Pismo Prijatelju

piše: Slobodan Vasković

Dragi moj Prijatelju, neumitno i brzinom svjetlosti približava se trenutak kada ćeš definitivno, konačno, bez ostatka i izvan svake razumne sumnje shvatiti da sam ti ostao samo Ja, Slobodan Vasković.

Taj momenat će za tebe biti poput Otkrovenja, konačno ćeš progledati; u početku će te uhvatiti bijes, potom teška depresija koja će lagano preći u melanholiju; Sve te emocije biće prožete munjama u trbuhu, snažnim grčevima u želucu, visokim pritiskom, opštom malaksalošću, hladnim znojem i ledenom temperaturom, teškim vatrenim obručima oko glave, koji je stišću, stišću..., a onda će sve proći. Kao rukom odneseno. Osmjehnućeš se sa olakšanjem uviđajući da nisi potpuno sam. Ja sam sa tobom, kao što sam to bio svih ovih godina. Ja, Slobodan Vasković tvoj najbolji prijatelj.

Vjeruj mi, u trenutku koji neumitno dolazi i koji opisujem biće to za tebe prava lutrija.

Godinama Ti Ja već ukazujem šta i kuda ne trebaš; mazohistički uporno greške ti stavljam pod nos; grubo ti (priznajem, ponekad i pregrubo) nos trljam njima, sve u nadi da ćeš razumjeti da najveći dio onoga što si činio nisi trebao/smio tako učiniti. Nisam te se odricao ni u najtežim trenucima, kada si, poput najgoreg nezahvalnika, svoje lažne prijatelje/hijene spremao da mi požderu utrobu, bacajući im milione u krilo, dok su oni režali o tvojoj veličini, moći, pameti, vizionarstvu i viziji; Nisam te se odricao ni kada si me karakterisao kao narkomana, barabu, izdajnika, stranog plaćenika, antisrpskog elementa, pri tom nježno milujući lešinare i uživajući u cerekanju strvinara, koji su neumorno, do promuklosti, lajali o potrebi novih miliona za tvoje i njihove privatne poslove.

Istina, nisam ni ja tebe baš mazio. Ponekad, blago iznerviran tvojom tvrdoglavošću i sklonošću ka prečestim razbojničkim upadima u budžet, IRB, i ostale visokoakcizne, visokokonditorske i visokomesnate poslove koji donose debele pare, znao sam podvrisnuti i reći da si ti najobičniji lopov, šef kriminalne organizacije, kum, mafijaš, predvodnik zločinačke organizacije, baraba, bitanga..., ali, majku mu, zar sada konačno ne shvataš da je to bilo iz najbolje namjere. Da te vratim na pravi put. Ali ti si bio istrajan da sve dobro koje imaš u sebi satareš i prepustiš se na milost i nemilost sopstvenim atavizmima, devijacijama, ispitivanju granica strpljenja opljačkanih, poniženih, satrvenih, gladnih, bijednih, siromašnih...

Sjeti se: Dok si ti otvarao nepostojeće aerodrome, izmišljene luke, srušene nove autoputeve, obrušene nove zaobilaznice, nepotrebne zgradurine, propale Nove Borje Romanije Jelšingrade Boske..., uporno sam ti ponavljao da griješiš, da ne ideš u dobrom pravcu i da će te takvo ponašanje dovesti do tačke u kojoj ti ostadoh samo Ja.

Nisi slušao prijatelju moj. Vjerovao si onom političkom evnuhu Borisu Tadiću da će vladati vječno, iako sam ti rekao da od njega nema ništa; tvrdio sam ti da ti ne treba Mišković, ali ti si bio uporan da ga dovedeš; isto je bilo i sa Draganom Đurićem i Zekstrom; šta da ti kažem oko tvojih katastrofalnih procjena u vezi sa Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem?! Sad plaćaš cijenu svojih hirova, lakomislenosti, gramzivosti, vjeri u lešinare i nakot kojim si se okružio; Stvari se više ne mogu popraviti, moraćeš da platiš cijenu. Ako mi ne vjeruješ, uoči gdje su sada svi ti tvoji tadići, miškovići, đurići? Nigdje, a ti si, bespovratno, na njihovom putu.

Sada ćeš konačno da shvatiš da tapšanje po ramenu nije znak podrške, već neprijateljski gest kojim te nabijaju u crnu zemlju. A tebe su nabili do guše.

