уторак, 24. јануар 2017.

Kostreševićeve frustracije iznad značaja institucije MUP RS i iznad javnosti

piše: Slobodan Vasković

Na niske je grane pala Republika Srpska i njene institucije; Tako i MUP RS, u kojem svoje frustracije iživljava Siniša Kostrešević, načelnik Uprave kriminalističke policije.

Od njegovog dolaska na čelo ove Uprave, MUP RS nije javnost obavijestio o tom postavljenju, niti na sajtu te institucije ima i jedne jedine riječi o tome ko je načelnik UKP-a. To je prvi put u istoriji MUP RS da takva informacija nije dostupna javnosti.

Očito je da Kostrešević, iz samo njemu znanih razloga, ne dozvoljava objavljivanje svoje biografije i fotografije na sajtu MUP-a RS, kao što je očito da mu nadređeni takvo prizemno ponašanje tolerišu. 

Kakvi god da su njegovi razlozi, a ne postoje racionalni, već je riječ o kapricu, na ovaj način Institucija je podređena interesima jedne osobe koji nemaju nikakve veze ni sa službom, ni sa radom u UKP-u; Posebno ne sa zdravim razumom. Štaviše, takvo ponašanje instituciju čini karikaturalnom.

Dodikovi Imitatori, koji su preplavili strukture RS, poput njega se, po automatizmu, postavljaju iznad institucija, što su im dopale na milost i nemilost, a iste koriste i u njima se ponašaju kao da im je to ćaćevina.

Javnost ima pravo da zna ko je načelnik UKP-a, kako izgleda, šta mu piše u biografiji, a ne da bude silovana kompleksima Dodikovih Klonova i Klovnova.

Uputio sam prije nekoliko dana pitanja nadležnoj službi MUP RS u vezi sa ovim bizarnim slučajem, ali nikakav odgovor nisam dobio.

Nisam ni očekivao, ali bi bilo interesantno da MUP RS istraži imovinu koju je Kostrešević stekao u poslednjih deset godina. Makar za unutrašnju upotrebu.

Naravno, ni to se neće desiti, a ostaje činjenica da je MUP RS poligon za iživljavanje neiživljenih i navodno baš “zajebane tipove”, poput Kostreševića, koji ne poštuju insituciju u kojoj zarađuju platu. I mnogo više od plate, na razne druge načine, koji imaju veze sa svim, sem sa zakonom.

Bilo bi posebno dobro istražiti protiv koga je sve Kostrešević vodio svoje, lične, istrage, koristeći sredstva MUP-a RS, ne samo na ovoj poziciji, već i na ranijim koje je obnašao u policiji.

Kostrešević i dalje ostaje Karikatura poput Leklerka, junaka serije “Alo, Alo” - Čovjek sa Hiljadu lica koje uvijek liči na jedno, Frustrirano!

MUP RS - bez odgovora

Mirna Miljanović, portparol

Poštovana, molim Vas da mi odgovorite na sledeća pitanja:
- Zbog čega na zvaničnom sajtu MUP RS nije navedeno ime načelnika Uprave kriminalističke policije MUP RS, niti je objavljena njegova fotografija i biografija, za razliku od svih ostalih uprava gdje su navedena imena načelnika i objavljene njihove fotografije?
- Smatrate li da je neobjavljivanjem imena, fotografije i biografije načelnika UKP-a narušena transparentnost rada MUP-a RS?
- Zbog čega je javnost uskraćena za informaciju o tome ko vodi jednu od najznačajnijih Uprava u okviru MUP RS? 

Molim Vas da mi na pitanja odgovorite do ponedeljka, 23.01.o.g.

S poštovanjem,

Slobodan Vasković, bloger

понедељак, 23. јануар 2017.

Zatvoreni Lanac Ishrane protiv BiH

piše: Slobodan Vasković

1.
Odlično je prošao sastanak Aleksandra Vučića, srpskog premijera i predsjedavajućeg Savjeta ministara BiH Denisa Zvizdića u Beogradu.

Značajan je, jer znači unapređenje odnosa Srbije i BiH; Značajan je, jer dolazi nakon što su SAD izrekle sankcije Miloradu Dodiku, čime je Beograd poslao lako čitljivu poruku da se ne slaže sa politikom lidera SNSD-a i šefa Režima u RS.

Značajan je, jer je mogao biti otvaranje niza kvalitetnih susreta i konačnog odbacivanja stanja “Zamrznutog rata”, koje, posebno, satire BiH. 

2. 
Svaki korak naprijed u odnosima BiH i Srbije, istovremeno proizvodi i nekoliko koraka unatrag, a brojni su oni koji ih iniciraju. 

Jedan od najznačajnijih inicijatora je, svakako, Bakir Izetbegović, bošnjački član Predsjendištva BiH, koji nikako ne dozvoljava bilo kakvo unapređenje odnosa Bošnjaka i Srba.

