петак, 30. септембар 2011.

Kandidujte magarce!

Piše: Siniša Božić, ekonomista

Živimo u zemlji u kojoj privid političkom pluralizmu i tobožnjoj demokratiji daje višestranački politički sistem. Pozicija i opozicija se povremeno rotiraju, neko ostane na vlasti duže, neko kraće. Međutim, nema suštinskog napretka društva, države i njenih građana.

Ako ne napredujemo, čak i ako ne nazadujemo, već ostajemo na istom, ostale zemlje svakako napreduju. To znači da u najmanju ruku stagniramo. U ovom momentu, ako se pogleda opšte stanje države i nacije, zaostajemo najmanje 20 godina za zemljama sa kojima smo nekada bili u rangu: Mađarskom, Češkom, Slovačkom, Poljskom. Zaostajanje se mjeri kao lošiji standard građana, lošije stanje privrede, obrazovanja, veća korupcija i tome slično.

To je rezultat kumovske politike, koja je u nas već ustaljeno pravilo ponašanja političkih stranaka u zadnjih 20 godina. Pošto smo naslijedili sistem sa glomaznim državnim aparatom, onaj koji kontroliše politiku ima dominantan uticaj na gotovo sva kretanja u državi. Međutim, naši političari nisu ni mudri, niti se rukovode i ponašaju po definisanim planovima, a vrlo često su upitnog obrazovanja. Jedina im je konzistentnost u pljački državnih resursa, a za svoj lični interes. Nedostatak kriterija i čvrstih pravila, odsustvo moralnih normi, te nedostatak ograničavajućih pravnih normi i organa koji će da ih sprovedu, su od naše države načinili pravi haos. Taj haos se mjeri u dekadenciji mjerila vrijednosti, što je, u kombinaciji sa izolacijom našeg društva u trajanju od bar 10 godina stvorilo potpuno nakaradan državni aparat i politički sistem koji je zasnovan na izvrnutim i pogrešnim premisama: u politiku idu oni koji ne mogu da se dokažu u svojoj struci, ili oni koji su kroz razne malverzacije stekli ogroman kapital koji nastoje da kroz politički angažman, sačuvaju.

To je pravi razlog zašto ni pozicija ni opozicija ne žele da učestvuju u stvarnoj reviziji privatizacije, nacionalizaciji nelegalno stečene imovine, i da se suoče sa korupcijom kao stvarnim problemom koji nas košta znatne procente bruto društvenog proizvoda. Političke stranke u poziciji nemaju potrebe za stručnjacima iz svojih oblasti. Oni vrše vlast, pa prema tome, u sistemu iskrivljenih vrijednosti im je važnija moć, nego pravo i znanje. Ako nešto ne može, predsjednik će vam srediti. Samo mu ostavite kontakt telefon. Naravno, platićete proviziju za uslugu. I tako to ide, od vrha, do dna. Opozicione stranke, s druge strane, su spremne da sve urade samo da dođu na vlast. Iako one, kao i pozicija, jednako ne znaju šta raditi kad dođu na vlast (iz razloga jer nemaju planove i programe za spas države te stručne i moralne kadrove da to sprovedu), ponašaju se inertno, kao da su nevoljne da do ikakve promjene nabolje uopšte dođe. Na kraju krajeva, opozicija je već bila na vlasti, i rezultat je po državu i građane bio jednako katastrofalan. Duboko sam uvjeren da na našoj političkoj sceni ne postoji kvalitetna politička opcija, koja će ponuditi građanima ono o čemu se godinama uprazno priča (između ostalog): borbu protiv korupcije i oduzimanje ilegalno stečene imovine. Svako od nas je dobar političaru do mjere do koje ga ovaj može iskoristiti za svoje prljave ciljeve. A to sam više puta lično iskusio. Nije bitno kojeg je političar profila, i obrazovanja. Zajedničko im je da svi – lažu i obmanjuju, nije bitno koga. Narod, birače, političke partnere, savjetnike. Nije bitno. Na primjer, na posljednjim izborima, imao sam čvrsta obećanja jednog od sadašnjih potpredsjednika da će se pozabaviti problemima u privredi i posebno malim akcionarima. Čim je izabran na funkciju, sva (dobra) obećanja koje je dao je – zaboravio. A obećanja je bilo još, od strane mnogih. Tako bi isto današnja opozicija: spremni su saslušati mišljenja stručnih i dobronamjernih, do momenta dolaska na vlast. Nakon toga, odbacuju ih i više im ne trebaju. Zašto? Zato što imaju kumove, one koji su ih finansirali, i koji po dolasku izabranih političara, traže dividendu. Stručni i moralni im tada ne trebaju. To je bijeda naše stvarnosti.

U političkim strankama, nadalje, postoje i posebni, 'zaslužni' članovi. Evo jednog primjera, takođe iz prakse, a tiče se jedne manje, sada parlamentarne, političke stranke u čijem sam radu ranije, na žalost, učestvovao. U predizbornoj kampanji se priča svašta: daju se nerealna obećanja, navodi se kako će se zapošljavati mladi i obrazovani kadrovi. Čim je stranka uhvatila komad političkog kolača (čitaj: dobila dva poslanika u parlamentu), zaboravila je na sva predizborna obećanja, a u palatu predsjednika (uz prethodni dogovor sa pozicionim stranaka i svevišnjim šefom, uz devizu: nema talasanja) zaposlila 'mladi' i perspektivni kadar od 60+ godina i sa, valjda, nekakvom srednjom ili višom školom. Lični sam svjedok takvih dešavanja. Rekao sam im da je takvim kadrovima mjesto u kuhinji, a ne u službi predsjednika države, i vratio im člansku kartu.

U kojem beznađu mi živimo svjedoči i podatak o masovnom učlanjivanju građana u političke stranke. Kroz politički angažman oni pokušavaju kako tako da se zaposle. Međutim, to nije način na koji se može rješavati pitanje zaposlenja. U ovom momentu, u pozicionim strankama najmanje 20.000 ljudi čeka na posao. Neka im je Bog na pomoći.

Dakle, političke partije će neminovno završiti na smetljištu istorije. Narod više nema povjerenja. Državni resursi a pogotovo oni novčani su ili istrošeni ili nisu adekvatno uposleni. Nema uvećanja državnog blagostanja, naprotiv, kasa je prazna, dugovi se uvećavaju, a mi tapkamo u mraku jer nemamo ni kratkoročni a kamoli dugoročni plan za budućnost države i privrede. S druge strane, poslušni poltroni se sasvim dobro snalaze. Oni uspješno plivaju u mutnom moru: svjesni da im je to najprirodnije okruženje. Ako se voda izbistri, takvi će biti životno ugroženi. Ponašaju se po principu, uzmi sada, sve, sebi.

S druge strane, intelektualna elita uglavnom ne postoji. Nedavno sam čuo podatak da samo u Banja Luci postoji 350 magistara nauka (iz svih oblasti). Saberimo broj visokoobrazovanih profesora u državnim i privatnim obrazovnim institucijama, i biće jasno da samo u Banja Luci imamo preko 1000 magistara i doktora nauka, kao najobrazovanijih kadrova. Po mom shvatanju, naučni radnik ima odgovornost prema sebi i državi u kojoj živi. Zašto onda nema stručnih mišljenja o situaciji u kojoj se nalazimo? O kojoj ekonomiji se predaje na primjer, na banjalučkom državnom ekonomskom fakultetu? Govori li se o privatizacionoj pljački koja je uništila privredu ove zemlje? Priča li se o izvlačenju stotina miliona KM iz budžeta i iz pojedinih privrednih društava? O kojem pravu se predaje na banjalučkom državnom pravnom fakultetu? Pominju li se slučajevi privrednog i organizovanog kriminala, teška krivična djela protiv privrede i države, korumpirani političari, zakoni ne po mjeri naroda i građana, već krojeni po željama skupštinske većine?


Zato predlažem političkim strankama, da poput njihovih kolega iz Bugarske, kandiduju magarce na ključna mjesta. Uvjeren sam da će oni raditi bolje i trošiti manje.

четвртак, 29. септембар 2011.

