24 časa Beograda

piše: Slobodan Vasković

Samo što sam stigao u Beograd - Drama. Poligraf; Vučić ga je prošao kao “pored kioska”, na Pink-u Specijalni program, uhapšen Siniša Milić iz Šekovića…

 Nisam kofer ni raspakovao, a već saznajem da je Milić trenutno angažovan kao tjelohranitelj nekih vrlo opasnih Crnogoraca u Beogradu, da je istjeran iz SAJ-a zbog šverca cigareta, da jeste pratio crnogorskog Luku, da je vozio džipove, bio pun “kao brod”, da je “spreman momak”… I da nikada nije bio pripadnik MUP RS, iako se tvrdi drugačije.

Milić nije za potcijeniti, iako mi je sve nekako prenaduvano, ali ne bih se smio ni zakleti da je riječ o buri u čaši vode.

U nekom lijevom kineskom restoranu, masa svijeta guta lijevu kinesku hranu, niko se ne uzbuđuje, a vijesti prestižu jedna drugu, interesuje me banjalučka konklava sa koje dima nema satima… Gutam i ja argentino piletinu, kupus podobro pocrnio po rubovima, kari kao cement, nudle ko zna od čega su, ali, za razliku od ostatka, djeluju pristojno. Ili mi je samo pripala muka što ni u nedeljno popodne nemam mira od istorije i njenih posledica.

Dođe mi da sam sebe nabijem nogom od muke - gdje god stignem krene nekakva istorija.

Nalazim se sa Sinom, što mi maksimalno popravlja dan; Slušamo nekakve repere dok se vozimo da on pojede “najbolji burger u BG”; Iz zajebancije obojica siječemo vazduh lagano šakom; “Bate” nam je stalno u vazduhu, Nema pojma šta je na Pinku, još manje na konklavi, Visok je datum, gorivo mu je na rezervi…, sutra će biti bolje, dnevnice za put, svirke tu i tamo, policija na svakom koraku, “Arena” je opkoljena, uskoro dolaze Keri i Lavrov.

“Pusti mi neke vijesti, jebeš repere”!
“Jebeš vijesti, došao si da se opustiš. I ti imaš pravo na dan bez vijesti”.
“Ali, hapšenje…”,
 “Padre, zajebi hapšenje, burger je fenomenalan”.

Rep šiba dalje, guta burger, parkiramo, vučemo se Knez Mihajlovom, nije mi ni do čega, nazad u hotel, upravo je živi prenos na BNTV. 

Konklava je u Banjaluci završena, dimi se samo iz ušiju prisutnih “kardinala”. Nije bilo baš veselo, bilo je tu i udaranja, ali se izvan teme nije išlo. Režimski mediji forsiraju Referendum. Šupljiranje. Rakova djeca jedva su čekala razlaz.

Ukucavam tekst, noć je masna, jutro dupla kafa, sunce zubato, ali grije, doručak u “Boutique”; Nije baš jeftino, ali bar ocvalog kupusa nema.

Tri specijalca sa dugim cijevima upijaju sunce u Knez Mihajlovoj, pogled na njih baš i ne prija. Masa hoda praveći se da ih ne primjećuje.

Sjeda kraj mene relativna Bucka: Bunda, Crni Šešir, Crne postavljene čizme.
“Dobar dan”!
“Dobar dan”, pristojan sam prema Bucki u Bundi.
“Oprostite, tek sam stigla ovdje…”.
“Upravo odlazim”. 

Bucka nije sva svoja, čim joj ja u ovim godinama izgledam kao pristojna lovina.

Iz izloga mame patike, cipele, jakne, mjenjačnice, pekare, restorani…

Na početku Knez Mihajlove pianino, za njim pijanistica, kraj nje violinista. Valcer. Snimam sve mobilnim, kadriram, slikam… Prekrasno.

Odlazim niz ulicu, dva beskućnika pjevaju bosanske sevdalinke. Vokal i tamburica. Iza njih stari ruksak, pred njima kartonska kutija. Ponovo mobilni, isti proces.

U utorak ću to da pustim kao “Beogradske sličice”. Čim uhvatim Bokija da smontira.

Prije odlaska još par kafa, tek da saznam da su Poligraf, Pink, Milić… priprema za obračun sa Zoranom&co. Bar tako tvrde obaviješteni.

Svejedno mi je, valcer me oduševio, Beskućnici podjednako. Konačno pravi sadržaj u 24 časa. Nemanja je u pravu. Imam i ja pravo na dan bez vijesti.
 

Pet časova jedinstva: Smuti politički korektnog i trivijalnog

Piše: Slobodan Vasković

Srpska politička elita uspjela je sročiti zajedničku izjavu o odluci

Ustavnog suda BiH, kojom je neustavnim proglašen datum obilježavanja Dana RS - 9. januara.

Izjava je mješavina korektnih političkih odluka, poput one o potrebi usvajanja Zakona o Ustavnom sudu BiH i uklanjanju stranih sudija iz te institucije i nepotrebnih/trivijalnih zaključaka, kao što je onaj o održavanju referenduma o pomenutoj odluci Ustavnog suda BiH.

Činjenica je da je odluka Ustavnog suda nepromjenjiva i da je održavanje referenduma o njoj potpuno besmisleno, u mjeri u kojoj je to i odluka o kojoj bi se građani trebali izjasniti. Više je nego dovoljan stav svih političkih partija, koji je po tom pitanju identičan, kao i aprilska Deklaracija Narodne skupštine o neprihvatanju odluke Ustavnog suda. Sasvim je dovoljno Deklaraciju dodatno potvrditi u parlamentu, čime bi se izbjegle sve dalje turbulencije po ovom pitanju, nepotrebne i štetne najviše po one koji nemaju namjeru sprovesti odluku Ustavnog suda BiH. Uostalom, ako su srpski lideri jedinstveni u stavu da će nastaviti obilježavati Dan Republike kao i do sada, nema potrebe da odluku za koju imaju plebiscitarnu podršku Srba dodatno pečate.

Na ovom mjestu potrebno je ukazati i na sljepilo srpskih političara što su proteklih godina propustili insistirati na usvajanju kvalitetnog Zakona o Ustavnom sudu BiH, a bilo je i prilika i trgovine, pa sada trpe posledice sopstvenog nehata, neodgovornosti, nedostatka strategije i vizije.

Referendumske improvizacije mogu samo prikriti te činjenice, ali ih ne i nulirati. Problem i ne bi bio preveliki da je nečinjenja bilo samo u ovoj ravni; Nažalost takvo ponašanje je pravilo, a malo ko se sjeća bar jednog izuzetka.  

Bilo bi odlično da je ovo zadnji put, ali, nažalost, nije, pa ćemo i dalje imati dramatične i neefikasne odgovore na posledice, koje su nepromjenjive, a o uzrocima ovakvih dešavanja i njihovom pravovremenom anesteziranju/uklanjanju niko ni ne razmišlja. Niti o razmišljanju pomišlja.    

Za takvo što potrebno je mnogo više od pet časova "razmatranja" odluke koja je, iako besmislena i glupa, nepromjenjiva. Hrvanje sa posledicama donosi samo nove posledice, nikada ne rješava uzroke. 