Nova tema za raspaljivanje nacionalnih strasti i mržnji na relaciji Bošnjaci-Srbi je Izetbegovićeva odluka da pokrene proces Revizije presude Međunarodnog suda pravde u Hagu, koji je u februaru 2007. godine odbacio tužbu BiH protiv SRJ, odnosno Srbije za agresiju i genocid.

BiH ima mogućnost da do polovine februara 2017. godine pokrene postupak revizije presude, Izetbegović će to učiniti i tako ponovo otvoriti ovo staro, u dobroj mjeri već prevaziđeno, polje međuetničkih sukoba.

3.
Izetbegović ne dozvoljava nikakvo poboljšanje odnosa Bošnjaka i Srba iz prostog razloga, jer bi on kao političar postao suvišan, irelevantan, budući da jedino uspijeva da funkcioniše na matrici devedesetih. 

Od svakog pogleda na 21. vijek Izetbegović se od straha naježi, jer njegova retrogradna politika gubi svaki smisao.

4.
Izetbegović je Neprijatelj BiH i ni po čemu se ne razlikuje od Milorada Dodika i Dragana Čovića, kada je rušenje BiH u pitanju: Potpuno svjesno, ruku pod ruku sa njima, on nastavlja da ruši BiH, iako se zaklinje u BiH.

Zaklinje se lažno. 

Izetbegović je, kao i Dodik i Čović, predstavnik Interesnih organizacija, nikako Naroda. 

5.
Taj Zatvoreni Lanac Ishrane, koji čini Triling Izetbegović-Dodik-Čović, u kojem svako svakog hrani jasno iskazanom mržnjom, koju vrlo svjesno i vrlo namjerno i vrlo sračunato izazivaju među Srbima-Bošnjacima-Hrvatima, kako bi sebe što jače “salili” u “nacionalne” lidere, pri kraju je.
Iz prostog razloga što je neodrživ, jer je neprirodan.

Procesi Integracija u Regiji nadjačali su dezintegracione procese i jedino što Izetbegović može dobiti nastavkom ratne politike jeste otkazivanje posjete Tome Nikolića Sarajevu.

Premali je to dobitak naspram velikih, iako kratkoročnih, šteta koje će Iztbegović načiniti svojim postupkom.

Kratkoročnih, jer Vrijeme je pojelo Izetbegovića, kao što je pojelo i Dodika i Čovića. 

Svima njima rok trajanja ističe najkasnije 2018. godine (nekima i ove godine), a iza njih će ostati  podijeljeni narodi i između sebe i unutar sebe, što, svakako, nije ni državnički, ni rodoljubivo, posebno ne prijateljski prema sopstvenom narodu; O drugim u takvoj situaciji ne treba ni govoriti.

6.
Unutar Bošnjaka su teški sukobi između “Eroganovaca” i “Gulenista”, Istoka i Zapada, Muslimana i Novih Muslimana, Bošnjaka i nadirućih Arapa… Sve je to Izetbegovićevo nasljeđe.

Previše je to sukoba za jedan mali narod, a Bošnjaci su mali narod u Evropi, iako su najbrojniji u BiH. Isto tako su mali narodi i Srbi i Hrvati, iako ih u regionu ima više od Bošnjaka.

7.
Srbi su potpuno podijeljen narod, koji se lomi između Istoka i Zapada, između odlaska na marginu Naroda/Planete ili priključenja njenom Progresivnom, demokratskom dijelu; Srbi se lome između Budućnosti i vječne zaglibljenosti u Prošlosti i Mitomaniji. 

Srbi se lome i oko biološkog opstanka, jer ih je Dodikova politika dovela u stanje hronične besperspektivnosti, dubokog siromaštva i permanentne bijede.

Srbi u BiH su na ključnoj tački Opstati ili Nestati, pretvarajući se u fusnotu na deponiji Civilizacije; Ukoliko Dodik, kojim slučajem, Opstane nakon (2017.) 2018., Srbi će iscuriti iz BiH.

Ukoliko Dodik Ne Opstane, što je sasvim realno, nakon (2017.) 2018., Srbima, svakako, slijedi teška bitka za opstanak, ali sa većim šansama.   

8.
Hrvati djeluju najkompaktnije u BiH, iako su daleko od svake kompaktnosti i podijeljeni su međusobno na brojne frakcije. Ali ćute o tome.

Mnogi samoizolovanost Hrvata u BiH vide kao njihovu prednost, iako je to najgore što im se moglo desiti - Čović ih, dizanjem Ultranacionalističkih Zidova oko Zapadne Hercegovine, drži u logoru. 

9. 
I Čoviću rok trajanja ističe najkasnije 2018., premda je on, bez sumnje, najmudriji u Lancu ishrane, koji čini sa Izetbegovićem i Dodikom.