Ali, ne brini se, nisi sam. Ja sam uz Tebe.

I neće me u tome pokolebati ni onih trideset i nešto tužbi, što tvojih što tvojih pajaca, kojima me tvoje „reformisano“ i na kriminal nabaždareno pravosuđe progoni već godinama; neće me u tome pokolebati ni tvoj atak na moju suprugu (osim tebe, ona nije ni mrava zgazila), porodicu u cjelini, jer sam uvjeren da ti u suštini uopšte nisi loš, da ispod tog prljavog i otrovnog oklopa kojim si se pokrio, imaš bar još zrnce ljudskosti. Istina ne veliko, ali daj šta daš i bolje išta nego ništa.

 

Prijatelju, pogledaj oko sebe! Zar ne vidiš kako su mnogi promijenili odnos prema tebi, kako se zlo keze na tebe, kako ti se više ne ulaguju, kako se polako, ali sigurno od tebe distanciraju, kako pogledima pokušavaju da te rastrgaju..., pogledaj i konačno ugledaj sanitarni koridor oko tebe koji je sve širi, širi i širi...

Korito ti je prazno, sve su proždrli, ali, uprkos tome, oni su i dalje gladni, isto kao i onog prvog trenutka kada su ti se onako olinjali, premršavi (rebra im štrčala) ulizički osmijehnuli, mahnuli umiljato repom, čekajući da im baciš kakav masan zalogaj, a tebi se učinilo da su baš slatki i odlučio si da gajiš guje u njedrima. I to spletove. Polako ali sigurno ti iz vođe čopora prelaziš u njegovu hranu, kao najslabiji u lancu ishrane. Jer si na tom vašem zapišanom teritoriju sve usamljeniji, a samim tim i ranjiviji.

Daj budi iskren prema sebi, hladne glave pogledaj gdje su sada oni koje si stvorio: Radmanovića, političara (u najboljem slučaju) prosječnih sposobnosti uzdigao si do visina o kojima nije smio ni sanjati, a danas ti on radi o glavi sa raznoraznim rikerima; Radojičića si volio kao sina, on ti danas javno siječe tetive, a na kraju će ti usjeći i glavu; nije valjda da si skroz pobudalio pa da vjeruješ da je Špirić uz tebe?! Čovječe, u pamet se, taj se obogatio izdajući sve oko sebe, a tebe doživljava kao vrhunac svoje lažive prevarantske karijere videći te kao najunosniji posao. Zar ti Džombić nije dovoljan nauk - stvorio si od njega facu, milionera, ministra, premijera, a on ti sa strancima radi glavu.

Pogledaj, Sokole moj, kako kokošari koje si okupio bježe, kako se sve što si gradio ruši, kako se tvoje perjanice glože kao zvijeri, ne prezajući da se fizički obračunaju; pogledaj kako šljam i ljudski talog, koji si promovisao u elitu, naglo kvasa i ne jebe te više ni za suvu šljivu, jer nemaš više šta da im daš: raznorani kraljevići, živkovići, bobari, čičići, ćubići, kljajčini, jovičići i ostali slavuji pljuju po tebi gdje stignu; Ti si za sve kriv, čak i za milione koje si im dao.

A tek Stanković? Šta misliš zašto ga ne diraju? Kao ne smiju od tebe? E moj naivčino, ne diraju ga zato što svjedoči, (a tek će svjedočiti), protiv tebe.

Prijatelju moj, prenisko si pao: na par cvijanovićki, nešto mitrovića i onu bolesnu džukelu. Nije li to premalo za divjunaka, kakvim si se doživljavao. Istina, boje te se još, ali strah im je sve manji. Donedavno bi se upišali od straha ako bi zaključili da je neko u njihovom društvu pomislio nešto loše o tebi, a danas su se već ohrabrili do mjere da ti otvoreno pljuju u leđa. Sa očima će, neće proći dugo, da zaslade. 

Raširi blendu, pa snimi svoje medije. Kopanja ko Kopanja, već ima rezervnu varijantu u kojoj tebe nema; oni sa Javnog servisa spremni su te koliko sutra opečatiti u svakom „Dnevniku“ samo ako se naredi (uz garancije da mogu uživati oteto), Tešanovićka/Kelečevićka ti zajedno sa Džombićem gura nož u leđa, a ti si je spasio sigurne optužnice; šta da ti kažem za Trišića - zaboravio te čim mu je Vučić namignuo. Džaba dati milioni. Džaba pokloni. Džaba psovke. Odjebaše te kao fekaliju, jer im je namjera da sklanjajući tebe kupe sebi novi život.

