Svi smo mi On, osim dugа

Piše: Dragan Čavić, predsjednik Demokratske partije

Gdje mi živimo, pitаju li se ljudi u Republici Srpskoj? Dа li je sve što nаm se dogаđа normаlno čаk i kаdа je do bolа loše?  Dа li je sve loše što nаm se dogаđа u ekonomiji posljedicа isključivo globаlne ekonomske krize? Dа li je sve loše što nаm se dogаđа u politici isključivo posljedicа mržnje koju premа nаmа gаje Bošnjаčki političаri i međunаrodnа zаjednicа? Postoji li ijedаn problem u Republici Srpskoj koji je nаstаo unutаr nje, а ne vаn nje? Dа li je zа sve nаs vаžno isključivo koliko nаs nаvodno pljаčkа Federаcijа BiH i BiH, а istovremeno jednаko nevаžno koliko nаs nаvodno pljаčkа režim koji vlаdа Republikom Srpskom? Znа li iko kudа nаs vodi blаgostаnje u kojem živimo, а ne primjećujemo nikаkvu blаgost stvаrnosti, već nаprotiv, svu težinu kojа pritišće sа svih strаnа?

Jednostаvno, sve znа Vožd.

Niko drugi ništа ne znа.

Ako i znа, ili ne smije dа kаže, ili nemа kome dа kаže, jer su mu svа vrаtа u Srpskoj zаtvorenа.

Vožd znа sve stаtističke pokаzаtelje o ekonomskom blаgostаnju u Srpskoj, on znа dа smo mi u Republici Srpskoj trаjno ugroženi od vаnjskog i unutrаšnjeg neprijаteljа, аli i dа smo „trаjnа kаtegorijа“; on znа i dа su Srbi u Crnoj Gori ugroženi i dа je njegovа mesijаnskа ulogа dа ih spаšаvа; on znа i dа je vаnjskа politikа Srbije često pogrešnа i dа je njegovа ulogа dа ih vrаti nа prаvi - njegov put; on znа i dа trebа otcijepiti sjeverno Kosovo i pripojiti Srbiji, а odustаti od ostаtkа Kosovа; on znа i dа Evropskа unijа i SAD njeguju neprijаteljsku politiku premа Srbimа generаlno; on znа i dа je strukturаlni dijаlog sа EU o reformi prаvosuđа nаjbolje što se Srbimа desilo od Dejtonа nаovаmo; on znа dа je izmislio riječ referendum kojeg prije njegа niko nije smio ni spomenuti, pа gа on spominje, аli ne provodi; on znа dа Hrvаti imаju prаvo nа treći entitet, аli i dа kome je Kosorovа prijаtelj tаj ne trebа neprijаteljа; on znа gdje će Srbi biti zа 50 godinа, аli neće dа kаže, jer je to njegovа tаjnа, dа ne bi doznаo mrski neprijаtelj koji dаnonoćno vrebа; on znа dа je Srbin, а zа druge ne može dа tvrdi dok se ne dokаžu kod Rаjkа Vаsićа... 

On sve znа, on je uvijek u prаvu, svi ostаli su u krivu.

Sve što je u cijelom svijetu nenormаlno ovdje je normаlno, i sve što je u cijelom svijetu nemorаlno ovdje je morаlno.

On znа i kome se trebа dodjeliti kredit, i kome otpisаti, kome trebа dаti jаvne rаdove, а kome ne; on znа i kome trebа oprostiti neplаćаnje porezа i doprinosа, а kome ne; on one kojimа dаje nаrodne pаre nаvodno ne poznаje, а one kojimа ne dаje nаvodno poznаje; on je uvijek prаvedаn i humаn; on znа ko vаljа, а ko ne vаljа; on znа i ko će vаljаti, а ko neće, kаo i ko je nekаd vаljаo, а sаdа ne vаljа.

Kаdа se desetine milionа nаrodnih pаrа utroše u dokаpitаlizаciju ili kreditirаnje bаnаkа i firmi bliskih voždovih prijаteljа, to je ulаgаnje u „perspektivne projekte“ čiji su nosioci sаsvim slučаjno, аli „nаvodno“ bliski voždu.

Integrаl inžinjering, Integrа, Bobаr bаnkа, Aurа osigurаnje, Bаlkаn investment bаnkа, Kаlderа kompаnijа, Ekvаtor kompаnijа, Zekstrа, Birаč, Elvаko i mnogi drugi; sve odredа su firme „nаvodno bliskih voždovih prijаteljа“ i sve odredа ili prodаju obveznice koje kupuje isključivo voždovа  IRB, ili dobijаju višemilionske kredite od te iste IRB; ili prodаju udio u kаpitаlu bez prаvа nа uprаvljаnje opet tom istom IRB-u.

Većinа njih istovremeno uživа prаvo nа reprogrаm desetinа milionа neplаćenih doprinosа, poreskih obаvezа i drugih obаvezа Republici Srpskoj, аli i prаvo dа izvode velike jаvne rаdove, ili čuvаju budžetske depozite, dobijаju ogromne аvаnse zа rаdove koji se izvode godinаmа; sve mjereno stotinаmа milionа KM.