Čović, za razliku od Izetbegovića razumije da sankcije SAD-a Dodiku nisu usmjerene protiv RS već protiv Lanca Ishrane i da su najteži udarac zadale tom Zatvorenom Krugu Neprijatelja svih naroda u BiH.

10. 
Zato Čović “ignoriše” činjenicu - Sankcije, nastavljajući tamo gdje su Sankcije udarile kao Grom iz vedra neba - “rad” na daljem uzdrmavanju vlasti na bh. niovu i rad na “Izbornom” zakonu, odnosno Trećem entitetu. 

Zasad je “zaboravio” Ustavni sud i zakon o njemu.

11.
Iako mudar, iako BiH ruši po principu “tiha voda, ali svaki dan povazdan”, Čović ne može iz svojih “Čizama 90 i neke”, jer izvan te politike on ne postoji; Biva “pojeden” unutar sopstvenog korpusa, koji je upravo on baždario na takav način.

12.
Dodik pokušava da se pridigne nakon nokauta koji je doživio Sankcijama i dodatne blamaže sa Vašingtonskom ispraznom odisejom Željke Cvijanović.

To pridizanje ide jako jako teško, djeluje gotovo nemoguće, jer je Vučićev odgovor “da neće uvesti sankcije Dodiku” na pitanje Angele Merkel “zašto Srbija ne uvede sankcije Dodiku”, implicitna najava sankcija Njemačke lideru SNSD-a.

13.  
Dodikovi Korisni Idioti ne posustaju, prestrojili su se, pa izmišljeni poziv na inauguraciju Donalda Trampa stavljaju u sferu Metafizike, opet je tema nezavisnot Republike Srpske, opet je tema napadi na Republiku Srpsku… Nastavljaju da Žive Laž, nastavljaju da melju naprazno nadajući se Čudu, koje će njihovo Sredstvo učiniti efikasnim po njihove interese kao i ranije. 

Čuda nema.

14.
Slijede vrlo opasni mjeseci - Zatvoreni Lanac Ishrane je svjestan da je pri kraju. Braniće se svim sredstvima. 

15.
2018. se čini blizu, ali Dan je ovdje k’o Godina.

16.
Prije nego li krenemo naprijed, otići ćemo Dođavola.

17.

Ostanite sa mnom.

недеља, 22. јануар 2017.

Sukob Dodika i Pavića težak 400 miliona maraka

Piše: Slobodan Vasković 

Milorad Dodik i Marko Pavić vode pravu bitku oko Rudnika “Ljubija”.
Dodik je za to da se Rudnik proda firmi „Izraeli investment grup oversiz“, dok je lider Demokratskog narodnog saveza protiv prodaje izraelskoj firmi.
Dodik i Pavić ne vode bitku za Rudnik, već je kvaka u 400 miliona maraka, koliko je “Arecerol Mital” zaradio na transfernim cijenama.
Ako Rudnik bude prodat izraelskoj kompaniji, Izraelci će odmah tužiti "Mital" i tražiti da im se isplati pomenutih 400 miliona maraka, ubijeđeni da će dobiti taj novac.
U tom svoj interes vidi i Dodik, dok je Pavić protiv, jer je on igrač druge strane – “Acerol Mitala”.

“Acerol Mital” je godinama lažno prikazivao dobit, odnosno ona je bila bila deset puta manja od dobiti koju su utvrdili kontrolni organi RS.
Istražujući poslovanje Mitala i Rudnika “Ljubija” Poreska uprava RS je angažovala firmu iz Velike Britanije, koja je utvrdila da je ruda iz rudnika prodavana drugom preduzeću, koje je takođe u vlasništvu “Mitala”, po cijeni deset puta manjoj od tržišne.
Poreska uprava RS je 2013. godine utvrdila da je “Mital” oštetio RS za 228 miliona KM. I da je Pavić sve to znao. Taj dug se u međuvremenu, prema našim izvorima, popeo na cijelih 400 miliona maraka.

Još u oktobru 2015. godine u Beču je održan sastanak na kojem je zaključeno da “u svjetlu otežanih uslova na tržištu željezne rude, u ovom momentu Arcelor Mital nije zainteresovan za akviziciju, učešće u nadmetanju za dio u vlasništvu države u rudniku željezne rude AD Ljubija Prijedor“.
Tom sastanku su prisustvovali Zoran Tegeltija, ministar finansija RS, Petar Đokić, ministar industrije, energetike i rudarstva RS, kao i Marko Pavić, bivši načelnik Prijedora i predstavnik državnog kapitala u Rudniku "Ljubija". “Arcelor Mital” su predstavljali njihovi londonski menadžeri.

Ovaj zaključak praktično je značio da “Mital” neće učestvovati u privatizaciji Ljubije i da Milorad Dodik može rudnik da proda Izraelcima.
Tada se Marko Pavić pobunio, ali ga je Dodik ucijenio sa nalazom Poreske uprave.

