piše: Slobodan Vasković
Tužilaštvo Bosne i Hercegovine izdalo
je 11. maja 2015. godine nalog Sipi za izuzimanje dokumentacije u filijalama
Bobar banke u Banjaluci, Bijeljini Trebinju.
Agencija za bankarstvo RS oduzela je
dozvolu za rad i pokrenula postupak likvidacije u Bobar banci 23. decembra
2014. godine.
Šteta
načinjena propašću Bobar banke je procijenjena na 250 miliona KM, ali niko ne
zna stvarnu visinu šete, jer vlasti Republike Srpske kriju te podatke.
Za
više od 11.000 deponenata Bobar banke, u likvidaciji, isplaćeni su osigurani
depoziti do 50.000 KM.
Za isplatu depozita utrošeno je oko
80 miliona maraka.
Tokom razgovora u Vašingtonu,
koje je vodila delegacija RS, a u kojoj su bili premijerka Željka Cvijanović i
ministar finansija Zoran Tegeltija, predstavnici MMF-a su insistirali da im se
dostavi izvještaj o lošim kreditnim plasmanima Bobar banke i Balkan Investment
Banke/Banke Srpske.
Predstavnici MMF-a su ukazali i
na korupciju u vrhu vlast, kao i na netransparentno upravljanje javnim
nabavkama u RS.
Interesantno je da je Tegeltija u
Vašingtonu problem pozicionirao na vrijeme kada su premijeri bili Milorad Dodik
i Aleksandar Džombić, pokušavajući da sebe opere od svake odgovornosti.
Prema pouzdanim informacijama,
Tegeltija do sada nije uručio MMF-u izvještaj o lošim kreditnim aranžmanima.
Po povratku iz Vašingtona, Tegeltija
je naložio agresivnu naplatu dugovanja od komintenata Bobar banke kako bi se
namirio trošak od 80 miliona KM Agencije za osiguranje depozita, koja je te
pare isplatila deponentima Bobar banke nakon njene propasti.
Cilj ovog zahvata bio je da se spriječi
istraga Tužilaštva BiH i Sipe, jer je Agencija za osiguranje depozita BiH
državna institucija.
Tegeltija i Slavica Injac imali
su namjeru da se, naplatom 80 miliona KM i njihovim vraćanjem Agenciji, osiguraju
od odgovornosti, ali očito u tome nisu uspjeli, jer je Tužilaštvo BiH krenulo
da istražuje teške kriminalne radnje koje su se odvijale preko Bobar banke.
Mediji su ranije objavili da je
u Tužilaštvu BiH saslušana Slavica Injac, direktorica Agencije za bankarstvo
RS, i Savo Ševaljević, bivši stečajni upravnik Bobar bake.
Prema pouzdanim informacijama,
iz Bobar banke su izvučene desetine miliona maraka, koje su završile u jednoj
moskovskoj banci. Ta banka i Bobar banka su jedna drugoj davale lažne
garancije. Jedna od garancija je iznosila 9,5 miliona evra.
Ševaljević je tri dana prije
isteka roka poslao zahtjev da se aktivira garancija. Međutim, neko (za sada
nepoznat) je pritisnuo službenicu, koja je radila na garanciji, da napravi
grešku i umjesto 9,5 miliona evra, napiše 9,5 miliona KM.
Odgovor iz Rusije je bio –
tražena valuta nije validna, zbog čega je garancija propala, a i novac.
Zoran Tegeltija i Slavica Injac
su, izvan svake razumne sumnje, morali znati za ovo, kao što su znali za izjavu
koju je 2013. godine Agenciji za bankarstvo RS poslao pokojni Gavrilo Bobar i
tadašnji direktor Bobar banke.
U izjavi je navedeno da u Trezoru
banke nedostaje 10 miliona KM, kao i da je prvi iznos od 57.000 KM uzet 2009.
godine. Tegeltija nije ništa preduzeo da se ove kriminalne radnje zaustave.
Tegeltija, kao ni Džombić, nije
ništa preduzeo ni da spriječi teške kriminalne radnje u nekadašnjoj Balkan Investment
Banci, sadašnjoj Banci Srpske.
U finansijskim krugovima se
tvrdi da je Banka Srpske u gubitku od 149 miliona KM, zaključno sa 31.12.2014.
godine. (nastaviće se)