Prosta matematika: Savjest Srđana Mazalice vrijedi 25 KM mjesečno

 piše: Slobodan Vasković

Obično se ne bavim SNSD-ovom boranijom, posebno ne onim njenim dijelom koji ima ulogu robotizovane glasačke mašinerije, i koji za vjerno klimanje glavom u Šefovom rektumu ponekad dobiju priliku i da mu javno poltronišu.

Jedan od takvih bezbojnih automata je i Srđan Mazalica, čija je analitika plića i od one koju, s vremena na vrijeme, izbaci neki od banjalučkih parking-automata.

Znam, nije pristojno od mene ovoliko nasilje nad nečim tako bezbojnim, bezličnim, nesadržajnim, nevrijednim, ali šta da čovjek radi kada mu se takva individua obrati maloumnim “samo ti sinko radi svoj posao”, kao što se meni obratio taj Mazalica, a uz to mi poslao i poruku putem tvitera (kako bih ga uopšte primjetio) u kojoj piše “dubokoumno” – blog na blog.

I pri tom se individua Mazalica samonaslovljava kao javna ličnost.

Drago momče, ti si javna bruka, a ne javna ličnost; ti nemaš nikakav kredibilitet, tako da o rušenju nekog tvog kredibilteta nema ni govora. Čak ni ne znaš šta je to.

Da znaš ne bi se “šicao” tim izrazom, ali negdje si to usput pokupio, pa ti se učinilo zgodnim da plasiraš.

U potpunoj si zabludi - nemam ja nikakve loše namjere prema tebi, takve kao ti ja ni za doručak ne jedem. Gade mi se, pa sam prestao da doručkujem. Samo kafa i tekstovi Rajka Vasića.

Kako sam večeras dobre volje, pojasniću ti par stvari, što mogu jednostavnije, kako bi ih čak i ti mogao dokučiti i razumjeti.

U tekstovima na koje se referišeš pomenuo sam te uzgred, jer si nekom čudnom greškom postao narodni poslanik, potpuno svjestan da ti pojma nemaš šta ta pozicija predstavlja. Tvoj šef bi te okarakterisao kao “politički pobačaj”, ali ja na tebe neću primijeniti takvu jednu zluradu opasku. Više volim misliti da se sranja dešavaju, te si se i ti tako zatekao u Narodnoj skupštini RS. Uz nesebičnu tatinu pomoć.

Momče mlado, za ubuće da naučiš - prije nego li reaguješ, trebaš prvo pažljivo pročitati tekst na koji se osvrćeš. Pod uslovom da si ovo do sada razumio, pojasniću ti dalje; ukoliko, pak, nisi, slobodno se vrati na početak, pročitaj još dvaput triput stoput, pokušaj shvatiti, pa onda niz tekst, do samog kraja. Biće to tvoj put krsta.

Da si pažljivo pročitao šta sam napisao, shvatio bi da nigdje nisam ustvrdio da je Milan Mazalica kao direktor “Vodovoda” dobio stan od “Mikroelektronike”, a što ti kao demantuješ. Na ovom mjestu ti savjetujem da naučiš znakove interpunkcije i njihovo značenje. Sa akcentom na tačku (.). Uz to, otac ti je donedavno bio direktor “Vodovoda”, tako da tvoja opaska o njegovim “penzionerskim danima” jedva da stoji. Svih ovih godina, u kojima Praštalo progoni tvoje komšije, a ti ćutiš kao zaliven, Milan Mazalica jeste bio direktor “Vodovoda”.

Kod tebe nije problem samo što pojma ni o čemu nemaš, već i što bezočno lažeš.

Pa u svom pokušaju člančića navodiš: “Milan Mazalica NIJE u posjed stana došao kao i ostalih devet radnika Mikroelektronike, jer je Milan Mazalica JEDINI u ugovor sa Mikroelektronikom uložio stanarsko pravo nad stanom od 61m2 u ulici Dr.-a Vojislava Đede Kecmanovića br.25, koje je stekao 1991.godine, i to je razlog zbog čega je otkupio stan od 93m2 u ulici Milovana Hrvaćanina i isti uknjižio“.

Ali si zaboravio da kažeš da je Milan Mazalica za stan od 62 m2 dobio stan od 93 m2 i da nije uložio niti jedne jedine marke za izgradnju razlike u kvadraturi. A ona iznosi 31 m2.

A gotovo svi ostali stanari jesu. Precizno, njih pet. Kako oni koji su dobili stanove kao kadrovi, tako i oni koji su dobili stanove kao pripadnici boračkih kategorija. I ulagali su 30-50 posto od vrijednosti stana. I sada im njihovo Dragan Praštalo, tajkun, otima.

Možda ti sve ovo ne znaš. Trebao si zato pitati Tatu, da ti pojasni, objasni, pomogne pri pisanju. A ne da te pusti tako nespremnog i nejakog meni da se poigravam sa tobom kao sa malim mišem.   

Raspisao si se ti, nema šta. Pa prvo „udario“ naslov u plavom i u naslovu riječ „iliti“. Učinila ti se baš onako jakom. Uhvatila te neka pomama, čini ti se u opravdanom bijesu da ti se riječi same slažu, ne stižeš ih ukucati. Nepodnošljiva ljepota udaranja direktno ti iz prsta ističe u vord.

Iluzija je to, momče. Iluzija. Bolje ti je, a Bogami i stoput pametnije bilo da nisi pogrešno pomislio da imaš dara.