U februaru 2014. godine Vlada RS je odlučila da proda 65 posto državnog kapitala Rudnika “Ljubija” metodom neposrednog odabira firmi “Izraeli investment grup oversize” za 36,5 miliona maraka. Ta izraelska firma je registrovana u državici Komonvelt Dominika.
U međuvremenu je izraelska firma podigla ponudu na 60 miliona maraka. “Acerol Mital” je promijenio mišljenje i odlučio da uđe u trku za kupovinu Rudnika, izjednačavajući svoju ponudu sa Izraelcima.

Ko će postati novi vlasnik 65 posto državnog kapitala Rudnika “Ljubija” zavisi od toga da li će ovu igru dobiti Dodik ili Pavić. Onaj ko pobijedi osvojiće nagradni fond od 400 miliona maraka. 

субота, 21. јануар 2017.

Brodolom Bota na rijeci Potomak

piše: Slobodan Vasković

1.
Boravak Željke Cvijanović u Vašingtonu prerastao je u prostačko samoobezvrjeđivanje, vulgarno potcjenjivanje naroda u RS, histerično verbalno masturbiranje i mentalno samopovrjeđivanje.

2.  
Transfer blama je gotovo nepodnošljiv zbog višednevnog izliva notornih laži u javnu sferu, koja je, bezmalo, potopljena u njima. 

3. 
Hiperinflacija bljutavih režimskih “inauguracionih” laži je nesaperiva i nesvariva.

Željka Cvijanović, Bot SNSD-a, svoj posao uradila je sramno. Sramno loše. Pravi Brodolom.  

4.
Mučno je sve to posmatrati, jer je slika razvratna do odvratnosti; Mentalna Pornokratija Vrha Režima kulminira; Politička pornografija jedino je što se nudi iz Dodikovog Propagandističkog štaba. Bez ambalaže, sirova, primitivna i nasilna kao i njeni glavni protagonisti.

5. 
Ovdašnje samoproglašene “Političke Gromade” šizofreno doživljavaju/obilježavaju prelazak u realno, prirodno stanje - mikroskopom jedva vidljivih političkih termita. 

6.
Nikave terapije tu ne pomažu, još manje apeli, kritike, molbe… - valjanje u prljavštini produkovanih neistina je nezaustavljivo.

7.
Ovo je istorijski trenutak u kojem možemo vidjeti kako Režim Ždere Sam Sebe. Od Muke i sopstvenog Jada, jer su sami demonstrirali da su Niko i Ništa izvan granica institucija koje su beskrupulozno Uzurpirali, Kidnapovali, na kraju potpuno Satrali.

8. 
Bol je preduboka, histerisanje Režima će još potrajati.

“Politika” Režima svela se na kopiranje djelovanja njihovih Botova. Onih najrigidnijih, najbesramnijih, najagresivnijih; Neizlječivih.

9.
Isijavanje Zla iz Režima nastaviće se nesmanjenom žestinom, dodatno motivisano činjenicom da Morin Kormak, ambasadorka SAD u BiH, ostaje na toj poziciji. 

10.
Kormakovu Režim tereti da je Krivac za sve njihove nevolje sa potonućem Dodikovih akcija na Berzi Laži, kojom je suvereno upravljao deceniju i na kojoj su one stalno bilježile rast “vrijednosti”.

11.
Vlada SAD-a je sa dva poteza (neizdavanje diplomatske vize i stavljanje Dodika na “Crnu listu”) pokazala stvarne gabarite moći Režima, izvan institucija koje su Kidnapovali - U sve tri dimenzije njihova “moć” ne postoji. Nije ni Nula, već Ništa.

12.  
Udar Režima na Kormakovu je mjera njihovog sopstvenog jada i nemoći - Gigamjera.

13. 
Kakav crn, pakleni, kraj Inauguracione Laži - Umjesto lažnih vašingtonskih lovorika, minhauzenovskih crvenih tepiha, potemkinovskih raskošnih prijema… sve je završilo u Septičkoj jami, prirodnom okruženju Režima.

14.
Vrh Režima su Individue Potpuno Van Sebe, svjesne da pravi problemi po njih tek dolaze. Zato su opasniji nego ikad. 

Vrlo teško, gotovo nemoguće, je o njima govoriti kao o ljudima.

15. 
Ostanite sa mnom. 



петак, 20. јануар 2017.

