мени очито да је узрок овакве оцјене Главне службе за ревизију управо лежи у неотклањању примједби које Главна служба за ревизију вама давала и на раније ревизорске извјештаје у протекле три године?
ПРОКО ДРАГОСАВЉЕВИЋ
У ревизорском извјештају се наводи да је од 22 примједбе проведено 17, односно двије дјелимично. Ја сам овдје покушао да докажем да су и остале проведене. Ми смо донијели правилник о интерној контроли. Истина, нисмо запослили интерног контролора из разлога што није било у буџету планирана та средства, а Влада је донијела закњучак да се не запошљавају нови радници у 2010. години.
Наравно да ревизија има примједбе на тај правилник који треба отклонити. Кад је у питању планирање, транспарентност, класификација, јавне набавке и правилник о исправној додјели тих средстава, ја сам то презентовао да то постоји. Мислим да су све примједбе отклоњене, с тим да је ова једна кад је у питању интерна контрола, дјелимично отклоњена.
СЛАВКО ВУЧУРЕВИЋ
Главне примједбе су на планирање интерну контролу и надзор, те нису отклоњене и управо из тих примједби из ранијих примједби произишли су и ова оцјена која је дата у дијелу усклађености као негативно.
ПРОКО ДРАГОСАВЉЕВИЋ
Кад је у питању буџет, планирање је добро извршено, али ова средства која је Влада донијела на основу захтјева корисника буџета и гдје смо ми прекорачили практично буџет од 2 милиона 600 хиљада, то су та средства која је Влада практично донијела својим закључком, задужила Министарство финансија и Министарство спорта да то проведу и Министарство финансија обезбједило средства нама, доставило и ми смо из провели. И то је разлог прекорачења буџета и ту је углавном највећа примједба за слабо планирање, јер нисмо планирали да то буде.
СЛАВКО ВУЧУРЕВИЋ
Уколико би сви министри, министарства, ушли у овакву процедуру како ви нама објашњавате, онда би усвајање буџета и Скупштина као законодавни орган апсолутно не би имали смисла у доношењу буџета и усвајању буџетског оквира. Значи, свако би трошио колико ко домогне или по неким личним везама с предсједником Владе, одређивало би се, трошило, вршиле реалокације. Једноставно, премда то није само ваша пракса, чини ми се из ових других ревизорских извјештаја, много је реалокација и по мени је књучно да ипак треба поштовати буџет онако како је усвојен, јер је то и Законом о буџетском сисатему захтјева од вас.
Следеће питање које ћу вам поставити је, зашто нисте прописали поступак надгледања додјељених средстава помоћи у правилнику о интерним контролама додјељених средстава. Видјели сте, изњели су и сада примједбе да се на вријеме не достављају око утрошка средстава итд. Значи, такав један став отвара много питања која могу да се поставе. Зашто се то не уради на вријеме и зашто то није прописано на адекватан начин да се тачно зна ко добије како их троши, ко надгледа итд.
ПРОКО ДРАГОСАВЉЕВИЋ
То је правилником о додјели средстава прописано и тражени су извјештаји и инсистирано на тим извјештајима и зато сам рекао да је око 85 до 90% извјештаја, за неке измјерено 100%, али у просјеку негдје између 85 и 90% извјештаја је достављено министарству о утрошку средстава. Иако је дефинисано да корисник неће моћи да аплицира на средства следеће године уколико не оправда утрошена средства из предходне године. Дефинисано је правилником све. Ко може аплицирати, кад може аплицирати и шта је обавеза корисника средстава.
СЛАВКО ВУЧУРЕВИЋ
Како објашњавате констатацију Главне службе за ревизију дато на страни 5. Извјештаја, да су утврђене неправилности и неусклађености утрошка горива, обрачуна путних трошкова, да је ревизија нашла примљене рачуне који нису евидентирани у књизи улазних фактура, што практично значи да ти рачуни нису суштински ни евидентирани у министарству.
ПРОКО ДРАФОСАВЉЕВИЋ
То би боље можда могла дати одговор моја сарадница, нисам ја бавио се тим.