Redovi koji slijede i u kojima prenosim tvoje prdomeljenje samo pokazuju kakve sve karikature i dvadesetopozivci učestvuju u političkom životu. I na tragediju svih u donošenju odluka.

„SNSD niti organi bilo koje stranke ne treba da obavljaju posao pravosudnih institucija koje o sporu između Dragana Praštala i radnika Mikroelektronike treba da daju konačnu riječ.

Ne ulazim u to ko je u pravu: radnici Mikroelektronike ili Dragan Praštalo. Nije moj posao kao narodnog poslanika da bilo šta presuđujem, odlučujem ili zaustavljam u ovom procesu, niti sam od bivših komšija bilo kad zamoljen da o ovome postavljam bilo kakvo poslaničko pitanje“, pravdaš ti sopstveno nečinjenje, iako godinama gledaš kako tajkun, kriminalac i tvoj stranački drug, na pravdi Boga, progoni porodice boraca, porodice palih boraca i kadrove.

I pokušava da im otme jedino što imaju, dok on lično ima desetine miliona. Koje je oteo.

Od čega si ti satkan? Od ilovače! Pokušavaš biti licemjer, tvrdeći kako “SNSD niti organi stranke ne treba da obavljaju posao pravosudnih institucija…”, isti onaj SNSD koji godinama odlučuje o svakom segmentu društva; o životu i smrti u Republici Srpskoj. Poslednjih godina sa akcentom na smrti.

Čak ni licemjer nisi sposoban biti. Tek malo nevrijedno puhalo, koje je umislilo da zna sva slova i kako se njima veze.

Fino je što si na kraju teksta zaista iskreno objavio i objasnio ko si i šta si.   

„Svih ovih godina troškovi advokata koji je zastupao radnike/komšije finansirani su iz sredstava tekućeg i investicionog održavanja zajednice etažnih vlasnika. Ravnopravno sa ostalim stanarima, u ovu svrhu, moj otac je svaki mjesec uplaćivao 50 KM“, navodiš nesretniče, valjda smatrajući da poentiraš.

Zar ne vidiš da si upravo javnosti saopštio koliko košta tvoja i očeva prljava savjest - po 25 maraka mjesečno.

U nastavku prenosim integralno “tekst” Srđana Mazalice

Реаговање на неке наводе Слободана Васковића илити "само ти синко ради свој посао"!

Потпуно сам свјестан да обављање јавне функције носи терет ризика да неко злоупотријеби и истргне из контекста моје изјаве, често из јасног разлога подривања кредибилитета мојих ставова. Али није ми се до сада дешавало да ме било ко нападне лично и да дирне у моју породицу, износећи неистине и полуистине и на основу истих креира конструкције које имају за циљ приписивање нечасних и непоштених радњи нити мом оцу нити мени.

На свом блогу Слободан Васковић је објавио два текста под насловом „Досје: Драган Праштало, високи функционер СНСД и Додиков тајкун, избацује на улицу борце и породице палих бораца“, и у овим текстовима споменуо мога оца и мене. Не бавим се, нити сам се икад бавио Слободаном Васковићем. Не спорим његово право да се бави са мном, с обзиром да сам јавна личност. Будући да су његове наводе објавили и неки електронски медији, а искључиво због својих пријатеља и оних који желе да сазнају истину о проблему којим се позабавио Васковић, одлучио сам се да и ја, на свом блогу, демантујем поједине тврдње и дезинформације, те разјасним неке ствари. Између осталог, он наводи:

„Одлуком Управног одбора тадашњег друштвеног предузећа “Микроелектроника” (05.03.2001. год.) издваја се 215.000 КМ за рјешавање  стамбених потреба радника дефицитарних стручних кадрова. Такође је извршена додјела станова по редовној расподјели према листи од 12.04.2001. Предсједник Комисије за бодовање листе за станове био је Милан Мазалица, садашњи члан Главног одбора СНСД-а. Милан Мазалица је и директор бањалучког водовода, а његов син Срђан Мазалица је народни посланик СНСД у скупштини Републике Српске...

...Дана 18.03.2013. године предузеће Микроелектроника А.Д., чији је законски заступник директор Драган Праштало, поднијело је тужбу Основном суду у Бањалуци у којој тражи да 9 станара, бораца Војске Републике Српске и породица погинулих бораца, напусти своје станове које су стекли на легалан и законит начин и изађу на улицу - у року од 30 дана. (сви документи су у мом посједу)

Током јула и августа 2003. извршен је откуп кадровских државних станова  и уредно укњижење у катастар (три стана). Међу онима који су се укњижили је и Мазалица. Остали станови нису откупљени због жалбе осме особе са борачке листе (седам прије ње је добило стан).

Интересантно је да Праштало није тужио само једног станара - Милана Мазалицу, иако је он у посјед стана дошао као и осталих девет радника Микроелектронике. Само та чињеница говори о како биједном и ужасавајућем акту се ради и колико је Праштало убијеђен да може чинити шта хоће. Само зато што је члан СНСД-а и Додиков тајкун, преко којег је у привате џепове отишло 100 милиона марака отетих фискализацијом.

Још је интересантније да ни Милан Мазалица, а ни његов син Срђан Мазалица нису никада покушали да преко органа СНСД-а или, пак, у Народној скупштини РС зауставе ову срамну, криминалну и нељудску отимачину иза које стоји њихов страначки колега Драган Праштало.

