петак, 31. мај 2013.

Rasprodaja portfelja Balkan invest fonda

Piše: Siniša Božić, ekonomista, predsjednik Udruženja akcionara investicionih fondova RS (www.uaifrs.com)

Investicioni fond Balkan invest ad Banja Luka je objavio prodaje akcija većeg dijela svog portfelja. Tako su najavljene aukcije za paket akcija na Banjalučkoj berzi, i to akcija Boksita ad Milići, ZIF Zepter fonda ad Banja Luka, te ZIF Kristal fonda ad Banja Luka, u kompletnim količinama koje Balkan invest fond posjeduje. Pored tih hartija, ostatak likvidnog portfelja se sastoji od:
obveznica ratne materijalne i nematerijalne štete koje je izdala Republika Srpska (likvidne, lako utržive),
akcija Telekoma Srpske (likvidne, tj. lako utržive),
Elektrogrupe dd Jajce (Sarajevska berza - takođe likvidne).

Značajnije propale investicije ovog fonda čine:

Ukio bankas AB Kaunas, Litvanija, u stečaju
Pramprojektas Kaunas, Litvanija, delistirana sa tamošnje berze,
Birač ad Zvornik, u stečaju.

U pitanju su privredni subjekti manje ili više vlasništvom povezani za Balkan investment fondom, odnosno Balkan investment bankom, i značajni su iz razloga što čine grupaciju koja je iz Republike Srpske izvukla ogromne svote novca (procjene su preko jedne milijarde KM). Sama činjenica da je investiranje u povezane privredne subjekte završilo gubicima fonda, da nije žalosna, bila bi smiješna, i jasno govori o čemu se tu radi.


Znamo šta se dešavalo sa fabrikom glinice Birač.

Znamo šta se dešavalo sa Balkan investment bankom.

Znamo i ko je oštećen.

Zna se i ko stoji iza ove zamršene šeme, znaju se manje-više kako nalogodavci, tako i izvršioci.

Zašto se rasprodaje imovina Balkan invest fonda?

Ministar finansija, g. Tegeltija, izjavljuje da 'MMF želi gurnuti Balkan investment banku u stečaj' (banci treba dokapitalizacija zbog gubitka od preko 30 miliona KM za poslovnu 2012. godinu). Pošto je Republika Srpska korisnik stand-by aranžmana kod MMF, to znači da su svi javni računi Srpske podložni monitoringu od strane MMF. Pošto je očigledno da vlasnik Balkan banke ne želi da izvrši dokapitalizaciju (čitaj: posao obavljen, pare izvučene), to mora da uradi Srpska, ukoliko želi da sačuva novac sa svojih javnih računa koji je položen u Balkan investment banku. MMF, očigledno, ne dopušta (ili nije saglasan) da Republika Srpska dokapitalizuje Balkan banku sa 30 miliona KM svojih sredstava, jer bi time bila ugrožena likvidnost entiteta, a imajući u vidu crne prognoze koje se tek trebaju obistiniti (dalji pad makroekonomskih parametara, kolaps javnih fondova i širenje socijalne krize) i, vrlo moguće, došlo u pitanje vraćanje rata koje Srpska mora da isplati ove godine (a uvjeren sam da MMF odlično poznaje stanje javnih finansija entiteta i da se opravdano protive). Iz tog razloga, a uz pomoć medija u službi Vlade (dis)kontinuiteta, vrši se pripremanje terena ovakvim izjavama gdje se pokušava opravdati zastoj u rješavanju pitanja kako ove banke, tako i fabrike glinice Birač.

Upravo zbog problema u Balkan investment banci, vrši se rasprodaja portfelja Balkan invest fonda (u kojem akcije posjeduje preko 17.000 građana), i vjerujem da su smišljena dva moguća scenarija:

da se prodajom hartija fonda dobije između 4-5 miliona KM, koji novac bi bio prevučen preko računa a mimo svih pravila i kontrola, i učestvovao u dokapitalizaciji Balkan invest banke (ili, bio iskorišten za 'krpanje' kratkoročne likvidnosti banke, mimo dokapitalizacije), a u tom slučaju bi ostatak novca do potrebnih 30 miliona KM plasirala Republika Srpska (moguće je nekoliko varijanti 'provoza' novca kako bi se pokušala zaobići kontrola MMF-a),
da se sa dobijenim novcem od prodaje portfelja formira novi fond, u kojem bi jedini akcionar bili krajnji vlasnici Balkan banke i fabrike glinice Birač, a koji bi brzo bio iznešen van Srpske, dok bi u postojećem Balkan fondu ostao nelikvidni portfelj.

Očekujem najgori mogući scenario, budući da su institucije Republike Srpske do sada pokazale potpunu pasivnost (preciznije: nečinjenje) po pitanju identifikovanja i rješavanja ovakvih problema. U prilog toj tezi ide i činjenica da je društvo za upravljanje Balkan invest fondom uspjelo da retroaktivno naplati proviziju za upravljanje tim fondom u iznosu od nekoliko stotina hiljada KM (u pitanju je situacija oko proglašenja podzakonskog akta Komisije za HOV neustavnim i daljim reperkusijama takve situacije), što je potpuno nezakonito urađeno, suprotno mišljenju Ustavnog suda RS, važećim zakonskim propisima, a cijela stvar je sprovedena uz ćutanje nadležnih u Komisiji za hartije od vrijednosti RS, koja ima zakonska ovlaštenja da ovakve probleme kontroliše, kažnjava i po potrebi prijavljuje sudskim i istražnim organima.

Devastiranje jednog investicionog fonda će imati direktan uticaj na dalje propadanje finansijskog sektora, uticati na dalji pad povjerenja u finansijskom sektoru, katastrofalno uticati na stanje javnih finansija i kreditni rejting Srpske, a investitori će da nastave da zaobilaze ovaj region.

Vlasti Republike Srpske srljaju iz problema u problem, a dubioza se produbljuje i poprima razmjere finansijskog ponora bez dna. Izjave koje daju zvanični predstavnici vlasti i potezi koje preduzimaju povodom situacije u grupaciji Birač-Balkan banka-Balkan fond, su teška manipulacija sa javnošću i pokušaj da se zataška odgovornost za finansijski genocid koji su domaći politički predstavnici, uz pomoć stranih tajkuna, učinili javnim finansijama Republike Srpske.

Oštećeni su:

desetine hiljada akcionara fabrike glinice Birač, Balkan banke i Balkan invest fonda,
poreski obveznici – građani Republike Srpske,
korisnici javnih fondova (penzioneri, invalidi, borci),
budžetski korisnici (zaposleni u javnom sektoru),
javna preduzeća koja su bila primoravana na subvencionisane cijene isporučene robe/usluga grupi Birač, i vršila otpis potraživanja na svoju štetu,
IRB RS, koja je plasirala milione KM kredita grupi Birač, a koji nikad neće biti vraćeni.

Profitirali su krajnji vlasnici Birač/Ukio grupacije, i uzak krug ljudi u vrhu političke i institucionalne hijerarhije Republike Srpske, u periodu od 2000. godine (privatizacije fabrike glinice, formiranja Balkan banke i Balkan invest fonda) pa do današnjih dana, odnosno do kolapsa ove kriminalne grupacije. Šteta je već učinjena i ona je znatnim dijelom finansijski nereverzibilna.