САЊА ТОДОРОВИЋ
Само да нагласим да ово нису материјално значајне грешкекоје би могле утицати на сам ревизијски извјештај, обзиром да се догодило то што се догодило. Што се тиче аконтација, оне се правдају, ми немамо уопште јако пуно аконтација, можда три, четири у току догине да се узме што се тиче тога, значи, не слажем се ту са Главном службом за ревизију.
Што се тиче неправилности код евидентирања и плаћања улазних рачуна, не постоји формални суштинске контроле примљених контрола. Каже ревизија да су утврдили да постоје рачуни који нису евидентирани у КУФ-у, те да постоје рачуни чије цијене нису у складу са цијенама из понуде уговорних цијена.
Што се тиче евидентирања у КУФ-у, ја се не слажем опет са ревизијом, то би морали поново у полемику, што се тиче тога. Значи, сви су рачуни евидентирани у КУФ-у, тако да немам други одговор.
СЛАВКО ВУЧУРЕВИЋ
Ја се не слажем са вама у вашем одговору, да кажем, да није битно утицало то обзиром да није велики износ. Ја мислим да је сваки динар који се у буџету оствари да је то свака марка да она припада грађанима РС и да треба да се користе како треба. Према томе, тај ваш одговор по мени лично да нешто не утиче, није адекватан одговор и мислим на се не може на такав начин и вјероватно господин Драгосављевић је имао проблем, овај који има данас, управо из става својих помоћника, са таквим односом према средствима која су додјељена буџетом.
Но добро, ревизија је констатовала да министарство у 2010. години платило 8.672 КМ на име трошкова горива за властите аутомобиле и то за четири лица која су имала рјешење и једно лице које није имало рјешење да користи то гориво. Ствара се утисак са овим да по ревизији неко може да користи без ичег, једноставно дође, представи се на пумпи да сипа гориво за Министарство омладине и спорта, и сипа гориво без икаквих одговорности и образложења зашто се тако ради.
САЊА ТОДОРОВИЋ
За утрошке горива постојале су рјешења, значи, за све и једно утрошено гориво. Тендер је проведен, значи, зна се гдје се врше трошкови набавке горива, тако да вјерујте не знам...
ПРОКО ДРАГОСАВЉЕВИЋ
А мени није познато да и једно возило које није...
СЛАВКО ВУЧУРЕВИЋ
Имате констатацију, господине Драгосављевићу, за властите аутомобиле, четири лица користила. Три та лица су имала ваше рјешење да користе гориво, једно лице није имало рјешење, значи, оно је користило, на који начин, можете нам ви данас објаснити.
ПРОКО ДРАГОСАВЉЕВИЋ
Није ми познато да и једно рјешење, и мислим да то нема евидентирано нигдје тај податак.
СЛАВКО ВУЧУРЕВИЋ
Главна служба за ревизију је то констатовала, према томе, то има, и ви сте то могли отклонити приликом давања примједби на нацрт Извјештаја за Главну ревизију да у тај дио расправе не можемо улазити.
Идемо даље, колико службених возила посједује министарство, колико сам схватио три, а потрошено је 8.714 КМ на име аути гума. То испаде, ако је неки општеприхваћени стандард, да се ауто гуме мијењају сваких 30 хиљада пређених километара или ако експлодира, то је ванредна ситуација. Испеде да су возила ваша у министарству свако двадесетак дана прелазило 30 хиљада километара и морали су да мијењају гуме. Како објашњавате ту чињеницу?
ПРОКО ДРАГОСАВЉЕВИЋ
Па ја нисам у те детаље баш улазио, и ту информацију сам практично сазнао кад је ревизија то констатовала. Дакле, ето нисам довољно увида имао у то, а моји сарадници нису о томе водили рачуна. Мислим да је то пропуст. (упадице)
СЛАВКО ВУЧУРЕВИЋ
Даћу ријеч... Мислим, то је овако веома значајан и пара уши и душу, што кажу.
Даље, констатовано је у ревизорском извјештају да је министарство плаћало оправку приватних аутомобила. Ко су власници тих аутомобила и на основу којих критеријума је министарство плаћало оправку приватних возила.
ПРОКО ДРАГОСАВЉЕВИЋ
То није тачно је и нема такве евиденције и то је произвољно мишљење, сигурно.