Bot u Vašingtonu

piše: Slobodan Vasković

1.
Odlično je što je premijerka Željka Cvijanović prisustvovala bilo čemu u Vašingtonu, čak i nezvanično, tokom inauguracije Donalda Trampa za novog predsjednika SAD-a iz više razloga:

  1. Veoma je značajno da premijerka Republike Srpske pokušava uspostaviti veze sa SAD-om, posebno nakon teškog demoliranja tih odnosa u režiji Milorada Dodika, koji su kulminirali njegovim stavljanjem na američku “Crnu listu”!
  1. Značajno je da premijerka, sudeći po njenim izjavama iz Vašingtona, razumije poziciju SAD-a na svjetskoj sceni, a bilo bi još značajnije da konačno shvati i poziciju Republike Srpske spram SAD-a i rasprši bilo kakvu iluziju o bilo kakvoj izjednačenosti snaga, jer je to neprirodno. I netačno.
  1. SAD su Supersila, garant opstanka RS; RS je entitet u BiH, koji je na ivici opstanka zbog plutokratske Dodikove vladavine i antipolitike, koja je entitet dovela u tešku izolaciju.  
  1. Pozitivno je da je neko iz Republike Srpske bio u Vašingtonu na nekoj od tih silnih privatnih svečanosti, ostvario neke kontakte i promovisao Republiku Srpsku na pozitivan način, što je premijerka trebalo da učini. Ako je još prilikom tih (možda) kontakata istakla da RS nije isto što i Dodik, njen odlazak u Vašington bio bi pun pogodak, bez obzira što je nezvaničan.
  1. Za nadati se da će premijerka zaista uspjeti ostvariti/imati kontakte sa predstavnicima nove američke administracije, koji bi joj mogli objasniti da se američka spoljna politika kreira u Vašingtonu i nigdje drugo, kao i da ambasadori SAD-a diljem Svijeta predstavljaju SAD i njihovu politiku, a ne sami sebe, posebno ne politiku lokalnih funkcionera.
  1. Ukoliko bi sve to premijerka shvatila i još ustvrdila da RS nije jest jednako Dodik, onda bi svaki cent dat za njeno putovanje vrijedio milion dolara.
  1. Vrijednost bi se povećala kada bi premijerka, po povratku, Naciju izvijestila šta je sve razumjela u Vašingtonu, a ne bi nastupila poput SNSD-ovog Bota.
  1. Vrhunac posjete premijerke Vašingtonu bio bi smjena Obrada Kesića, Dodikovog Korisnog Idiota, jednog od onih, koji su ga svojim savjetima i doveli na “Crnu listu” i pritom nam uzeli žestoke pare.
  1. Kada bi, uz sve rečeno, premijerka, po povratku iz Vašingtona, pokazala Naciji “Obradovu usekovanu glavu”, okarakterisao bih njenu posjetu gotovo trijumfalnom. 
  1. Nažalost, malo šta će se ostvariti od rečenog.  
2.
U Vašingtonu je i Snježana Dodik, supruga Milorada Dodika, ali to je njena privatna stvar i nadam se da neće sebi dozvoliti da je Režimski mediji pretvore u krpenjaču za nabijanje propalog američkog rejtinga njenog supruga i da neće sebi dozvoliti da je Dodikovi Korisni Idioti zloupotrijebe za svoje nebulozne teze, od kojih je najmorbidnija ona kojom Dodikovo “Srpstvo” mjere “Crnom Listom”, na kojoj je i narko-diler Naser Keljmendi, plus Šaja i ostala BudiBogSnama “raja”.

3.
Da budem jasan: Crna lista nije mjera za Dodikovo srpstvo; Ona je mjera za njegovo anticivilizacijsko, nedemokratsko, rušilačko, šovinističko, ratnohuškačko, kriminalno… djelovanje.

4.
Korisni idioti, sa ove strane Bare, nastavljaju sa detaljnim rušenjem Dodika, daljim vulgarnim i primitivnim napadima na SAD-e; Sve to ukazuje da je svaka nada u neki uspjeh Cvijanovićkine posjete Vašingtonu unaprijed uništena. I da je ona tamo poslana samo da bi Dodik imao svog Bota na “licu mjesta”, koji će, svojim prisustvom, poslužiti kao hrana Razjarenim Neznalicama, što histerično kidišu, po brojnim medijima, na sve koje smatraju odgovornim za njegovo agregatno stanje utopljenika u živom blatu sopstvenih političkih promašaja, grandomanije, iracionalnosti, obmana, laži, mahinacija, primitivizma i vulgarnosti.

5. 
Najjadniji je, izvan svake razumne sumnje, Nenad Kecmanović, koji je dan prije Dodikovog stavljanja na “Crnu listu”, javno ustvrdio da će “Dodik i američki ambasador u BiH Morin Kormak istim avionom za SAD - Dodik kod Trampa, Kormak kući”; Nakon “Crne liste” je “revidirao” stavove, pa tvrdi da je "Milorad Dodik na neki način kolateralna žrtva sukoba između odlazeće i dolazeće administracije SAD, između SAD i Rusije, između OHR-a i Republike Srpske, na `liniji vatre`, kako je svojevremeno zloslutio odlazeći potpredsjednik SAD-a Džoe Bajden”.

Milorad Dodik je žrtva (ako se uopšte o njemu kao o žrtvi može govoriti) Kecmanovića i sličnih ispraznih mudrosera/parazita/sjecikesa koji su ga i gurnuli na put bez povratka, što ga je direktno odveo u Zonu očaja!