Мазалице су своје комшије препустили на милост и немилост тајкуну, којем је мало 100 милиона до којих је дошао на незаконит начин проведеном фискализацијом, већ хоће да отме и станове породицама борачких категорија.“

Кренимо редом:

-           Милан Мазалица, дипл.физичар, у вријеме кад је Управни одбор донио одлуку о издвајању  средстава за рјешавање  стамбених потреба радника дефицитарних стручних кадрова, НИЈЕ био директор бањалучког Водовода (нити је данас јер је отишао у пензију), већ запослен у Микроелектроници на мјесту руководиоца Сектора за квалитет, и њему је додијељен стан одлуком Управног одбора, јер је био дефицитаран  стручни кадар, а не на основу бодовања комисије чији је био предсједник. Треба истаћи и да је Милан Мазалица постао директор бањалучког Водовода са већ ријешеним стамбеним питањем од стране предузећа у којем је радио 25 година, те да Водовод а.д. Бања Лука није издвојио нити једну КМ за рјешавање његовог стамбеног питања. Такође као стручни дефицитарни кадар, Милан Мазалица је још 1979.године стекао станарско право над станом од 44м2 у улици Ејуба Кобашлића бр.1 (данас Радоја Домановића).

-    Милан Мазалица НИЈЕ у посјед стана дошао као и осталих девет радника Микроелектронике, јер је Милан Мазалица ЈЕДИНИ у уговор са Микроелектроником уложио станарско право над станом од 61м2 у улици Др.-а Војислава Ђеде Кецмановића бр.25, које је стекао 1991.године, и то је разлог због чега је откупио стан од 93м2 у улици Милована Хрваћанина и исти укњижио.

-          Драган Праштало није високи функционер СНСД-а, нити је Милан Мазалица, с обзиром да нису чланови нити Градског, нити Главног одбора СНСД-а. У периоду 1998.-2001.године Милан Мазалица јесте обављао функцију предсједника Градског одбора СНСД Бања Лука, а 2005.године због Закона о јавним предузећима поднио је оставку на мјесто предсједника Мјесног одбора СНСД Старчевица (што је прије него што сам 2006.године испред Градског одбора СНСД кандидован за посланика у Народној скупштини РС).

СНСД нити органи било које странке не треба да обављају посао правосудних институција које о спору између Драгана Праштала и радника Микроелектронике треба да дају коначну ријеч.

Не улазим у то ко је у праву: радници Микроелектронике или Драган Праштало. Није мој посао као народног посланика да било шта пресуђујем, одлучујем или заустављам у овом процесу, нити сам од бивших комшија било кад замољен да о овоме постављам било какво посланичко питање.

П.С. Свих ових година трошкови адвоката који је заступао раднике/комшије финансирани су из средстава текућег и инвестиционог одржавања заједнице етажних власника. Равноправно са осталим станарима, у ову сврху, мој отац је сваки мјесец уплаћивао 50 КМ.

Zaista superekskluzivno: Vasković prestravio Mileta Radišića

Piše: Slobodan Vasković

Ivan Petrovič Pavlov (Иван Петрович Павлов; 1849. - 1936. god) je bio ruski ljekar, naučnik i fiziolog, profesor farmakologije u Lenjigradskoj Vojno-medicinskoj akademiji i osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu u okviru akademije. Kao pionir biheviorizma uspio je da na eksperimentima sa psima utvrdi proces formiranja uslovnog refleksa.

Svaki refleks uključuje podražaj (stimulus) i odgovor (reakciju). Svaki uslovni refleks je naučen na bazi prethodno postojećeg refleksa ili tzv. bezuslovnog refleksa. U Pavlovljevim eksperimentima sa psima, bezuslovni refleks je bila proizvodnja sline kao reakcija na podražaj hrane. Dakle, pas je gladan i kada vidi lijepi odrezak cure mu sline.

Na bazi toga bezuslovnog refleksa Pavlov je učio pse novi, uslovni refleks, koji prethodno nisu znali. U tom novom refleksu ista reakcija, kao na primjer slinjenje, je izazvana nekim drugim podražajem, a ne hranom. Tako su na primjer psi naučili sliniti na zvučni podražaj zvonca. Da bi to postigao, Pavlov je trebao prvo prezentovati neko vrijeme zvonce i hranu zajedno. Nakon toga su psi naučili reagovati samo na zvonce kao da im je prezentovana hrana i to je bio uslovni refleks. Da bi ta procedura bila uspješna, bilo je potrebno prezentovati prvo zvonce i onda hranu, a nikako obrnuto.

Milan Tegeltija je navodno pravnik i predsjednik Osnovnog suda u Banjaluci. Po nalogu zločinačke organizacije koja vlada Republikom Srpskom i čiji je vjerni sluga, biheviorizmom se bavi amaterski, ali iz ličnog iskustva znam da je u toj grani nauke veoma uspješan. I to u tolikoj mjeri da ću ga lično predložiti za počasnog predsjednika udruženja fiziologa RS i počasnog doktora fizioloških i medicinskih nauka.

I on koristi zvonce u svojim eksperimentima, s tim što njime ne trenira nikakvu džukelu, već mene - Slobodana Vaskovića.

U proteklih pet godina uspio mi je stvoriiti uslovni refleks, u kojem mi slina ne curi, ali djelujem kao automat i bez razmišljanja reagujem na komande. Robotizovan sam zahvaljujući Milanu Tegeltiji, vjernom lakeju svih kriminalaca RS.