Dragan Davidović prikriva da je Slobodan Stanković oteo opremu RTRS

Piše: Slobodan Vasković

Dragan Davidović, generalni direktor RTRS, potvrdio je na sjednici Narodne skupštine RS da je firma “Integra inženjering”, preuzela značajan broj kamera ove medijske kuće, prilikom izgradnje RTV Doma. Na taj način Davidović je potvrdio istinitost navoda Zorana Tadića, vlasnika firme IT Professional, koji je ustvrdio da je Integra uzela opremu Javnog servisa, s tim što prvi čovjek ove medijske kuće kaže kako je cijeli postupak dogovoren sa Integrom. Za razliku od njega, Tadić tvrdi da je Integra opremu preuzela nelegalno, o čemu je on pismenim putem obavijestio Davidovića. Tadić je cijelu ovu ujdurmu prijavio SIPI i Tužilaštvu BiH, pa će ove institucije, valjda, utvrditi da li je Stanković oteo opremu RTRS-u uz znanje Davidovića, ili je, pak, istina da je generalni direktor RTRS naknadno utvrdio da im nije potrebno, kako je rekao, tridesetak kamera već dvije. Istraga bi trebala utvrditi i ko je kamere platio, koliko je to novca bilo i kako je sve zatvoreno papirima (ako je zatvoreno), kao i kada je to učinjeno – prije ili poslije Tadićevih pisama Davidoviću. Tadić je, takođe, ustvrdio da nisu uzete samo kamere, već i druga izuzetno značajna oprema. Mi objavljujemo dio korespondencije na relaciji IT Profeional - Integra inženjering- RTRS (vidi dokumente) iz koje se jasno vidi da je oprema RTRS otuđena po nalogu Integre, a da se nigdje ne pominje da je to ranije dogovoreno sa tom medijskom kućom. Štaviše, čelnici Integre uporno su odbijali da Tadićevoj firmi proslijede saglasnost RTRS za preuzimanje njihove opreme. Uz to, Tadić je samoinicijativno vraćao RTRS-ovu opremu, koju je firma Slobodana Stankovića prisvojila.

Davidovićevi navodi su krajnje upitni, jer, prema našim potvrđenim podacima, do maja ove godine na RTV dom nije ugrađena ni jedna kamera. Po predračunu i ugovoru za izvođenje čije dijelove objavljujemo (vidi dokumente), koji je potpisao IT Professional, 32 IP kamere predviđene su za RTV dom. Za svaku od tih kamera provučena je kompletna pasivna infrastruktura (UTP kablovi). Pitanje je zašto je RTRS bacao pare i provlačio kablove za 32 IP kamere, (plus toliko portova na L2 Cisco Catalyst Switch), da bi nakon toga „shvatili“ da im one nisu potrebne i odustali od njih. Zadnja isporuka za zgradu Integre i RTV dom bila je 120 IP kamera. Od tih 120 IP kamera niti jedna nije instalirana na novoj zgradi RTRS. Ukoliko su Davidović i Slobodan Stanković cijelu ovu ujdurmu pokušali naknadno zatvoriti papirima, realno je da je riječ o nelegalnom poslu, jer je to ugovor firme IT profesional, a oni o Davidovićevim „nepotrebnim kamerama“ ništa ne znaju.

Treba znati i sljedeće: Davidovićeva priča o dvije kamere za cijeli RTV dom je tolika glupost da niko u to ne može povjerovati, iz prostog razloga što im je za pokrivanje ulaza potrebno najmanje 6 kamera. Uz sve to, logično je i pitanje kako se Davidović samoinicijativno mogao dogovoriti sa Stankovićem i njegovom firmom da mu kamere ili neka druga oprema ne trebaju, kada je to sastavni dio potpisanog ugovora i projekta. Morao je tada raditi izmjenu projekta, morao je mijenjati prethodni ugovor, a samim tim i projekat sa predračunom. Sve je ostalo isto samo nema ugovorene opreme, a nije relano da je to od maja do danas urađeno. I koju je to protuvrijednost dobio RTRS ako se odrekao kamera? Pitanje je gdje su završile pare od neugrađene opreme i da li su stigle u nečije privatne džepove?! Naši podaci dalje kažu da je manipulisanje IT opremom samo djelić nelegalnih radnji: tu su i sumjive radnje sa agregatima, aparatima za gašenje požara, gluve sobe... Sve je to urađeno mimo projekta i ugovorenog predmjera sa dosta lošijim kvalitetom. A plaćeno je papreno. Gdje je razlika u novcu otišla, zaključite sami.



Dijelovi specifikacija iz ugovora iz koje se vidi ugovorena količina i isporučena količina. Sve sto je markirano žutim, trebalo je biti kupljeno i ugrađeno u RTV dom prema ugovoru. Sve što je markirano crvenim jeste kupljeno za RTV dom ali se nije dozvolila ugradnja. U dokumentima je i račun za IP kamere koji je ispostavljen Integri, od čega niti jedna kamera nije ugrađena u RTV Dom.












Pismo Zorana Tadića, vlasnika IT Professional Dušanu Lajšiću, jednom od direktora Integre upućeno 24. januara 2011.



Poštovani gospodine Lajšiću.

Dobili smo vaš nalog da se IP Video kamera Q 60 32-E postavi u restoran Integra na 14. spratu poslovne zgrade. U restoranu Integra je već postavljeno i više kamera nego što je uopšte potrebno. Napominjem vam da je IP kamera Q 60 32-E Axis, veoma kvalitetna IP Video kamera, i namenjena je za vanjsku upotrebu. Kao što sam vam već kazao, ta

kamera je namenjena za potrebe RTV Doma, da se ugradi na njihov antenski stub, i da je RTRS korist i kao panoramsku kameru visoke HD rezolucije, a ne za snimanje muzike u zatvorenom i poluosvetljenom prostoru restorana. Prava je šteta ovakvu kameru koristiti za to, a mislim da bi RTRS umela da je u potpunosti iskoristi.

Molim vas da promenite ovu odluku.



S poštovanjem, Direktor Zoran Tadić



Pismo Zorana Tadića, vlasnika IT Professional Dušanu Lajšiću, jednom od direktora Integre upućeno 16. februara 2011.



Poštovani gospodine Lajšiću.

Pošto je Poreska Uprava RS dobila agregacioni switch 4500, kroz novu isporuku Cisco opreme po računu 121. Ne vidim razlog, zašto bi smo još zadržavali Cisco switch 4500, koji je po vašem nalog skinut sa zgrade RTV Dom. Taj switch nama na PO Integra nije potreban, a njima na televiziji bi dosta značio. Molim vas da obrazložite.

S poštovanjem, Direktor Zoran Tadić



Naredba Zorana Tadića, izdata 22. februara 2011., da se RTRS vrati oprema koju im je Integra otuđila



RADNI NALOG (naredba)

Izdajem radni nalog radniku Dejanu Žarkoviću, da odmah angažuje još dva radnika, i da se Radio Televiziji Republike Srpske vrati agregacioni swithc 4500 sa svim pripadajuć im modulima. Bez obzira na protivljenje firme Integra Inženjering doo, Duška Lajišića i Maje Praštalo

Stanković, da se Radio Televiziji Republike Srpske vrati switch koji njima i pripada, izdajem nalog da se to odmah učini. Više ne postoje razlozi da se taj switch zadržava, koji je takođe po njihovom nalogu skinut sa zgrade RTRS, a za potrabe useljenja Poreske Uprave RS. Poreska Uprava RS je dobila novi agregacioni 4500 switch, koji je isporučen sa ostalom opremom po fakturi‚121. i takođe predat Poreskoj Upravi RS.

Direktor Zoran Tadić



Pismo Zorana Tadića, vlasnika IT Professional Dušanu Lajšiću, jednom od direktora Integre upućeno 13. marta 2011.

Poštovani direktore Lajšić .

S obzirom da imam jedan tehnički problem molim vas da ga zajedno rešimo. Ugovorom Slabe Struje za RTV Dom je predviđena isporuka telefonskih IP aparata i ATA uređaja za RTV Dom. Mi smo u skladu sa ugovorom kupili te telefonske uređaje, ali oni nisu ugrađeni iz razloga što smo od vas dobili nalog da to ne radimo. Ti uređaji se trenutno nalaze na lageru u prostoru Data Centra. Ja vas molim da mi odmah odgovorite da li da te uređaje predamo Radio Televiziji Republike Srpske ili da ih predamo vama.