Kecmanović&Ergela Parazita/Pacera/Papaka Dodika je prevela iz Ultrapragmatičnog u Egomanijaka i tako ga uništili, naplaćujući mu premasno taj ubilački rad. 

Stvar izbora. Dodikovog.

6.
Milorad Dodik počeo je lično otplaćivati kredit kod Pavlović banke krajem marta 2016. godine, za čuvenu Vilu u Beogradu. Dodik je položio 200.000 Evra na svoj tekući račun u “Pavlović banci” i otvorio trajni nalog do 2030. godine. Rata mu je oko 9.000 KM.

Odmah po polaganju novca, dao je nalog za isplatu pet rata u visini od 45.000 KM. 

7.
Tih 200.000 Evra je 390.000 KM, odnosno 43 rate. Dodik je, računajući i mart, do sada isplatio 11 rata, što je 99.000 KM, tako da mu na računu u “Pavlović banci” trenutno ima 291.000 KM.

Slobodan Pavlović je državljanin SAD-a i njemu, samim tim i njegovoj Banci, Odlukom Vlade SAD-a se zabranjuje svako poslovanje sa Dodikom, nakon što je stavljen na “Crnu listu”.

Ukoliko se Pavlović ogluši pretrpiće i on i Banka teške kazne. 

8.
Pitanje je sada šta će Pavlović da uradi - da li će da blokira Dodikov račun i oduzme mu, osim preostalih 291.000 KM i Vilu u Beogradu, kako bi namirio iznos od 1,7 miliona KM, koliko mu je, kako obojica tvrde, dao u vidu kredita za kupovinu pomenute Vile?!

Kako se čini, Pavlović bi mogao imati itekakve koristi od “Crne liste” i Vila i pare. 

9.
Pitanje je i kako će Dodik primati platu, jer nijedna Banka u BiH ne bi smjela da mu dozvoli bilo kakve transakcije, budući da sve imaju u svojim aktima odluku da osobama koje se nalaze na listi “OFAC” (Kancelarija za kontrolu imovine stranaca koja je u sklopu Ministarstva trezora SAD), ne dozvoljavaju da imaju otvorene račune niti da posluju preko tih Banaka.

10.
Dok traje Dodikova grčevita borba za slamku spasa, u SDS-u se grčevito bore da svoju slomiju. I to na što više dijelova.

Sukobi u toj stranci su podmukli, zabijanje noža u leđa je manir djelovanja, rušenje je sveobuhvatno i detaljno. Ostaci Crne udbaške aure i Dodikovi Trojanski Konji udružili su se u namjeri da zatru SDS i sasvim im dobro ide.

Uz elitizam bez ikakvog osnova dijela funkcionera, nemanje nikakve politike, urušeni unutrašnji mehanizam, plus jedno prilično jako kriminalno krilo, SDS je presuđen na dalje kopnjenje, mrvljenje; to je stranka čiji je Dohvat nula.

SDS je, ako ćemo pošteno, presudio sam sebi.

11.
Donald Tramp je inaugurisan. Potpuno nesvjestan da njegova inauguracija u Republici Srpskoj traje već mjesec dana: Potpuno nesvjestan koliko je “gladnih moći” ovdje hranio. Na kraju im je prisjelo, ali neće odustati. Nemaju kud.

12.
Sad odoh na slavu. Tramp me čeka u raznim ulogama. 

Teorije zavjere najbolje idu uz sarmu, pite i pečenje.
I ja sam pripremio jednu slavsku: 
Milorad Dodik je prvi put za premijera, uz snažnu i direktnu podršku SAD-a, izabran 18.01.1998. godine, na Skupštini koja je počela 17.01.1998. godine.
Milorad Dodik je na “Crnu listu” SAD-a stavljen 17.01.2017.










четвртак, 19. јануар 2017.

Egomanijak je pojeo Ultrapragmatika

piše: Slobodan Vasković

1.
Rukovodstvo Republike Srpske organizovalo je juče referedum koji je direktno u suprotnosti sa odlukom Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, saopštio je Stejt Department.

"Sjedinjene Države osuđuju ilegalni referendum i podržaće lokalne institucije dok nastoje da zatraže odgovornst lidera Republike Srpske za podrivanje vladavine prava i opstrukciju implementacije Dejtonskog sporazuma", kaže se u saopštenju koje je poptisao zamjenik portparola Mark Toner.

"Pozivamo sve strane u Bosni i Hercegovini da se uzdrže od budućih poteza i retorike koja vodi u razdor i da se fokusiraju na hitne društvene, političke i ekonomske reforme", kaže se u saopštenju Stejt Departmenta, koje je objavljeno 26.09.2016. godine, dan nakon održavanja referenduma u Republici Srpskoj.

2.
Svi u Republici Srpskoj “zaboravili” su na ovaj stav Stejt Departmenta, u silnoj želji da po svaku cijenu relativizuju odluku SAD-a da Milorada Dodika smjesti na “Crnu listu”.