Svima si im bio sredstvo, sada si se potrošio, ne trebaš im, gotov si. Ostao sam Ti samo Ja, tvoj vjerni prijatelj koji će, kada te svale, iskreno reći zašto se to desilo. I zbog kakvog nakota si pao.

Da li će mi biti žao kada odeš?! Šta Ti misliš?

Srpska, sigurna kuća do sigurne kuće: Nasilje u SNSD-u

Piše: Slobodan Vasković

Dolični Milorad Dodik smijenio je Mladena Zirojevića sa mjesta predsjednika OO SNSD Istočno Novo Sarajevo zbog, kako je u odluci lidera ove stranke navedeno, „nedoličnog ponašanja“.

Interesantno je da nijedan režimski medij nije našao sa shodno da obrazloži u čemu je Zirojević bio nedoličan, posebno zbog činjenice da je on visoki stranački funkcioner koji je obavljao vrlo bitne funkcije, te čak bio i ministar u Savjetu ministara BiH. Vrijednim istraživačkim radom prethodnih dana, pa i u dane vikenda, došli smo do potpune istine, koja je vrlo nevesela. Ona glasi: u SNSD-ovom redovima vlada nasilje, premlaćivanja, prijetnje pištoljem, prijetnje kojima se ugrožavaju životi... Posla imaju svi, od doličnog predsjednika SNSD-a, preko MUP-a RS, do SIPE, koji su se bavili nasiljem unutar SNSD, do kojeg je došlo u srijedu i četvrtak, 28. i 29. novembra.

Prvo je 28. novembra u mjestu Mladice, Istočno Novo Sarajevo, došlo do fizičkog obračuna između SNSD-ovaca na otvaranju maloprodajnog objekta „Dar company“, čiji su vlasnici Nenad i Predrag Nešić. Nešići su takođe članovi SNSD-a i potpuno su lojalni Dodiku, za razliku od Zirojevića, koji već duže vrijeme otvoreno kritikuje predsjednika stranke i njegove poltrone. Na svečanosti je Saša Taušan, Zirojevićev sljedbenik, uzviknuo: „Živio Mladen Zirojević“!!!

Nešići, koji Zirojevića očima ne mogu, shvatili su to kao otvorenu provokaciju, nakon čega su zadali nekoliko snažnih udaraca u tijelo nedoličnog Taušana. Bilo im je to malo, pa su na Taušana potegli i pištolj (ostalo nam je nepoznato da li je kupljen u maloprodaji ili veleprodaji), prijeteći da će ga fizički eliminisati. Zirojevićeva ekipa se povukla sa slavlja, ponižena i pretučena, a Dodikovi su nastavili sa svečanim otvaranjem. Tu, međutim, nije kraj ovog SNSD trilera.

U četvrtak su se u kafeu „Maestro“ okupili Mladen Zirojević, Aleksandar Saša Taušan, Miki Gajić i Savo Divčić. Oni su prijetili Branku Popoviću i Dejanu Šešelju, odbornicima SNSD-a u opštini Istočno Novo Sarajevo, da će ih pobiti. Pri tome, Zirojevićeva ekipa je psovala Milorada Dodika, koristeći vokabular sličan onome kojim je Milorad Dodik „častio“ Vladu Trišića, vlasnika BN televizije.

Zirojević Popovića i Šešelja optužuje da su izbornim manipulacijama došli do mandata, za koje su ostali uskraćeni njemu bliski ljudi. Portparolka CJB Istočno Sarajevo Danka Tešić nam je izjavila da su 29. novembra oko 23 časa lica čiji su inicijali D.Š. i B.P. prijavili „verbalne prijetnje po život“, koje su se desile u ugostiteljskom objektu „Maestro“.

„Nakon toga policija je lišila slobode lica A.T. i M.G., saslušala ih i cijeli slučaj proslijedila nadležnom tužilaštvu. Nadležni tužilac je donio odluku da nema krivičnog djela, te da je riječ o prekršaju. Policija je protiv navedenih lica podnijela prekršajnu prijavu“, rekla je Danka Tešić. Ona je dodala da su saslušane još četiri osobe, ali kao svjedoci ovog događaja. „Nije u praksi da navodimo imena svjedoka“, kazala je Tešić. Nema sumnje da je među saslušanim svjedocima bio Zirojević.