Situacija je uvijek ista: radnim danom ujutro između 9 časova i 9 časova i 15 minuta začujem zvonce interfona; automatski ustajem iz fotelje/kreveta, pravim tačno 13 koraka, podižem slušalicu interfona i kratko kažem: „Sud“?!

„Gospodine Vaskoviću, imam za vas pismeno/tužbu/presudu“, uvijek je isti odgovor Tegeltijinog kurira.

Pritisnem dugme za otvaranje vrata haustora, brojim u sebi iz dosade do 15, otključavam vrata stana, pred njima je već Kurir; osmijehne se (ljudski, čini mi se), uzimam već pripremljenu olovku, potpisujem, pozdravljam, zaključavam vrata, 13 koraka do fotelje, otvaram koverat, nova tužba, uvijek iste presude (gubim, gubim, gubim), uvijek ista misao: „Članovi zločinačke organizacije čine sve da dobiju od Tegeltije i njegovog jadnog korumpiranog uništenog suda sertifikat da su pošteni i časni ljudi. Nema šanse da ću popustiti“... Zapalim cigaretu, srknem gutljaj kafe, pogledam šta piše Rajko Vasić... I tako do novog zvuka zvona, a čujem ga dva do tri puta sedmično u proteklih godinu dana.

 

U vremenu prije toga, dok me Tegeltija, sudski krak zločinačke organizacije, nije istrenirao i po pet puta heftično. Čak je i subotom zvonilo između 9 i 9 i 15, kada Sud ne radi.

Obično ne objavljujem tužbe koje dobijem, rijetko i presude; čine to režimski mediji za mene.

Međutim, ovu koju sam dobio jutros moram objaviti. A tužili su me „Grand trejd“ i Mile Radišić, jer sam objavio tekst „koji predstavlja iznošenje nesitine koje je u velikoj mjeri uticalo na narušavanje ugleda oba Tužioca, kao i duševnu bol prouzrokovanu istim“.

Kako firma „Grand trejd“ može trpiti duševnu bol potpuno mi je nejasno, ali ne brinem se -  sve će meni biheviorista-amater Tegeltija razjasniti. Ubijeđen sam da će “Grand trejd” posjetiti dežurnog psihijatra Neru Zivlak, koja će na osnovu izgleda njihove zgrade u izgradnji sigurno utvrditi duševne boli Firme (ako je mogla utvrditi da Dodika duša boli tako što je gledala TV, a nije dotičnog pregledala, za Firmu će utvrditi duševne boli posmatrajući građevinski materijal-isključivo blok ciglu). Za Radišića i njegovu napaćenu dušu da i ne govorim.

“Isto tako, u svim objavljivanim tekstovima, vezanim za tužioca Grand Trade doo Banjaluka, tuženi pogrdnim nazivima oslovljava i drugog tužioca Milu Radišića iz Banja Luke. Pored svih naziva kojim navedenog oslovljava, tuženi tužioca Milu Radišića svrstava i naziva kriminalcem, šteteći tako ugledu poslovnog čovjeka koji je navedeni gradio”, navodi se u tužbenom zahtjevu.

Zaista sam grešan - nazivam kriminalcem Milu Radišića, osobu koju je Okružni sud Banjaluka 08.11.2013. osudio na tri godine zatvora zbog kriminala i malverzacija sa akcijama Medicinske elektronike. Mislio sam nakon te presude da sam vidovit, kad ono…

Evo sada odgovorno tvrdim - Mile Radišić je KADAR. Dobio je tri godine, a ukrao je million i nešto, dok je, recimo, “pošteni” Mićo Kraljević (koji me je takođe tužio) platio 4000 KM za otmicu. Zato predlažem Milu Radišića, kojeg i dalje smatram kriminalcem, a Bogami i kadrom, za premijera. Tamo mu je mjesto, da bude šef Peri Đokiću, takođe presuđenom kriminalcu.

Neki od navoda iz tužbe Firme i Radišića su mi i imponovali. Primjera radi, onaj u kojem tvrde da se boje. U stvari, plaši se samo Radišić, a ne i Grand trejd, što me zapanjuje. Očito je Firma hrabrija od Radišića.

“Pored toga, Tužilac Mile Radišić se više ne osjeća sigurnim za svoju ličnost, jer se boji reakcija ljudi koji su vidjeli predmetne tekstove, odnosno izjave tuženoga, te ne znajući pravu istinu, a vjerujući lažnim navodima, mogu fizički nasrnuti na njega ili ga vređati, a pod uticajem sadržine u predmetnom tekstu”, navodi usplahireni Radišić, poznat po brutalnim prijetnjama novinarima i još poznatiji po tome što policajci po njegovom nalogu premlaćuju porodicu Vulić.

Lično ću odvesti Radišića kod stručnjaka da mu da vode preko mašica i razlije olovo kako bi mu salio stravu.

A to činim, jer me proglasio i guruom. Istina ne velikim, ali guru je guru.

“Naročito ističemo da je nematerijalna šteta nanijeta tužiocima u onoj mjeri veća ukoliko se uzme u obzir da je tuženi osoba koja je medijski angažovana, te koja ima i određen broj svojih pristalica, težina riječi je u toj mjeri veća ukoliko u javnom nastupu iznese osoba koja je medijski eksponirana”, ukova me Radišić u gurue.

