Piše: Siniša Božić, ekonomista, predsjednik Udruženja
akcionara investicionih fondova RS (www.uaifrs.com)
Investicioni fond Balkan invest ad Banja Luka je objavio
prodaje akcija većeg dijela svog portfelja. Tako su najavljene aukcije za paket
akcija na Banjalučkoj berzi, i to akcija Boksita ad Milići, ZIF Zepter fonda ad
Banja Luka, te ZIF Kristal fonda ad Banja Luka, u kompletnim količinama koje
Balkan invest fond posjeduje. Pored tih hartija, ostatak likvidnog portfelja se
sastoji od:
obveznica ratne materijalne i nematerijalne štete koje
je izdala Republika Srpska (likvidne, lako utržive),
akcija Telekoma Srpske (likvidne, tj. lako utržive),
Elektrogrupe dd Jajce (Sarajevska berza - takođe
likvidne).
Značajnije propale investicije ovog fonda čine:
Ukio bankas AB Kaunas, Litvanija, u stečaju
Pramprojektas Kaunas, Litvanija, delistirana sa tamošnje
berze,
Birač ad Zvornik, u stečaju.
Znamo šta se dešavalo sa fabrikom glinice Birač.
Znamo šta se dešavalo sa Balkan investment bankom.
Znamo i ko je oštećen.
Zna se i ko stoji iza ove zamršene šeme, znaju se
manje-više kako nalogodavci, tako i izvršioci.
Zašto se rasprodaje imovina Balkan invest fonda?
Ministar finansija, g. Tegeltija, izjavljuje da 'MMF
želi gurnuti Balkan investment banku u stečaj' (banci treba dokapitalizacija
zbog gubitka od preko 30 miliona KM za poslovnu 2012. godinu). Pošto je
Republika Srpska korisnik stand-by aranžmana kod MMF, to znači da su svi javni
računi Srpske podložni monitoringu od strane MMF. Pošto je očigledno da vlasnik
Balkan banke ne želi da izvrši dokapitalizaciju (čitaj: posao obavljen, pare
izvučene), to mora da uradi Srpska, ukoliko želi da sačuva novac sa svojih
javnih računa koji je položen u Balkan investment banku. MMF, očigledno, ne
dopušta (ili nije saglasan) da Republika Srpska dokapitalizuje Balkan banku sa
30 miliona KM svojih sredstava, jer bi time bila ugrožena likvidnost entiteta,
a imajući u vidu crne prognoze koje se tek trebaju obistiniti (dalji pad
makroekonomskih parametara, kolaps javnih fondova i širenje socijalne krize) i,
vrlo moguće, došlo u pitanje vraćanje rata koje Srpska mora da isplati ove
godine (a uvjeren sam da MMF odlično poznaje stanje javnih finansija entiteta i
da se opravdano protive). Iz tog razloga, a uz pomoć medija u službi Vlade
(dis)kontinuiteta, vrši se pripremanje terena ovakvim izjavama gdje se pokušava
opravdati zastoj u rješavanju pitanja kako ove banke, tako i fabrike glinice
Birač.
Upravo zbog problema u Balkan investment banci, vrši se
rasprodaja portfelja Balkan invest fonda (u kojem akcije posjeduje preko 17.000
građana), i vjerujem da su smišljena dva moguća scenarija:
da se prodajom hartija fonda dobije između 4-5 miliona
KM, koji novac bi bio prevučen preko računa a mimo svih pravila i kontrola, i
učestvovao u dokapitalizaciji Balkan invest banke (ili, bio iskorišten za
'krpanje' kratkoročne likvidnosti banke, mimo dokapitalizacije), a u tom
slučaju bi ostatak novca do potrebnih 30 miliona KM plasirala Republika Srpska
(moguće je nekoliko varijanti 'provoza' novca kako bi se pokušala zaobići
kontrola MMF-a),
da se sa dobijenim novcem od prodaje portfelja formira
novi fond, u kojem bi jedini akcionar bili krajnji vlasnici Balkan banke i
fabrike glinice Birač, a koji bi brzo bio iznešen van Srpske, dok bi u postojećem
Balkan fondu ostao nelikvidni portfelj.
Očekujem najgori mogući scenario, budući da su
institucije Republike Srpske do sada pokazale potpunu pasivnost (preciznije:
nečinjenje) po pitanju identifikovanja i rješavanja ovakvih problema. U prilog
toj tezi ide i činjenica da je društvo za upravljanje Balkan invest fondom
uspjelo da retroaktivno naplati proviziju za upravljanje tim fondom u iznosu od
nekoliko stotina hiljada KM (u pitanju je situacija oko proglašenja
podzakonskog akta Komisije za HOV neustavnim i daljim reperkusijama takve
situacije), što je potpuno nezakonito urađeno, suprotno mišljenju Ustavnog suda
RS, važećim zakonskim propisima, a cijela stvar je sprovedena uz ćutanje nadležnih
u Komisiji za hartije od vrijednosti RS, koja ima zakonska ovlaštenja da ovakve
probleme kontroliše, kažnjava i po potrebi prijavljuje sudskim i istražnim
organima.
Devastiranje jednog investicionog fonda će imati
direktan uticaj na dalje propadanje finansijskog sektora, uticati na dalji pad
povjerenja u finansijskom sektoru, katastrofalno uticati na stanje javnih
finansija i kreditni rejting Srpske, a investitori će da nastave da zaobilaze
ovaj region.
Vlasti Republike Srpske srljaju iz problema u problem, a
dubioza se produbljuje i poprima razmjere finansijskog ponora bez dna. Izjave
koje daju zvanični predstavnici vlasti i potezi koje preduzimaju povodom
situacije u grupaciji Birač-Balkan banka-Balkan fond, su teška manipulacija sa
javnošću i pokušaj da se zataška odgovornost za finansijski genocid koji su
domaći politički predstavnici, uz pomoć stranih tajkuna, učinili javnim
finansijama Republike Srpske.
Oštećeni su:
desetine hiljada akcionara fabrike glinice Birač, Balkan
banke i Balkan invest fonda,
poreski obveznici – građani Republike Srpske,
korisnici javnih fondova (penzioneri, invalidi, borci),
budžetski korisnici (zaposleni u javnom sektoru),
javna preduzeća koja su bila primoravana na
subvencionisane cijene isporučene robe/usluga grupi
Birač, i vršila otpis potraživanja na svoju štetu,
IRB RS, koja je plasirala milione KM kredita grupi
Birač, a koji nikad neće biti vraćeni.
Profitirali su krajnji vlasnici Birač/Ukio
grupacije, i uzak krug ljudi u vrhu političke i institucionalne hijerarhije
Republike Srpske, u periodu od 2000. godine (privatizacije fabrike glinice,
formiranja Balkan banke i Balkan invest fonda) pa do današnjih dana, odnosno do
kolapsa ove kriminalne grupacije. Šteta je već učinjena i ona je znatnim
dijelom finansijski nereverzibilna.