S poštovanjem, direktor Zoran Tadić



Pismo Dušana Lajšića, direktora Integre, Zoranu Tadiću, vlasniku IT Professional upućeno 15. mart 2011.

Na osnovu vašeg dopisa koji smo primili 15. mrta 2011. u kojem tražite nas stav po pitanju IP telefona i APA uređaja, koji su nabavljeni po osnovu ugovora sa RTV Dom, a nisu iporučeni korisniku, već se nalaze  na stanju u vašoj firmi obavještavamo vas o sledećem:

Sve IP telefone i APA uređaje koji se nalaze kod vas na stanju kod vas neugrađeni,  potrebno je dostaviti sa odgovarajućom pratećom dokumentacijom od strane proizvođača opreme firmi Integra Inženjering, koja će ih zapisnički preuzeti. Takođe tražimo da nam se zapisnički dostavi ostatak opreme, koja nije isporučena korisniku po osnovu ugovora za RTV Dom, na isti način kao i prethodna i to:

1.   kompletna podrška sa licencama za IP telefoniju

2.   SFP moduli

3.   GBIC moduli

Ovlaštena lica za primopredaju su Karić Goran i Vlado Simić. Molimo vas da nas obavijestite o terminu primopredaje. 



Direktor Dušan Lajšić



Pismo Zorana Tadića, vlasnika IT Professional Dušanu Lajšiću, jednom od direktora Integre  upućeno 15. marta 2011.



Poštovani gospodine Lajšiću,

Razumeli smo vaš dopis od danas, 15. marta. Kao što ste i do sada tražili da se telefoni ne ugrađuju u zgradu RTV Dom, mi ih vama stavljamo na raspolaganje na 13 spratu gde se i nalaze. Zamolio bih vas da ipak dobijete dozvolu investitora RTV Dom, Radio Televizije Republike

Srpske, kako mi ne bi imali problema sa time, pošto su telefoni za njih i kupljeni još početkom 2010 godine.

S poštovanjem, direktor Zoran Tadić



Pismo Zorana Tadića, vlasnika IT Profesional d.o.o upućeno Draganu Davidoviću, direktoru RTRS, 1. maja 2011.

Poštovani gospodine Davidović.

Osećam moralnu a i zakonsku obavezu da vas upoznam sa nekoliko činjenica, a koje su vezane za izgradnju nove zgrade Radio Televizije Republike Srpske RTV Dom. Firma IT Professional doo iz Banja Luke je izvodila radove slabe struje na vašem objektu, kao izvođač tih vrsta radova, angažovana od firme Integra Inženjering doo Banja Luka.

U toku izvođenja radova, naša ugovorena a i zakonska obaveza je bila da pre svega slušamo i postupamo prema nalozima firme Integra Inženjering doo Banja Luka. U više navrata smo upozoravali firmu Integra Inženjering doo, da je potrebno da se držimo ugovora i dogovora vezano za izgradnju zgrade RTV Dom. Međutim oni su se često oglušavali o te zahteve, i zahtevali od nas da postupimo u skladu sa njihovim nalozima.

Mislim da ste na taj način oštećeni i moja moralna i zakonska obaveza je da vas o tome obavestim i obrazložim.

1. Naša firma je još početkom 2010 godine, a u skladu sa ugovorom koji ima sa kompanijom Integra Inženjering doo, kupila za potrebe vaše ustanove, RTRS kompletnu opremu za IP telefoniju, koja uključuje servere IP telefonije i IP telefone od renomiranog proizvođača Cisco. Kao i za potrebe analogne telefonije određeni broj Cisco ATA uređaja.

Mi smo servere za IP telefoniju montirali na novom objektu RTV Dom, međutim, telefonske uređaje, koji su kupljeni prema ugovoru sa kompanijom Integra Inženjering doo, u količini od 165 Cisco IP telefona, kao i 22 ATA uredaja sa pripadajućim licencama nismo.

Razlog tome je nalog kompanije Integra Inženjering doo, da vam se to ne ugrađuje ili predaje. U prilogu ovog dopisa vam dostavljamo dokumente o korespondenciji sa firmom Integra Inženjering doo vezano za tu problematiku, u kojima ih 13. 03.2011 obaveštavamo o tom problemu i tražimo da se po tom pitanju izjasne. 15.03.2011 od njih dobijamo odgovor u kome nam daju nalog da to predamo njima a ne RTRS_u.

Istog dana smo im dostavili dopis u kome tražimo da ipak dobiju vašu saglasnost, pošto je RTRS investitor. Naravno odgovor nismo dobili. Dobar deo vaših telefona kompanija Integra Inženjering doo je iskoristila za opremanje vlastitih prostora u poslovnom objektu Integra, to jeste kafić, 12. sprat, 13. sprat, restoran, i apartmani. Nemamo uvid u to šta je od toga još ostalo neugrađeno, ali mislimo da ste time veoma oštećeni.

2. Za potrebe RTRS u samom projektu su projektovana dva agregaciona switch-a Cisco 4500. Mi smo kupili dva Cisco 4500 switch-a i ugradili na vaš objekat. Početkom Avgusta meseca 2010 godine dobili smo nalog od Dušana Lajšica, da skinemo jedan agregacioni switch sa zgrade RTRS i montiramo ga u PO Integra, kako bi se stekli uslovi da se useli i Poreska Uprava RS. Mi smo i postupili po tom nalogu. Skinuli jedan Cisco 4500 switch iz vaše zgrade i montirali ga u PO Integra kako bi uselila Poreska Uprava. Dogovor je bio, da kada se za potrebe Poreske Uprave RS kupi novi agregacioni switch Cisco 4500, da se vama vaš vrati. Firma integra Inženjering doo je tvrdila da za to ima vaše odobrenje. Kupljen je novi agregacioni Cisco switch 4500, za potrebe Poreske Uprave RS, ali je potom, firma Integra Inženjering doo, uporno odbijala da se vama vrati vaš Cisco switch 4500.

Ja sam ih kao direktor firme IT Professional doo,više puta opominjao da se taj switch mora vratiti na zgradu RTRS, međutim oni su to uporno odbijali. U prilogu vam je ta korenspondencija. Ja sam kao director firme IT Professional doo, bez njihovog odobrenja izdao radni nalog mojim radnicima da odmah vrate Cisco swith 4500 na zgradu RTRS. U prilogu se nalazi moja odluka da dam radni nalog za povrat, kao i otpremnica o prijemu tog switcha od vaše strane.

3. Za zgradu RTV Dom je projektovan kompletan system IP video nadzora. Mi smo izvršili instalaciju kompletnog kablovskog razvoda za oko 35 video kamera, koje pokrivaju i vanjski prostor oko zgrade RTRS. Dugo se čekalo da firma Integra Inženjering doo, pronađe novčana sredstva da kupi te video kamere.

Krajem Decembra 2010. je stigao dovoljan broj IP video kamera, međutim od kompanije Integra Inženjering doo, smo dobili nalog da se na RTV Dom, ne instalira niti jedna IP video kamera. Ja sam ih dopisom od 23 Decembra 2010, koji se nalazi u prilogu ovog dopisa, obavestio da nam to i pismeno potvrde. Međutim kao i u većini slučajeva izostala je pismena potvrda, vec samo usmena naređenja.

24 Januara 2010 godine, dobijamo nalog od kompanije Integra Inženjering doo, da IP Video kameru Q 60 32-E, koju smo takođe kupili prema ugovoru za potrebe RTRS, instaliramo u PO Integra na 14 sprat (restoran), kako bi se snimala muzika, pošto sa prethodno postavljenom kamerom nisu bili zadovoljni. Ja sam im 24 Januara 2011, poslao dopis vezano za taj nalog da se kamera visokog kvaliteta HD, ugrađuje u restoran. U prilogu ovog dopisa se nalazi i taj dopis. Inače reč je o visokokvalitetnoj IP Video kameri, koju smo planirali instalirati na antenski stub RTRS na krovu zgrade, a koja bi služila za panoramsko snimanje grada za potrebe raznih vaših emisija i priloga. Nažalost sada ta visokokvalitetna kamera, koja inače pripada vama, snima muziku restorana Integra. Sliku te kamere instalirane u restoranu Integra imate takođe u prilogu ovog dopisa.