Suznih očiju, razdragan Radišićevom neočekivanom pohvalom koju mi je uputio, poručujem “svojim pristalicama”: “Nikako i ni pod kojim uslovima da niste poprijeko pogledali Radišića i njegovu Firmu, a kamoli da se usudite pomisliti šta loše ili, ne daj Bože, da mu kažete BUUU. Uvijek da ga fino pozdravite i pitate za zdravlje. I kako mu je Kum. A kada ode na izdržavanje kazne napraviću raspored dostavljanja paketa mu”!!!

Već je kasno, moram na spavanje. Ujutro zvonce opet radi, moram biti na nogama, čio i veseo. Vjerni sluga zločinačke organizacije, čiji članovi (kako vrli predsjednik Suda brojnim presudama protiv mene dokazuje) nisu kriminalci, Milan Tegeltija nastavlja sa testiranjem. Stižu nove tužbe. Uskoro će i oglasi u režimskim medijima: “Tužite Vaskovića, hobija radi. Ne trebaju vam dokazi, ne treba vam ništa konkretno. Samo dobra volja, crvena knjižica i telefonski poziv Tegeltiji; presuda protiv Vaskovića je zagarantovana”!

P.S. 

Bez obzira na notornu činjenicu da sam robotizovan, odgovorno vam tvrdim da vam je jadni Tegeltija neefikasno sredstvo. Nije valjda, draga bando, da nemate ništa jače?!

P.P.S.: Radišićev "doktorat"

Kada je Mile Radišić doktorirao, svoj "doktorat" je uvezao kao kjnigu. Tu knjigu je odnio jednom svom poznaniku, stvarnom doktoru nauka, u Beograd. 

"Evo ti pročitaj moj doktorat", rekao je Radišić, predajući tom doktoru knjigu.

"Pročitaj ga prvo Mile ti", odgovori mu pravi doktor nauka i vrati mu "doktorat".

Dosje Praštalo (2): Na bugarskim kasama oteto sto miliona maraka

piše: Slobodan Vasković

Pohlepni i gramzivi tajkun Dragan Praštalo, vlasnik firme “Mikroelektronika”, uvaženi je i visoki funkcioner Saveza nezavisnih socijaldemokrata, koji svoju poziciju u toj stranci dodatno učrvšćuje izgonom devet porodica boraca i poginulih boraca iz njihovih stanova, koje im je Republika Srpska dodijelila u Banjaluci (naselje Starčevica). 

Praštalo je mutlimilioner, a do novca je došao, jer su mu vlasti RS omogućile monopol tokom fiskalizacije, koja je sprovedena u Republici Srpskoj. Fiskalizacija nije dala nikakve ekonomske efekte; dapače, ali su zato Praštalo i gang koji stoji iza njega uspjeli da iz privrede izvuku cca 168 miliona KM, od čega je njihov profit ravno sto miliona. I to samo na prodaji fiskalnih kasa; uz to, desetine miliona slivaju im se svake godine, jer imaju monopol na servisiranje i rezervne dijelove.  

Vrijeme je pokazalo da fiskalizacija nije donijela nikakav ekonomski efekat, još manje je bila bitka protiv sive ekonomije. Bila je to najobičnija pljačka, a kada Režim ode sa vlasti za vjerovati je da će se institucije usuditi da istraže ovaj kriminalni poduhvat, koji se, slobodno može nazvati otimačinom decenije.

prevara

Iza cijele prevare stoji Milorad  Dodik, koji je fiskalizaciju htio „odraditi“ još u vrijeme prvog premijerskog mandata (1998.-2001.), ali je tada spriječen zbog snažnog negodovanja javnosti i opzicije.

Projekat je obnovio sedam godina kasnije, a da bi prevaru izveo u nju je, kao i obično, uključio brojne institucije RS: Narodnu skupštinu RS, Vladu RS i Poresku upravu, koji su svojim djelovanjem omogućili realizaciju ovog ogromnog kriminalnog nedjela.

Jednostavnije rečeno, usvajanjem i sprovođenjem zakona o fiskalizaciji, navedene entitetske institucije su omogućili grupici odabranih članova SNSD-a da ostvare ekstraprofit od sto miliona maraka (tokom 2009. godine), plus zaradu dodatnih desetina miliona u narednim godinama.

„plemeniti cilj“

Kao što to u RS obično biva, gang je kriminalnom planu pripisao najplemenitiji cilj, koji glasi „uvođenje prometa roba i usluga u striktno registrovane kanale, čime se smanjuje siva ekonomija, odnosno utaja PDV-a“, što je potpuna laž i obmana.

Za pojašnjenje ove besprizorne kriminalne ujdurme važno je znati da je fiskalizacija u suštini obuhvat prometa instaliranjem fiskalne kase na svako prodajno mjesto koje prodaje usluge i robu. Prema procjeni Predraga Gluhakovića, tadašnjeg ministra trgovine, koji je bio duboko involviran u prevaru, u Republici Srpskoj je oko 70. 000 pravnih lica koja podliježu fiskalizaciji, s tim da mnogi od njih imaju više prodajnih mjesta. Svi oni su bili dužni kupiti i više kasa, štampača i GPRS uređaja, i to sve kod ovlaštenog proizvođača. A to je banjalučka „Mikroelektronika“, čiji je vlasnik Dragan Praštalo.

Kasa u „Mikroelektronici“ koštala je između 800 i 2000 maraka. Mikroelektronika je kase nabavljala iz Bugarske, a upućeni kažu da su prosječne cijene u svijetu okvirno troduplo jeftinije nego u RS.