Ovaj javni stav “Stejt departmenta” bio je “okidač” za “Crnu listu”, jasan znak da je pređen “Rubikon”, ali ne u Cezarovom stilu (Dapače!), i da će se insistiranje na nepoštivanju Ustavnog suda BiH, kazniti.

Nezvanično je to odlučeno i ranije, ukoliko referendum bude održan, i o svemu je Dodik jasno obaviješten, pa je svako svođenje priče na “Američku ambasadu” i “Odlazeću administraciju” pucnji u prazno, spin-ćorci, jer 26. septembra Administracija, koja je donijela odluku o Crnoj listi, nije bila Odlazeća.

Izbori u SAD-u održani su desetak dana nakon ovog saopštenja, 08. novembra 2016. godine.   

3.
Relativizacija je, kako je to uobičajeno kod Režimskih spinova, preforsirana i hiperinflatorna, pa je “vjera” u novog američkog predsjednika Donalda Trampa i njegovo “zanimanje” za Dodika prešla u bagatelisanje istog tog Trampa i SAD-a, što je kontraproduktivno po glavne aktere Režima, čak i da ima neke nade da će novi predsjednik Amerike nekim Proviđenjem “spoznati” da lider SNSD-a ne zaslužuje svoje mjesto na “Crnoj listi”. 

Nažalost, realnost kaže da ni nade nema, tako da je bagatelisanje preraslo u cirkuzanje Režima sa samim sobom i sopstvenim “značajem”.

4. 
Nažalost, pogubna je činjenica da prvi čovjek Republike Srpske ima katastrofalno loš odnos sa SAD-om, državom što je najsnažniji garant Dejtonskog sporazuma, samim tim i Republike Srpske. 

Poražavajuća je to činjenica po svakog kome je stalo do Republike Srpske, bez obzira kakvo mišljenje imao o njenoj vlasti.

5.
Gore od toga je što sam Dodik, koji je, svojevremeno, nakon brojnih inauguracija svojih političkih protivnika na “Crne liste” SAD-a, ultimativno zahtijevao da Sankcionisani odmah napuste pozicije na kojima se nalaze, “jer nanose štetu interesima Srba, RS i BiH”, sada čini sasvim suprotno i pokušava ispred sebe isturiti i Narod, Srbe i Republiku Srpsku. Kako bi ih žrtvovao u nadi da će spasti sebe, iako nade za to nema. 

6.
U tome ga prati i Vrh Režima, cijela vladajuća Koalicija, koju Grandomanija ne popušta; I dalje nastupaju sa “pozicija Sile” koja diktira uslove i SAD-u i Evropskoj uniji, pa tako zahtijevaju proglašenje američke ambasadorke u BiH Morin Kormak “personom non grata”; EU opominju da će zaustaviti evropske integracije BiH, ukoliko države članice EU uvedu sankcije Dodiku, slijedeći one američke. A sve su prilike da će se to i desiti (u najmanjem dio zemalja članica EU), nakon čega bi mogli da se naslušamo budalaština da su te evropske zemlje “klintonisti”, koji će uskoro postati “odlazeće administracije”.

7.
Politika besmisla, zaokreta “iz minute u minutu”, politika laži, obmana, opsjena, politika kojoj “sve staje pod kapu”, koju vodi Režim može sebi dozvoliti i da Konja proglasi za Senatora, tako i sebe “Silom planetarnom i Nebeskom”, ali takva “politika” vodi ravno u potpuni slom.

Takva politika nije nikakav stav prema SAD i EU, nikakav atak na BiH, još manje na Zapad; Takva politika je direktan, razoran udar na Republiku Srpsku i Narod; To je Dželatski potez kojim se sopstvenom Narodu namjerava “odrubiti” glava.

Svako ko podrži takvu politiku besmisla, antinacionalnu politiku, svako onaj ko je sprovodi, svako onaj ko joj se odlučno ne suprotstavi, direktno radi protiv Republike Srpske i Srba u cjelini.

Nagledali smo se ovih i ovakvih situacija u proteklih dvadesetak godina i uvijek je antipolitika, kada se na njoj insistiralo, izrodila deblji kraj batine za narod. To što su padali i njeni lokalni protagonisti slaba je, nikakva, utjeha za bijedu, siromaštvo, nemaštinu u koju je narod bivao gurnut. I u kojima se i sada davi.

8.
Ambijent u kojem se nalazimo je dežavi sindrom.

9.  
SNSD 2017. kopira saopštenja SDS-a iz 1997. godine, potvrđujući sopstveni antidarvinizam i neprirodno stanje da preko 160/170/180.000 članova te stranke, kroz svoje predstavnike u vrhu stranke, priznaju da SNSD ima samo jednog Čovjeka koji nešto vrijedi, zna i znači - Milorada Dodika.

