piše:
Slobodan Vasković
Duel
između predsjedničkih kandidata Ognjena Tadića i Milorada Dodika desiće se u
četvrtak naveče na ATV-u.
Pristanak
Dodika na TV duel sa Tadićem njegov je zadnji pokušaj da izborni proces pokuša
okrenuti u svoju korist. Usudio bih se reći da je Dodikov postupak gest
očajnika. Krenimo redom.
Ognjen
Tadić povećao je svoju prednost nad Miloradom Dodikom i ona sada iznosi 9
procenata. To je pokazalo poslednje istraživanje javnog mnenja, koje je radila
respektabilna beogradska agencija.
Ovaj
procenat odnosi se na birače koji će sigurno izaći da glasaju. Istovremeno,
Tadić ima prednost od 3 posto i među građanima koji još uvijek nisu odlučili
da li će ili neće izaći na birališta. Tendencije pokazuju dalji rast Tadića i
nešto slabiji rast Dodika, pa je očekivana razlika nakon održavanja izbora oko
10 posto u korist kandidata Saveza za promjene.
Uz
ovaj nivo, vršena je anketa i za parlament RS, a istraživanja su pokazala da su
SDS i SNSD potpuno poravnati i imaju po 28 posto glasova.
Tendencije pokazju dalji rast
SDS-a i nešto slabiji rast SNSD-a, tako da je maksimum koji SDS može dostići
34%, dok SNSD može maksimalno doseći 30 posto glasova birača.
Ovo istraživanje pokazalo je da
je SNSD uspio koliko toliko da se konsoliduje i zaustavi težak pad, ali i da je
do toga došlo prekasno, jer SDS i dalje raste i grabi ka jednom od najboljih
rezultata od 2000. do danas.
Ove navode potvrdio mi je i visoki
funkcioner SNSD-a (06.10).
Dijalog sa njim prenosim u
cijelosti:
SV:
Gubite li izbore?
SNSD:
Gubimo.
SV:
Na svim nivoima?
SNSD:
Na svim.
SV:
Velikom razlikom?
SNSD: Ne gubimo velikom razlikom, uspjeli smo se koliko
toliko konsolidovati. Da su izbori sutra izgubili bi većom razlikom, nego što
ćemo izgubiti 12. oktobra. Ali gubimo sigurno, više ih ne možemo stići.
Standard HDZ-a
Procenti do kojih sam došao u
potpunoj su koliziji sa pisanjem austrijskog „Standarda“, u kojem tvrde
(06.10), da su Dodik i SNSD sigurni pobjednici u RS, dok su to u Federaciji BiH
Željko Komšić i njegova Demokratska fronta.
"Standard"
se u tekstu pozvao na analizu koju je uradila Austrijska novinska agencija
(APA). Navedeno je da će
SNSD “osvojiti 34%, a SDS 21% glasova”.
Težak
promašaj austrijskog lista, ali nije to nešto što će njih previše nasekirati,
jer je riječ o sponzorisanom tekstu.
Naručilac
teksta nije Dodik, ali jeste Dragan Čović, koji je ovom gestom htio da se
revanšira Dodiku zbog njegovog zalaganja za treći, hrvatski, entitet. I da istovremeno,
protežirajući Komšića, vrati uslugu, jer je lider DF-a otvorio širok prostor da
Čović pobijedi u trci za hrvatskog člana predsjedništva BiH. Komšić je
nominovao preslabog kandidata za tu funkciju, tako da će Čović bez većih
problema pobijediti.
Sada
slijedi moj dijalog sa visokim funkcionerom HDZ-a (07.10)
HDZ: Jesi li vidio Standard?
SV: Jesam u NN
HDZ: Čini se da
Dodik pobjeđuje…
SV: Pusti tu priču,
vidiš i sam da je sponzorisan tekst. Čova?
HDZ: Čova.
SV: Samo njemu
odgovara da “pobjeđuju” i Komšić i Mile.
HDZ: Šta još ima?
SV: Sad mi reci šta
zaista kažu vaša saznanja?
HDZ: Dodik gubi.
SV: Hoće li ga Čova “vaditi”
na državnom nivou koalicijom
HDZ: Čova je ultrapragmatičan.
SV: Znači neće?!
HDZ: Čova je ultrapragmatičan.
SNSD uzalud moli SDS
za postizbornu koaliciju
Kada
bi Dodiku išlo tako dobro, kao što “Standard” piše, onda SNSD ne bi već sada molio
SDS za koaliranje nakon izbora.