Čak ni u toj firmi nisu krili da su odlično zaradili, premda su zaradu, što je logično, znatno potcjenili. Ali podaci su neumoljivi i kažu da je „Mikroelektronika“, koja, zbog kriminalnih vladinih odluka, ima monopol i kontroliše najmanje 85 posto tržišta, ostvarila profit od preko sto miliona maraka samo na kasama. Potvrđuje to prosta matematička računica koja kaže da je za potpunu fiskalizaciju bilo potrebno najmanje 140 hiljada kasa. Ako uzmemo da je prosječna cijena kase 1200 maraka, dolazimo do cifre od 168 miliona, koja je uzeta iz privrede. Kase je „Mikroelektronika“ Bugarima platila najviše šezdesetak miliona maraka, tako da je ostvariti profit od preko sto miliona. Sigurno je da sav ovaj novac nije ostati u džepovima Dragana Praštala, vlasnika ove firme i visokog funkcionera SNSD-a, već je lavovski dio završio na računima njegovih partijskih i mafijaških šefova.

monopol

Suština prevare je u tome što je „Mikroelektronici“ bio omogućen monopol na tržištu, tako da je cijenu kasa mogla formirati po sopstvenom nahođenju, jer su bez konkurencije, o čemu svjedoče i sljedeći podaci. Zakon u RS donesen je u julu 2007.godine. Pravilnik o tehničkim i funkcionalnim karakteristikama fiskalne kase, bez kojeg je nemoguće pripremiti softver i hardver i prateće uređaje, objavljen je 13. februara. 2008.god, a prema tvrdnjama izvora u Poreskoj upravi, znatno ranije nezakonito je dostavljen „Mikroelektronici“, tako da su oni odmah po objavljivanju mogli brzo reagovati. Upravo ta činjenica omogućila im je da jedini prije isteka krajnjeg roka za fiskalizaciju 15. novembra 2008., dobiju licencu ovlaštenog proizvođača, tako da su svi oni koji su po sili zakona morali da kupe kase, bili upućeni isključivo na ovu firmu. Budući da je „Mikroelektronika“ imala više ovlaštenih distributera stvorio se privid da više firmi prodaje fiskalne kase, što je laž. Uzburkane duhove u partiji zbog protežiranja „Mikroelektronike“, Dodik je primirio dajući drugim stranačkim funkcionerima mogućnost da njihove firme distribuišu kase, kao što je slučaj sa firmom „Galeb“ iz Istočnog Sarajeva, te nizom drugih, koje su sve odreda bile pod kontrolom SNSD-a.

desetine miliona od servisiranja kasa

Pomenutih sto miliona nije jedina pljačka, već je odabranim omogućena dodatna višegodišnja milionska zarada. Troškovi servisiranja svake kase u prosjeku iznose 20 KM mjesečno, što je zagarantovan mjesečni prihod za „Mikroelektroniku“ i njene distributere, koji su po pravilu i serviseri, od dodatnih 2,8 miliona mjesečno, odnosno 33 miliona godišnje. Servis se plaća mjesečno, bez obzira da li je kasa ispravna ili ne. Uz to treba dodati rezervne dijelove za kase, koje opet ekskluzivno ima „Mikroelektronika“, pa je priča o pljački vijeka kompletirana.

Najtragičnije u svemu je što se pokazalo da se uvođenjem fiskalnih kasa u budžet nisu slila nikakva nova sredstva, kao što se tvrdi, niti je došlo do nove preraspodjele PDV, što je navodno bio cilj. Suština je da se fiskalizacijom ne može utvrditi kolika je stvarna krajnja potrošnja u RS, jer fiskalnim računom se ne konstatuje kome je prodato, već pošto je prodato, a da bi se znalo je li u pitanju krajnja potrošnja mora se znati da li je kupac PDV obveznik ili nije.

Uz to, uvođenju fiskalnih kasa cilj je kontrola PDV, što nije u nadležnosti Poreske uprave RS, već Uprave za indirektno oporezivanje BiH.

Nakon fiskalizacije hiljade malih firmi je zatvoreno, a desetine hiljkada radnika ostalo je bez posla. 

Jasno je da cijeli ovaj proces donio samo štetu i nikakvu korist, a da je vlast u njega ušla isključivo zbog ekstraprofita nekolicine odabranih. (o svemu ovome pisao sam još prije gotovo pet godina)

Jedan od njih je i Praštalo, koji je bio nosilac posla, ali malo mu je što je oteo fiskalizacijom; marta ove godine krenuo je u novu otimačinu - od boraca i porodica poginulih boraca.

Praštalo je 18.03.2013. godine, kao direktor preduzeća “Mikroelektronika” A.D., podnio tužbu Osnovnom sudu u Banjaluci u kojoj traži da 9 stanara, boraca Vojske Republike Srpske i porodica poginulih boraca, napusti svoje stanove koje su stekli na legalan i zakonit način i izađu na ulicu - u roku od 30 dana.

“Obavezuju se tuženi da svaki pojedinačno stanove oslobodi od lica i stvari, vrate u posjed i mirno raspolaganje tužitelju u roku od 30 dana od dana donošenja presude pod prijetnjom izvršenja. Obavezuju se tuženi da tužitelju solidarno nadoknade troškove parničnog postupka sa kamatom od dana presuđenja pa do isplate, sve u roku od 30 dana od dana donošenja presude pod priojetnjom izvršenja”, zahtijeva u tužbi Dragan Praštalo, tajkun i visoki funkcioner SNSD-a.