СЛАВКО ВУЧУРЕВИЋ
Није произвољно мишљење, јер је документовано у ревизорском извјештају, према томе, онда би се овдје могло извући нека друга чињеница. Значи, ревизија је утврдила, такође сте ту чињеницу могли у нацрту када је Главна служба за ревизију ва,а доставила нацрт извјештаја, могли сте то отклонити међусобно. Међутим, она је остала и она се и даље налази у усвојеном ревизорском извјештају.
Добро, још једно питање. Како је министарство дозволило да се за помоћ спортским организацијама утрошило 75% више средстава од дозвољеног буџета?
ПРОКО ДРАГОСАВЉЕВИЋ
Па управо одлуком Владе да се додјечле средства која нису планирана буџетом су направили прекорачење. То је за неке спортска такмичења која нису планирана програмом рада министарства и за која нису обезбјеђена средства, али је закључком Владе донесено да се финансирају и то се односи на то прекорачење.
СЛАВКО ВУЧУРЕВИЋ
Добро. Закључак би се могао намјестити да практично Влада практично преузима функцију Скупштине као законодавног органа, јер је по Закону о извршењу буџетског система дозвољено, чини ми се 5% извршити, горе, доле, али на овакав начин, онда то заиста ми нећемо имати потребу, ако се овако настави да Скупштина усваја буџет па можда и да се не састаје.
Добро, ја сам исцрпио своје вријеме. Чланови Одбора, ко жели да поставља питање? Уроше, изволите.
Страна б
УРОШ ГОСТИЋ
...после бившег министра, ја не видим великих разлика и не видим негирања одређених чињеница у налазу. Има разлика утолико, што то неко посматра са једног аспекта, неко посматра са другог аспекта. Мени је лично драго да ту нема неких посебно опречних мишљења, и мислим да је ово доста реално приказано у извјештају, а и сам министар бивши, прихвата те констатације уз образложења одређена која су се дешавала. Моја констатција је следећа:
Оволики број реалокација који се десио, дозвољавам ја, то може бити у оквиру једног буџетског корисника, дозвољавам да може бити и између буџетских корисника, али све то на неки начин ограничено и то се може кретати до 5%.
Нешто треба извући из овога, одређен закључак. Не знам да ли господин Чеко, односно Служба министарства, разликује како поимају створене обавезе и евидентиране обавезе. Колико ја видим сад се употријеби један термин, сад други, међутим, то није исто, то треба разликовати. Не можемо тражити сада да је све Влада урадила својим одлукама овако или онако. Људи који проводе извршење одређених планова буџетски потрошачи, морају на неки начин водити рачуна до које мјере могу ићи, без обзира какав је правилник и ко га је донио. Ја сугеришем, али то сам још на неким мјестима локалним уочио да нико нема план, бар кад се тиче трошкова за помоћ спортских организација. Нема правих правилника. Тај правилник би требао рангирати, прво рангирати врсте спортова, који је за одређено подручје спорт највише заступљен, који је највише интересантан. У оквиру тог спорта, рангирају се одређени клубови. Ко може по ком основу повући одређена средства. Није исто онај што се бори за опстанак и онај који треба да оствари рецимо неку титулу, да освоји првенство итд. Ако би такве правилнике имали, онда се не би постављало питање овдје, зашто је отишло 500 хиљада некоме, није уопште битно коме, а ја тврдим да треба да се постави питање, зато што немамо одређена мјерила. Да имамо одређена мјерила, онда би то било сасвим другачије.
И друго, мислио сам поставити питање, а оно је већ постављено, ви сте га господине Вучуревићу поставили, зашто нису извршене препоруке предходне које су биле. Колико сам ја прочитао, мислим да су се све могле извршити. Нема ту никаквих проблема. Да ли је то, те препоруке, изискују повећан број извршилаца, то је посебно питање, али сигурно је тамо гдје су те препоруке од стране Главне службе испоштују долази се тад до бољих резултата. Ја знам, обзиром да дуго са овим баратам, да смо ми имали тако црне налазе и да је ова служба својим радом унаприједила то да ми данас немамо тако ружних, тако лоших извјештаја као што је то некад било. Према томе, и ту службу треба на неки начин испоштовати кад већ нешто сугерише.
