Piše: Slobodan Vasković
Morin Kormak, ambasador SAD u BiH, stigla je u
višednevnu posjetu Republici Srpskoj i prvog dana ponovila stav svoje zemlje da
je referendum antiustavan i antidejtonski. I da očekuje od Milorada Dodika i Narodne
skupštine RS da tu odluku povuku. Izjava Kormakove je kontinuitet stavova SAD-a
o referendumu.
Primitivni odgovor Milorada Dodika je izostao. Nije se
oglasio nijednom riječju na stavove SAD-a, niti je izvrijeđao Kormakovu na
najvulgarniji mogući način, kao što je to učinio u julu. Čime je pokazao da i
on ima kontinuitet – podvijanja repa pred SAD-om i Kormakovom, koje je otpočelo
u septembru.
Istina, Dodik je nakon
sastanka sa srpskim ambasadorom u BiH Stanimirom Vukićevićem saopštio “da je
realnost momentalno takva da odustajanja od referenduma o Pravosuđu BiH neće
biti”. Što, svakako, nije kontinuitet namjere da se referendum sprovede,
jer ukazuje da Dodik realnost vidi od momenta do momenta. Pa se lako može
desiti da baš u ovom momentu shvata da je realnost da referenduma neće biti.
Realnost, kada je Dodik u
pitanju, ima kontinuitet: On nema pojma šta da učini sa referendumom ni kako da
izađe iz te cijele priče. Te baulja od momenta do momenta, momentalno misleći i
govoreći čas jedno čas drugo čas treće… Mlinski referendumski kamen ga sve jače
davi, a nikog ni na vidiku da kamen bar malo pridrži. Svi kao da čekaju momenat
kada će Kamen završiti Posao.
Na stavove Kormakove
nisu se referisali ni Petar Đokić, ni Nedeljko Čubrilović, čak ni RTRS. Oni su
se osvrnuli na Valentina Incka i njegovo pismo Ban Ki Munu u kojem je naveo da
je referendum antidejtonski i neustavan.
Đokić i Čubrilović
su, kao odgovor, iznijeli nevjerovatnu količinu besmislica da im čak i Željka
Cvijanović može pozavidjeti na tome.
Tek će biti
referendumskog davljenja, a referenduma neće biti. Što je svakako kontinuitet laži
Režima. I na tom polju im se nema šta prigovoriti – kontinuitet laži im je
besprijekoran.
I Pokojna Opozicija
ima kontinuitet. Samoobezvrjeđivanja i Samonipodaštavanja. I Samopovređivanja.
Režim, ma koliko
raskošnom paletom zla, vulgarnosti, manipulacija, lagarija, pritisaka... raspolagao, nikako
ne uspijeva uzdrmati Pokojnu Opoziciju u mjeri u kojoj je ona u stanju to sama
sebi učiniti.
Protesti protiv
uređivačke politike RTRS-a, koju su organizovali mladi Upokojene Opozicije,
tragičan su dokaz slabosti stranaka koje su stale iza njega. Stotinjak osoba
što su se okupile (više ih se okupi pored kontejnera), jedva su donijele dva TV
aparata do RTV Doma, a dometi njihove demonstracije nezadovoljstva ne postoje.
Nula.
Zato su maksimalno
uspješno pokazali svu jalovost, površnost, neorganizovanost, plitkost,
banalnost... tzv. Opozicije. Koja nije bila u stanju skupiti bar pet hiljada
ljudi da zaista izraze protest protiv uređivačke politike te TV kuće, koja je
esencija zla, sjemenište mržnje i laboratorija mraka. RTRS je metastaza Režima,
TV slika Karcinoma koji je razorio Društvo.
Protiv rijalitija „Pakao“,
koji se već deceniju emituje nonstop sa RTRS-a, može se boriti samo
organizovano, svakodnevno, sa širokim spektrom kritike emitovanog, a ne sa
dezorganizovanom i dezorjentisanom grupicom, koja ne zna da li je došla ili
pošla!
Vrhunac ove tragične
političke farse bio je kada su od „Šefova opozicije“ zatražili odgovor na
pitanje „Kada se kreće u konačni obračun sa Režimom“?!
Ako je stvarni cilj akcije
„vucaranje TV prijemnika po parku“ bio da „Mladi Opozicije“ ponize „Šefove Opozicije“,
onda je on stopostotno ispunjen. S tim, što je akciju trebalo da organizuju
pred matičnim strankama.