Interesantno je da on traži da mu se vrati zgrada na koju “Mikroelektronika” uopšte nije uknjižena, ajoš je interesantnije da u toj zgradi ima ukupno deset stanova-deseti pripada Milanu Mazalici, ocu narodnog poslanika Srđana Mazalice.

Praštalo jedino nije tužio Mazalicu

Najinteresantnije je da Praštalo nije tužio samo jednog stanara - Milana Mazalicu, iako je on u posjed stana došao kao i ostalih devet radnika “Mikroelektronike”. Samo ta činjenica govori o kako bijednom i užasavajućem aktu se radi i koliko je Praštalo ubijeđen da može činiti šta hoće. Samo zato što je član SNSD-a i Dodikov tajkun, preko kojeg je u private džepove otišlo 100 miliona maraka otetih fiskalizacijom.

Još je interesantnije da ni Milan Mazalica, a ni njegov sin Srđan Mazalica nisu nikada pokušali da preko organa SNSD-a ili, pak, u Narodnoj skupštini RS zaustave ovu sramnu, kriminalnu i neljudsku otimačinu iza koje stoji njihov stranački kolega Dragan Praštalo. (nastaviće se)

Dosje (1): Dragan Praštalo, visoki funkcioner SNSD i Dodikov tajkun, izbacuje na ulicu borce i porodice palih boraca

piše: Slobodan Vasković

Milorad Dodik i njegova kamarila godinama trube kako se bore za interese Republike Srspke i njenih građana, a istovremeno iste te podanike i istu tu Republiku Srpsku nemilosrdno pljačkaju. Licemjerstvo bez granica!

Pohlepa i gramzivost su njihovi motivacioni faktori, a toliko su od tih zala oboljeli da gaze sve pred sobom. Tako su došli do stadija na kojem brutalno pokušavaju boračkim porodicama i porodicama palih boraca oteti stanove koje im je dodijelila Republika Srpska, odnosno firme u njenom vlasništvu. U tom svom kriminalnom, neljudskom, necivilizacijskom, antinarodnom činu Dodikovi tajkuni imaju nesebičnu pomoć republičkog pravobranilaštva (čitaj Slobodana Radulja) i ovdašnjih korumpiranih sudova.

Zakon nije na strani kriminalaca, ali u Republici Srpskoj je opštepoznata stvar da su Dodikovi tajkuni, sjecikese i ostali šljam kojim je okružen, iznad svih zakona.

Praštalo - od crkvenog miša do multimilionera

U tu grupaciju spada i Dragan Praštalo, vlasnik “Mikroelektronike”, koji je u posjed te firme došao pod krajnje sumnjivim i, što ne reći, nezakonitim okolnostima, garniranim pritiskom na radnike i mešetarenjem sa akcijama.

Načinom na koji je Praštalo postao vlanik te firme baviću se u tekstovima koji slijede o ovom bezobzirnom i bezočnom tajkunu, a za početak je dovoljno reći da je preko “Mikroelektronike” obavljena jedna od najvećih pljački građana. Riječ je o fiskalizaciji (uvođenju fioskalnih kasa), procesu u kojem je “Mikroelektronika” imala potpuni monopol na tržišptu, zahvaljujući odlukama Vlade RS, na čijem je čelu tada bio Milorad Dodik.

Projekat fiskalizacije suštinski je bio pljačkanje svih firmi u RS, koje su morale nabaviti fiskalnu kasu, a iz privrede je na ovaj način izvučeno preko 180 miliona maraka. Od toga je u privatne džepove otišlo najmanje 100 miliona. Posledica ove nerazumne i kriminalne akcije jeste zatvaranje na hiljade malih privrednih subjekata, a desetine hiljada radnika ostale su na ulici.

Dragan Praštalo postao je multimilioner, sagradio je vilu u Banjaluci (naselje Rosulje) vrijednu preko tri miliona KM, a po gradu se vozika u novom “Lexusu”, koji košta preko 100.000 evra. O kakvom skorojeviću se radi, potvrđuje činjenica da u vili ima čak dva lifta. Da ne bude zabune, prije nego što je došao u posjed Mikroelektronike, Praštalo je, u finansijskom i poslovnom svijetu, bio niko i ništa - imao je vojni stan od oko 60 kvadratnih metara i zahrđalu “Lančiu”.

otimanje od boraca i porodica palih boraca

Taj i takav skorojević već godinama pokušava da izbaci devet porodica boraca i palih boraca na ulicu iz stanova koje su dobili od Republike Srpske, kako bi te stanove prodao i dočepao se novih milionskih sredstava.

 

(U jednom slučaju je, zahvaljujući korumpiranim sudovima, čak djelimično i uspio. O tome više u nastavcima koji slijede).

Taj i takav Praštalo je visoki funkcioner Saveza nezavisnih socijaldemokrata i niko iz te stranke nije mu stao na put, premda on već govoto deceniju teško maltretira i progoni devet porodica, od kojih je dio iz kategorije palih boraca. Krenimo redom.  