Svi oni imаju i prаvo dа zа svoje rednike ne plаćаju doprinose, dа ih ne kontrolišu inspekcijski kontrolni orgаni, dа njihove sumnjive poslove ne istrаžuje policijа; а svаkogа ko nа to ukаže imаju prаvo dа pritisnu, dа mu prijete, dа nаruče u brojnim prijаteljskim voždovim medijimа sve moguće i nemoguće klevete, insinuаcije i prljаvštine.

Režimski mediji su dobili nаrodne pаre, i njihov zаdаtаk je dа štite voždа,i njegove sljedbenike rаspoređene u Mercedesimа S klаse, BMV-imа klаse 7, Infinitijimа, Leksusimа, Audijimа isključivo A klаse od 6 pа nаviše, i drugim elitnim аutomobilimа, nаmijenjenim zа elitu kojа s pаžnjom dobrih domаćinа, rаspolаže nаrodnim novcimа u svojim džepovimа. Svаko ko se drzne dа opiše ovаkvo vlаdаnje svim jаvnim sredstvimа RS morа dа rаčunа dа će mu nа vrаtа gotovo sigurno pokucаti režimski policаjci, režimski inspektori, režimski poreznici, režimski tužioci, režimski novinаri, režimski zаtvorski čuvаri, ulični režimski čuvаri likа i djelа voždа; jednom riječju čuvаri „čuvаrа Republike Srpske“.

Kаdа se Republikа Srpskа zаdužuje, а to rаdi svаkodnevno, ne zаdužuje se dа održi sebe, već njih. Krediti koje će vrаćаti drugi, а potrošiti oni imаju nаjboljeg žirаntа: Nаrod!

Nаrod će vrаćаti 240 milionа KM zа 120 milionа prodаtih obveznicа, nаrod će vrаćаti 800 milionа Eurа kreditа Kinezimа, jer će nа toliko porаsti zаduženje od 400 milionа Eurа zа fаmozni аutoput Bаnjаlukа – Doboj. Nаrod će vrаćаti sve ono što oni posude i potroše, i neće ni znаti dа vrаćа sve dok ne bude imao šta da jede .

Oduševljeni njegovom brigom i nepokolebljivim žrtvovаnjem zа Srpski nаrod, njegovi trаbаnti ponаvljаju: Svi smo mi on, nаrod je on, Republikа Srpskа je on, Srpskа istorijа je on, Srpskа istinа je on, Srpskа zemljа je on, Srpski ponos je on, Srpsko poštenje je on, Srpski otpor neprаvdi je on, Srpski borci su on, Srpske institucije su on, Srpske žrtve su on, Srpski mučenici su on, Srpskа pаmet je on, Srpskа privredа je on,Srpskа kulturа je on,Srpski seljаk je on,Srpski rаdnik je on; on je uvijek Srpski drug, jedino on nikаdа nije bio i neće biti Srpski dug.

„Mаlo morgen“ znаo je često reći jedаn koji se jednаko ponаšаo kаo on, što se nа krаju pokаzаlo jedino tаčnim od svegа što je govorio i rаdio.

Stanković protjerao Zorana Tadića iz države, jer je odbio da pljačka sa njim

piše: Slobodan Vasković

Zoran Tadić, vlasnik firme IT professional d.o.o. Banjaluka morao je, prema sopstvenim navodima, da napusti BiH i Republiku Srpsku zbog prijetnji i pritisaka Slobodana Stankovića, vlasnika konzorcijuma “Integral inženjering”, kojem pripada i firma njegove supruge Slavice Stanković “Integra inženjering”. Tadić je protiv Stankovića i drugih lica podnio krivičnu prijavu Tužilaštvu BiH i SIPI, kao i dopunu iste, koju objavljujemo i koja je užasavajuće svjedočanstvo o načinu funkcionisanja vlasti, njenoj sprezi sa tajkunima i kriminalcima i, naravno, bjesomučnoj pljački građana ovog entiteta.

Dopis Tužilaštvu Bosne i Hercegovine.

Dopuna krivične prijave protiv firme Integra, Slobodana Stankovića, i trećih fizičkih lica.

Ovim dopisom pokušavam da objasnim događaje, uzroke kao i posledice poslovnog odnosa sa kompanijom Integra Inženjering doo, koji su doveli do podnošenja naše krivične prijave, a zbog osnovanih sumnji da su počinjena neka krivična dela, koja su u nadležnosti BH tužilaštva i SIPA-e.

Poslovni odnos mene i moje kompanije IT Professional doo iz Banjaluke, sa kompanijom Integra Inženjering doo takođe iz Banjaluke, počeo je kada je gospodin Graham Day, inače bivši direktor OHR Republike Srpske, upoznao mene i gospodina Slobodana Stankovića, vlasnika firme Integra Inženjering doo, koji pored navedene poseduje još petnaestak firmi i kompanija u BiH i van nje.

Mene je gospodin Stanković  upoznao kao vodećeg experta u oblasti Informaciono Komunikacionih Tehnologija u Bosni i Hercegovini i nekoga ko je u stanju da projektuje, implementira i upravlja velikim projektima iz te oblasti. 