Važno je da nije došlo do iracionalne radikalizacije, koja bi se očitovala kroz odluku o napuštanju zajedničkih institucija BiH. Ta opcija je pomenuta kao mogućnost nakon četiri mjeseca, ali je činjenica da će na tome i ostati.

Sastanak je svakom od učesnika donio ponešto pozitivno, jer je Milorad Dodik konačno uspio pokazati da bar jednom u godini dana može demonstrirati “okupljanje” i “jedinstvo”, a lideri opozicionog Saveza za promjene da “okupljanja” i “jedinstva” bez njih nema, ma kako ih šef SNSD-a i predsjednik grupe građana opasnih antisrpskih namjera nazivao.

Sav pozitivizam na tome je i završio, jer su se pripadnici političke elite vratili u svoje rovove. Zajednička izjava nije nikakav kamen temeljac srpskosrpskih odnosa, niti novi početak, čak ni tačka razumijevanja.  

Velika Politička Kriza se nastavlja, besmislena odluka Ustavnog suda bila je tek prilika za predah.

Ustavni sud BiH - Samoubistvo s predumišljajem

piše: Slobodan Vasković

Besmislenom odlukom o ukidanju Datuma Dana Republike Srpske, Ustavni sud BiH nanio je najveću štetu Ustavnom sudu BiH, a potom i BiH, jer je opečatio sopstvenu ulogu “vila” koje po noći razgrade ono što se po danu na “Skadru” izgradi. 

Ova ocjena bila bi ne samo preoštra, već i nepotrebna, da se Ustavni sud BiH u pomenutom odlučivanju bavio bar djelimično pravom. Umjesto pravom bavili su se Načinom obilježavanja, čak neizrečenim, što je nonsens i odvratno politikantstvo koje je doprinijelo isključivo rušenju “Skadra” i ojačavanju Načina na koji je udareno. Samim tim i daljem urušavanju Ustavnog suda, čiji način (kad smo već kod načina) rada je, pokazalo se, velika prepreka funkcionisanju BiH.

Propagandisti “zaraćenih” strana iskoristili su “ustavno” bezumlje i počeli sa proglašavanjem “pobjednika” i “žrtava”, koji su daleko, baš daleko, od pozicija koje sami sebi dodjeljuju.

Bakir Izetbegović, podnosilac apelacije za ukidanje Dana i Datuma Dana Republike, nije nikakav pobjednik. Dapače. Još prije konačne sudijske odluke, shvatio je apsurdnost sopstvene apelacije pa je odustao od zahtjeva za ukidanje Dana Republike. Sve karte stavio je na ukidanje Datuma Dana, što je potpuno besmisleno, jer nema Dana u Kalendaru da nije neki Svetac ili da ratne institucije RS, do potpisivanja Dejtona, nisu donijele neku odluku. Koju adekvatna propagandna aktivnost može u vrlo kratkom roku, posebno u emotivno nabijenom ambijentu, proglasiti istorijskom. I napadnuti Način Obilježavanja transferisati na bilo koji Datum.

Izetbegović se “ponudio” da predloži 21. novembar za Dan Republike, premda takvu njegovu “pirueticu” treba razumjeti kao Danajski dar - prijedlog da upravo taj dan, kada je Aranđelovdan, ne bude izabran, ako bi se biralo. Jer bi opet, u hipotetici, uslijedio već pomenuti Način Obilježavanja Dana Republike; Način koji opet nikako ne može biti prihvatljiv svim građanima RS. Što je i razumljivo, kao što je razumljivo i jedino razumno bilo da je o cijelom ovom slučaju trebalo voditi politički dijalog, a ne pravosudni koji se bavio apsurdnim.

Izetbegović nije odnio nikakvu pobjedu. Čak ni Pirovu i njegovo trogodišnje insistiranje na odluci o besmislenom nanijelo je veliku štetu BiH i njenim institucijama i nikakvu štetu RS, uprkos naricanju koje iz ovog entiteta dolazi. Posebno zbog činjenice da su svi srpski politički lideri saglasni u jednom: Dan Republike nastaviće da se obilježava kao i dosad.

Ustavni sud BiH nije udario ni na kakve temelje Republike Srpske, već na sopstvene i, ako je neka korist od njihove glupe odluke, onda je to obznanjivanje neophodnosti promjene njihovog sastava i načina rada; Neophodnost dovođenja Ustavnog suda BiH u zakonske okvire, koji će biti usklađeni sa svim evropskim i svjetskim standardima.

Čemu onda drama? Čemu pozivi za napuštanje srpskih pozicija u BiH, odnosno pozivi za njihovo prepuštanje drugima? Nije li to bježanje od odgovornosti, linija manjeg otpora i lažna viktimizacija, koja ima sasvim druge ciljeve; nikako odbranu prava na Dan Republike?! Koje, izvan svake razumne sumnje, nije ni ugroženo.

Datum jeste osporen, ali je osporeno i osporavanje datuma, pa je i ta stvar riješena.

Neće ovo biti ni prva, nažalost, ni poslednja odluka Ustavnog suda koja nije sprovedena, što opet govori mnogo toga, nimalo pohvalnog, o samom tom Sudu, ali, Bogami, i o tome da RS nije ni dosada bila, a ni odsada neće biti, subjekt koji je sebi pribavio ekskluzivitet nepoštivanja odluka. Tek je jedan od subjekata u nizu.

Srpsko političko vođstvo trebalo bi ovaj slučaj iskoristiti da demonstrira privrženost civilizacijskim vrijednostima i predložiti načine uspostavljanja efikasnog Ustavnog suda BiH, istrajavati na njima u vremenu koje dolazi i političkim dijalogom se izboriti za sopstvene stavove. Koliko god taj dijalog trajao. Samo takav pristup znači kvalitetan iskorak iz krizne situacije koju srpski političari nisu ni na koji način uzrokovali.

Bio bi to veliki šamar onim političkim snagama koje pokušavaju održati stanje “Zamrznutog rata” svjesno raskopavajući nemale rane sopstvenog naroda, tako ne dozvoljavajući ni da drugima njihove zacijele.

Prihvatanje odbranaške pozicije, značilo bi potvrdu validnosti besmislene, glupe i nepotrebne odluke Ustavnog suda i poklanjanje pobjede političkom protivniku, koji je već poražen u utakmici što je sam započeo.

Prihvatanje odbranaške pozicije, insistiranje na žrtvi, pokazalo bi i da ciljevi predlagača takvih projekata nemaju ama baš nikakve veze sa odlukom Ustavnog suda BiH, već isključivo sa njihovim ličnim interesima. Koji nikako ne korespondiraju sa narodnim/nacionalnim.

Pozive na izlazak iz zajedničkih institucija nepotrebno je i komentarisati; Samo bi izlazak iz bh. institucija bio štetniji po srpske nacionalne interese od poziva na izlazak.

 vezani tekst: Odluka Ustavnog suda BiH je potpuno besmislena 

Borenović na čelu PDP-a: Forma je ispunjena, na redu je suština

piše: Slobodan Vasković

Branislav Borenović dočekao je svoj zvjezdani trenutak - izabran je za predsjednika Partije demokratskog progresa. 

Taj trenutak ne treba da mu kvari ni dinastički način izbora - Mladen Ivanić  je Borenovića godinama pripremao za naslednika i istih tih godina temeljno uklanjao sve moguće aspirante/potencijalne konkurente na PDP-ov presto -  pošto bi svaki drugi način značio i pucanje PDP-a po brojnim interesnim/regionalnim šavovima.