Мислим да ово прекорачење које се десило, оно се десило, мислим да је министарство покривено у одређеним одлукама. Да ли је до тога требало доћи или не, то је сад посебно питање, и увијек бих сугерисао да сваки корисник буџетских средстава држи се одређених _____, и ако ће видити да мора негдје пробити, онда се то на вријеме реагује и на вријеме се то покрива, не одлукама Владе, зна се како се то покрива. Није нама сад оправдање, јесте за министарство оправдање, није било ребаланса, а нама свима то није оправдање. И на као члановима доле Скупштине и Влади као Влади итд., то јесте тако било и то јесте чињеница, али да ли је требало тако бити, ја мислим да није требало тако бити. Хвала.
Па нисам примјетио ни једно питање уваженог колеге, господину уваженом министру, ја ћу поставити неколико питања, прије тога ћу нешто констатовати. Овај човјек овдје џабе сједи, он је вишак. Овдје је требао да сједи министар финансија, јер без његовог махања главом у складу са Законом о буџетском систему и Законом о извршењу буџета, није могао урадити ништа.
Он је само ексапонент једне промашене политике у којој се буџет у континуитету третира као водич, а не као обавеза која је прописана Законом о извршењу буџета, гдје се каже у члану 49., за извршење Буџета Републике, Влада је одговорна Скупштини. У члану 5. истог Закона о извршењу буџета, који је кључни документ за сваки буџет у буџетском систему. Обавезује се свако онај ко предлаже буџет, односно ко проводи буџет, да предложи његов ребаланс у складу са његовим доношењем, уколико дође до битних одступања. Овдје се само једном десило у разрезу одсупање од 34%.
Овај одбор ако жели да направи реда, посебно ће водити рачуна приликом усвајања Приједлога Буџета за 2012. годину и Закона о извршењу, при томе водити посебно рачуна о Закону о извршењу буџета и при томе такође предложити измјене Закона о буџетском систему. Наиме, ми данас овдје можемо да причамо о одговорности овог човјека, само у складу са одредбама, завршних чланова које говоре о санкцијама и казненим одредбама за не провођење одредби Закона о извршењу буџета и Закона о буџетском систему, којима су казне за неизвршење или кршење одредби, овдје евидентно по овом ревизорском извјештају да постоје одредбе које су кршене, прије свега члан 39., може да се казни одговорно лице новчаном казном, вјеровали или не, од 500 до 1.700 КМ и након тога можемо констатовати, ујео вук магарца. Оваква законска рјешења су накарадна и ја ћу бити један од оних који ћу предлагати да се ове казне помноже најмање са десет пута, а мислим да треба и са више. Да казнене одредбе за оваква одступања Буџета, супротно Законом у буџетском систему, супротно одредбама Закона о извршењу буџета буду мултиплицирани вишеструко и да одговорно лице, и то предлажем у закључку са данашњег саслушања, да се прије усвајања Закона о извршењу буџета за 2012. годину казнене одредбе повећају, да минимална буде 20 хиљада, а максимална буде 100 хиљада КМ за одговорна лица. Па ћемо онда да уозбиљимо ове људе за које је буџет водич, а не обавеза за извршење, да знају кад се заврши цијела прича да ће платити масну казну за оно што не раде у складу са законом. Јер овдје не постоји санкција, ми овдје нисмо као Одбор дошли да испитујемо и проводимо поступак утврђивања било какве кривичне одговорности, о томе треба да се бави институција која је за то надлежна да проводи истраге. Ја нећу да сумњам има ли шта или нема, али ћу поставити уваженом бившем министру неколико питања. Јесте ли ви, господине министре, подносили извјештаје о извршењу буџету Влади РС и колико пута у току 2010. године.
ПРОКО ДРАГОСАВЉЕВИЋ
Обавеза је министарства да поднесе извјештаје о утрошку средстава и два пута годишње се подноси тај извјештај.
ДРАГАН ЧАВИЋ
Само два пута? Ја бих рекао да се подноси четири пута у складу са чланом 45. и чланом 46. Закона о буџетском систему, у поглављу извјештај ____. Ви сте дужни да подносите до 30. априла први извјешта, други од 1. до 31. марта, и редом, за сваки квартал годишње и полугодишње.
Молим вас, да ли је за сваку вашу реалокацију Влада на приједлог министра донијела одговарајућу одлуку?
ПРОКО ДРАГОСАВЉЕВИЋ
Свака реалокација је донесена, за сваку реалокацију је Влада донијела одлуку.