Saradnja je počela potpisivanjem opšteg ugovora o saradnji, kao i nekoliko narednih aneksa tih ugovora. Moj zadatak je bio da projektujem savremeni informaciono poslovni sistem za novu poslovnu zgradu Integra, na adresi Trg Republike Srpske 8 u Banja Luci, koja je u to vreme bila u fazi početnih zemljanih radova. Pored projekta Informaciono Komunikacionih Sistema za taj objekat, moja firma je dobila zadatak da osmisli i projektuje savremeni Data Centar, koji bi služio za različite svrhe iz oblasti ICT tehnologija i servisa.

Moja firma IT Professional doo je izvršila projektovanje tih sistema. Prilikom odabira izvođača radova za projektovane sisteme na poslovnom objektu Integra, mojoj firmi je dodeljen posao izvođenja kompletnih radova na oba objekta: Poslovni Objekat Integra i Objekat RTV DOM koji je kompanija Integra Inženjering doo gradila, pod meni do tada nepoznatim uslovima, za potrebe Radio Televizije Republike Srpske. 

Pošto je projektovani Data Centar projektovan na način da nudi ogromne resurse u oblasti ICT, od mene je zatraženo da za firmu Integra Inženjering doo, obezbedim i potrebne dozvole kod Regulatorne Agencije za Komunikacije Bosne i Hercegovine RAK-a. Ja sam izradio potrebnu projektnu dokumentaciju i za kratko vreme smo od regulatorne agencije RAK, dobili potrebne dozvole, koje su kompaniju Integra Inženjering doo iz Banja Luke stavili u poziciju novog nacionalnog Telekom Mrežnog Operatera, Operatera Fiksne Telefonije, i Internet Service Operatera. Za dobijanje ovih dozvola, regulatornoj agenciji, je potrebno dostaviti veoma stručnu i preciznu dokumentaciju. Ja sam koristeći moje znanje i iskustvo uspeo da isposlujem sve navedene dozvole. Ovo vam kazujem iz razloga što se iz prethodnih radnji jasno može naslutiti namera investitora Integra Inženjering doo, da uđe u jednu sasvim novu dimenziju svog poslovanja, i da sam im, glavna poluga za to, bio ja i moja kompanija. 

Poslovi na implementaciji sistema slabe struje na poslovnom objektu Integra i Objektu RTV Dom su se odvijali prema planiranoj dinamici, iako investitor Integra Inženjering doo, nije ispunjavala svoje obaveze iz ugovora i redovno plaćala izvršene radove. Tako da sam tokom ovih implementacija bio često primoran da angažujem i vlastita finansijska sredstva, samo da bi se posao odvijao prema predviđenoj dinamici. 

Poslovna zgrada Integra sada ima 19 etaža. Projektovana je za 17 etaža. I odjednom su se pojavila dva nova sprata, tako da je bilo potrebno uložiti ogromne napore da se mnogi sistemi preprojektuju da bi zadovoljili nove uslove povećanja prostora. Ispostavilo se da su dva dodata sprata sadašnji Restoran Integra, koji je na 14. spratu PO Integra  i pripada Slobodanu Stankoviću, kao i 12. sprat, koji takođe pripada Slobodanu Stankoviću i njegovoj firmi Integra Inženjering doo. Možda je u ovom momentu zanimljivo i to da je 14. sprat Restoran Integra, otvoren kao potpuno novo pravno lice, bez ikakve evidencije o tome na koji način poseduje taj prostor na 14. spratu PO Integra. 

Prodaja tih prostora je počela mnogo pre nego što je objekat završen i dobijena upotrebna dozvola. Ja sam lično prisustvovao mnogim pregovorima sa tadašnjim potencijalnim kupcima, a sada već novim vlasnicima, oko prodaje. Jedan od najvećih aduta kompanije Integra, a koji je i sastavni deo svih njihovih prodajnih ugovora sa sadašnjim vlasnicima, je upravo bio zasnovan na savremenim tehničkim rešenjima ICT infrastrukture koja nudi taj prostor. Navešću samo neke:, Centralna IP kontrola pristupa objektu i kartična autentifikacija pristupa sa inteligentnim servisima praćenja kretanja korisnika i gostiju, Centralni sistem IP Video Nadzora sa mnogim mogućnostima, savremeni WiFi sistem unutar objekata, centralna telefonska mreža koja se zasniva na IP telefoniji kompanije Cisco, L3 agregacija zasnovana na optičkoj mreži unutar objekta... i mnogi drugi servisi. 

Sve ovo navedeno je uveliko uticalo na cenu kvadratnog metra prostora, kao i na odluku kupaca da prihvate tu cenu, ili samo kao izgovor za prihvatanje visoke cene kvadratnog metra. 

U nekoliko navrata sam gospodina Slobodana Stankovića pitao, kako će pravno da organizuje Data Centar, pošto bi to trebalo da bude novo pravno lice, jer će pružati usluge iz oblasti Telekomunikacija. U početku nisam dobijao nikakav konkretan odgovor.

Poslovi na izgradnji PO Integra, Objekta RTV Dom i Data Centra su se uspešno odvijali, ali se dug kompanije Integra Inženjering doo, prema mojoj kompaniji IT Professional doo, neprestano povećavao. Ja sam kao mala firma, kontinuirano nosio teret veći od 2 miliona maraka tokom skoro dvogodišnjeg perioda. Iz tih razloga sam dugovao i svojim dobavljačima. Situacija je za mene kao malu firmu bila veoma komplikovana i teško sam se nosio sa tim. 