Da li je PDP trebalo da ima više kandidata za predsjednika i da se na taj način demonstrira unutarstranačka demokratija i različitost u pristupu društvu i njegovim problemima? Nije, jer PDP nema kapaciranost za takvu unutarstranačku trku, niti unutar partije postoje značajnije ideološke frakcije, kao ni one koje bi sukobile mišljenja oko ekonomskih/privrednih/finansijskih programa…

Sve je to itekako poznato Ivaniću iz prostog razloga što je on PDP baždario prema sebi, preciznije na način da njime suvereno vlada, bez obzira kako stajao na političkoj rejting skali. I bez obzira da li PDP bio ili ne u vlasti.

Ivanić je posao inauguracije svog naslednika uradio odlično, tu nema dileme. I uspio je sačuvati PDP od osipanja i turbulencija, koje su i prirodne i logične u situacijama promjene rukovodstva. (Šteta je što Ivanićeva politika nije ni blizu temeljna kao što je to bio njegov pristup izboru sopstvenog naslednika, ali to je već druga tema).

Sasvim je drugo pitanje da li je Ivanić dobro izabrao?
Postoji dosta skepse u miljeu političara po tom pitanju i nemali broj je onih što smatraju da Borenović nije dobar izbor, da nema kapaciranosti za vođenje stranke. Ovakve ocjene stavio bih u odjel političke zavisti/zajedljivosti; Neprihvatanja smjene generacija kao nužne i neophodne činjenice, prijeko potrebne kako bi se propalo društvo bar pokušalo pokrenuti.

Borenović je, izvan svake razumne sumnje, najbolji mogući izbor koji je mogao napraviti Ivanić; Istina je da unutar PDP-a postoji još nekoliko funkcionera koji bi, takođe, bili dobar izbor, ali nijedan od njih nije mlad kao Borenović.

Uz to, Borenović je ovladao tehnikama rukovođenja, nije bez karaktera, snažno je nacionalno opredijeljen, bez trunke radikalizma/šovinizma, pragmatik je, nije ni bez čvrstine, sasvim solidno procjenjuje tok politike, ima korektne odnose sa političkim partnerima/suparnicima, dobre odnose i solidna uporišta na Zapadu, Istoku, ali i u Beogradu. Na kraju krajeva, Ivanić ga je godinama “školovao” za predsjednika stranke i vrijeme je da Borenović demonstrira šta je naučio o vođstvu. To je, ujedno, i njegova najveća mana i prepreka, jer će u vremenu koje dolazi stalno biti poređen sa Ivanićem i guran u njegovu sjenku, i kada to zaslužuje i kada ne.

Na ovom mjestu onaj zvjezdani trenutak sa početka teksta prestaje, a Borenović već prvim predsjedničkim radnim danom ulazi u velika, zaista teška, politička iskušenja. I u stranci i u političkom životu BiH/RS.

Prvo pitanje na koje Borenović mora pružiti odgovor kako sebi, tako i javnosti jeste: Koliko je Ivanić iskren u svojoj namjeri da se povuče sa čela PDP-a?

To pitanje inicira čitav set dodatnih: Od onog da li je riječ samo o Ivanićevom koraku unatrag, kako bi svu odgovornost u ovim izuzetno teškim vremenima svalio na Borenovića, a on i dalje suvereno vodio stranku, do onog da li Ivanić ima namjeru da u bliskoj budućnosti počasnu predsjedničku ulogu zamijeni ponovo onom suštinskom, operativnom?

Nedostatak bilo kakvih jačih turbulencija unutar PDP-a tokom “predsjedničke tranzicije”, ukazuje da je dosta veliki broj onih u stranci koji smatraju da će Ivanić, i nakon izbora Borenovića, i dalje biti Alfa mužjak što o svemu odlučuje. Činjenica je da ima onih koji nisu presretni izborom Borenovića, ali se nisu usudili udariti na njega, plašeći se Ivanića!

Takvo stanje nesporno će na početku Borenovićeve vladavine dovesti do dualizma u vrhu PDP-a, jer će narečeni i dalje nastaviti da djeluju po principu da je promjena formalna i da je Borenović i dalje u formatu Ivanićevog najbližeg pratioca i ništa više; Doživljaj dodatno pojačava što je Ivanić počasni predsjednik, ali i što obnaša veoma bitnu poziciju srpskog člana Predsjedništva BiH, pa je njegova politička snaga neupitna, kao i uticaj.

Nema ništa nelogično u ovakvom ponašanju dijela funkcionera PDP-a, ali to, ujedno, znači da tranzicija vlasti u toj stranci nije završena samim činom dodjele predsjedničke funkcije, jer Borenović tek treba da preuzme punu vlast u stranci i ovlada njenim organima. Ivanićevo djelovanje i po tom pitanju ključno je za uspješnu implementaciju Borenovićevog predsjedničkog mandata: Ukoliko on svojim djelovanjem pokaže da je “NE” odgovor na set navedenih pitanja, onda će drugi dio tranzicije vlasti u PDP-u biti uspješan i Borenović će imati priliku da politički djeluje; Bude li suprotno, postaće samo još jedna u nizu žrtava Ivanićevog (preličnog) shvatanja politike i svoje pozicije u njoj. To što bi u takvom raspletu bio najveća žrtva slaba bi mu bila utjeha.

I izvan PDP-a će se pozorno posmatrati ovaj dio tranzicije, štaviše za vjerovati je da će se čak i opstruisati, kako bi Borenovićeva ulaznica za sto onih koji odlučuju bila što skuplja.

Tek nakon razrješenja ovih dilema/pitanja Borenović može razmišljati šta i kako dalje sa PDP-om: Da li nastaviti sa politikom stranke jednog lica (svog, koje bi neodoljivo podsjećalo na M.I.), koja češće djeluje kao interesna organizacija, a ne politički mehanizam ili, pak, krenuti u stvaranje kompleksne političke partije, koja neće biti omeđena hedonizmom njenog lidera?! 
     
Vezani tekst: Smjena generacija i skuvana žaba
http://slobodanvaskovic.blogspot.com/2015/10/smjena-generacija-i-skuvana-zaba_14.html 

Dosje “Narkoinspektori”: Jovičić, Vasić, Mandić, Kostrešević, Grahovac… znali da inspektori dilaju drogu, ali nisu htjeli ništa preduzeti da to spriječe

piše: Slobodan Vasković

Bivše rukovodstvo MUP-a RS znalo je da inspektori CJB Banjaluka Srđan Radulović, Ognjen Stijak, Slavko Đurić i Mirko Kovačević dilaju drogu, ali nije ništa preduzelo da istraži taj slučaj i spriječi trgovinu narkoticima. 

Potvrđuju to Službene zabilješke MUP RS, u periodu od 30.03.2013.-03.10.2013. godine iz kojih je nesporno da su najviši zvaničnici MUP-a RS imali konkretne podatke da su navedeni inspektori u stvari brutalni narko dileri, ali i da nisu ništa preduzeli da sprovedu istragu i zaustave njihov prljavi i ubilački posao.