Namera mi je bila da vas upoznam sa tim činjenicama, i da vam saopštimo da mi kao mala kompanija, nismo bili u mogućnosti da se na neki način odupremo njihovim zahtevima. Pored navedenog u ovom dopisu, postoji još velika količina opreme, koja je ugovorena sa firmom Integra Inženjering doo, i koja je trebala da se instalira na vašoj zgradi RTV Dom. Oni jednostavno nisu hteli da daju novac za tu opremu, kao i to da nisu platili ni ono što smo im do sada uradili. Ukoliko ste zainteresovani, ja vam mogu dostaviti kompletan ugovor sa svim stavkama koje su ugovorene za zgradu RTV Dom, a koje Integra Inženjering doo nije kupila, a i već kupljeno nije dozvolila da se ugradi.

Oni su jedna kriminalna skupina, i u koliko vam bude trebala bilo kakva informacija ili naša pomoć, možete nas slobodno kontaktirati.

S poštovanjem, Zoran Tadić






уторак, 27. септембар 2011.

Naftna industrija Republike Srpske: projekat propasti

Piše: Siniša Božić, ekonomista


U Rafineriji nafte Brod je puštena u rad rekonstruisana tzv. nova linija proizvodnje naftnih derivata, koja je instalisana pred rat 1992. godine, a nikad otada nije stavljena u pogon. Ovim će se proizvodnja te rafinerije dići, najavljeno je, sa 1,2 miliona tona na 3 miliona tona godišnje. To je odlična vijest za većinskog vlasnika naftne industrije RS, OAO Neftegazinkor.

Čini se da je to, nekim slučajem, odlična vijest i za predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika, koji je povodom tog događaja dao nekoliko komentara. Pri tome je naglašeno da:

1. partnerstvo sa Zarubežnjeftom bilo uspješno i da Srpska dobija stabilan poslovni subjekt sa velikim brojem zaposlenih,

2. novi kapaciteti će povećati industrijsku proizvodnju i bruto društveni proizvod RS,

3. da će se ovdje stvarati profit i plaćati porezi, ali i voditi briga o radnicima,

4. naglašeno je i da Nestro grupacija predstavlja socijalno odgovornog partnera.

Slijedi objašnjenje svake od navedenih stavki.

1. Privatizacijom naftne industrije RS, ista je prodana preduzeću Neftegazinkor, koje u momentu prodaje (početak i sredina 2007. godine) nije bilo u većinskom vlasništvu Zarubežnjefta. Akcije naftne industrije se vode na Neftegazinkor. Sporna je, dakle, veza između Neftegazinkora, kao potpuno nepoznatog preduzeća, i Zarubežnjefta, kao ruskog naftnog giganta. Kako sam dosad mnogo puta pisao, kompanija Neftegazinkor je, prema njihovim zvaničnim izvještajima, mala i nebitna (2005. godine imala kapital od, preračunato, samo 1,3 miliona KM), a tek je kasnije prešla u većinsko vlasništvo ruske državne kompanije Zarubežnjeft. Ovi podaci se mogu dobiti iz Zaključka po Prijavi namjere koncentracije privrednog subjekta OAO Neftegazinkor, Moskva, Ruska Federacija, i privrednog subjekta Rafinerije nafte Bosanski Brod, Bosna i Hercegovina, Konkurencijskom vijeću BiH, br. 01-01-26-007-26-II/07, od 23.05 2007. godine, čije dopuštenje je bio uslov da se akcije naftne industrije RS prodaju stranom kupcu. Pored činjenice da je privatizacija izvršena metodom neposrednog odabira kupca (kao najmanje transparentnog vida privatizacije), izmjenama Zakona o privatizaciji 2006. godine, odnosno da je Vlada RS u ovom i još nekim slučajevima (Boska) preuzela nadležnosti tadašnje Direkcije za privatizaciju a današnje IRB RS, te da ugovor nikad nije javno objavljen i ne zna se šta je dogovoreno, te izmjena ugovora za koje se javno zna (putem aneksa), porazna je činjenica da je Republika Srpska više platila obaveza Rafinerije nafte (cca 250 miliona KM), nego što je inkasirala prodajom kapitala (cca 220 miliona KM). I sama uplata od navedenih cca 220 miliona KM je upitna, jer nije nikad javno objavljen nijedan dokument koji bi (stručnu) javnost uvjerio u to. Jasno je, dakle, da je partnerstvo bilo uspješno, ali za Neftegazinkor, koji je dobio 80% vlasništva naftne industrije RS, a Zarubežnjeft je tek nakon toga postao većinski vlasnik Neftegazinkora (u momentu privatizacije posjedovao manjihskih 40%).

2. Novi kapaciteti, odnosno pokretanje nove linije za preradu, će zaista povećati industrijsku proizvodnju, ali privrednog subjekta Rafinerija nafte ad Brod (dio vještačke Optima grupacije), lociranog u Republici Srpskoj. Zavod za statistiku će to prikazati kao povećanje industrijske proizvodnje Republike Srpske, budući da Zavod ne tangira to ko je vlasnik preduzeća, već koliko je preduzeće proizvelo. Međutim, to je potpuno bezvrijedan pokazatelj, jer industrijska proizvodnja u ovom slučaju raste a preduzeća stvaraju ogromne gubitke. Prvo, javnost bi trebala da zna da je premijer Republike Srpske 2006. godine izjavljivao da će pokretanjem proizvodnje u rafineriji nafte, budžet Srpske biti veći za 400 miliona KM. Od toga, naravno, nema ništa, što se može utvrditi jednostavnim pregledom strukture i iznosa budžeta (koji je već treću godinu usvojen u iznosu od 1,6 milijardi KM i stagnira-postoji ogroman budžetski deficit). Industrijska proizvodnja će, dakle biti veća i to je istina, međutim u tržišnoj ekonomiji nije bitno koliko je čega proizvedeno, već da li je i u kom stepenu ostvarena zarada (čemu ćemo se kasnije vratiti u objašnjenju tačaka 3. i 4.). Bruto društveni proizvod će se takođe povećati, ali to je nerealno povećanje, nastalo ne investicijama, već kreditnim zaduženjem (takođe u tačkama 3. i 4.). Pored toga, 2006. i 2007. godine, tadašnji premijer Dodik je izjavljivao i da će pokretanjem Rafinerije, značajno da se popravi spoljnotrgovinski bilans Republike Srpske. Još jedan netačan podatak: u prvih 7 mjeseci ove godine, spoljnotrgovinski deficit je iznosio 1,1 milijardu KM, a u istom periodu prošle godine, 0,93 milijarde KM. Nadalje, pokrivenost uvoza izvozom u Rusiju iznosi samo 0,12%, a deficit u spoljnoj trgovini sa tom zemljom iznosi 2,497 milijarde KM u prvih 7 mjeseci ove godine. Šta to znači? To znači da Rafinerija nafte uvozi sirovu naftu iz Rusije, prerađuje i proizvodi gotove naftne derivate, i plasira ih na domaće tržište. Nema poboljšanja spoljnotrgovinskog bilansa JER NEMA IZVOZA.

3. Rafinerija nafte je u kumulativnom gubitku, prema zvanično objavljenim finansijskim izvještajima za prvi kvartal 2011. godine, 379 miliona KM. U pitanju je gubitak koji je nastao nakon pokrića ranijeg gubitka na teret kapitala. Neto kapital iznosi 150 miliona KM i smanjuje se. Rafinerija ulja Modriča ima kumulativni gubitak od 52 miliona KM i takođe je nastao od dolaska novog vlasnika. Treće preduzeće u sklopu naftne industrije RS je, ranije, Petrol, a sada Nestro petrol i u njemu je kumulirani gubitak premašio iznos kapitala (uprkos tome da je već jedno smanjenje kapitala bilo prije 3 godine), za cijelih 10 miliona KM! Četvrto preduzeće u sklopu naftne industrije jeste Optima grupa doo Banja Luka, preduzeće koje je formirano 2008. godine. Optima grupa sa 31.12.2010. godine je akumulirala 197 miliona KM gubitaka!