Jednog dana gospodin Slobodan Stanković mi saopštava da je razgovarao sa tadašnjim premijerom Republike Srpske Miloradom Dodikom, koga i ja takođe lično poznajem, i da mu je gospodin Dodik kazao da i on hoće da bude u toj novoj firmi koja poseduje Data Centar, te da ćemo napraviti našu firmu na način da 33% pripadne gospodinu Dodiku, 33% gospodinu Slobodanu Stankoviću i 33% da pripadne meni.

Ja sam gospodinu Stankoviću odmah kazao da sam ja mala firma da bi imala 33% udela u toj novoj firmi i da ja nemam tih para, našta je gospodin Stanković odgovorio, da to nije moj problem, već je najbitnije da preko mene on ipak ima većinu udela u toj novoj kompaniji. 

Da budem iskren ja nisam to ozbiljno ni shvatao. Jer nisam mogao sebe da prepoznam u svemu tome, tako da je ta tema ostala po strani u to vreme.

Poslovni Objekat Integra je dobio upotrebnu dozvolu 14 Maja 2010 godine, a takođe i objekat RTV Dom. Tada su počeli da se useljavaju razni kupci u objekat. Prvo Direkcija za Puteve, zatim Geodetska Uprava, zatim Inspektorat Republike Srpske, zatim Elektro Privreda. Kulminacija je bila kada je odlučeno da se useli Poreska Uprava Republike Srpske. Poreska Uprava je navodno kupila 5 spratova u PO Integra, takođe polovinu prizemlja i prostore u podrumu PO Integra. Ispostavilo se da ja za potrebe Poreske Uprave potrebno obezbediti duplo više radnih mesta, nego što je to projektom projektovano. To je za moju kompaniju bila prava noćna mora, kako to učiniti. Napokon smo završili sva preseljenja i Poreska Uprava RS je uselila u navedeni prostor. 

Ved i pre useljenja Poreske Uprave RS pretpostavljao sam da nešto nije u redu sa tim prodajama prostora i da nije u skladu sa zakonima, ali kada je useljavala Poreska Uprava RS sve je postalo jasno. 

Od mene je traženo da cenu ICT opreme povećam za par stotina puta, kako bi se naguralo na cifru koju Poreska Uprava RS treba da plati. Tačnije kojom će Hipo Alpe Adria banka da kroz način operativnog lizinga zaduži Poresku Upravu RS. To mi nakraju ispadne isto, jer  Poreska Uprava RS na taj način kupuje taj prostor novcem koji pripada svim građanima. Cifra ove transakcije, a što se zna je preko 30.000.000,00 konvertibilnih maraka.

Da budem precizniji. Od mene je traženo da moje izlazne cene, prema kompaniji Integra Inženjering doo fiktivno povećam za nenormalne procente, u proseku preko 300%, da se te cene kalkulišu u pomenutom lizingu i zaduži Poreska Uprava RS. Ja naravno, zbog profesionalnih, principijelnih i zakonskih razloga nisam hteo tako nešto da učinim. Odmah sam shvatio šta u stvari hoće. Prošli put kada su gradili zgradu Vlade RS, i kada je pronađeno da su fakturisali pepeljare po 7.000,00 KM i vazne i lustere po 12.000,00 KM, da tako nešto hoće i sada. Ali sada će to uraditi na Informaciono Komunkacionoj Opremi, pa pošto se malo ko razume u tu tehnologiju, niko se neće upuštati u praćenje tih cena.

Moje odbijanje da to učinim sa mojim kalkulacijama, njih nije sprečilo da to ipak učine. Gospodin Stanković i gospodin Dragan Bojić su zbog mog odbijanja bili jako ljuti na mene tom prilikom. Ipak me je Dragan Bojić zamolio da im pomognem. Tako da je došlo do korenspondencije između mene i gospodina iz Hypo-Alpe-Adria-Leasing d.o.o čije je ime Alen Stjepanović. Na njegov zahtev da mu kažem koliko mogu da se uvećaju cene, kazao sam mu da je to moguće svega 10% i da je to u skladu sa zakonom, te sasvim realno. Kako sam kasnije video nisu poslušali moje sugestije već su uvećali cene ICT opreme višestruko, neke čak i do 400%. Ja sam u posedu tog dokumenta, a koji je sastavni deo i ugovora o lizingu sa Poreskom Upravom RS. Ovo ima pravnu kvalifikaciju koja se naziva, prevara, neosnovano bogaćenje,.. i kažnjivo je po našim zakonima Bosne i Hercegovine. Tadašnji Ministar Finansija RS Aleksandar Džombić a sadašnji premijer, u mom prisustvu je kazao da se taj ugovor mora strogo čuvati u tajnosti od novinara i ostalih kako ne bi došlo do problema. 

Tada mi je već bilo očito da i mene nameravaju da uvlače u različite sumnjive poslove.