Štaviše, dobar dio visokih funkcionera RS je tokom suđenja inspektorima lagao da nisu ništa znali. Odnosi se to prije svih na Gojka Vasića, direktora policije, i bivšeg načelnika Uprave krim policije Zorana Mandića. Siniša Kostrešević, načelnik Jedinice za borbu protiv organizovanog kriminaliteta i korupcije UKP MUP RS, šest mjeseci je znao da narkoinspektori prodaju drogu, ali ništa nije učinio da se oni istraže i pohapse.

Kostrešević je trenutno zamjenik načelnika Uprave za borbu protiv terorizma i ekstremizma MUP RS. I lično odgovoran Predragu Ćeraniću, šefu privatne Udbe Milorada Dodika. Ćeranić je savjetnik ministra unutrašnjih poslova Dragana Lukača.

Prije nego iznesem detalje iz Službenih zabilješki koji notorno potvrđuju da MUP RS nije htio voditi bilo kakvu istragu protiv narko inspektora, nekoliko važnih činjenica. 

Presuda
Banjalučki Okružni sud osudio je 06.07.2015. godine bivše inspektore Centra javne bezbjednosti Banjaluka Srđana Radulovića, Ognjena Stijaka i Mirka Kovačevića iz Banjaluke ukupno na 23 godine i tri mjeseca zatvora u vezi sa preprodajom droge na području ovog grada.

Sud je Radulovića osudio na 11 godina i pet mjeseci, Kovačevića na šest godina i pet mjeseci, a Stijaka na pet godina i pet mjeseci zatvora.

Sud je Radulovića okarakterisao kao organizatora ove kriminalne grupe, dok su Kovačević i Stijak optuženi kao saučesnici.

Presuda nije pravosnažna, a odbrana narkoinspektora uložila je žalbu Vrhovnom sudu RS.

 

Nekoliko činjenica veoma je bitno za ovaj proces: Specijalno tužilaštvo RS uspjelo je obezbijediti svjedočenje Slavka Đurića, takođe inspektora, koji je dilovao drogu sa ostalim navedenim, ali je svjedočio protiv njih; potom Gorana Bošnjaka, narkodilera, koji je presuđen na dvije godine zbog prodaje droge i Aleksandra Ninkovića, bivšeg narkodilera, koji je bio žrtva inspektora, jer je bio premlaćivan i prisiljavan da za njih radi. Ninković je to odbio i prošao torturu.

Bez materijalnih dokaza
Ta svjedočenja bila su ključna za osuđujući presudu, jer tužioci nisu imali nikakvih materijalnih dokaza, kao što su zaplijenjena droga, novac, presretnuti razgovori…

Ništa od toga nisu imali, jer nadležni u MUP-u RS nisu htjeli da vode istragu, iako su bili informisani da Radulovićeva grupa hara Banjalukom.  

I ne samo to: Imali su mjesecima i snimak na kojem se čuje Slavko Đurić kako zahtijeva od Aleksandra Ninkovića da dila drogu za njega i ostale inspektore i precizira šta i kako rade narkoinspektori. Taj snimak napravio je u februaru 2013. godine Ninković. Snimak jeste napravljen ilegalno, ali je policija na osnovu njega mogla da sprovede istragu.

U posjed snimka MUP RS došao je 14.03.2013. godine kada su upali u stan Ninkovića i zaplijenili mu računar. U računaru se nalazio i pomenuti snimak.

O tom snimku Ninković je dodatno obavijestio Gorana Mihajlicu, koji je radio u Odjeljenju za borbu protiv narkotika zajedno sa presuđenim narkoinspektorima, i to 16.03.2013. godine. O tome je Mihajlica napravio Službenu zabilješku broj 08-02/4-2-250/13, dana 20.03.2013. godine. 

Službena zabilješka - mart
U zabilješci Mihajlica vrlo precizno prenosi Ninkovićeve tvrdnje da inspektor Slavko Đurić zahtijeva da za njega prodaje drogu “i da dio novca koji na taj način zaradi daje njemu i još nekim policijskim službenicima”.

O svemu ovome Mihajlica je obavijestio Sinišu Grahovca, načelnika Odjeljenja za borbu protiv nakotika i šefa narkoinspektora. (Interesantno je da Grahovac nije završio na optuženičkoj klupi, niti je suspendovan, nakon što je sve otkriveno, već je samo pomjeren na drugu načelničku poziciju).

Mihajlica i Ninković se, prema dokumentima iz sudskog spisa, ponovo nalaze 20.03.2013. i tada ga Ninković obavještava da je snimak svog razgovora sa Đurićem predao Sipi.

Maj - KostreševićNova Službena zabilješka datirana je 14.05.2013. i ponovo je njen potpisnik Mihajlica. Na sastanku sa Ninkovićem obaviješten je o detaljima Đurićeve ponude. Ninković je rekao Mihajlici da ga je Đurić obavijestio da sa drogom rade i Radulović i Stijak, na način da uzimaju dio novca od prodaje droge, a zauzvrat štite dilere.

Mihajlica je sve uredno zapisao i o svemu obavijestio nadređenog Grahovca. 

Novi sastanak sa Ninkovićem uslijedio je 21.05.2013. godine, a njemu je, osim Mihajlice, prisustvovao i Siniša Kostrešević. Na tom sastanku Ninković je izrazio spremnost da sarađuje sa policijom kako bi se raskrinkao Đurić i ostali, ali spremnosti, kao što ćemo to vidjeti u nastavku priče, nije bilo. “Veliki” policajac Kostrešević je, prema mojim informacijama, na tom sastanku čak pokušavao uplašiti Ninkovića i natjerati ga da odustane, ali ovaj to nije učinio.

Kostrešević, iako je bio obavezan, nije učinio ništa na raskrinkavanju narko kartela unutar MUP-a RS, pa je zaista veliko pitanje kako je moguće da se jedna takva osoba kao što je on i dalje nalazi u vrhu MUP-a RS?! Na to pitanje primarno bi morao da odgovori Dragan Lukač, aktuelni ministar.  

(Kostrešević je “heroj” koji je upao u “Klix” u potrazi za snimkom “Dva Papka” i, pri tom, udario jednog od prisutnih fotoreportera. Riječ je o narcisoidnoj osobi, skromnih mogućnosti, koja uživa zaštitu Miloša Čubrilovića Čubrija. Kostrešević ima “naviku” da mete koje opservira MUP slušanjem njihovih razgovora o tome obavijesti.)

Tužilac šokiran neradom policije
Goran Mihajlica i Predrag Kurdić, načelnik Odjeljenja za borbu protiv proizvodnje i prometa opojnih droga UKP MUP RS, održali su, 30.06.2013. godine sastanak sa inspektorima Sipe, na kojem je konstatovano da bi bilo neophodno sumnjive inspektore staviti “na mjere”. Međutim, ništa nije učinjeno i nikakve istrage nije bilo.

Krešendo nerada, svjesne nebrige i kriminalnog ponašanja vrha policije, posvjedočen je 03.10.2013. godine, na sastanku Okružnog tužioca Sanje Tadić-Stojisavljević sa Kurdićem i Mihajlicom.

Na tom sastanku Tadić-Stojisavljević bila je zapanjena da MUP RS ništa nije preduzeo gotovo sedam mjeseci, iako su imali konkretne informacije o djelovanju narkoinspektora.
“To je skandalozno”, naveo je Mihajlica u Službenoj zabilješci riječi tužioca.