O svemu je obaviješten i Dodik, koji je hitro smijenio Zirojevića, a ovlastio Ljubišu Ćosića, novoizabranog načelnika Istočnog Novog Sarajeva, i Stašu Košarca da privremeno upravljaju OO SNSD. Košarac je dugi niz godina u sukobu sa Mladenom Zirojevićem i Sinišom Dodikom i čini sve da ih udalji iz stranke. Na kraju je i uspio, a Siniša Dodik je kolateral ove violentne SNSD priče, jer je Milorad Dodik i od njega digao ruke i naredio da ga se pusti niz vodu. Određeni izvori tvrde da je naredio da se protiv Siniša Dodika pokrenu finansijske istrage o poslovanju njegove porodične firme.  

Nakon svega, sledeći izborni slogan SNSD-a mogao bi biti: „Srpska, sigurna kuća do sigurne kuće“.     

Najnoviji porno uradak: Dodik, je (i) bač na baterije

Piše: Slobodan Vasković

(Roditeljska pažnja: Čitanje ovog teksta ne preporučuje se osobama mlađim od 25 godina, zbog citata iz osebujnog vokabulara Milorada Dodika).

„Jebem ti mater! Jebaću ti majku zbog ovoga što si objavio. Jebem te u usta. Uništiću te! Razoriću te! Od tebe ništa neće ostati, pička ti materina! Slomiću i tebe i tvoju bijednu televiziju, pička ti materina bezobrazna! Mater ti jebem, ti meni da puštaš ovo!“...

Navedeni citat samo je dio užasnih psovki, uvreda, prijetnji.., što ih je Milorad Dodik izgovorio Vladi Trišiću vlasniku BN televizije, nakon što je u „Dnevniku“ ove kuće emitovan prilog o opužbama Domagoja Margetića na račun Dodika i njegovog sina Igora. (15.11.o.g.)

(Margetić tvrdi da se protiv Milorada i Igora Dodika vodi istraga u njemačkom i austrijskom tužilaštvu zbog malverzacija sa HYPO bankom, u vrijednosti od 10 miliona KM. Ove optužbe demantovalo je njemačko tužilaštvo, kao i Valentin Incko, visoki predstavnik za BiH).

Trišić je, prema pouzdanim i potvrđenim saznanjima bio vrlo vrlo priseban i cijeli razgovor sa Dodikom snimio, te sklonio na sigurno mjesto „za nedaj Bože“. Prostakluci koje je izgovorio Trišiću, bez ikakvog valjanog razloga, samo su još jednom potvrdili Dodikov primitivizam, osionost, sirovost, bahatost, bezobrazluk, te pokazali u kako jadnom i bijednom društvu živimo.

Ovakvo Dodikovo ponašanje nije ništa novo, niti iznenađujuće; nastavak je to višegodišnjeg „monologa“ bahatog primitivca koji je sebi u Republici Srpskoj prigrabio faraonska ovlašćenja, bogatstvo vrijedno cca milijardu maraka, i, očito, smatra da mu te činjenice daju za pravo da se ponaša i djeluje kao Gospodar života i smrti.

Uz to je pod punu kontrolu stavio policiju, pravosuđe, te ostale institucije, koje služe isključivo njegovim ličnim interesima, bilo da su materijalni ili se artikulišu kroz progon nepodobnih. Riječju, svojim atakom na Trišića, Dodik je enti put potvrdio da je od Republike Srpske stvorio „Životinjsku farmu“ na kojoj on i njemu slični odlučuju o sudbini svakog pojedinca koji živi na ovom prostoru.

Isti taj Dodik, koji pomno bira najogavnije riječi i uvrede kada “štiti” svoj interes, ne prihvata apsolutno nikakvu kritiku na svoj račun i, čim dozna/spozna da je bio “predmet razgovora”, odmah promptno djeluje i kažnjava kritičare. Tako je stradao i Mladen Zirojević, donedavno jedna od najvećih političkih nada SNSD-a.

Dodik ga je smijenio sa mjesta predsjednika Opštinskog odbora Istočno Novo Sarajevo, premda je ta opština jedina u kojoj je njegova stranka ostvarila pobjedu na načelničkom nivou na proteklim lokalnim izborima.