Predlog gospodina Slobodana Stankovića, oko zajedničke firme Dodika, njega i mene, počeo sam ozbiljno da shvatam, pošto se tadašnji premijer Milorad Dodik počeo često pojavljivati na 13. spratu poslovne zgrade Integra u Data Centru. Dovodivši tom prilikom razne ministre i uticajne ljude da im pokaže Data Centar i ubeđuje kako je to dobro i za Vladu RS, da je odnos privatno javno partnerstvo dobra solucija. 

Ja sam sve to vreme morao tim polupismenim ljudima što je dovodio, da kao papagaj objašnjavam nešto u šta se oni uopšte ne razumeju. 

Za sve ovo postoje video snimci i tonski zapisi sistema video nadzora Data Centra. Neke posedujem ja lično a neki se nalaze na storage Data Centra, ako to do sada nije uništeno.

Pošto je moja kompanija prisutna i u Americi, ja sam krajem Decembra 2010, morao dva meseca da boravim u SAD. Pre mog polaska u SAD gospodin Stanković mi je kazao da treba da u moju firmu IT Professional doo zaposlim ćerku tadašnjeg premijera Milorada Dodika, Goricu. Ja sam mu kazao da moja kompanija zapošljava samo stručne ljude, koji su profesionalci u ICT, i da ne vidim šta bi ona mogla raditi u mojoj firmi. On je odgovorio da to nije problem, da ne mora ništa ni da radi i bili su joj spremili kancelariju odmah do moje. Na svu sreću ona se nije nikada tu pojavila, niti je ikada bila kod mene zaposlena. 

Pre mog odlaska u USA gospodin Stanković me je ubeđivao kako je najbolje to da pristanem da sa njim i Dodikom otvorim firmu i da Data Centar pripadne toj firmi i da tako razvijamo taj posao. Ponovo sam mu napomenuo da sam ja mala firma za takve kombinacije. Te da ću da završim moj posao oko Data Centra i da ga neću napustiti, i mogu ostati neko vreme da to sve dovedem u red. Zatim mi je predložio da, pošto ja imam firmu u Americi, ta moja firma kupi neke radne mašine CATARPLAR, a pošto će on srediti sa Dodikom da dobije poslove izgradnje autoputa za Doboj, moja firma tada te radne mašine pošalje iz Amerika da za račun moje firme u Americi rade na tim autoputevima. Što bi se kazalo da iznajmi mašine koje bi bile privremeno uvezene u BiH i koje bi zarađivale pare. Pa da ja iz Amerike fakturišem rad tih mašina i da se na moj račun u Americi plaćaju te fakture. Te bi se fakture uvećavale kako to bude moglo da se radi, a oko tih para bi se naknadno dogovarali.

Ja sam za vreme mog boravka u Americi pronašao mašine koje trebaju gospodinu Stankoviću, prema specifikaciji koju mi je on dao. I poslao mu elektronskom poštom te specifikacije. 

Kada sam se vratio u BiH, 12 Februara 2011 godine, tada sam saopštio gospodinu Stankoviću da nisam spreman da sa njim i sa tada već predsednikom RS Miloradom Dodikom pravim zajedničku firmu kako su to tražili, jer imam sasvim druge planove. Takođe sam mu saopštio da sam ja po njegovom nalogu pronašao mašine koje mu trebaju, ali da ja nisam spreman da ulazim u taj posao i da u Americi kupujem mašine pa ih navodno iznajmljujem u BiH i fakturišem uvećane fakture. Objasnio sam gospodinu Stankoviću da je Amerika uređena država i da se svaki incam, (zarada), mora prijaviti i oporezovati u skladu sa zakonima. Te da ja ne mogu da na bilo koji način kršim te zakone, niti u Americi niti u Bosni i Hercegovini. 

Od sledećeg dana za mene i moju suprugu počinje pakao u Banja Luci.

Prvo su mi zabranili ulazak u Data Centar gde je već godinu i po dana bilo privremeno sedište moje firme. Sve moje radnike koji su radili u Data Centru, su preko noći uz primenu sile, pretnji ili ne znam čega više naterali da rade za kompaniju Integra Inženjering doo. Otuđili su sva moja sredstva za rad. Kada sam im poslao dopis, odgovorili su mi da ja tu nemam nikakvih sredstava itd.. Počeli su sa pretnjama, tako da smo moja supruga i ja morali u više navrata da iz bezbednosnih razloga napuštamo BiH. Pronašao sam i prislušni uređaj u stanu. Kada bi boravili na selu, bili bi praćeni i posmatrani iz nepoznatih auta itd.. itd. 

Jednostavno su preko noći izbacili moju firmu na ulicu u nadi da je unište, što zbog toga što sam odbio da radim prljave poslove, što zbog mržnje i sujete.

Ja sam se obratio Tužilaštvu Bosne i Hercegovine i SIPA-i, za zaštitu mojih prava, pošto postoji osnovana sumnja krivičnog dela iz nadležnosti tih institucija. Policiji RS se nisam ni obraćao, pošto znam u kakvim je vezama Slobodan Stanković sa Stranislavom Čađom ministrom. 

