Vađenje
mikrofoma iz konzola u Narodnoj skupštini RS opozicija je nazvala
“performansom” i “protestom” i “borbom protiv ponižavanja” i…
I
sve što su rekli gola je neistina, jer nema tu ni “p” od performansa, ni “p” od
protesta, ni “b” od borbe protiv poniženja. Dapače, opozicija je samo uspjela
još jednom pokazati sopstvenu nedoraslost, neinventivnost, plitkost,
sitničavost, neznanje, potpuni nedostatak taktike i strategije; ukratko jad,
jed i čemer gomile bez ikakvog vođstva, koja pojma nema kud bi se djela.
Za
“performansom” su posegnuli dan nakon što ih je Igor Radojičić pregazio kao
potpuno suv potok, izvrgavajući ruglu njihovu “osmišljenu”, “umnu”, “duboku”
strategiju da putem RTRS-a konačno i definitivno, u direktnom TV prenosu,
“kažu” narodu ko ih vodi. Radojičić je to politički vješto onemogućio, ne zbog
toga što opozicija zaista ima šta da kaže narodu, već da bi ih ostavio na
tankom ledu, kroz koji su odmah propali opterećeni ogromnom težinom sopstvene
nekompetentnosti, neznanja i endemske neopredijeljenosti u političkoj borbi
protiv Režima.
Radojičić
je sa lakoćom bacio kompletnu opoziciju na pleća (kada je došao njihov red na
komad direktnog TV prenosa, SNSD je zatražio jednočasovnu pauzu i srušio im
shemu), ne koristeći čak ni polugu, već vješto tempirajući vremena govornika.
Bio je svjestan da se opozicija neće pripremiti ni za šta, pa ni za ovaj
perolaki zahvat; matirao ih je iz tri poteza kao zadnje pacere.
Šta
bi to opozicija rekla o budžetu u direktnom TV prenosu na RTRS-u, a
da
nisu već rekli u danima koji su prethodili toj skupštini i što su svi mediji
prenijeli? Ništa novo.
Kad
smo već na ovom mjestu treba uočiti truli kompromis koji je opozicija napravila
sa pozicijom: za direktan prenos oprostili su Režimu netransparentnost budžeta.
Pa to je mnogo veći i teži gaf od Radojičićevog sata pauze. To sve govori o
opoziciji i njihovoj “principijelnosti”. Može budžet i netransparentno, samo da
se oni pojave na Javnom servisu.
Kao,
tu bi oni, valjda trebamo zaključiti, doživjeli vrhunac, eksplodirali; narodu
otvorili oči, te mu ništa drugo ne bi preostalo već da do izbora mozgom
orgazmira, nakon opozicione penetracije u njihove lobanje putem RTRS-a. Ali,
kako politički evnusi da penetriraju u bilo šta, pa i narodne glave?! Nema tog
RTRS, BBC, CNN… koji će ovoj i ovakvoj opoziciji “dići” ponos.
Paradoksalno
je, ali opozicija se stalno skriva iza RTRS-a, pravdajući sopstveni nerad i
neuspjehe nepojavljivanjem/rijetkim pojavljivanjem u programima te kuće. I tu
je kvaka. Oni uopšte ne žele da se pokažu/prikažu/ na RTRS; ta kuća im treba
kao plašt za pokrivanje sopstvene impotentnosti.
Kada
slušate opozicione žalopojke u izvedbi njihovih dežurnih narikača, neupućeni bi
mogli zaključiti da je RTRS jedini medij u RS, te da više ništa ne postoji.
Istina je, naravno, daleko od toga; RTRS nije ni blizu uticajan kao ranije, još
manje je gledan; mnoge druge TV kuće su CNN za RTRS, tu su i internet mediji,
štampani mediji… i u svima njima opoziciji su širom otvorena vrata. Koja oni
vrlo vrlo malo i nevješto koriste, jer su lijeni, bezidejni, kukavice ….
Kako
bi to prikrili kriju se iza nepojavljivanja na RTRS-u.