Sva odgovornost je prebačena na Sipu, iako je MUP RS, na sastanku održanom 30. juna, istakao da su radi preuzeti istragu. Učinio je to načelnik Kurdić. Naravno ništa nije urađeno.

Tužilac je rekla da se “na osnovu informacija kojima se sad raspolaže ne može voditi krivični postupak”.  

  Obrt
Međutim, dvije sedmice kasnije 17.10.2013. godine pohapšeni su narkoinspektori i od tada se nalaze u pritvoru.

Kako je moguće da je za dvije sedmice došlo do takvog obrta, a sedam mjeseci se ništa nije radilo?!
Zato što je “propjevao” Slavko Đurić, ali i što je zaprijećeno da će se sve objelodaniti! Da Ninković nije ilegalno snimio Đurića, kako bi sebe zaštitio od svakodnevnog progona, narkoinpsektori bi i dalje prodavali drogu na banjalučkim ulicama. I to uz znanje vrha MUP-a RS. 

Epilog1: Radulović, Kovačević i Stijak osuđeni su da su kao organizovano zločinačko udruženje od početka 2011. do oktobra 2013. godine na području Banjaluke preprodavali drogu i dobili su 23 godine i 3 mjeseca zatvora.
Srđan Radulović je presudom Okružnog suda dobio 11 godina i pet mjeseci zatvora, Ognjen Stijak 5 godina i pet mjeseci i Mirko Kovačević 6 godina i pet mjeseci.

Epilog 2: Goran Mihajlica, inspektor MUP-a RS, koji je jedini informisao MUP o djelovanju narkoinspektora, našao se zajedno sa njima na optužnici, iako ga niko nije teretio za prodaju narkotika. Niti je Mihajlica u tome učestvovao. Osim činjenice da je uredno sve zabilježio i pokušao animirati šefove da istraže slučaj. I sam Ninković, jedan od ključnih svjedoka protiv narkoinspektora, nije teretio Mihajlicu. Ni izvori iz podzemlja ga ne terete za bilo kakav dodir sa narkoticima i njihovom prodajom. Mihajlica je dobio osam mjeseci zatvora, jer je ošamario kolegu koji je nabavljao spid.  Taj je još uvijek pripadnik MUP RS, a Mihajlica je bez posla. Mihajlica je u cijelom ovom slučaju kolateral. Sklonjen je, jer je svjedok nehtijenja vrha MUP-a RS da sprovedu istragu o narkokartelu u sopstvenim redovima, o čemu notorno svjedoče Službene zabilješke koje je sačinio i potpisao. 

Epilog 3: Gojko Vasić još uvijek je direktor policije, Siniša Kostrešević jedan od najviših zvaničnika MUP-a RS, Siniša Grahovac takođe. Najmanje što je trebalo jeste da budu udaljeni iz MUP-a RS i da su podvrgnuti istrazi.

Epilog 4: Slavko Đurić se nagodio sa Specijalnim tužilaštvom i za svjedočenje protiv Radulovićeve grupe, kojoj je i sam pripadao, dobio je pet mjeseci. Tri mjeseca manje od Mihajlice, koji ga je prijavio zbog dilanja. Apsurd.

Epilog 5: Goran Bošnjak, narkodiler, je osuđen na dvije godine, a za inspektore je prodao oko osam kilograma heroina vrijednog 100.000 maraka. Presudi je prethodio sporazum o priznanju krivice koji je zaključio sa Specijalnim tužilaštvom RS. Zauzvrat je svjedočio protiv narkoinspektora.

Epilog 6: Ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Dragan Lukač izjavio je (09.07.2015.) da je MUP Srpske odlučan da iz svojih redova udalji pripadnike za koje ima informacije da se bave bilo kakvim kriminalnim aktivnostima.

Nije poznato da je išta učinjeno, a činjenica da Vasić, Kostrešević i Grahovac i dalje obnašaju značajne funkcije svjedoči da MUP RS nema namjeru da se razračuna sa kadrovima koji su prešli preko saznanja da unutar policije djeluje narkokartel.

Goran Mihajlica

Epilog 7: Šefovi MUP RS lažno su svjedočili pred Sudom da nisu znali da narkoinspektori prodaju drogu.
"Tek neko vrijeme prije hapšenja optuženih saznao sam da Sipa vodi istragu zbog nezakonitosti koje su počinili inspektori u policiji. Prije toga nisam imao informacije o nezakonitom radu inspektora", kazao je Zoran Mandić, zamjenik načelnika Uprave za policijsko obrazovanje, a koji je ranije bio načelnik Uprave Kriminalističke policije MUP-a RS.
Slično su naveli i Darko Ćulum i Mladen Marić, nekadašnji načelnici CJB Banjaluka, kao i Siniša Grahovac.

Slučaj Lukač: Potvrđena optužnica protiv Spasojevića

Piše: Slobodan Vasković

Osnovni sud u Banjaluci potvrdio je optužnicu protiv Dejana Spasojevića, zbog krivičnog djela „ugrožavanje sigurnosti iz člana 169, stav 1 KZ RS“.

Optužnicu je potvrdio sudija za prethodno saslušanje Dragan Uletilović 28. oktobra 2015. godine.

Okružno tužilaštvo Banjaluka podiglo je optužnicu protiv Spasojevića 5. oktobra 2015. godine, zbog osnovane sumnje da je 20. avgusta 2013. godine „u vidno razjarenom stanju, vodeći za ruku svoju mlađu sestru Anu Spasojević, došao na dječije igralište u Ulici Jovice Savinovica bb u Banjaluci, te počeo da galami na grupu djece, koja su se zi igrala“.

Dalje se kaže da su se djeca u strahu od njega razbježala, a da se jedna grupa čak popela i na obližnje drveće. Spasojević je, kako se navodi, vikao da siđu s drveća, „da će ih sve pobiti, da neće tući one ko nije kriv, a da zna koje tukao njegovu sestru“.

U tom trenutku mu se obratila Marijana Lukač, čije troje djece je bilo među ostalom djecom, govoreći mu da ne galami, da su se djeca uplašila, da neće sići s drveća, nakon čega se Spasojević okrenuo i unio joj se u lice rekavši joj; „Šta ti hoćeš? Glavu ću ti otkinuti“, što je kod gospođe Lukač izazvalo strah i osjećaj lične ugroženosti, kao i ugroženosti zbog djece.

U optužnici se još navodi da je muž Marijane Lukač (koji je sa nekolicinom komšija izvodio radove u neposrednoj blizini) „pritrčao i spriječio Spasojevića u njegovim namjerama“.

Tužilaštvo navodi da je Spasojević „ugrozio bezbjednost pomenutih osoba prijetnjom da će njega i njemu blisko lice lišiti života“.

Sve ovo je Marijana Lukač svjedočila u Tužilaštvu, a njene navode potvrdila je i svjedokinja Dragana Franta, kao i očevici Željko Mikač i Milan Lazičić, te suprug oštećene Dragan Lukač.

Dragan Lukač je ministar unutrašnjih poslova RS, a protiv njega je Okružno tužilaštvo Banjaluka podiglo optužnicu za nanošenje lakših tjelesnih povreda Spasojevići 31. avgusta ove godine. Sud je potvrdio optužnicu 2. septembra 2015. godine. 