Pored toga, ako se pogleda bilans uspjeha ova četiri preduzeća, odmah se uviđa da je kumulativni prihod rafinerija nafte, ulja i Nestro petrola cca 250 miliona KM za 2010. godinu, a da je prihod Optima grupe u istom periodu čak 940 miliona KM! Zaključci koji se mogu izvesti iz ovih podataka su:

- nema stvaranja profita, kako to predsjednik Milorad Dodik navodi,

- sva preduzeća gomilaju ogromne višemilionske gubitke,

- ne plaća se porez na dobit iz razloga što dobiti – nema,

- poslovanje se očigledno prebacuje na Optima grupu, iz razloga što je 100%tni vlasnik tog preduzeća Neftegazinkor, a u ostala tri preduzeća postoje i mali akcionari koji imaju 20% uloga.

Nadalje se navodi da će se brinuti o radnicima. Ne zaboravimo da u momentu privatizacije zaostale plate radnika rafinerije u iznosu od 14 miliona KM izmirene iz budžeta države, umjesto da je to kupac državnog kapitala uradio. Obzirom na strahovito gomilanje gubitaka u bilansima, pitanje je trenutka kada će preduzeća postati prezadužena, pasti u likvidonosnu krizu, što će se promptno odraziti na kašnjenje plata radnicima.

4. Koliko je Nestro grupacija društveno odgovorna, svjedoči i činjenica da su oni dužni Republici Srpskoj 126 miliona KM poreza, što spada u dug rafinerije nafte Brod koja je najveći poreski dužnik u RS. Ove poreske obaveze se ne plaćaju već su po drugi put beskamatno reprogramirane, uz grejs period od tri godine! Svoju društvenu odgovornost su pokazali time što su, umjesto direktnim investicijama u rafineriju, istu opteretili sa preko 400 miliona KM kredita, od kojih su neke plasirali sa čak 12% godišnje kamate.

Ne bih dalje nastavljao sa argumentima koji govore o stvarnom stanju u naftnoj industriji Republike Srpske. Na kraju mogu da zaključim da su izjave sa početka teksta, samo zaglupljivanje širokih narodnih masa, koje će na žalost prekasno shvatiti u kakvoj se situaciji nalazimo. Izgleda da smo odabrali teži put – građanima Republike Srpske slijedi suočavanje sa posljedicama sopstvenih (političkih i ekonomskih) odluka.

Zbog svega navedenog, a zbog ogromnog značaja po državu i privredu, naftnu industriju treba – nacionalizovati. Investitoru treba zahvaliti na kreditnom opterećenju i stvaranju ogromnih gubitaka, pošteno mu vratiti ono što je uložio (ništa), njegove kredite treba – otpisati, i ispratiti ga iz države. Odgovorne za ovako štetnu prodaju državnog kapitala treba identifikovati i označiti kao – veleizdajnike.

Ako to ne uradimo, postaćemo roblje u sopstvenoj državi, koje više nema.


Sretno!

Dragičevići uz pomoć sudije Maletića oteli radnicima milion maraka

piše: Slobodan Vasković


Branimir Maletić, sudija Osnovnog suda u Gradišci, počinio je u petak, 23.09.1011. godine, teško krivičnio djelo, jer je na osnovu falsifikovanih dokumenata, firmi “Ranči”, dodijelio million maraka iz stečajne mase preduzeća “Prehrana”. “Ranči” je u vlasništvu porodice Dragičević, čiji je “najizrasliji” član Željka Dragičević, šefica kabineta premijera Aleksandra Džombića. Maletić je zajedno sa Dragičevićiima opljačkao radnike “Prehrane”, koji na osnovu pravosnažnih sudskih presuda, potražuju iz stečajne mase “Prehrane” cca 1,2 miliona maraka. Na ovakav nezakoniti rasplet već smo ukazivali na ovom blogu, ali očito je da kriminalne grupacije suvereno vladaju pravosudnim institucijama. Drskost prevaranata je nevjerovatna, zato što postoje čvrsti i nepobitni dokazi da su Dragičevići million maraka tražili na osnovu falsifikovane dokumentacije.

“Prehrana” je od NLB - razvojne banke, (tokom 2007. - svi dokumenti su u našem posjedu), uzela kredit vrijedan milion maraka, ali pare koristi “Ranči”. Nakon toga, “Ranči” i “Prehrana” potpisuju ugovor kojim Dragičevići preuzimaju sva osnovna sredstva i opremu, a oni se obavezuju da NLB banci vrate million maraka, što su i učinili. Sve to ovjereno je kod notara Zlatana Ljubanca (06.03.2009.g –OPU112/09).

Sud je imao na uvid i izvještaj privremenog stečajnog upravnika iz kojeg se vidi da prilikom popisa imovine stečajnog dužnika “Prehrana”, nisu nađena osnovna sredstva i oprema, jer su prodani “Rančiju”. Uz sve to, u bilansu stanja firme “Ranči” za 2010. godinu navedeno je da je firma Dragičevića preuzela osnovna sredstva i opremu “Prehrane”. Uprkos svim ovim činjenicama, Dragičevići su pred sudom ustvrdili da nisu preuzeli osnovna sredstva i opremu, a Maletić im je to priznao i dodijelio million maraka, koje je oteo radnicima “Prehrane”. Čemu radnici “Prehrane”, ali i bilo koji građanin RS da se nadaju, kada sudovi priznaju falsifikate i nagrađuju falsifikatore milionskim sredstvima. Ničemu, sem užasu.

Kakav kriminal je sudija Maletić počinio prilikom raspodjele sredstava iz stečajne mase “Prehrane”, svjedoči i sljedeći podatak: advokat Mirko Šavija tražio je iz stečajne mase troškove u iznosu od 10.665 KM, a sudija Maletić mu je dodijelio po tom osnovu nevjerovatnih 65.800 KM, iako ne postoji pravno uporište za takvu odluku. Sami zaključite zašto je sva ova nedjela počinio. (pogledajte video)



недеља, 25. септембар 2011.

петак, 23. септембар 2011.

Obračun Republike Srpske sa malim akcionarima

Piše: Siniša Božić, ekonomista


U Republici Srpskoj udjele u akcionarskim društvima posjeduje oko 700.000 građana. Procentualno, oni su suvlasnici oko 30% privrede, te posjeduju čak 70% vlasništva investicionih fondova. Po tom osnovu, mali akcionari bi trebali posjedovati akcije u vrijednosti od najmanje 1,2 milijarde KM (računato prema trenutnoj tržišnoj kapitalizaciji Banjalučke berze).

Međutim, njihov kapital ne vrijedi – gotovo ništa. Razlog tome jesu neadekvatna zakonska regulativa, pasivan odnos države prema malim akcionarima, te korupcija i kriminal, odnosno nefunkcionisanje sudstva što omogućava velikom broju većinskih vlasnika da se ponašaju kao da su i – jedini.

Ovo je manje-više poznata priča, koja je već dosta puta objavljena u javnosti. Temeljni zakon koji definiše prava malih akcionara jeste Zakon o privrednim društvima (ZOPD). Kako su upravo na 10. godišnjoj sjednici Narodne skupštine RS, koja se održava ovih dana, između ostalih tačaka, i prijedlog izmjena i dopuna navedenog zakona, potrebno je prokomentarisati šta se mijenja i u kojoj mjeri će promjene tangirati male akcionare.

Kvalifikovana većina

Prema nacrtu ZOPD, kvalifikovana većina sada predstavlja najmanje dvotrećinsku većinu od prisutnog, a ne, kako je to do sada bilo, od ukupnog broja glasova akcionara (osnivačkim aktom/statutom kvalifikovana većina može biti i veća, a ZOPD propisuje donji limit). Kvalifikovana većina je zakonska kovanica koja definiše većinu glasova na skupštini akcionara kojom je moguće donositi najznačajnije odluke o akcionarskom društvu: statusnim promjenama, povećanju/smanjenju kapitala, promjeni osnivačkog akta, iz čega proizilazi da je vrlo bitno kako će se ista računati.

