Piše: Slobodan
Vasković
Dragi Rajko,
Uprkos tvom
teškom proklizavanju i dalje sam tvoj vjerni čitalac. Tako sam iščitao i tvoj
najnoviji uradak- „Unitarna Tetka Nata u Nezavisnim. A gdje crtež“. Neću se ovaj put osvrtati na tvoje dugogodišnje
gigantske napore da stvoriš novi jezik (novjezik), ti malo Tolkinovsko serbsko čeljade
(serbčeljade), ali moram priznati da jedan dio tvog uratka nisam spoznao, još
manje razumio.
Sve sam shvatio
do prvih Mokrozora, i ko su junaci i junakinje (Tetku Natu da ne spominjem, nju
bih prepoznao i iz vladinog aviona), ali sledeći dio teksta ne razumijem : „Njih koriste kad
Vođi treba veći tiraž, pošto je Vođin mali. I kad treba da se dodvori Šefu a da
se to ne adresira na Ga. Nesreća Mokrozora je što su oni na dnu ljestvice čak i
Slugbe Paskovića koja mu je odmah predočila Dokumente U Mom Posjedu, pošto je ovaj
pokušao da, po nalogu Vođe, malo brani i hvali Dodika”.
Zato bih te zamolio da mi do ujutro, kad ja hodam,
pušim, šetam, opet hodam, pušim, čitam dokumente u mom posjedu, prezirem sve
oko sebe, pojasniš o čemu se radi.
Dragi Rajko,
nadam se da ćeš mi izaći u susret, imajući u vidu tri
stvari:
- Zaista mi je stalo da znam na koga si misio u
pomenutoj rečenici? (Paskovića sam razumio, ostalo ne).
- Ja sam prvi koji ti je uputio ovakvu molbu.
3
- Vidiš da te se ja nisam odrekao, kada su ti svi
okrenuli leđa.
Iskreno se
nadam da ćeš mi izaći u susret. Sad odoh da spavam, ležim, sanjam dokumente u
mom posjedu, koje sam ja, naravno, prvi objavio. I u snu i na javi.