U odluci o smjeni navodi se da je Zirojević, između ostalog, smijenjen zbog nedoličnog ponašanja.

Kojeg li licemjerstva, bezobrazluka i drskosti: primitivac Dodik, koji psuje mater, familiju, sve po spisku svakom ko mu se zamjeri; osioni moćnik što prijeti uništenjem, veoma je osjetljiv kada se njemu uputi kakva pogrešna riječ. Zirojević je sebi potpisao smrtnu političku presudu kada je u jednoj kafani u Istočnom Sarajevu kritikovao Dodika i, uz put, radi dramatičnosti, ponešto i opsovao. Tvrdi se da je bilo i fizičkog nasilja u OO SNSD Istočno Sarajevo, (nismo uspjeli dobiti potvrdu iz CJB Istočno Sarajevo, jer se portparol nije javljao na pozive). Sve to, Dodiku su dojavile njegove “oči, uši i vaši” (sistematično raspoređene po svim ugostiteljskim i drugim objektima u RS), nakon čega je odlučio da eliminiše Zirojevića.

Jer, samo je Dodik taj koji može da psuje, vrijeđa, prijeti, uništava, tuče…

Nastavak teksta, zbog osjetljivosti i duhovnosti teme, pišem u novoliturgijskom stilu.

На двору Милорада Првовјенчаног (Додика) пршти на све стране. Несташни премијер на леду, Александар Велики (Џомбић), одлучио је да почне да  штеди и при томе ударио и на свеца-мученика из првог мандата Милорада Првовјенчаног.

Јово Златоусти (Турањанин), посвећен вјери православној, којој је приложио огромну личну жртву пресељењем из плодног Херцеговачког Попова Поља у Бањалуку да би последњих 14 година понизно служио Милорада Првовјенчаног и његов напаћени народ православни, одједном остаде без своје уносне фирме, јер је невјерник Александар Велики (Џомбић) у Економској политици за 2013. годину предвидио да угаси Секретаријат за вјере.

Јово Златоусти отвори своја позлаћена уста и упути салву ријечи од којих је свака друга злата вриједна, драгом му божијем изасланику на земљи, преосвећеном, ускоро умировљеном, владики Зворничко Тузланском Василију Качавенди, богоумилно тражећи од њега да хитно позове Милорада Првовјенчаног како би овај спријечио гашeње тако важне институције.

Иако тешко болестан, због чега се и спрема за умировљење, преосвештени Василије задњим атомима снаге, вођен општим православним интересом, такође богоугодно обавјести Милу Првовјенчаног да је Александар Велики ударио на вјеру православну и оставио Јову Златоустог без посла. Несретни Александар не поведе рачуна да се ради о првомученику из времена почетака владања Миле Првовјенчаног, који је свих последњих 14 година проведених под скутима Вожда тешко патио и излагао се многим овоземаљским  искушењима успјешно им одољевајући, проводећи мисију православну у име Бога и Вожда.

И Миле Првовјенчани, богоугодно се сјећајући свих заслуга Јове Златоустог, хитно упути посланицу народу православном: СНСД неће подржати укидање Секретаријата за вјере, како је то обећао Александар Велики у Економској политици за 2013. годину!

Присјети се Миле  Првовјенчани како је још давне 1999., у вријеме свог првог мандата, додјелио Јови Златоустом (тада Министру вјера) стан од 100 м2 у Бањалуци, у Гундулићевој улици број 52, како би Јово лакше излијечио тешку носталгију за родном му кршевитом Херцеговином и родним селом Струјићи.

У свој својој носталгичности за давно напуштеним завичајем, а дубоко убјеђен у своју мисију ктитора српској православој цркви и владикама, трошећи годишњи буџет Секретаријата вјера од  5 милиона КМ за обнову Православних храмова, Јово Златоусти се потрудио да у Бањалуци сагради и по који храм себи и својој породици.

Стан, који му је богоугодно додјелио Миле Првовјенчани, скромни, скрушени и богобојажљиви Јово Златоусти, продао је Српској православној цркви за прихватљивих 200.000 КМ.

Да не би остао на улици, опет крајње богобојажљиво, изградио је кућу од 400 м2 иза Воћар промета, по српски православно, наравно, на три спрата и близу цркве.