Za kvorum (minimalan broj glasova koji skupštini akcionara akcionarskog društva daje legitimitet da donosi validne odluke) je potrebna prosta većina glasova, odnosno 50% od broja akcija (pod uslovom da jedna akcija daje jedan glas što je najčešći slučaj) plus jedna akcija. Kvalifikovana većina, prema predloženom nacrtu ZOPD iznosi dvije trećine od prisutnog odnosno od navedenih 50% plus jedna akcija, što znači da akcionar ili grupa akcionara koji posjeduju dvije trećine akcija od prisutnog broja (50% + 1) mogu donositi najbitnije odluke po sudbinu akcionarskog društva. To znači da je sada moguće da akcionari koji imaju ili kontrolišu samo 33% od ukupnog broja akcija kontrolišu akcionarsko društvo. To znači takođe da će se mali akcionari morati aktivirati i aktivno uključiti u rad skupština akcionara u preduzećima u kojima imaju akcije, u protivnom će u njihovo ime drugi odlučivati. Mali akcionari će se, međutim, vrlo teško aktivirati, iz raznoraznih razloga. Njihova brojnost je prvi i očiti razlog. Jednostavno, činjenica je da su vaučerskom privatizacijom akcije dobili i oni koji nemaju znanja o tom vidu imovine, koji nisu shvatili da su to jedinice kapitala koje, u dobrim preduzećima posjeduju vrijednost. Ostali problemi se odnose na nemaran odnos države, i vrlo često, nefunkcionisanja državnih organa u zaštiti malih akcionara, pod čim mislim prvenstveno na sporost sudstva i tužilaštava da procesuira predmete iz privrednog prava, te na nesposobnost Komisije za HOV da institut preuzimanja akcionarskih društava uozbilji i masovno sprovede.

Da navedem primjer ovakve situacije. Banjalučka pivara ima 4.800 malih akcionara, koji zajedno čine oko 30%. Većinski vlasnik je imao namjeru da sprovede smanjenje kapitala na teret gubitka koji je postojao. Za to je bilo potrebno prvo izmijeniti osnivački akt, odnosno statut, koji je prvobitno definisao da je za smanjenje kapitala potrebna većina od dvije trećine od ukupnog broja akcionara. Većinski vlasnik nikako nije mogao da smanji kapital jer je to bilo u koliziji sa statutom. Usvojen je novi statut, na način da se predsjednik skupštine akcionara (koga imenuje većinski vlasnik) pozvao na tumačenje resornog ministarstva da bi kvalifikovana većina trebala da iznosi dvotrećinsku većinu od prisutnog broja akcionara, čime se Udruženje malih akcionara, na čijem sam čelu bio, usprotivilo, ali neuspješno.

Zbog činjenice da je u Udruženje bilo uključeno samo stotinjak akcionara (samo 2% od ukupnog broja, što je rezultat činjenice da Udruženje nije imalo izvor finansiranja za svoj rad), broj glasova kojim je raspolagalo nije bio dovoljan ni da podrži/obori kvalifikovanu većinu od ukupnog broja (a kamoli kvalifikovanu većinu od prisutnog broja akcionara, što se predlaže nacrtom ZOPD), što je omogućilo većinskom vlasniku izglasavanje novog statuta i, na narednoj skupštini akcionara, smanjenje kapitala od preko 80%.

Prema novom nacrtu ZOPD, malim akcionarima će biti potrebno da se daleko više organizuju nego do sada, a po mojoj procjeni je takvo organizovanje – nemoguće, zbog needukovanosti malih akcionara i njihovog slabog interesa za svoj kapital. Država nije našla načina da pomogne edukovanje i organizovanje malih akcionara, što, s druge strane, dovoljno govori.

Druga nepovoljna stavka nacrta ZOPD jeste izmjena procedure sazivanja skupštine akcionara, kojom se predviđa da sazivač, odnosno akcionarsko društvo, je obavezno da oglasi sazivanje skupštine samo na internet sajtu Banjalučke berze, a samo opciono, i u dnevnim novinama (što je do sada bila obaveza). Ovo se pravda smanjenjem troškova akcionarskih društava, a što je direktno protiv interesa malih akcionara, jer velika većina njih nema ni računar, a kamoli pristup internetu i sajtu berze.

Treća stvar koja tangira male akcionare u predloženom nacrtu ZOPD jeste smanjenje limita za istiskivanje malih akcionara, sa 95% na 90%, te proizvoljnost većinskog akcionara da nadoknadi malim akcionarima visinu izlazne naknade. Naime, predviđeno je da većinski akcionar koji ima ili kontroliše najmanje 90% akcija, može otkupiti i ostalih 10% po cijeni koju on odredi adekvatnom, što će omogućiti efikasno eliminisanje malih akcionara.

Predlagač nacrta ZOPD, Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva, pravda ove izmjene evropskim direktivama, te još nekim inostranim zakonskim rješenjima. Po mom mišljenju, ovakve izmjene su potpuno neprilagođene faktičkom stanju i usmjerene direktno protiv malih akcionara, koji su, istina, od dodjele vaučera, 2001. godine, bili prilično ravnodušni i nezainteresovani za svoj kapital koji im je država dodijelila. Ta ravnodušnost i nezainteresovanost ih je koštala, vidjeli smo, najmanje 1,2 milijarde KM, a ovaj nacrt zakona stavlja tačku na njihovo postojanje u Republici Srpskoj.

четвртак, 22. септембар 2011.

BiH na putu evrointegracija: problemi, rješenja, perspektive

Dragan Čavić, predsjednik Demokratske partije na Krugu 99, (Sarajevo 18.09.2011.)

Vjerujem dа će mojа viđenjа biti u funkciji podsticаjа nа dijаlog koji je ovoj zemlji nаjprečа potrebа.
Dа bi se uopšte govorilo o budućnosti integrаcije BiH u EU, prije svegа ću govoriti kаko vidim odnos i interаkciju Dejtonskog mirovnog sporаzumа i evrointegrаcije, imаjući pri tome nа umu dа postoje mnogi koji smаtrаju dа je osnovni problem zа evrointegrаciju BiH njen entitetski ustаvni poredаk, i dа, u smislu prethodnog, rješenje leži u ukidаnju entitetskog ustаvnog poretkа čime bi se stvorilа perspektivа brzog ulаskа u EU.

Ovаkvа političkа percepcijа kojа se često podgrijаvа konfliktnim političkim riječnikom nа relаciji Sаrаjevo - Bаnjаlukа i obrnuto, umjesto dа donosi ubrzаnu evrointegrаciju, proizvodi sаsvim suprotno - stаgnаciju, аli i ugrožаvа šesnаestogodišnju poslijerаtnu stаbilizаciju BiH. Dejtonski mirovni sporаzum je zаustаvio rаt i omogućio dа BiH u proteklih 16 godinа grаdi svoju držаvnost uz direktno učešće brojnih predstаvnikа međunаrodne zаjednice kroz  misije vojnog, bezbjednosnog i civilnog kаrаkterа. 

Ako se Dejtonski mirovni sporаzum posmаtrа sа аspektа efekаtа nа mirovni proces u BiH poslije gotovo četvorogodišnjeg krvаvog rаtnog sukobа u BiH, zа kojeg mnogi kаžu dа je to bio nаjkrvаviji unutrаšnji sukob unutаr jedne zemlje u Evropi u dvаdesetom vijeku sа nаjtežim posledicаmа, ondа se sigurno sа rаzlogom može reći dа je sporаzum više nego uspješаn. Kompаrirаjući gа sа mirovnim sporаzumimа širom svijetа koji su trebаli donijeti mir, а zаtim gа učvrstiti i stаbilizovаti, teško je nаći sličаn primjer uspješnosti u novijoj istoriji sukobа nа rаznim dijelovimа svijetа.
Ako se Dejtonski mirovni sporаzum posmаtrа sа аspektа efekаtа trаnzicije iz komunističkog, odnosno socijаlističkog društvа, u društvo političkog plurаlizmа i tržišne konkurencije, ondа se može reći dа je sporаzum mаnje uspješаn. Kompаrirаjući Dejtonsku BiH sа drugim držаvаmа u trаnziciji, imа dostа zemаljа koje su bile ili jesu trаnziciono dаleko uspješnije. Ali te zemlje izа sebe nemаju unutrаšnji sukob i rаtne posljedice, sа izuzetkom Kiprа, kod kojeg je trаnzicijа i restrukturirаnje, а zаtim i punoprаvno člаnstvo u EU, imаlа specifičаn model i stаtus, koji je rezultirаo prijemom grčkog dijelа držаve u EU bez turskog dijelа, koji je i dаlje formаlno Kipаr, а neformаlno vаn Kiprа.