Odluka Ustavnog suda BiH je potpuno besmislena

piše: Slobodan Vasković

Ustavni sud BiH donio je odluku da se ukine datum Dana Republike, a ne Dan Republike; Preciznije, odlučeno je da se 9. januar ukine kao Dan Republike. Može se iščitati da je takva odluka donesena ne zato što je 9. januara Sveti Stefan, već što je na taj dan 1992. godine donesena odluka o osnivanju Srpske Republike BiH, koja je kasnije postala Republika Srpska.

Tako smo svi odlukom Ustavnog suda BiH ponovo vraćeni u januar 1992. godine, a kakvo je danas stanje u ovom zemlji, izgleda da se iz tog perioda sve ove 23 godine nismo ni pomakli.

Sada će na jednoj strani uslijediti likovanje, na drugoj jarost, sve će biti iskorišteno za dalje produbljivanje svih postojećih sukoba, kojih nije malo. Dapače, toliko ih je da se ni prebrojati ne mogu.

I teroristički napadi na BiH/OSBiH i endemska korupcija i teška kriminalna djela i opšta besparica, beznađe, anksioznost… pašće u drugi/treći/peti plan; Odluka Ustavnog suda BiH postaće batina za svaku priliku.

Naravno, uslijediće i odgovor iz RS, ali taj odgovor će svako iz svoje pozicije pokušati da baždari u skladu sa sopstvenim političkim potrebama, nikako sa potrebama entiteta i ljudi koji u njemu žive.

Režim u odluci vidi izvanrednu priliku za dokaz svojih tvrdnji o “napadu na RS”, dok se opozicionom Savezu za promjene zgrčio želudac pri pomisli na salve optužbi koje eventualno mogu da uslijede iz režimskih redova.

Dodik odmah zove Bosića, Bosić odgovara da će se sastati samo ako je tema Odluka Ustavnog suda BiH, iako ni jedan ni drugi ne mogu na nju uticati. I zašto uopšte da se njih dvojica sastaju i bilo šta odlučuju kada RS ima institucije?! Bar bi trebalo da ih ima.

U stvari, već je tu odluku srpska politička elita na određen način i (apiori) prihvatila, jer  su poslanici Narodne skupštine RS 15.04.2015. godine usvojili Deklaraciju povodom zahtjeva za ocjenu ustavnosti Zakona o praznicima RS-a u Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine, u kojoj se precizira da se “neće ukidati Dan Republike, ukoliko bi Ustavni sud Bosne i Hercegovine eventualno donio odluku kojom se član 2.b) i član 3.b) Zakona o praznicima Republike Srpske proglašavaju neustavnim”.

Član 2.b) precizira da je Dan Republike državni praznik, a član 3.b) da se praznuje 9. januara.

Kvaka je u sledećem: Narodna skupština Deklaracijom precizira da neće “Ukidati dan Republike”, ne izjašnjavajući se o datumu, a ne da neće prihvatiti ukidanje 9. januara kao datuma kada se slavi Dan republike. Za ovu DEklaraciju glasali su svi srpski poslanici u parlamentu RS.

Naravno, moguće je i drugačije tumačenje, ali ostaje činjenica da nije u Deklaraciji eksplicitno navedeno da parlament neće prihvatiti ukidanje “Dana Republike 9. januara”, što je ostavilo otvorenom mogućnost da se odluka Ustavnog suda BiH, kakva god bila, ispoštuje.

Isto tako, osavljena je i mogućnost da se bilo koji drugi dan proglasi Danom  Republike; Recimo dan kada je počeo Prvi srpski ustanak ili dan kada se praznuje Sveti Sava. Uzmimo da se tako nešto i desi, jasno je da ni taj datum neće biti prihvaćen od svih građana kao Dan Republike.

Ukoliko smo potpuno iskreni svjesni smo da nijedan dan koji bi bio određen za Dan Republike ne bi bio prihvaćen od svih građana RS još decenijama. Jer takvi su odnosi u BiH. I tu je najveći problem, a ne u datumima.

Zato je odluka Ustavnog suda BiH potpuno besmislena, jer nije riješila baš ništa i ne znači ništa drugo do otvaranje Pandorine kutije i u ovoj ravni.



   

Podignuta optužnica protiv Dejana Spasojevića, kojeg je pretukao ministar Lukač

piše: Slobodan Vasković

Okružno tužilaštvo Banjaluka podiglo je optužnicu protiv Dejana Spasojevića, zbog krivičnog djela ugrožavanja sigurnosti, potvrđeno mi je iz te institucije.

Dejan Spasojević poznat je po tome što ga je ministar unutrašnjih poslova Dragan Lukač pretukao u avgustu prošle godine.

Lukač je tvrdio da je samo štitio djecu, kao i da ima svjedoke za to.

Okružno tužilaštvo podiglo je optužnicu i protiv Lukača zbog nanošenja lakših tjelesnih povreda, što sam i objavio 31.08.2015. godine. Sud je potvrdio optužnicu.

Moji izvori tada su tvrdili da je Lukač nanio teške povrede Spasojeviću, ali je to ministar policije demantovao i potpisnika ovih redova u “otvorenom pismu javnosti” teško napao i targetirao kao neprijatelja.

Moji izvori, u slučaju podizanja optužnice protiv Spasojevića, tvrde da je to učinjeno na insistiranje vrha RS, kako bi se minimizirala optužnica protiv Lukača.

Odgovor Okružnog tužilaštva Banjaluka

Broj: IT-290/15
Datum: 25.11.2015.
Banja Luka


                 N/r  Slobodan Vasković-novinar-bloger


Predmet: Odgovor na zahtjev za pristup informacijama-dostavlja se


Poštovani,

         Okružnom tužilaštvu Banja Luka dana 24.11.2015.godine, uputili ste zahtjev za pristup i dostavljanje informacija te postavili pitanje:
1.Da li je Okružno tužilaštvo Banja Luka donijelo tužilačku odluku o krivičnoj prijavi koju je protiv banjalučanina D.Spasojevića podnijela supruga ministra unutrašnjih poslova RS Dragana Lukača i njihova komšinica zbog napada na djecu ispred njihove stambene zgrade.
U skladu sa članom 4 i članom 14 Zakona o slobodi pristupa informacijama (Službeni Glasnik RS br.20/01) obavještavamo Vas;
-Okružnom tužilaštvu Banja Luka od strane CJB Banja Luka dana 30.08.2013.godine, dostavljen je izvještaj protiv Dejana Spasojevića iz Banja Luke, zbog krivičnog djela Ugrožavanje sigurnosti iz člana 169 stav 1 KZRS i Lukač Dragana zbog krivičnog djela Laka tjelesna povreda iz člana 155 stav 1 KZRS.
U navedenom predmetu postupajući tužilac je podigao optužnicu sa kaznenim nalogom protiv Dejana Spasojevića iz Banja Luke,zbog krivičnog djela Ugrožavanje sigurnosti iz člana 169 stav 1 KZRS.
U vezi sa drugoprijavljenim licem dostavljen Vam je odgovor dana 31.08.2015.godine, broj:IT-208/15 u skladu sa Zakonom o slobodi pristupa informacijama.