Slaba
je to busija, nema tu zaklona, već samo vjetrometina. Iza RTRS-a se već odavno
više ne može saskriti ni Režim, koji ga kontroliše, a kamoli opozicija. Zato
Režim (koji, za razliku od svojih protivnika, pokazuje spremnost za suočavanjem
sa sopstvenim medijskim promašajima), vrlo predano radi na
osvajanju/uspostavljanju novih medijskih konzola, dok opozicija ne koristi ni
one koje su im otvorile prostor.
Da
bi ih koristili permanentno, nije dovoljno gađati se samo ispraznim
saopštenjima, trebalo bi nešto i osmisliti, stvoriti neki događaj, napraviti
pravi performans, a ne čupati mikrofone iz skupštinske dvorane. Najgore od
svega je što opozicija od naklonjenih im medija očekuje da za njih iznesu borbu
protiv Režima i proizvedu promjenu vlasti.
I
da za te opozicione ciljeve, ako bude trebalo, (uposlenici medija koji nisu pod
kotrolom Režima), poput Tome Nikolića (ako već Tomo Nikolić zbog državničkih
obaveza ne stiže), legnu na stiropor.
Što
je mnogo mnogo je.
Vrijeme
je da se konačno kaže da ova i ovakva opozicija uopšte ne želi promjenu vlasti
u RS. Najrađe bi se njeni predstavnici okamenili u pozicijama u kojima se
nalaze, jer im donose materijalnu i svaku drugu sigurnost. Bez mnogo rada i sa
minimumom talasanja.
Ova
i ovakva opozicija sebe doživljava kao drugi elitni razred ovog društva (u
prvom razredu su pripadnici Režima) i sasvim su zadovoljni tom pozicijom, jer
ona ispunjava više od minimuma njihovog mediokritetskog doživljaja života.
Štaviše, spremni su braniti Režim, kako bi sačuvali te pozicije blagostanja.
Uostalom, nije li SDS, koji je nakon Dodikove pobjede na prošlim predsjedničkim
izborima, uzviknuo “Laku noć Republiko Srpska” sa istim tim Dodikom napravio
Platformu, koja im je donijela odlične pozicije u vlasti u Sarajevu.
SDS
nikada nije objasnio šta su radili i dogovarali “u mrklom mraku” sa Dodikom.
Još manje su pojasnili zbog čega su mu predali Banjaluku na prošlim lokalnim
izborima, a da se zbog toga nisu ni izvinili građanima kada su, kako kažu,
ponovo ispuzali na svjetlost dana.
SDS
treba da objasni i zbog čega ujedinjuju opoziciju po principu Skadra na Bojani?!
Njihov šef Mladen Bosić javno zagovara “ujedinjenje svih opozicionih parija,
organizacija i pojedinaca”, a, istovremeno, njegovi doglavnici ruše sve što
počne da se gradi.
Ova
i ovakva opozicija treba da objasni kako za osam godina, svi zajedno, nisu
uspjeli promovisati nijedno jedino novo ime/ličnost na političkoj sceni RS, a
Režim je samo u periodu od marta do danas predstavio njih nekoliko - od
Radislava Jovičića do Duška Račića. Ni za jedno od tih novih SNSD - lica ne
vežu se korupcionaške afere.
Ova
i ovakva opozicija i dalje je fascinirana Miloradom Dodikom i nepodnošljivom
lakoćom kojom je opljačkao RS i još nepodnošljivijom lakoćom kojom je uveo
diktaturu u RS; svjesni da oni nisu ni blizu hrabri da takvo što učine i kada
bi im se ukazala prilika; još svjesniji da spram tog i takvog kriminalizovanog,
pohlepnog, gramzivog, laživog Dodika, oni i dalje izgledaju kao politički
patuljci.
Ova
i ovakva opozicija ucjenjuje sopstvene građane svojim apsolutnim nedostatkom
ikakve odgovornosti, zloupotrebljavajući situaciju da narod može da glasa ili za
njih ili za one koji su ga oderali kao mačku.
Ova
i ovakva opozicija mora se konačno odlučiti da li će se kolektivno učlaniti u SNSD ili napokon početi smislenim akcijama da se suprostavlja Režimu i ruši vladajuću kriminalnu oligarhiju. Imaju vrlo vrlo malo vremena za odluku, jer su u teškom cajtnotu.