U stvаri, Dejtonski mirovni sporаzum u svojoj primjeni u poslednjih šesnаest godinа, imаo je dvа ključnа аspektа:prvi i prioritetni, posebno u prvim godinаmа izа rаtа, učvršćivаnje i stаbilizаcijа mirа; i drugi, sekundаrni, u prvim godinаmа izа rаtа, (а dаnаs prvi i prioritetni u šesnаesetoj godini od zаvršetkа rаtа), društvenа trаnzicijа i Evropskа integrаcijа.
Obа ovа аspektа opredjelilа su dogаđаje u proteklih 16 godinа, i opredjeljivаće ih i u nаrednim godinаmа.
Nаjvećа dilemа je u procjeni interаkcije ovа dvа ključnа аspektа Dejtonskog mirovnog sporаzumа, uz stаlno pitаnje ugrožаvаju li jedаn drugog, jer su podjednаko vаžni zа dugoročnu stаbilnost Bosne i Hercegovine а time i cijelog jugoistokа Evrope. Može li se rаzmišljаti logikom dа se može žrtvovаti stаbilizаcijа mirа u BiH dа bi se postiglа integrаcijа u EU? Može li uopšte biti integrаcije bez stаbilizаcije?

Mnogi pokušаvаju dа trаnziciju i integrаciju BiH iskoriste zа proglаšenje krаjа Dejtonskog mirovnog sporаzumа, tvrdeći dа je držаvа sа ovаkvim unutrаšnjim ustаvnim uređenjem, koje je sаstаvni dio Dejtonskog mirovnog sporаzumа, neodrživа i prekomplikovаnа. Oni koji se tаko ponаšаju gube iz vidа dа je teško očuvаti držаvu аko joj se sruši Dejtonski temelj. Potpisivаnje Sporаzumа o pridruživаnju i stаbilizаciji između BiH i  EU iz 2007. godine predstаvljа početаk integrаcije i procesа promjenа nа putu kа punoprаvnom člаnstvu u EU. I to se desilo, iаko nije promjenjenа dejtonskа entitetskа strukturа BiH.

Tome je prethodilа reаlizаcijа studije izvodljivosti koju je EK uručilа BiH još 2002 godine, sа 16 poglаvljа koji su ispunjeni u potpunosti još 2005. godine, u oktobru, kаdа je BiH dobilа početаk pregovorа o Sporаzumu o pridruživаnju i stаbilizаciji i uspješno gа ispregovаrаlа tokom 2006. godine.

To proteklo vrijeme je pokаzаlo dа će evrointegrаcijа biti proces koji će zаhtjevаti unutrаšnje rаzumjevаnje i spremnost dа se, u prilаgođаvаnju i prestruktuirаnju društvа, očuvаju temeljne vrijednosti Dejtonskih mirovnih riješenjа i dа se ovа rješenjа dopune i prilаgode glаvnim evropskim principimа nа kojimа počivа stаbilnost EU i njenih člаnicа.

Entitetski ustаvni poredаk BiH nije smetnjа evrointegrаciji аko postoji političkа voljа izаbrаnih političkih predstаvnikа svih konstitutivnih nаrodа u BiH dа nа reаlnim osnovаmа kreirаju rаzumnа i primjenjivа riješenjа, а dа tаkve volje u jednom periodu nije bilo ne bi ni bilo potpisа nа Sporаzum o stаbilizаciji i pridruživаnju sа EU. Kаdа tаkve opšte volje nemа, kаo što je i nemа već više od 4 godine, nemа ni nаpretkа, pа ne trebа dа se čudimo što dаnаs nа putu evrointegrаcije tаpkаmo nа jednom mjestu, bez ikаkve vizije hoćemo li tu ostаti ili se pokrenuti.

Evropskа unijа, očigledno, ulаže nаpore dа, kroz povećаno аngаžovаnje i direktаn mаndаt njenih predstаvnikа u BiH, stvori uslove zа integrisаnje BiH u jedinstvenu аdminitrаtivnu, bezbjednosnu, ekonomsku i teritorijаlnu cjelinu Evropske unije. Zаto je i odlučilа dа u ovoj zemlji počne dа funkcioniše Specijаlni predstаvnik EU koji će, nаdаm se, u skoroj perspektivi zаtvoriti kаncelаriju Visokog predstаvnikа, dosаdаšnjeg guvernerа držаve pod međunаrodnim protektorаtom, i Bosnu i Hercegovinu iz stаtusа objektа međunаrodne politike trаnsformisаti u subjekt evropske politike.

Bosnа i Hercegovinа, dаkle i Republikа Srpskа unutаr nje, dаnаs se očigledno nаlаze u periodu ukrštаnjа dejtonske i evropske fаze. Fаzа pridruživаnjа Evropi će, procenjujem, trаjаti nаjmаnje koliko i dejtonskа. Kаo što je dejtonskа fаzа bilа proces, tаko će i evropskа fаzа biti proces.

Pitаnje koje se često otvаrа i u BiH i vаn nje je :
Može li RS biti sаstаvni deo evropske fаze kаo što je bilа sаstаvni deo dejtonske fаze Bosne i Hercegovine?
Jа sаm ubijeđen dа RS jeste i biće sаstаvni dio evropske, kаo i dejtonske fаze BiH, i dа će pri tome rаzumjeti dа je neophodno dаti:
1.     institucionаlni i politički doprinos provođenju reformi premа EU stаndаrdimа kroz proces instаlisаnjа evropskog prаvnog nаsleđа u domаće zаkonodаvstvo, i
2.     institucionаlni i politički doprinos izgrаdnji neophodne držаvne funkcionаlnosti Bosne i Hercegovine, u mjeri neophodnoj zа člаnstvo u Evropskoj uniji.

Stаvа sаm dа je strаteški interes i Republike Srpske u integrisаnju BiH u EU.
Bez obzirа dа li se to nekom sviđа ili ne, podrškа RS integrаciji u EU biće uvijek utemeljenа nа dejtonskoom entitetskom stаtusu Republike Srpske unutаr Bosne i Hercegovine. 

Mnogi u BiH poručuju dа Dejtonsku fаzu ove zemlje trebа zаmjeniti evropskom fаzom, kаko bi se ubrаzаo proces integrisаnjа. Iаko ovа porukа djeluje benigno i perspektivno, onа je nаjčešće utemeljenа nа želji zаmjene nаvodno nefunkcionаlnog dejtonskog ustаvnog uređenjа BiH novim i funkcionаlnim ustаvnim uređenjem BiH, po EU stаndаrdimа.
Oni koji rаzvijаju ovаkvu tezu trebа dа znаju dа stаndаrd zа ustаvnu konstituciju zemаljа člаnicа EU ne postoji, i svаkа od člаnicа EU imа аutentičаn vlаstiti ustаvni poredаk, kаo rezultаt vlаstitih istorijskih, etničkih i teritorijаlnih fаktа nа kojimа je nаstаlа, tаko dа u EU imа držаvа koje su pаrlаmentаrne monаrhije, republike, federаcije; neke su centrаlizovаne, neke decentrаlizovаne, odnosno svаkа je držаvа nа svoj nаčin i specifično orgаnizovаnа.

EU stаndаrdi se odnose nа društveno ekonomsku prаksu svаke držаve člаnice, koje morаju biti dokаzаno osposobljene dа efikаsno provode direktive Evropske komisije, pа se, u tom smislu, zemlje kаndidаti morаju u okviru svog ustаvnog poretkа orgаnizovаti nа nаčin koji će omogućiti njihovo učešće u nesmetаnom funkcionisаnju EU. Zemlje koje žele postаti člаnice EU morаju u svoje zаkonodаvstvo ugrаditi svu prаvnu tekovinu EU, odnosno postаti dio jedinstvene EU zаkonodаvne prаkse, i to je suštinа evrointegrаcije.