Sve o čemu sam pisao je istina zašta imam i neke materijalne dokaze. Ja se ne osećam bezbedno u vlastitoj zemlji i zbog toga boravim u inostranstvu. Pokušavam da saniram štetu koju mi je naneo Slobodan Stanković i njegova firma Integra. Na sreću ja za sebe uvek imam rešenja, zahvaljujući mom obrazovanju i kompetencijama, ali se pitam šta je sa drugima, koji su radili sa Slobodanom Stankovićem, a koji nemaju izbora. I kada će se više lopovima poput njega stati u kraj u toj našoj državi Bosni i Hercegovini.

Zoran Tadić

Stanković opljačkao RT RS, Dragan Davidović se nije protivio

piše: Slobodan Vasković

 Firma “Integral Inženjering”, u vlasništvu banjalučkog tajkuna Slobodana Stankovića i njegove supruge Slavice, prilikom izgradnje i opremanja novog RTV doma u Banjaluci, opljačkala je Javni servis RS za višemilionski iznos, a da direkektor RT RS-a Dragan Davidović nijednim potezom ili riječju nije reagovao iako je o svemu uredno obaviješten, što samo potvrđuje spregu ovog dvojca.   O čemu se, zapravo, radi?
“Integra Inženjering” je svom podizvođaču radova, firmi IT professional d.o.o., naložila da telefonske uređaje, nabavljene za potrebe novog RTV doma, umjesto u zgradu RT RS-a montira u Stankovićevoj zgradi (smještenoj tik pored RTV doma i Administrativnog centra RS) i to na spratovima gdje se nalaze Integrini restoran, kafić i apartmani.
Tu nije kraj otimačini. Stanković nalaže da se jedan od dva agregaciona switch_a Cisco 4500, ugrađana na zgradu RTV doma, skine i montira u Poslovni objekat Integra, kakako bi se omogućilo useljenje Poreske uprave RS.
Bezočna pljačka se nastavlja. Iako je po ugovoru bilo pedviđeno da “Integral Inženjering” montira i kompletan video sistem na zgradu novog RTV doma, Stanković je naredio da se ne montira nijedna video kamera. Osim toga, Stanković je izričito naložio da se kamera visokog kvaliteta (trebalo da bude postavljena na antenski stub RT RS-a na krovu zgrade kako bi se snimala panorama grada) umjesto na zgradu RTV doma instalira u restoranu njegovog Poslovnog objekta, na 14 spratu, kako bi se snimala muzika, jer nije bio zadovoljan ranije postavljenom kamerom.
Telefonski uređaji i kamere za video nadzor samo su dio opreme koju je Stanković otuđio RT RS-u, o čemu svjedoče i dokumenti koje objavljujemo.
(Sutra objavljujemo nove šokantne detalje i dokumente o pljački budžeta RS i institucija ovog entiteta koje su kupile poslovne prostore u Stankovićevoj poslovnoj zgradi, kao i imena najvažnijih učesnika u tim prevarama). 

Slobodan Vasković:Kišni čovjek i Džoker

Pogrešna tumačenja statističkih podataka: slučaj iz prakse

Piše: Siniša Božić, ekonomista

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik saopštio je stanje i tendencije naše privrede, sa posebnim osvrtom na niz ekonomskih pokazatelja. Učinila mi se dobrom prilika da navedeni istup demistifikujem, što činim u dobroj namjeri, jer je zaista degutantno iskrivljeno tumačiti faktičko stanje u ekonomiji kao opravdavanje političkog (ne)djelovanja.

Prvo, podatak o prosječnoj neto plati mora se uzimati u kombinaciji sa stopom nezaposlenosti, odnosno brojem zaposlenih. Slaba vajda što je prosječna neto plata porasla za 10 KM u odnosu na početak godine, kada je u istom periodu 20.000 ljudi ostalo bez posla! Po visini plata, prednjače finansijski sektor i državna uprava. Broj radnika u tradicionalno najbolje plaćenom finansijskom sektoru (banke i osiguranja) iznosi oko 4.000, odnosno 1,8% od ukupnog broja zaposlenih i nije statistički značajan. Međutim, u državnoj upravi, što predstavlja drugu kategoriju po visini plate, radi preko 22.000 ljudi, odnosno preko 10% od ukupnog broja zaposlenih, i ova kategorija direktno utiče na proračun prosjeka neto plate, obzirom da prosječan državni činovnik ima neto platu od oko 1.100 KM, odnosno, 2.000 KM bruto. Tako proizilazi da 22.000 državnih činovnika mjesečno plaćamo u brutu 44 miliona KM. Pa ipak, 40.000 ljudi u raznim granama privrede košta (privatne vlasnike) otprilike jednak iznos, oko 44 miliona KM bruto. Nadalje, od 220.000 zaposlenih, na zaposlene u državnim institucijama i državnim i djelimično državnim preduzećima, otpada oko 110.000 ljudi, što je ogromnih 50% od ukupnog broja zaposlenih. Za poređenje, u Hrvatskoj taj procenat iznosi oko 35%. Jasno se vide dvije činjenice:

- nesrazmjernost prosječne plate u državnoj upravi i državnim i mješovitim državnim preduzećima, i

- veliki, iznadprosječan broj zaposlenih u državnoj upravi i državnim i mješovitim državnim preduzećima u odnosu na ukupan broj zaposlenih.