 
Из носталгије за још једним напуштеним завичајем стеченим у Гундулићевој улици, у којој је провео најтеже прве године по доласку из Херцеговине, Јово Златоусти у истој Гундулићевој улици, али на броју 86, купи станчић од 90 м2 своме сину, да се лоза не прекине у новом завичају.

Није за Јову Златоустог богодозвољиво да му дјеца не живе од свога рада, па је благоглагољиво испословао да му се мушки потомци у новом завичају у Бањалуци на тешке муке одмах позапошљавају, један у једној шпедитерској фирми, а други у једној банци.

Тешко напаћени Јово Златоусти, водећи Секретаријат вјера, сваки мјесец је  морао потрошити на репрезентацију и по 24 хиљаде КМ, и ниједном није почео јести или пити да се није обратио Свевишњем, благобојажљиво се молећи да благослови јело и пиће сужњева божијих плаћено од пара народних.

Јово Златоусти за цијелога вакта своје жртве за крст часни и слободу златну, под скутима свога  вожда Миле Првовјенчаног, није отворио ни једну јавну кухињу за сиромашни народ православни.

Јово Златоусти, у непосредној близини стана у Гундулићевој улици, имао је свакодневну прилику да гледа како часне сестре милосрднице католичке вјере несретним и гладним православним вјерницима сваки дан дијеле стотињак топлих оброка проводећи мисију Божију.

Знао је Јово Златоусти да заступају истог Свевишњег као и он, а богобојажљиво трошећи буџет водио је рачуна да се трошкови у име истог Бога не дуплирају.

Не да Бог Јову свог, златоустог, богобојажљивог, благоглагољивог и изнад свега поштеног, као што му је и Вожд коме вјерно служи све ове године.

Presude Radinkoviću i Ljubojeviću: Pravosuđe u službi režima

Piše: Slobodan Vasković

Okružni sud Banjaluka presudio je Nenada Radinkovića na četiri godine zatvora, jer je 21. avgusta prošle godine izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je smrtno stradao Nikola Đurović. Sudskim vijećem predsjedavala je Vesna Stanković-Ćosović, a donesena presuda jedna je od najstrožije izrečenih u BiH za ovu vrstu prestupa.

Međutim, porodica Đurović ubijeđena je da Radinković nije vozio kobne noći, te da je za volanom „Audija“ bio „visokopozicionirani funkcioner RS“.

U tom ubjeđenju drži ih niz teških grešaka koje su počinili nadležni organi tokom uviđaja u noći u kojoj je smrtno stradao njihov sin jedinac: saobraćajna policija traljavo je obavila uviđaj; dežurni tužilac, a niti njegov zamjenik, nisu bili na licu mjesta; Radinković je nepovrijeđen izišao iz teškog udesa, vozilo-ubica je, nedugo nakon nesreće, netragom nestalo, pa se na volšeban način ponovo pojavilo mjesecima kasnije; DNK analiza urađena je mjesecima nakon udesa, tako da je zakonski bezvrijedna… Uz sve to, gradski kuloari tvrdili su i tvrde da Radinković nije bio za volanom, već visoki funkcioner RS, a da je nezaposleni pekar preuzeo krivicu na sebe zauzvrat dobivši veliku novčanu naknadu…

Zbog svega ovoga i niza drugih posrednih i neposrednih činjenica koje postupke policije i Tužilaštva, najblaže rečeno, dovode pod veliki upitnik, nadležni organi trebali su/morali istražiti sve aspekte ovog događaja i utvrditi zbog čega je uviđaj obavljen mimo svih propisa, te šta je sa relevantnim dokazima koji ukazuju da štošta nije u redu sa registracijom i vlasništvom “Audija”, koji je kobne noći navodno vozio Radinković.

Ništa od svega nije učinjeno tako da su najveću sumnju na cijeli ovaj slučaj bacili upravo oni koji su ga trebali rasvijetliti - policija i Tužilaštvo Banjaluka.  

Visina izrečene kazne Radinkoviću zato više izgleda kao pranje prljave savjesti odgovornih u pomenutim institucijama, nego kao vaspitna mjera osionom i bahatom mladiću. U stvari, ona to i jeste, a nadležni pokušavaju tim aktom začepiti usta svima koji njihov “rad” te noći stavljaju i pod lupu i pod sumnju.  

Dodatne sumnje da je cijeli slučaj iskonstruisan unosi spoznaja da je sudskim vijećem predsjedavala Vesna Stanković-Ćosović, sudija koja je marioneta vladajućeg režima i u potpunosti je pod kontrolom politike.