S poštovanjem,                                     
                                          
                    GLAVNI OKRUŽNI TUŽILAC
                            Želimir Lepir

Podignuta optužnica protiv ministra policije Dragana Lukača

http://slobodanvaskovic.blogspot.ba/2015/08/podignuta-optuznica-protiv-ministra.html

Pisamce Miletu i Pismo Lukaču

http://slobodanvaskovic.blogspot.ba/2015/09/pisamce-miletu-i-pismo-lukacu.html

Napadi na Oružane snage BiH planirani još 2008.

piše: Slobodan Vasković

Obavještajne službe najjačih zemalja Svijeta veoma su zabrinute pokušajima minimiziranja terorističkih napada i incidenata koji su se nedavno desili u BiH. Analitičari tih službi ubjeđenja su da su svi napadi povezani, a da bacanje topovskog udara na automobil generala Ante Jeleča nikako nije hir ni obijest, već smišljen akt nasilja.

Takođe smatraju da su Oružane snage BiH izabrane kao meta iz niza razloga, a jedan od njih je i sudjelovanje u mirovnim misijama. 

 Dokument koji objavljujem svjedoči da se napadi na OS BiH planiraju već godinama.

Napadi na Oružane snage BiH planirani su još 2008. godine. Potvrđuje to i Naredba o sprovođenju istrage koju je izdalo Tužilaštvo BiH  21.03.2008. godine.

Naredbom je obuhvaćena grupa Rijada Rustempašića, kojoj pripadaju i Muhamed Fičer, Muhamed Meco,  Abdulah Handžić i Edis Velić.

U Naredbi o sprovođenju istrage se navodi da su osumnjičeni “nutvrđen period vremena do 20.03.2008. godine u Sarajevu i Bugojnu po prethodnom dogovoru sakupljali oružje, municiju, vojnu opremu, eksploziv i minsko-eksplozivna sredstva u namjeri da izvrše napade na pripadnike EUFOR-a, stacionirane u BiH, na pripadnike vojske BiH, koji se obučavaju za odlazak u mirvnu misiju u Avganistan, te napade na infrastrukturne objekte, objekte Elektroprivrede BiH sa ciljem destabilizacije društvene strukture BiH”.

Rustempašić je pravosnažno presuđen pred Sudom BiH, septembra 2012. godine, na četiri i po godine zbog krivičnog djela terorizma.

Rustempašić je odležao kaznu i nalazi se na slobodi.

U presudi se ne nalazi dio koji se odnosi na napade na OS BiH.

Meco, koji je bio član Rustempašićeve grupe, u tom procesu nije presuđen.  

Meco je oženjen sestrom Enesa Omeragića koji je ubio dva vojnika OS BiH u Rajlovcu 18.11. Omeragić je u kladionici 5+ iz automatske puške usmrtio dva vojnika, tako što im je pucao u glavu. Ostale prisutne nije napao.

Sipa je nakon ubistva vojnika privela Mecu, ali je ubrzo pušten na slobodu “jer ni na koji način nije mogao biti doveden u vezu sa napadom”.

Omeragićev napad nije bio jedini, jer su uslijedila dva nova.

Dva dana nakon krvavog pira u Rajlovcu, desio se incident u Salakovcu, na putu Sarajevo-Mostar, kada je pripadnik OSA BiH Zlatko Humo bacio topovski udar na Antu Jeleča, komandanta OS BiH.

Ovaj napad nije okarakterisan kao teroristički akt, niti kao pokušaj atentata, što je zapanjujuće.

Ni tu nije bio kraj incidenata sa OS BiH, jer je u neposrednoj blizini kasarne Oružanih snaga BiH u Butilama kod Sarajeva, u večernjim časovima 23.11., ispaljeno nekoliko hitaca iz gasnog pištolja. Potvrđeno mi je to iz bezbjednosnih izvora, kao i da je policija izašla na lice mjesta i pronašla čaure.

Nažalost, ovaj slučaj je dobrim dijelom sakriven od javnosti.

Plan premlaćivanja opozicionara

piše: Slobodan Vasković

Komanda privatne Udbe Milorada Dodika osmislila je Plan disciplinovanja Opozicije, čiji je ključni dio premlaćivanje najistaknutijih predstavnika Saveza za promjene.

“Cilj je sijanje straha i dovođenje društva na rub sukoba, ne bi li se opozicija natjerala da prestane sa kritikom, posebno sa istragama koje vodi Tužilaštvo BiH i Sipa i od kojih su mnoge pri kraju”, tvrde moji izvori.

Prema tom Planu, pojedinci iz vrha Saveza za promjene, koji najoštrije kritikuju Dodikov Režim, biće izloženi verbalnim napadima u kafanama/restoranima/na ulici…, premlaćivanju, a razmatra se i upotreba hladnog oružja protiv njih.
“Plan je vrlo jednostavan: Mete će biti optužene za izdaju interesa RS, da su Bakirovi podanici, da su antisrbi… i to od njima nepoznatih osoba. Bilo da reaguju ili ne, verbalni napad će se pretvoriti u fizički, a za pojedine slučajeve, poput Govedarice, planirano je i hladno oružje”, tvrde moji izvori iz Dodikove Udbe.

Oni podsjećaju da je na automobilu Vukote Govedarice već načinjena diverzija prije nekoliko mjeseci i da je to djelo privatne tajne službe. Takođe navode da se prijeti i drugim visokopozicioniranim funkcionerima Saveza. Neki od njih su te prijetnje i prijavili, a usmjerene su i na članove njihovih porodica.

Na moje pitanje ko će biti angažovan na premlaćivanju, sagovornik je odgovorio - Zatvorenici.
“Dio zatvorenika iz zatvora Tunjice već je pripremljen za takve zadatke. Oni bi, vozilima pripadnika Udbe, bili prebačeni do mjesta na kojima se nalaze Mete, gdje bi izazvali incidente i obavili te prljave zadatke. Nakon toga bili bi vraćeni u zatvorske prostorije i gotovo nemoguće bi ih bilo otkriti”, kaže moj izvor i dodaje da je slična “tehnologija” korištena prilikom nekih ubistava u RS.

Prema njegovim riječima, zatvorenicima, koji su prihvatili da budu batina Režima, kazne bi bile značajno umanjene.

Moj sagovornik ističe da se sa ovim Planom nisu složili pojedini funkcioneri Ministarstva pravde, zaduženi za zatvore, pa je odlučeno da isti budu uklonjeni iz tog sistema. 

Reagovanja/Blagojević: Gabrijela je nevina

Advokat Mirko Blagojević iz Bijeljine uputio je reagovanje povodom teksta objavljenog na mom blogu u vezi sa dešavanjima u hotelu "Dalas" u Janji, čija je vlasnica Gabrijela Petrović. Reagovanje objavljujem u cjelosti. 

Поштовани г-дине Васковићу,

       

Обраћам Вам се овим путем као адвокат г-ђе Габријеле Петровић поводом изношења нетачних навода (очигледно Вас је неко намјерно погрешно информисао) на рачун моје клијенткиње на свом блогу гдје сте у тексту под насловом МУП РС тешко обмануо јавност: У Јањи припремана превара са осигурањем, а не терористички напад објављеном дана, 15. новембра 2015. године изнијели:

”Габријела Петровић, власница “Даласа” намјеравала је запалити хотел, како би наплатила од осигурања милион и по евра.

Петровићева је на ту суму осигурала “Далас”, чија је реална вриједност 150 хиљада евра. Да је успјела у својој накани, преварила би осигурање. То њој није први случај, јер је већ извршила превару осигуравајуће куће, инсценирајући паљење свог возила “Мерцедес”. Све ово речено ми је у МУП РС.”