ДРАГАН ЧАВИЋ
Да ли сте ви упознати са одредбама члана 49. Закона о извршењу буџета? Пардон, Закона о буџетском систему, ви или ваше колеге, не морате ви, али имате колеге које се баве тим послом, стручно. Јесте ли упознати?
САЊА ТОДОРОВИЋ
Ја сад немам овдје Закон о буџетском систему пред собом.
ДРАГАН ЧАВИЋ
Ваљда сте дошли на саслушање, морали сте донијети закон. Ја ћу вас подсјетити. Члан 49. каже, да извршење Буџета Републике, Влада је одговорна Скупштини. Да ли сте упознати са одредбама члана 39. став 1. и 2. Закона о буџетском систему.
САЊА ТОДОРОВИЋ
Прекорачење Буџета, претпостављам
ДРАГАН ЧАВИЋ
Став 2. каже: Осталим актима се не могу стварати обавезе на терет Буџета, ако за те обавезе нису предвиђена средства у Буџету.
Овај ревизорски извјештај и његова структура недвосмислено показују да је дошло до одступања и кршења члана 39., чак се на то позива и ревизор у констатацијама и прекорачењима.
Да ли вам је позната одредба члана 5. Закона о буџетском систему?
САЊА ТОДОРОВИЋ
Уравнотеженост, је ли тако?
ДРАГАН ЧАВИЋ
Да вам кажем, члан 5. каже, да се мора вршити ребаланс уколико дође до битних одступања од извршења буџета.
САЊА ТОДОРОВИЋ
Министарство као министарство не врши ребаланс само, и ви сте упознати са тим.
ДРАГАН ЧАВИЋ
Добро. Молим вас, господине министре, да ли су остали чланови Владе, предсједник Владе и Влада као колективно тијело од вас тражили да извршавате одређене обавезе у складу са предвиђеним оквиром буџета или ван оквира буџета?
ПРОКО ДРАГОСАВЉЕВИЋ
Наравно, у оквиру буџета.
ДРАГАН ЧАВИЋ
Како је могуће онда да сте прекорачили буџет?
ПРОКО ДРАГОСАВЉЕВИЋ
Влада је својом одлуком и закључком донијела одлуку о финансирању одређених субјеката и дефинисала која су то средства и обезбједила средства која су ишла путем овог министарства.
ДРАГАН ЧАВИЋ
Господине министре, члан 13. Закона о извршењу буџета за 2010. годину у тачки 2. каже: Уколико се не може извршити прерасподјела средства према ставу 1. овог члана, Влада може на приједлог министра финансија, средства распоређена буџетом, распоређивати између министарства и других органа упоредо 5% укупно усвојених средстава министарства или органа управе којима се средства умањују. И ја не сумњам да сте ви поступили у складу са законом. За ово је крива Влада. Она вам је одобравала реалокације. Дакле, још једном понављам, ви џабе ту сједите. Овдје умјесто вас је требао сједити Александар Џомбић.
Он је све предлагао, а прихватао његов предсједник Владе Милорад додик, и зато имате ово прекорачење, не својом вољом. Ја предлажем, господине предсједниче, да Одбор за ревизију приликом усвајања Закона о извршењу буџета за 2012. годину посебну пажњу усмјери на измјену члана који регулише реалокације и да се убудуће реалокације не могу вршити само до 5% на конто оних који умањују своје ставке планиране буџетом, него и оних који и увећавају, тако да и ово прекорачење од 34% нажалост је у складу са Законом о извршењу буџета, законито. Јер овај господин ту није крив, крива је Влада која је требала да изврши балансирање свих прихода и расхода ____ буџета по корисницима.
И још једно питање, на крају, да ли је ико од вас, господине министре, затражио из Владе, мислим ту на предсједника Владе и на Владу као колективни орган, да сносите одговорност у складу са завршним одредбама, казненим одредбама Закона о извршењу буџета за 2010. и Закона о буџетском систему?
ПРОКО ДРАГОСАВЉЕВИЋ
Наравно, није тражио одговорност, јер је Влада о свему донијела одлуке и својим закључцима регулисала и практично је упозната и кроз извјештаје које је министарство подносило редовно.