Odlukom Upravnog odbora tadašnjeg društvenog preduzeća “Mikroelektronika” (05.03.2001. god.) izdvaja se 215.000 KM za rješavanje  stambenih potreba radnika deficitarnih stručnih kadrova. Takođe je izvršena dodjela stanova po redovnoj raspodjeli prema listi od 12.04.2001. Predsjednik Komisije za bodovanje liste za stanove bio je Milan Mazalica, sadašnji član Glavnog odbora SNSD-a. Milan Mazalica je i direktor banjalučkog vodovoda, a njegov sin Srđan Mazalica je narodni poslanik SNSD u skupštini Republike Srpske.

Zgrada je izgrađena na Starčevici, (ulica Milovana Hrvaćanina), a ni dan danas nije uvedena kao vlasništvo “Mikroelektronike”. Useljena je u januaru 2003. godine. Vlasnici šest od ukupno deset stanova vlastitim novčanim sredstvima (30% do 40% od vrijednosti stana), učestvovali su u izgradnji tog objekta.

Vrlo vrlo važno je istaći da je jedan od deset pomenutih stanova dobio i Milan Mazalica, visoki funkcioner SNSD-a.

(U međuvremenu je preduzeće Mikroelektronika D.D. privatizovano, a krajem 2003. godine je Praštalo, raznoraznim finansijskim akrobacijama i malverzacijama, otkupio dionice od radnika i dio državnog kapitala.)

Dana 18.03.2013. godine preduzeće Mikroelektronika A.D., čiji je zakonski zastupnik direktor Dragan Praštalo, podnijelo je tužbu Osnovnom sudu u Banjaluci u kojoj traži da 9 stanara, boraca Vojske Republike Srpske i porodica poginulih boraca, napusti svoje stanove koje su stekli na legalan i zakonit način i izađu na ulicu - u roku od 30 dana. (svi dokumenti su u mom posjedu)

Tokom jula i avgusta 2003. izvršen je otkup kadrovskih državnih stanova  i uredno uknjiženje u katastar (tri stana). Među onima koji su se uknjižili je i Mazalica. Ostali stanovi nisu otkupljeni zbog žalbe osme osobe sa boračke liste (sedam prije nje je dobilo stan).

Nakon žalbe tog nezadovoljnog borca, lista sa redovne raspodjele (sedam stanova) je poništena Rješenjem Osnovnog suda u Banjaluci broj RS-620/01, od 30.01.2003. godine, a sve je potvrđeno Rješenjem Okružnog suda u Banjaluci broj -128/03 od 27.06.2005.

Ovim rješenjima je naloženo Mikroelektronici A.D. da izvrši ponovnu raspodjelu stanova. Tada Praštalo “shvata” da bi možda mogao da se dokopa zgrade i proda državne stanove kao svoje, uz pomoć podmićenih advokata i sudija.  

On nije htio provesti sudsku odluku, pa je kažnjen novčanom kaznom u iznosu od pet hiljada KM. Nakon toga direktor Praštalo poziva sve radnike sa poništene liste i zahtijeva od njih da kupe  “vrlo povoljno”  stanove od preduzeće Mikroelektronika A.D., a on će im, u ime toga, naknadno povećati platu (Dopis broj 05-05/07 od 04.01.2007).

Revoltirani tim sumnjivim radnjama, borci podižu krivičnu prijavu protiv Praštala zbog neizvršenja sudske odluke o ponovnoj raspodjeli.

Odlukom Osnovnog suda broj  71 0 K 089850 10K  od 12.11.2010. godine Praštalo je osuđen na 6 mjeseci zatvora, uslovno 1 godina.

Pošto Ugovori o dodjeli stanova nisu bili poništeni, a Praštalo nije htio izvršiti ponovnu raspodjelu, borci se obraćaju Osnovnom sudu u Banjaluci sa zahtjevom da donese Prijedlog rješenja koje zamjenjuje ugovor o otkupu stana. Proces je, nakon ogromnog razvlačenja, još uvijek u toku.

Praštalo i dalje insistira tužbama da mu se stanovi “vrate”, a prijeti stanarima da ne smiju ići u javnost. Mnogi od njih zaista su ozbiljno shvatili njegove nasilne istupe, te se plaše, ubijeđeni da pravda za njih ne važi. Uz to, smatraju da će Praštalo potplatiti sudije i oteti im stanove (kao što se to već desilo u jednom slučaju), koje su dobili od Mikroelektronike, dok je ona bila u državnom vlasništvu. Preciznije, koje su dobili od Republike Srpske.  

Praštalo jedino nije tužio Mazalicu

Interesantno je da Praštalo nije tužio samo jednog stanara - Milana Mazalicu, iako je on u posjed stana došao kao i ostalih devet radnika Mikroelektronike. Samo ta činjenica govori o kako bijednom i užasavajućem aktu se radi i koliko je Praštalo ubijeđen da može činiti šta hoće. Samo zato što je član SNSD-a i Dodikov tajkun, preko kojeg je u private džepove otišlo 100 miliona maraka otetih fiskalizacijom.

Još je interesantnije da ni Milan Mazalica, a ni njegov sin Srđan Mazalica nisu nikada pokušali da preko organa SNSD-a ili, pak, u Narodnoj skupštini RS zaustave ovu sramnu, kriminalnu i neljudsku otimačinu iza koje stoji njihov stranački kolega Dragan Praštalo.

Mazalice su svoje komšije prepustili na milost i nemilost tajkunu, kojem je malo 100 miliona do kojih je došao na nezakonit način provedenom fiskalizacijom, već hoće da otme i stanove porodicama boračkih kategorija. (nastaviće se)