         Господине Васковићу, оно што Вам са сигурношћу тврдим, а што је једина и потпуна истина је да је г-ђа Петровић истог момента када је сазнала да су у њеном хотелу пронађене одређене ствари које могу изазвати пожар и када је сазнала да постоје индиције да је припреман терористички акт резервисала авинску карту и првим летом дошла из Холандије у БиХ, јавила се полицији Републике Српске и ставила им се на располагање те је из тог разлога 04. новембра 2015. године била саслушана у својству свједока у ЦЈБ Бијељина. Након вишесатног коректног разговора и коректног односа полиције РС, којем сам ја цијело вријеме присуствовао као адвокат Габријеле Петровић, иста се захвалила полицији на коректном односу према њој те исте замолила да пронађу особе које су провалиле у њен објекат у коме нико не живи када је она са својом породицом налази у иностранству. Обећала је и награду полицији ако успију да пронађу одговорна лица.

         Такође, поводом Вашег текста морам истаћи да је г-ђа Габријела Петровић осигурала свој хотел Далас на износ од 4 милиона марака код осигуравајуће куће Winer Jahorina, трагом процјене процјенитеља исте куће да имовина хотела Далас вриједи пет и по милиона марака. Најзначајнија ставка у осигурању је осигурање од поплава јер је општепозната чињеница да послије сваких обилнијих падавина у БиХ и РС увијек прва страда Јања.

       Такође, морам истаћи да приликом спорних догађања особе које су провалиле у хотел Далас из истог су отуђиле велики број скупоцјених апарата (кафе машина, ледомата, фрижидера, шпорета, музичких уређаја, звучника, велики број скупоцјених ћилима и другог) али власница сигурно неће тражити од осигурања да јој се надокнади та штета.

        Исто тако, тачно је да је власници средином љета било покушано паљење њеног аутомобила марке Мерцедес кабриолет али је све остало у покушају те је исти догађај власница уредно пријавила полицијској станици у Јањи.

        Поштовани молим Вас да све ово претходно написано ставите на свој блог што би била једна велика душевна сатисфакција мојој клијенткињи Габријели Петровић, а поготово из разлога што је иста након повратка у Холандију подвргнута лијечењу и болничком третману.

                                                                                          Адвокат Мирко Благојевић                   

У Бијељини, 24. 11. 2015. године                                 __________________________                                          

MUP RS teško obmanuo javnost: U Janji pripremana prevara sa osiguranjem, a ne teroristički napad (15.11.2015.)

piše: Slobodan Vasković

MUP RS teško je obmanuo javnost tvrdnjama da je u Janji kod Bijeljine pripreman težak teroristički napad na građane tog mjesta. Istina je da je pripremana prevara jedne osiguravajuće kuće, ali da su propagandisti Milorada Dodika iskoristili ta saznanja i činjenicu da jeste bilo pripremljeno paljenje Hotela “Dalas”, kako bi javnosti plasirali tešku laž o terorističkom napadu.


Glavni protagonisti ove lažne, ali i veoma opasne priče, koja jeste doprinijela narastanju međunacionalnih tenzija, su Dragan Lukač, ministar unutrašnjih poslova RS i Predrag Ćeranić, šef paraobavještajne službe, koja je infiltrirana unutar policijske strukture ovog entiteta.

MUP RS je 30. oktobra ove godine objavio da je u Hotelu “Dalas”, u naselju Janja kod Bijljine, spriječen teroristički napad.

Dan poslije, 31.10., ministar unutrašnjih poslova RS Dragan Lukač rekao je "Glasu Srpske" da je cilj terorističkog napada bilo izazivanje vjerske, nacionalne i rasne netrpeljivosti, s obzirom na to da je Janja većinski naseljena bošnjačkim stanovništvom.

- Stotinjak flaša napunjenih benzinom i plinske boce bile su povezane čaršavima. Da je to zapaljeno, došlo bi do velike eksplozije koja bi imala šire razmjere. Izgorjele bi i kuće u okolini u kojima žive Bošnjaci, a odnosi u RS i u BiH bili bi destabilizovani. Da taj pokušaj terorističkog čina nije osujećen, došlo bi do međunacionalne netrpeljivosti i nestabilnosti - kaže Lukač.

U “Glasu” se oglasio i Predrag Ćeranić, šef privatne Dodikove Udbe, koji je istakao da je policija bila izuzetno efikasna i da je obavila veliki posao i spriječila ogromne posljedice.

Teroristički čin bi u trenutno složenoj političkoj situaciji u BiH dolio ulje na vatru čak i kad ne bi bilo ljudskih žrtava. Taj dio Janje naseljen je bošnjačkim stanovništvom, pa nije teško pretpostaviti kako bi politička situacija bila usložnjena u smislu ugrožavanja bezbjednosti povratnika. Za svaku pohvalu je sve ono što je preduzeo MUP RS - rekao je Ćeranić.

Jedini koji u ovom slučaju stvarno žele doliti ulje na vatru i ugroziti bošnjačko-srpske odnose jesu upravo Lukač i Ćeranić.

Gabrijela Petrović, vlasnica “Dalasa” namjeravala je zapaliti hotel, kako bi naplatila od osiguranja milion i po evra.

Petrovićeva je na tu sumu osigurala “Dalas”, čija je realna vrijednost 150 hiljada evra. Da je uspjela u svojoj nakani, prevarila bi osiguranje. To njoj nije prvi slučaj, jer je već izvršila prevaru osiguravajuće kuće, inscenirajući paljenje svog vozila “Mercedes”.

Sve ovo rečeno mi je u MUP RS.

“MUP RS imao je informaciju o pripremi prevare 15 dana prije nego što su navodno otkrili veliku teroristićku zavjeru, ali nisu ništa preduzimali. Reagovali su tek kada im je iz Sipe dostavljena informacija da se prevara priprema. Sve su potpuno lažno predstavili kao sprečavanje terorističkog napada, sa ciljem promocije Uprave za borbu protiv terorizma koju kontroliše Ćeranić”, tvrde moji izvori iz vrha MUP RS. 

Oni se pitaju da li je stvarna namjera bila da se dozvoli paljenje hotela, kako bi “teroristička” prijetnja bila što vjerodostojnija(?!) i ukazuju da se reagovalo tek nakon dojave Sipe. 
 

Sam Ćeranić je, dan nakon “akcije”, u “Glasu” rekao da je “Uprava za borbu protiv terorizma i ekstremizma opravdala povjerenje ministra Lukača koji ju je nedavno formirao”.

Naravno, Ćeranićevi “udbaši” preuzeli su “istragu” i, što je interesantno, ne vode je nadležni iz Odjela za borbu protiv terorizma, već Odjel za prevenciju.

I na ovom slučaju se pokazalo kakvim sve opasnim nedjelima su se spremni služiti i Lukač i Ćeranić i koliko je ovaj dvojac zaista opasan i spreman na sve.

Ćeranić je zvanično savjetnik Lukača. Do sada njih dvojica nisu uspjeli raskrinkati nijednog teroristu, a imali su  nekoliko “uspješnih” akcija.
Jedino su uspješni u terorisanju i plašenju javnosti svojim suludim “akcijama” i izmišljotinama.