Čine
to Dodikovci na razne načine, i svaki put su odbijeni. Zadnja u nizu molbi upućenih
SDS-u za koaliciju nakon izbora, došla je sa Okruglog stola iz Beograda, koji
je organizovalo nekoliko marginalnih i nebitnih NVO, odreda bliskih Dodiku.
Evo
vijeti Srne:
Potreban nacionalni konsenzus, RS
nema pravo na grešku
Srna - 07.10.2014 12:31
BEOGRAD - Republici Srpskoj nisu potrebne političke podjele,
nego nacionalni konsenzus i jedinstvo, jer Srpska nema pravo na grešku ako
misli da opstane - ocijenili su analitičari i intelektualci iz Srpske i Srbije
koji su u Beogradu učestvovali na okruglom stolu "Izbori u Republici
Srpskoj - nacionalni konsenzus ili raskol".
Učesnici skupa, koji su organizovali Centar za stratešku
saradnju iz Republike Srpske i Centar za razvoj međunarodne saradnje iz
Beograda, istakli su da očekuju da se poslije izbora u Srpskoj napravi
nacionalni konsenzus i formira zajednička vlast najvećih političkih stranaka u
interesu građana Srpske”.
Kako
god okrenem ili obrnem ovu vijest, uočim da SNSD moli SDS za koaliciju. Čini to
uzalud, je te koalicije neće biti. SNSD gubi po svim nivoima.
Kecu kec
Ne pomaže ni Kec iz rukava - Nenad
Kecmanović svojim pamfletićem “Izborna slagalica”.
Kecmanović je poznat po tome što on napiše odmah početak i kraj teksta, a
onda između nabaca šta mu padne na pamet. Valjda računa da to malo ko čita.
U “Izbornoj slagalici” prevazišao je sam sebe, napisao je samo početak, nakon
čega do kraja slijedi vrćenje globusa i popisivanje imena država koje mu ”nalete”;
njihovo uvezivanje sa mračnim silama, potom sa svakim ko mu padne na pamet dok
globus zvrji i tako do kraja “kolumne”.
Ali pogledajmo početak, vrlo je zanimljiv.
“Kada sam onomad pitao koleginicu koja je lično 'sita
politike i razočarana u sve političare', a porodično bliska opoziciji,
zašto kaže da bi ipak jedino glasala za Dodika, odgovorila mi je: 'Zato
što vidim da Dodika mrze svi koji ne vole Republiku Srpsku. Ako ne valja ovima
u Sarajevu, onima u Briselu i Vašingtonu, koji hoće da ukinu entitete, onda
mora da je, uprkos svim primedbama opozicije, za nas najbolji.' A kada sam
je pitao za koga će glasati za srpskog člana Predsedništva BiH i za koju
stranačku listu za republičku skupštinu, reče da o tome nije razmišljala”, izbacuje Kecmanović kao iz rukava još jednog u nizu svojih
poderanih kečeva na početku pamfletića.
Kecmanović je teško izvirijeđao
svoju neimenovanu koleginicu predstavljajući je kao potpuno nedoraslu, nezrelu
i neobrazovanu osobu, koja, prema njemu, analizira po principu mortus pijanog Zorana
Tegeltije, na stolu pod šatorom u rodnom selu. Usudio bih se reći da mi kroner Tegeltija
izgleda sabraniji od Kecmanovićeve “koleginice”.
Dobro, postoji mogućnost i da se Kec
na početku pamfletića samopovređuje, javno otkrivajući da mu za analize služe stavovi
osoba izuzetno niskih intelektuanih sposobnosti, koje on naziva svojim “koleginicama”.
Iskreno, bila bi mnogo manja šteta
da je tako, jer Kecmanović ima pravo da se druži s kim hoće. Međutim, ovdje je
na djelu teška uvreda birača, koje Kecmanović smatra potpunim idiotima i nudi
im, kao zadnja populistička hulja, “mržnju prema Dodiku i RS” kao reper za
oprejeljenje na izborima.
Pri tom on vrlo hinjski podastire
tezu da “Dodika mrze svi koji ne vole RS”, stavljajući (vrlo perfidno) na taj
način sve one koji kritikuju Dodika na spisak neprijatelja Republike Srpske.
Međutim, Kec nije opasan, on je bio
i ostao mali hladni račundžija.
Nakon što Dodik 12. oktobra padne,
Kec će mu izjaviti političko saučešće, brže bolje prekinuti vezu i podvući crtu
– da sabere koliko miliona je u RS zaradio svojim nikom potrebnim “savjetima” i
prodajom ničega.