Kada se uporedi prosječna neto plata u Republici Srpskoj, i prosječno isplaćena penzija, vidi se da prosječna penzija iznosi oko 40% od prosječne neto plate. Toliki procenat se ostvaruje i u okolnim zemljama, Srbiji i Hrvatskoj. Međutim, od obje zemlje, Republika Srpska ima značajno veću stopu nezaposlenosti, što socijalnu situaciju čini značajno lošijom.

Ove činjenice mogu na prilično slikovit način opisati politički uspjeh stranaka na vlasti. Naime, oni mogu, kako smo vidjeli, da ucjene 110.000 zaposlenih i 230.000 penzionera, odnosno, oko 340.000 ljudi (koji direktno zavise od državnog budžeta), što iznosi oko 36% od ukupnog biračkog tijela u RS, što je de fakto i broj glasova koji SNSD i njemu pridružene stranke već drugi put osvajaju na parlamentarnim izborima u RS. Glasanjem za navedene političke opcije, 340.000 ljudi je ispunilo svoju svrhu (jer političarima samo za to trebaju), za šta su nagrađeni, u periodu od 2007-2011., 21% povećanjem plata (naravno bez osnova, jer isto rade kao i prije 4 godine, a to je – nedovoljno).

Međutim, ostalih 110.000 zaposlenih u privatnom sektoru, se rapidno osipa i smanjuje iz dana u dan. Oni ne samo da rade sa značajno manjim platama (i do 40%), već je država nametnula obavezu većeg poreskog opterećenja njihovim poslodavcima (kroz konstantno proširivanje poreske osnovice i uvećanje doprinosa što se dešavalo u proteklih 5 godina). Na taj način se pokušava kompenzovati smanjenje broja radnika u privredi, međutim, to su drakonske mjere, jer statistike pokazuju dalji porast zapošljavanja u državnoj upravi, te dalje osipanje radnika u privredi.

Predsjednik Dodik dalje ističe da je fizički obim industrijske proizvodnje uvećan za čak 21% u periodu od godinu dana. Bilo bi zgodno podsjetiti, da cilj proizvodnje u kapitalističkom sistemu, kakvim se smatra onaj u RS, nije ostvarivanje obima proizvodnje, već dobiti. Iz te dobiti se plaća porez i stvara akumulacija za nove investicije. Fizički obim proizvodnje je dovoljan, ali ne i potreban uslov da bi se moglo tvrditi da li je stanje u privredi (industriji) povoljno. Za to nam trebaju podaci o kumulativnim finansijskim pokazateljima pojedinačnih preduzeća koja sačinjavaju privredu. Kako su javno dostupni samo podaci o otvorenim akcionarskim društvima (finansijski izvještaji za zatvorena akcionarska društva, i društva sa ograničenom odgovornošću se ne objavljuju javno), pokušaću da analiziram kumulativne podatke na 411 akcionarskih društava koja su javno objavila polugodišnje finansijske izvještaje, kako bi se vidjelo da li postoji pozitivna ili negativna tendencija.

U prvoj polovini 2011. godine, akumulirana neto dobit ovih preduzeća iznosi 106 miliona KM, za razliku od 124 miliona KM neto dobiti u prvoj polovini 2010. godine. Ukupan, akumulirani gubitak sa 30.6.2011. godine iznosi 2,15 milijardi KM, dok je ukupan akumulirani gubitak sa 30.6.2010. godine iznosio 2 milijarde KM. Ukupne obaveze ovih preduzeća su polovinom 2011. godine iznosile 3,2 milijarde KM, dok su polovinom 2010. godine iznosile 3 milijarde KM. Kako vidimo, u posmatranom periodu, akcionarska društva su poslovala manje profitabilno, sa generisanjem više gubitka, i sa većim zaduživanjem. To znači da su za ostvarivanje sličnog nivoa prihoda bila prisiljena da pored sopstvenog kapitala koriste i pozajmljeni kapital što je uticalo na nivo poslovnog rezultata. Kada bi imali zbirne izvještaje i za društva sa ograničenom odgovornošću i zatvorena akcionarska društva, imali bi pravu sliku privrede RS, a pošto nikad nisam vidio nigdje u nas da je slična analiza objavljena, pitam se kako uopšte može da se procjenjuje stanje u privredi RS bez – kumulativnih finansijskih izvještaja!

Dalje se navodi da izvršenje budžeta neće doći u pitanje, iako su emitovani trezorski zapisi, a, prema navodima, planira se i emisija obveznica na internom i eksternom nivou, odnosno zaduživanje na domaćem i inostranom tržištu kapitala. Nije mi jasno kako će se Republika Srpska zaduživati na inostranom tržištu kapitala, emitovanjem (euro)obveznica, kada ista nema status države već – entiteta, koji ima unutrašnje monetarne nadležnosti, ali ne i – spoljne!

Za kraj se navodi da je '300.000 građana RS koristilo godišnji odmor u inostranstvu, što takođe govori o ekonomskoj moći stanovništva', te da školska godina u RS počinje i da su obezbijeđeni svi uslovi za to.

Nisam uspio u ekonomskoj literaturi da pronađem ova dva zadnja pokazatelja, pa ih ne mogu sa sigurnošću proanalizirati. To ostavljam vama, čitateljima, da učinite.

