Piše: Slobodan Vasković
Dvije nedjelje na odmoru.
Bez “redovnog” telefona, bez računara.
Prvi pravi odmor nakon deceniju i po. Možda i više.
Svaki put kada bih u pomenutom periodu išao na “odmor”, vukao bih računar sa sobom, zvao izvore, pisao.
Ko zna koliko sam puta stao autom sa strane, samo da ukucam i objavim tekst, jer mi se činilo prebitnim.
Nerijetko i na aerodromima, čekajući polijetanje.
Sve je bilo podređeno tome.
Bilo je vrijeme da pokažem sebi da mogu bez bloga, jer se, ionako, ništa veliko neće desiti niti promijeniti. Da mogu i bez “redovnog” telefona.
Jutros sam otvorio računar, pogledao poruke; posebno su mi interesantne one pune mržnje.
Zlo ne miruje; Čak i čeka.
Mnogo manji problem je što sam ja pogrešno procijenio izbore u Banjaluci; Istinski problem je za koga se glasalo.
Otrovna toksična politička bižuterija i dalje je na sceni.
Ne pada mi na um da kritikujem narod - imaju pravo na izbor; I kada je taj izbor njihov novi teški poraz.
Srbi su “napredovali”: Ranije bi sami sebi, izborima ili na neki drugi način, “usjekli malj”; Pa kada bi im malj postao pretežak, a leđa premodra od silnog rada malja, skinuli bi ga, pa usjekli novi.
Ovaj put su odstupili od tog pravila - Nisu sklonili stari, 2006., usječeni malj, a uz njega su usjekli i novi. I sada će ih dva malja nazimjenično, nemilosrdno, tući. Plus sav ostali ološ koji je preplavio političku scenu i BiH i RS.
Kao protivuslugu za poslušnost, Arbitri/Uzurpatori koji definišu našu nesretnu stvarnost, nude “mirno i sigurno ropstvo”!
Prihvatnje njihove ponude je pristanak i na njihove zločine; Saučesništvo u sopstvenom satiranju do konačnog nestanka.
Moram vam reći da ovaj put više ne možete računati na “mirno i sigurno ropstvo”, iako ste pristali da, na izborima, ne kaznite njihove zločine.
Već vas polako prepakuju u “topovsko meso”, ako im zatreba za odbranu otetog.
Već ste se sami spakovali za prepakivanje.
“Ako sloboda išta znači onda znači pravo da se ljudima kaže ono što ne žele čuti” (Džordž Orvel).