Stanković-Ćosović je ista ona sudinica koja je oslobodila Mileta Radišića svake odgovornosti za nezakonito trgovanje akcijama Medicinske elektronike, te još ustvrdila da je on “poslovao sa pažnjom dobrog domaćina”. Ista ta Vesna Stanković-Ćosović odbila je da u tom predmetu uopšte razmatra svjedočenje svjedoka-pokajnika Nikice Bajića, koji je teško optužio Radišića za zločinačko udruživanje, nakon čega je optužnica pala. Istina, pala je i njena presuda na Vrhovnom sudu RS, ali joj je taj predmet nanovo dodijeljen, što je već tragikomično.

Slučaj “Radinković”, uprkos presudi, daleko je od svog epiloga, jer roditelji Nikole Đurovića najavili su dugotrajnu borbu za istinu.

Isti dan kada je presuđen Radinković, izrečena je sankcija i bivšem direktoru Javnog preduzeća šume "Šume RS" Srđanu Ljubojeviću. On je u banjalučkom Okružnom sudu presuđen na godinu zatvora i novačnu kaznu od 10.000 maraka. Presudu je izrekla sudija Olga Pantić, a prethodio joj je sporazum o priznanju krivice koji je Ljubojević zaključio sa Specijalnim tužilaštvom RS. Ljubojević je reketirao firmu “Vralaudit” čiji je vlasnik Milenko Vračar, koji je cijeli slučaj i prijavio policiji i Specijalnom tužilaštvu.

Ovakav epilog najavio sam još 17. avgusta na svom tviter nalogu (…Dalji razvoj i epilog afere “Cener”: Ljubojević ima teku sa uredno zapisanim imenima “stipendista” i visinom isplaćenih “stipendija”; Ljubojeviću će, kada se oporavi od cenerfalitisa, biti “prijateljski” sugerisano da se mane teke, jer i sveci imaju prošlost, a kamoli on; “Ljubojević će “shvatiti”, pojesti teku i pristati na nagodbu: dvije godine uslovno, pet mjeseci zatvora, El M. sit, Pero na broju”.), što, ako ćemo pošteno, i nije bilo teško predvidjeti, jer je svima bilo jasno da je ovdje riječ o jadnoj i bijednoj ujdurmi režima, čiji cilj nije borba protiv kriminala, već predizborna kampanja i slabljenje socijalista.

Jadniji od režima su odgovorni iz Specijalnog tužilaštva koji nisu proširili istragu protiv Ljubojevića, premda postoje brojne prijave drvoprerađivača da ih je bivši direktor “Šuma” reketirao. Istražioci se nisu usudili ići dalje, jer je to Pandorina kutija, a Ljubojević bi u takvoj situaciji zaista mogao potegnuti “teku”, pa i javno progovoriti kome je sve davao dio onoga što je otimao. A takvih adresa nije malo. I što je šlag na torti - u Specijalnom tužilaštvu RS znaju imena i imaju dokaze.

Međutim, Gazda ne dozvoljava da se dalje istražuje, jer bi onda i Neđo Ilić morao da se “otvori” u skladu sa zakonom, a ne u skladu sa teferič običajima, kada su ga od policije do Tužilaštva vodili “kao mečku”, kako bi udobrovoljili Ivicu Dačića da se sretne sa Miloradom Dodikom.

Zbog svega navedenog, izrečene presude nisu nikava pravda, još manje pravo, već još dvije kapi u moru bezbrojnih dokaza da režim i pravosuđe idu “ruku pod ruku”, krčeći prostor za dalje nesmetano nezakonito djelovanje struktura moći i raznoraznih visokih funckionera, koji nesmetano pljačkaju, gaze, premlaćuju, ubijaju (slučajevi “Vukelić” i “Garić”)…

Vezani tekstovi:

 http://slobodanvaskovic.blogspot.com/2012/01/ko-je-usmrtio-nikolu-urovica.html

 http://slobodanvaskovic.blogspot.com/2012/01/smrt-nikole-urovica-tri-moguce-verzije.html

 http://slobodanvaskovic.blogspot.com/2012/09/dodik-na-iivici.html

 http://slobodanvaskovic.blogspot.com/2012/10/hapsenje-ilica-poklon-dacicu.html