ДРАГАН ЧАВИЋ
Хвала, најљепше. Ја ћу само да констатујем на крају, погрешна особа овдје сједи. Ми имамо потпуно пројектован систем, кога прави групација која подржава Владу РС су сваком смислу ријечи, у коме се легитимним отвара простор за овакве манипулације. И предлажем на крају да се скупштински Одбор за ревизију, заједно са стручним службама које нам могу дати стручна мишљења, посебно позабави Приједлогом измјена и допуна Закона о буџетском систему, да то крене од Одбора за ревизију и да посебну пажњу посвети Закона о извршењу буџета који долази на дневни ред заједно са Буџетом за 2012. годину. Хвала.
СЛАВКО ВУЧУРЕВИЋ
Хвала. Господин Трнинић.
ТРНИНИЋ
Хвала. Ја бих овдје да подсјетим да је Одбор за ревизију, колико се сјећам дао једногласну подршку овоме извјештају иако у томе одбору сједе представници позиције и опозиције и да смо дали безрезервну подршку Служби за ревизију. Мада ми је сада мало „пољуљала“ та безрезервна подршка, јер у одговорима представника министарства на питања која су поставили моји представници, има доста констатација или дио констатација који каже, није тачно, нема тога итд. Испаде да је практично неке ствари у овом извјештају, барем по изјавама представника министарства мало измишљена или су чак ревизија радила тенденциозно. По томе би требало да на јавно саслушање иде Служба за ревизију, ако се мало разумијем под таквим констатацијама.
Такође, морам само нешто напоменути, да је представница министарства рекла једну констатацију која је ружна, додала је кад је у питању легитимитет овог одбора, јер у свом образложењу или одговору, рекла једну реченицу која каже, објаснићу вам то, али сад парафразирам, зависи да ли се разумијете у то, ја вјерујем да овдје има људи који се одлично разумију у те неке ствари. Добро. Нисам мислио отварати дебату по том питању, само ћу једно питање поставити, јер су моји представници доса тога рекли. По овоме испада да је отприлике рађено све исправно, али да је у питању тумачење или неспоразуми како то види министарство, а како то види Служба за ревизију.
Конкретно питање би онда било бившем министру, ако би све било онако како сматрају да је у реду, је ли по његовом мишљењу онда ово мишљење ревизије било потпуно позитивно или има ишта да је било негативно и да је ова служба у нечему у праву?
ПРОКО ДРАГОСАВЉЕВИЋ
Ја сам на почетку рекао да има недостатака у раду, да је ревизија помогла у отклањању одређених недостатака и кроз ревизорске извјештаје из 2009. године, те је сугерисала и у овоме и наравно да има недостатака доста, али ми се трудимо да радимо колико је могуће исправније и у складу са законом и позитивним прописима.
СЛАВКО ВУЧУРЕВИЋ
Хвала. Даље... Ивка.
ИВКА РИСТИЋ
Поштовани предсједниче, даме и господо,
Ја ћу бити јако кратка. Мислим да ово што је рекао колега, да смо ми овај извјештај на Одбору за ревизију прихватили, подржали рад Главне службе за ревизију и ту нема ништа спорно. Ревизија је урадила свој дио посла шпрема налазима које је утврдила приликом контроле. Контролисани субјекат је имао прилику да да приговоре на утврђене недостаке, пропусте, назовите их како год хоћете. Нешто је прихваћено, оно што је било основано, оно што није, није прихваћено. Суштина свега је провођење препорука датих од стране ревизора. Овдје има посланика који су мало дужо, ако се сјетимо 2002. године, тада је било 18 извјештаја са негативним ревизорским извјештајем, а данас имамо са једно. Мислим да то сасвим довољно говори свима нама, уколико се поштују препоруке ревизије сваки наредни извјештај мора бити бољи и мора бити са мање пропуста у раду. То је једно правило, надам се да ће овом контролом извјештаја за 2011. годину бити сви да ли са резервом, да ли позитивни, али мислим да ће и тај један негативан до следећег извјештаја Главне службе за ревизију нестати.
Ја бих се само вратила овом извјештају, питала бих мало господу из министарства везано за уговорене услуге које су исказане у износу од 183 хиљде и 729 КМ и за 52% су веће у односу на одобрена средства.