Kad janjad utihnu

Piše: Slobodan Vasković

Nedavno je otac nacije, sin nacije i zloduh nacije gostovao na pravoslavnom teferiču kod manastira Moštanica, gdje je, nemajući pametnijeg posla, otpjevao nekoliko šund hitova, a potom se prihvatio jagnjetine. Između dva zalogaja, upade mu neki lokalac i zavapi: „Boga ti, predsjedniče, ima li smisla da janjetina ovđe kod nas košta 30 maraka po kili, a na svim drugim teferičima je po 20 KM? Nije li to preskupo“? „Nije, ako je vruća“, odgovori mu lakonski zloduh nacije, duvajući u zaporke/spone. Lokalac je potom diskretno odguran od predsjedničkog stola, zloduh je masnom rukom mahnuo zamašćenim teferičlijama i razgulio put stonog srpskog grada-Laktaša, gdje su ga čekale nove makro i mikro obaveze. Postupajući na opisani način, Milorad Dodik je, bez sumnje, riješio ekonomske probleme tog kraja, jer im je jasno stavio do znanja da je „vruća janjetina“ izvanredan način da poprave kućni budžet i stabilizuju primanja. Nema podgrijavanja, ništa mikrovalne; samo nož, ražanj, umiljato jagnje i dobra vatra. E sad, problem je što teferič nije svaki dan, ali to je već pitanje za lokalne organe vlasti, koji se moraju aktivinije uključiti u rješavanje nagomilanih socijalnih i ekonomskih problema, te zapošljavanje besposlenih Srba. Neophodan je i strukturalni dijaloga sa janjcima.

Dodik se, nakon uspješno riješenih problema u rejonu Moštanice i promocije „vruće janjetine“, povukao u svoju „močvaru“, gdje je osmišljavao makroekonomsku politiku, da bi nakon „tihovanja“, obznanio da je „RS makroekonomski stabilna“ i da nam je stvarnost ružičasta, poput jagnjeta na ražnju. Istina, ima tu jedan mali problem, jer Zloduh suštinski govori o svojim privatnim firmama, koje zaista jesu uspješne, za razliku od entiteta u kojem se nalaze, ali ne treba biti na kraj srca. Tako je, na primjer, GP „Krajina“ (gdje je Dodik suvlasnik, preko Milenka Čičića), veoma uspješno kupila „Jelšingard“ za 6,8 miliona KM od Vlade RS, koja je tu firmu oktobra prošle godine platila cca 8,3 miliona KM. Izvrstan posao za GP Krajinu, a loš za Vladu RS, ali ko im je kriv kada nisu sposobni, poput Dodikovih menadžera.

Činjenica da je budžet na ovoj transakciji oštećen za 1,5 miliona KM treba za narod  biti poticajna, jer je to dokaz da para ima, (čim se mogu bacati), i da je „grčki scenario“ za nas najobičnije smeće. Mnogo nam je bliži jug Somalije. A kada se to i desi, tu je predsjednik da nas počasti iz svog fonda sa par hiljadarki. Sretnima će kumovati, kao što je to bilo nedavno sa Malom Stojom iz Zvornika, koja je ušla u pravoslavne enciklopedije, jer je u hrišćanstvo uvedena preko Kumovog posrednika, što je prvi takav slučaj od Hrista naovamo. (Mala Stoja, kad progovori, moći će bez bojazni od tužbe Dodika pozvati „Kume“, što je poklon bez presedana).

Ima onih koji tvrde da su zaduženja RS prevelika i da će to ovaj entitet odvesti u propast. Kakva zabluda: ti očito nisu čuli veliku misao premijera Aleksandra Džombića, koji je mislio, mislio i domislio da „zaduživanje RS čini kredibilnijom na međunarodnom planu“. Nije mala stvar dokučiti takvu filozofiju, koja jeste suprotna zakonima gravitacije, ali Srbi smo mi brale, i ne jebemo ni te, a ni slične zakone zemljine teže.

Kada smo konačno postali osviješteni i razumjeli da nema razloga da brinemo za penzije, plate, boračke dodatke i ostale naknade, možemo se, na ovim vrućinama, ugodno rashladiti mašući najnovijim izdanjima „Nezavisnih novina“, „Glasa Srpske“, „Fokusa“, „Novog Reportera“, kojima je predsjednik, svojom milošću, udijelio cca 800 hiljada KM u samo mjesec dana. Nema potrebe da ta izdanja ni čitamo, jer iz njih, neotvorenih, izbija optimizam zarazan poput kuge. Dovoljno je opipati ih i znati da je sve u redu. (Odlična su i za potpalu vatre pod janjcima). Samo zlobnici bi mogli pomisliti da su firme koje izdaju pomenute listove u teškoj finansijskoj krizi, pa ih se mora dotirati. Ne, to je nagrada za uspješno i transparentno poslovanje i objektivno izvještavanje, i, na kraju krajeva, Željko Kopanja je stvorio Dodika, pa što ga ovaj ne bi, s vremena na vrijeme, i počastio. Jagnjetina je skupa, kad je vruća.

P.S. Ako ima onih koji i dalje sumnjaju u istinitost Dodikovih riječi i ocjena i smatraju da je on najobičniji klovn, šta reći? Ništa, jer će o njima sve reći Kopanjina izdanja.