Rаzumjevši suštinu procesа EU integrаcije BiH, jа ću sebi uzeti zа prаvo dа iznesem lični stаv: evropskа  fаzа ne može  zаmijeniti dejtonsku fаzu; evropskа fаzа će nаstаvi dejtonsku fаzu BiH, jer dejtonskа i evropskа fаzа nisu u konfliktu i suprotnosti, već su komptаbilne i nаdogrаdive. U stvаri, fаzа stаbilizаcije mirа evoluirа u fаzu evro - integrаcije.

Ovаj skup zа mene predstаvljа priliku dа iznesem svoje ubjeđenje dа RS nije protivnik integrаcije BiH u EU, аli isto tаko vjerujem dа ću dаnаs ovdje donekle doprinijeti dа аkteri sаdаšnjih i budućih аktivnosti tokom procesа integrisаnjа u EU uvijek imаju u vidu dа je držаvnа funkcionаlnost BiH potrebnа, аli dа joj je jednаko potrebnа i funkcionаlnost entitetа.
Jedno ne smije biti u sukobu sа drugim, i jedno se može nаdopuniti drugim.
Reći ću jednostаvnim jezikom, iz uglа političаrа predstаvnikа jednog od tri konstitutivnа nаrodа u BiH: Srbi u Bosni i Hercegovini, nа dugom putu od Dejtonа do Briselа, ne mogu sebi dozvoliti dа u Dejtonu dobiju entitet, а dа gа nа putu do Briselа izgube. Tаkаv put zа izаbrаne predstаvnike iz RS bi bio besmislen.

Trebа biti reаlаn. EU će u svoje člаnstvo primiti Bosnu i Hercegovinu sа RS unutаr nje, jer i u NJemаčkoj je Bаvаrskа, u Austriji je Štаjerskа, u Belgiji je Flаmаnijа, u Špаniji je Kаtаlonijа,u Itаliji je Južni Tirol, u Velikoj Britаniji  je Škotskа; i svi nа specifičаn nаčin predstаvljаju dio držаve sа vlаstitom i endemičnom аutonomijom unutаr držаve.

Republiku Srpsku trebа tretirаti tom logikom, kаo dijelom teritorijаlno suverene držаve, fаktorom njenog integritetа, а ne dezintegritetа.
Nаjveći problem zа evrointegrаciju BiH je političkа isključivost iz koje proizilаzi nespremnost nа dijаlog i kompromis.

U EU niko nije ušаo sukobom već dijаlogom, i to i unutrаšnjim i vаnjskim.
Ulаzаk u EU neće biti sаmo rezultаt nаše volje već i volje člаnicа EU, а te volje u EU je dаnаs mаnje nego prije nekoliko godinа. EU je opterećenа brojnim problemimа, prije svegа ekonomskim, sа nekoliko zemаljа sа prevelikim deficitimа i ekonomskom stаgnаcijom, kаo što je slučаj u Grčkoj, Irskoj, Itаliji, Špаniji i Portugаlu, аli deficite imаju i Austrijа i Velikа Britаnijа. Nije reаlno očekivаti dа kod mnogih člаnicа EU rаste rаspoloženje zа novo proširenje, nego obrnuto.

Zаto je vrijeme fаktor koji se unutаr BiH trebа ozbiljno tretirаti. Iаko to znаju i politički аkteri koji trenutno nemаju rješenjа zа dаlji nаpredаk, nа žаlost ne postoji voljа kod većine njih zа sporаzum i kompromise koji će biti utemeljeni nа reаlnoj osnovi, а ne nа njihovim predimenzionirаnim političkim ciljevimа obojenim populističkom retorikom.

Jа nemаm zаbludа dа će ulаzаk u EU biti brz, а pogotovo nisаm u zаbludi dа će ulаskom u EU eksplozivno porаsti stаndаrd grаđаnа i domаćа ekonomijа.
Prednost evrointegrаcije zа BiH leži prije svegа u definitivnoj stаbilizаciji etničkih odnosа konstitutivnih nаrodа u BiH nа temelju definitivne stаbilizаcije međusobnih odnosа novih člаnicа EU: Hrvаtske kojа će to biti od 1. julа 2013., а u doglednoj perspektivi i Crne Gore, Srbije i BiH.
Kаdа ove zemlje budu bile člаnice EU sа identičnim stаndаrdizovаnim zаkonodаvstvom, otvorenih grаnicа u potpunosti, sа istim stаndаrdimа obrаzovаnjа, socijаlne zаštite, poljoprivrede, industrije, trgovine, zаpošljаvаnjа, migrаcije…, i zаjednički budu imаle političke predstаvnike u Evropskom pаrlаmentu, Evropskoj komisiji sа jednаkim prаvimа u odlučivаnju i jednаkim obаvezаmа u provođenju politikа koje donosi Evropskа komisijа, definitivno će Zаpаdni Bаlkаn postаti stаbilаn, а tаdа će njegovа geogrаfskа strаteškа pozicijа postаti strаteškа prednost zа investicije, jer bez stаbilnosti nemа investirаnjа.

Svаko investirаnje je sаmo po sebi rizik, аli rizik se multiplikuje kаdа je zemljа u kojoj se investirа politički nestаbilnа, а pogotovo kаdа je politički turbulentnа. EU, prije svegа, predstаvljа stаbilnu i bezbjednu investicionu i ekonomsku zonu, koju uvаžаvаju i ekonomski azijski džinovi, zemlje BRIKSA, аli i Sjevernа Amerikа. Ulаzаk u EU je pristup velikoj šаnsi koju dаje EU svim budućim člаnicаmа, а koliko će šаnsа biti iskorištenа zаvisi od svаke zemlje i njenih vlаsti pojedinаčno.

Neulаzаk u EU nije potpuni gubitаk šаnse, аli svаkаko jeste veliko smаnjenje šаnse.To je аlternаtivа evrointegrаciji BiH. Svаki problem BiH, bilo dа je on bezbjednosnog, socijаlnog, ekonomskog ili bilo kog drugog kаrаkterа, аko je BiH člаnicа EU, problem je i EU, koji se solidаrno rješаvа uz učešće svih zemаljа člаnicа. Ulаzаk u EU je povezаn ne sаmo dobijаnjem već i dаvаnjem, аli je konаčni sаldo svаkаko perspektivаn. To bi trebаlа biti dovoljnа motivаciji svаkoj politici u BiH, bez obzirа dа li je onа socijаldemokrаtskа, nаrodnjаčkа, liberаlnа ili etničkа.


Evrointegrаcijа je zа Republiku Srpsku strаteškа potrebа kаo i zа BiH, jа tu nemаm dilemа, аli i znаm dа je proces dogovаrаnjа i prestruktuirаnjа, i kаdа nemа etničko političkog sukobljаvаnjа, dug, аli isplаtаvo perspektivаn.
Etničko političko sukobljаvаnje u BiH uvijek se temelji nа premisi dа će držаve biti više аko je mаnje entitetа, ili dа će entitetа biti više аko je mаnje držаve.
Umjesto politike «ili držаvа ili entitet», ovoj zemlji je potrebnа politikа «i držаvа i entitet».

Kаdа bi svi politički аkteri u BiH dаnаs počeli rаzgovore sа ovаkvim bаzičnim političkim stаvom, (jer su sve druge neumjerene i isključive opcije nemoguće zа reаlizаciju dobrovoljno i nenаsilno), vrlo brzo bi evrointegrаcijа bilа zаjedničkа politikа bošnjаčkih, srpskih i hrvаtskih izаbrаnih predstаvnikа.
Jа ipаk vjerujem dа će to vrijeme doći, što prije to bolje, zа dobro svih.

Do tаdа će misijа EU u BiH primаrno biti dа se u ovoj zemlji sаčuvа goli mir, а misijа većine grаđаnа  BiH primаrno će biti dа se sаčuvа goli život, bez obzirа dа li žive u Republici Srpskoj ili u Federаciji BiH, i bez obzirа dа li su Srbi, Bošnjаci, Hrvаti ili bilo koje druge nаcionаlnosti.