Интелектуалне услуге исказане су у износу од 100 хиљада 880 КМ и чине их накнаде по основу уговора о привременим и повременим пословима, 34 хиљаде 564 КМ, и уговор о дјелу 66 хиљада и 324 марке.
Ревозија је утврдила да министарство након 30.6.2010. године није закључивало уговоре о привременим и повременим пословима са појединцима, што је била препорука по предходним ревизорским извјештајима. Ово потврђује ову моју предходну констатацију, да су провођене препоруке из ранијих извјештаја, овакве констатације не би било, па ме само интересује које су то интелектуалне услуге у овако великом износу? Хвала.
САЊА ТОДОРОВИЋ
Ево, ја ћу да вам одговорим. Што се тиче интелектуалних услуга, Министарство је склапало уговоре, конкретно Стратегија за развој породице, затим Мале омилпијске игре су биле, значи, то је праћење Малих олимпијских игара, праћење и провођење Малих олимпијских игара и слично. Било је чланова који су се морали платити. Значи, предвиђени програмом, предвиђени Буџетом, ништа ту нисмо прекршили.
Није ни наведено...
СЛАВКО ВУЧУРЕВИЋ
Идемо даље, ко жели? Господине Латиновићу, изволите.
ЗОРАН ЛАТИНОВИЋ
Хвала, предсједниче. Па ево само укратко пар констатација, евидентно је и сложићу се са предходним дискутантима да не провођење препорука из предходних ревизорских извјештаја, поготово из 2009. године, је у многоме условило стање и понашање у министарству онакво какво је и било. Стање је евидентно из финансијских извјештаја, да ће госпођа Тешановић из буџетских средстава за ову годину морати измирити неизмирене обавезе Министарства породице, омладине и спорта из прошле године у износу од милион 630 хиљада марака, односно евидентно је из финансијских докумената да је министарство направило дефицит од милион 556 хиљада КМ.
Кажем, такво стање је евидентно због непредузетих препорука и непримјењених препорука које су се односиле на обавезу планске функције у министасрству провођења интерних контрола и надзора утрошених средстава. Евидентно је, значи, да више од 50% корисника није вратило повратну информацију миниостарству како су трошила средства. То сигурно може створити осјећај могућности шпекулација да је министарство у многим ситуацијама било проточни бојлер у трошењу буџетских средстава према крајњим корисницима. То може створити шпекулацију да је можда сем тога што је било проточни бојлер можда била и машина за прање новца, ако немамо повратне информације како су средства потрошена, да ли су уложена у оне пројекте за које јесу. Може се с пуним оправдањем шпекулисати, да се можда неко окористио од тих буџетских средстава, да су она завршила у нечијим приватним рукама, да су можда у вријеме изборне кампање поједине странке можда користила за своје промоције. Ја мислим да министар није био у потпуности свјестан своје одговорности. Ако би се покренула истрага и можда ове некакве шпекулације показале као истине, вјероватно би се могло завриједите, господине бивши министре, и кривична пријава.
У том дијелу ја бих вас упитао да ли сте ви апсолутно били свјесни своје позициоје и могућих санкција у таквом једном систему и да ли је неко можда на вас вршио притисак у погледу начина трошења тих средстава?
ПРОКО ДРАГОСАВЉЕВИЋ
Наравно да сам био потпуно свјестан и тврдим да има извјештаја 85 до 90% о утрошеним средствима и морам да кажем и то да су у току ревизије, ревизори тражили чак адресе особе задужене за утрошак тих средстава, односно представници тих субјеката и ишли контролисати утрошак тих средстава и углавном није било ту примједбе. Средства су се трошила транспарентно и ту нема примједбе ни ревизија, али да су извјештаји каснили, то стоји.
СЛАВКО ВУЧУРЕВИЋ
Има ли још неко од чланова Одбора неко питање? Да ли неко од гостију има да изнесе свој став по овом питање? Нема.
Даме и господо, сходно члану 53. Пословника НС РС, Одбор за ревизију ће на затвореној сједници сачинити Информацију о јавном саслушању НС РС и кроз ту Информацију предложити одређене мјере и закључке и заузети ставове по наведеном ревизорском извјештају министарства породице, омладине и спорта, те предложити конкретне мјере.
Хвала још једном свима који су учествовали и пријатно.