SNSD je poražavajuće autodestruktivan, snažno suicidan, fatalistički sklon samopreziru, kada je sebi dozvolio da prizna da ima samo Jednog Člana i nikoga više sem njega ko bi mogao da ponudi političku agendu za izlazak iz teške krize u koju je Jedini član SNSD umočio i sebe i Srbe i Republiku Srpsku. 

Poražavajuće po SNSD-e je da niko, kako sami saopštavaju u prekopiranom SDS-ovom saopštenju iz jula 1997. godine, nije ništa naučio iz Dodikove Ultrapragmatične faze i da su baš svi usvojili njegov Egomanijak stadij.

Kada bi danas postojao ijedan Ultrapragmatični “Dodik” u SNSD-u on bi se odmah zahvalio Egomanijaku Dodiku. Ali ne postoji.

10.
SNSD se odlučio za Neprepoznatljivost - ostaje i dalje samo Jedan Čovjek.

Ima tu i jedna podmukla dimenzija - nesporno je da Vrh (dobar dio) čeka da Dodika sruši Ambijent koji nadolazi i koji će biti vrlo izazovan za politički preživjeti; Preciznije koji će biti gotovo nemoguće politički preživjeti!

Kolateral te dimenzije jeste Narod i Republika Srpska, koji će pretrpiti velike štete. To čekanje opet proizvodi Neprepoznatljivost i svjedoči da je u SNSD-u, koliko god da ih je, primarna bila bitka za pozicije, a nikako bitka za kvalitet.

11.
Očekivana neodgovornost od SNSD-a, sada već fosilnog mastodonta.

12.
Reakcije takozvane Opozicije mogle bi se okarakterisati kao Poslovična Nesposobnost, protkana teško skrivanim licemjerstvom najnižeg nivoa.

Opozicija djeluje po principu Slučajnih Prolaznika u predizbornoj/prednovogodišnjoj anketi koja, papagajski banalno, trivijalno i beskrvno “izražava nadu” da Dodik “neće povući Republiku Srpsku i narod” sa sobom u izolaciju, u sukob, u slom…

13.
Šta oni rade da se to ne desi?
Uobičajeno Ništa.

Oni čak javno osuđuju sankcije Dodiku, iako ih već godinama priželjkuju i iako se već godinama (nejavno) “umno pitaju” kako to da Dodiku sankcija nema?! 

I kada te sankcije dođu, Tzv. Opozicija se sakrije pred Dodikom.

Niko da kaže, insistira, ultimativno traži, zahtijeva… da se Dodik povuče, jer je već premnogo štete nanio; Svaka dalja može biti kobna. 

Ne, Tzv. Opozicija izigrava Majku Terezu, pokušavajući iza dirljive megalažne demokratičnosti prikriti iskežene osmijehe/zube, ali i sopstvenu impotentnost, koja je kod te grupacije neizlječiva.    

14.
Decenija istog igrokaza - Jedan Čovjek, ovaj put u potpuno izgubljenoj situaciji, i dalje Jednim pogledom satire tu izanđalu grupaciju, koja sebe naziva Opozicijom.

15.
Razbijenost Tzv. Opozicije ubrzano metastazira; Potrošenost te grupacije je rukom već opipljiva; SDS je tragikomičan: Usred Dodikovg sloma, oni se dalje samoslamaju, lične sukobe vode na javnoj sceni, pomažu SNSD-u da se pokuša rasteretiti pritiska…

Trojanski Konji su u punom galopu u toj stranci, razigrani kao nikad dosad.

Vukota Govedarica sve više djeluje kao stečajni upravnik te stranke, koji uzaludno pokušava pronaći neka dobra u njoj. 

Nije do Vukote; Naslijedio je Ruševinu, sa koje odvlači ko šta stigne.

16.
PDP snatri da zauzme SDS-ovu poziciju, iako nisu sigurni da mogu zadržati i postojeću, dok je NDP tek izblijedjela fusnota na političkoj karti. 

17.
Bez obzira na sve, Milorad Dodik bi trebalo odmah da se povuče, kako bi se spriječila dalja erozija RS i Naroda, dalje potonuće u živo blato beznađa; Milorad Dodik trebalo bi da se povuče i zbog sebe, kako njegov politički kraj ne bi bio mnogo dramatičniji od ovog trenutka u kojem se sada nalazi i koji je za njega već horor; Milorad Dodik bi trebalo odmah da se povuče kako bi se otvorili procesi i u SNSD-u i u drugom strankama, koji bi izrodili, za početak, prelazni period iz “Egomanijak faze” ka, kakvoj takvoj, pragmatičnoj fazi, pod imenom - Daj Šta Daš, jer to je najviše što se u ovom trenutku može dobiti. 

18.   
Da li će se Dodik povući?

Možda je preciznije pitanje - Da li će Dodik biti politički sklonjen?

Odgovor je u tački 1.

19.
Ostanite sa mnom.